Poštovana gospođo predsednice Skupštine, drage kolege, poštovane dame i gospodo poslanici, drage koleginice i kolege srpske Skupštine, dame i gospodo članovi Vlade, poštovani predstavnici i predstavnice diplomatskog kora, velika mi je čast i zadovoljstvo što danas mogu da vam se obratim u srpskoj Skupštini.
Želim da se zahvalim na pozivu, a da se zahvalim takođe i na srdačnoj dobrodošlici.
Želim takođe da se zahvalim na tome što ste se vratili sa godišnjih odmora kako biste me saslušali. To smatram dodatnom posebnom čašću.
Želeo bih takođe da vam čestitam na tome što je jedan Srbin pobedio na Vimbldonu. Mislim da na jedan dan kao što je današnji ne smemo da zaboravimo.
Poštovane dame i gospodo, u Evropi je za nama jedna godina tokom koje su održani brojni memorijalni skupovi. Zajednički smo obeležili izbijanje Prvog srpskog rata pre stotinu godina. Prvi svetski rat, ta prva katastrofa 20. veka ostavila je za sobom opustošen i razoren kontinent.
Međutim, usledila su još veća razaranja, početak Drugog svetskog rata koji je pokrenula nacistička Nemačka upadom u Poljsku pre više od 75 godina i koji je pregazio Evropu. Bila je to velika katastrofa 20. stoleća. Samo bombardovanje Beograda od strane nemačke avijacije 06. aprila 1941. godine imalo je za posledicu 20.000 civilnih žrtava, muškaraca, žena i dece.
Nemačka, zemlja koju ja zastupam u Evropskom parlamentu, je nanela ogromnu nesreću narodima Evrope, a holokaustom, najdubljom tačkom istorije čovečanstva, opteretio je beskrajnom odgovornošću. Zato je bilo važno i ispravno što smo se ove godine setili oslobođenja koncentracionih logora i pobede nad nacionalsocijalizmom.
Poštovane dame i gospodo, mene, kao nemačkog predsednika Evropskog parlamenta, jedne multinacionalne narodne skupštine, nakon mnogo godina provedenih u evropskoj politici, prilikom ovakvih dana sećanja svaki put duboko dirne čudo koje se dogodilo nakon Drugog svetskog rata, odnosno to što pobednici Nemačku nisu dotukli, nisu ponizili, već su zakletom neprijatelju pružili ruku pomirenja. Rat je 1945. godine završen, ali 1950. godine, pet godina kasnije, Međunarodna zajednica je omogućila, bili su to Francuska, države Beneluksa, nama Nemcima da se podignute glave vratimo u demokratsku zajednicu naroda, samo pet godina nakon kraja Drugog svetskog rata. Kakvu hrabrost i kakvu dalekovidost je pokazala generacija osnivača evropske zajednice.
Dame gospodo, popularno svakako to nije bilo. Tako kratko nakon rata, kada su kuće još bile razrušene, a rane još nisu bile zaceljene, nije bilo lako reći narodima da se nećemo svetiti, već želimo da ostvarimo pomirenje na osnovu solidarnosti i delanja. Tom odlukom su, drage koleginice i kolege, državama članicama poklonili nama sistem imunosti prema ratu. Ti muškarci i žene dali su toj zajednici institucije u kojima se sukobi interesa između velikih i malih, između bogatih i siromašnih država rešavaju dijalogom i na osnovu konsenzusa. Oni, osnivačice i osnivači, uspostavili su zajednicu mira i demokratije, napretka i solidarnosti. Oni, ti muškarci i žene, zasnovali su prijateljstva među ljudima koji su samo nekoliko godina ranije sa oružjem u rukama kidisali jedni na druge. Za moju decu se danas podrazumeva da stanuju svuda u Evropi bez granica, da žive i rade. Kakvo je to dostignuće, kakav uspeh, kakva privilegija, u svetlu naše krvave istorije.
Zbog toga kažem da iz te naše evropske istorije, po mom mišljenju, proizilazi obaveza da se svakog dana suprotstavljamo povratku starih demona, mržnje, netolerancije, neprijateljstva i agresije. Moramo da pokušamo da sukobe rešavamo konstruktivno i za pregovaračkim stolom. Moramo za demokratiju i slobodu da se borimo svakog dana, za mir i za razumevanje, ali isto tako i za očuvanje sećanja, jer pomirenja ne može biti bez sećanja. Pomirenje može biti samo kada se priznaju patnje i bol koji smo doživeli, kada se setimo toga kako su otrovna retorika i populistička hajka nasilna dela omogućili.
