Pa, valjda imam pravo da kada obrazlažem ili govorim, komentarišem amandmane da se pozovem malo i na Poslovnik, da kažem da član 161. reguliše podnošenje amandmana…

Dobro, vi trošite vreme poslaničke grupe.

Naravno da trošim vreme poslaničke grupe, ništa nije sporno.
Šta sam hteo da kažem? Ma koliko sam se ja trudio da ovo škole koliko imam iskoristim da bi razumeo smisao ko ima pravo da podnosi amandmane, nikako nisam našao da to pravo ima nevladina organizacija ili nevladina…

Poslanici imaju prava da podnose amandmane. Poslaniče, zaista. I molim vas da pričate konkretno o amandmanu, nemojte podnosioca.

Gospođo predsednice, dakle ja pričam o amandmanu onoliko koliko je pričao i predlagač. Uopšte…

Niste u pravu. Niste u pravu ovog puta. Zaista…

Jel možete da saslušate dve rečenice, pa da nastavim?
Dakle, predlagač je odmah u uvodu rekao da je to predlog amandmana koji je podneo Pokret za preokret. Ja ne sporim pravo podnošenja amandmana nijednom kolegi poslaniku, niti podnosiocu Predloga zakona, niti Vladi, niti nadležnom odboru. Ali, ono što ja sporim a on to je u obrazloženju nedvosmisleno rekao, evo ovde ima kolega koji su bili prisutni, da je amandman podneo Pokret za preokret, što nije tačno…

Poslaniče, ipak ćete morati o amandmanu, a nazive udruženja ja ne mogu ovde da sporim. Ja nisam ni upravni ograni ni sud.

Gospođo predsednice

Nemojte molim vas. Ako imate nešto doći ćete kod mene u kancelariju i pričaćemo o tome. Znači, ovo će biti rasprava ili ozbiljna ili ću ja dozvoljavati ama baš svakome da priča o čemu god hoće. Znači, o podnosiocu završili smo diskusiju o tome.