Zato želim da u ovom domu predsedniku Vlade gospodinu Vučiću odam priznanje zato što je 11. jula učestvovao na Memorijalnom skupu u Srebrenici.
Pre 20 godina u Srebrenici je za nekoliko dana ubijeno sistematski i bestijalno osam hiljada dečaka i muškaraca. U sred Evrope, pred očima celoga sveta u Srebrenici se dogodio najgori ratni zločin u Evropi nakon okončanja Drugog svetskog rata. Kolektivno je zatajila međunarodna zajednica koja je sve nas duboko osramotila.
To što je predsednik Vlade pre nekoliko dana bio prisutan na tom memorijalnom skupu i što ga je proterala besna gomila nas je duboko pogodilo. Mi taj žaljenja vredan incident osuđujemo. On nam svima mora biti podsticaj da još intenzivnije radimo na pravom pomirenju i ovde želim na tom mestu da se takođe zahvalim gospodinu Vučiću, jutros sam se sreo sa njim i lično sam mu to rekao. Činjenica da taj incident nije njega omeo, je nešto što mu služi na veliku čast.
Moramo sve da uradimo, dame i gospodo, kako se ovakva nasilna dela ne bi mogla više ponoviti. To je možda najbolji način da sećanje, da uspomene svih onih odamo počast koji su u tim katastrofalnim ratovima bili ubijeni, silovani, mučeni ili prognani. Hteo bih Vladi Republike Srbije da se zahvalim na inicijativama i na njenom angažmanu u cilju unapređenja stabilnosti u regionu.
Tu na prvom mestu treba navesti razgovore sa Kosovom. Znam da to nisu jednostavni razgovori, sasvim nasuprot, to su bili veoma teški razgovori. Razlike u stavovima i sukobi interesa između suseda su sastavni deo života. Ono što je odlučujuće jeste način na koji se prema njima ophodimo. Vi ste kontakte sa Prištinom intezivirali. To pozdravljamo snažno. Nadam se da ćete u razgovorima uspeti da postignete napredak kada se radi o rešavanju brojnih problema.
Želeo bih vama poslanicima, predstavnicima srpskog naroda zbog toga nešto da kažem. Spremnost vaše zemlje na kompromise, u vezi sa tim teškim pitanjima, svakako nije ostala neprimećena u Briselu. To što se odnosi između Srbije i Albanije veoma poboljšani, dobra je vest za ceo ovaj region. Predsednik Vlade Rama i predsednik Vlade gospodin Vučić su posetili jedan drugog i postigli napredak kroz konstruktivne razgovore, to je dobro za celu Evropu.
Tako je između ostalog stvorena osnova za razmenu mladih, a to su projekti, poštovan dame i gospodo, kojima će se izgraditi mostovi između naroda. To su projekti, zaista saglasni u osnivačkom, u evropskom duhu. Približavanje između Srbije i Albanije sve više će postati motor pokretač saradnje u celom regionu, tzv. Western Balkans 6 otvara ljudima u regionu put ka boljoj budućnosti.
Sporazum o mreži puteva pravi je ugaoni kamen na putu ka daljem razvoju ovog regiona. Ta transportna mreža će zbližiti region u ekonomskom, političkom i u odnosu među ljudima.
Vama, Srbima, vašoj zemlji Srbiji pripada ključna uloga u regionu. Srbija je ključna zemlja. Vi možete da pružite osnovni doprinos saradnji i stabilnosti u celom regionu. Vi, možete da gradite mostove i vi možete da zajedničke vrednosti u jednom zajedničkom susedstvu utemeljite.
Drage koleginice i kolege, Evropska Unija i Srbija će morati u spoljnoj politici da vuku u istom pravcu. Upravo sada, kada se na jugu i na istoku suočavamo sa izazovima sasvim nove vrste. Na Bliskom istoku smo suočeni sa raspadom država i gnusnom brutalnošću islamske države.
Na istoku traje konflikt u istočnoj Ukrajini i dalje. U svetlu takvih geopolitičkih izazova, želeo bih da ne dozvolimo da nas podele i izigraju, da nas ne okrenu jedne protiv drugih, već da budemo složni i da blisko sarađujemo.
Postoje mnoge stvari koje bismo zajednički trebalo da poduhvatimo. U jednu od njih ubrajam i pojačane tokove izbeglica u regionu.
Sasvim sam svestan velikih izazova sa kojima se suočava Srbija u savladavanju kretanja izbeglica. Svet poklanja pažnju izbegličkim katastrofama u Sredozemlju. Nepodnošljivo je i neprihvatljivo da ljudi u pokušaju u Evropi nađu zaštitu, tragično dave na našim obalama. Humanost nam nalaže da davljenicima pružimo ruku spasa.
Poznate su mi i brojke Visokog saveta izbeglištva UNHCR koji potvrđuju danas, da danas više ljudi želi da stigne u Evropu preko zapadnog Balkana, nego preko Sredozemlja. Hiljadu izbeglica svaki dan.
Za Srbiju je to nesrazmerno veliki zadatak.
To što Mađarska na taj izazov reaguje tako što na granici sa Srbijom hoće da podigne 175 kilometara dugačku ogradu, to nije prihvatljivo. Problemi se ne rešavaju tako što se od njih ograđujemo ili podižemo zidove. To je u suprotnosti sa evropskim duhom.
Da se uhvatimo ruku pod ruku i da nikoga ne ostavimo samog i da zajednički pronalazimo rešenja, to je saglasno sa evropskim duhom.
Evropska unija je Srbiji već odobrila osam miliona evra za program menadžmenta migracija i stavila još jedan milion evra na raspolaganje u cilju podrške vašeg sistema azila.
Takav porast izbeglica se stvarno može savladati samo uz koordinirani regionalni pristup i zato EU je spremna da sa Srbijom, u savladavanju problema sa izbeglicama blisko sarađuje.
Drage koleginice i kolege, Evropski parlament je uvek, se zalagao za evropsku perspektivu zapadnog Balkana i mi hoćemo da zapadni Balkan krene u miroljubivu i stabilnu, demokratsku i prosperitetnu budućnost. Mi računamo sa tim da će do kraja godine moći da se otvore pregovori o prvim poglavljima sa Srbijom.
Na taj način će za sve nas, drage koleginice i kolege posao tek početi.
Jedno pitanje i to želim ovde vama da kažem, nama pričinjava veliku brigu, a to je sloboda medija. Kada moramo da otvorimo poglavlja, onda moramo ozbiljno da porazgovaramo o tome kako nezavisnost, raznolikost i sloboda medija u svakoj zemlji EU može da se garantuje i u svakoj zemlji koja želi da postane članica EU.
U vašoj zemlji, dame i gospodo, punomoćnik, Zaštitnik građana, to nažalost ne mogu da kažem na srpskom jeziku, na vašem matičnom, dakle, naziv Zaštitnik građana mislim da je to sjajan naziv za tu funkciju, pobrinite se zato, da ne moramo da štitimo Zaštitnika građana.
Drage koleginice i kolege, nama poslanicima, vama i nama u Evropskom parlamentu, pripada izuzetno važan zadatak, u pregovorima koji će uskoro započeti.
Vi raspravljate i usvajate zakone kojima ćete, koje vam Vlada predlaže kako biste reformisali svoju zemlju. Vama pripada zadatak da objasnite zbog čega su te reforme važne i ispravne, a i sprovođenje tih zakona nadgledate vi.
Želim vam da u tome budete uspešni. Evropski parlament će vas u tome rado podržati i nadam se da ćete vi i mi kao evropski poslanici i vi kao nacionalni poslanici, na putu Srbije, ka EU, da ćete biti uspešni i da ćete sarađivati.
Mi stojimo na strani onih koji svojim susedima pružaju ruku pomirenja i pružaju ruku demokratije i uspostavljanje pravne države.
Logično se, dakle, mi nalazimo na strani parlamenta, na vašoj strani. Stojimo na strani svih onih koji svojim susedima pružaju ruku pomirenja i koji zajednički i u uzajamnom poštovanju žele da žive.
Dame i gospodo, Srbija je velika zemlja. Srbija ima veliku tradiciju i istoriju. Srbija je ponosna zemlja, ali pre svega je Srbija jedno, a to je sastavni deo Evrope i zbog toga ova zemlja spada, pripada nama narodima u demokratskoj zajednici država Evrope.
Zahvaljujem vam se najsrdačnije na pažnji.
