Reklamiram član 27. Poslovnika. Kaže - predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika, i onda kaže – koga zamenjuje posle.
Gospodine predsedavajući, vi niste sposobni da vodite sednice Narodne skupštine po Poslovniku. Dok je pre vas bila ovde predsednica Narodne skupštine, mi smo pričali o zakonu, o veoma važnom zakonu. Vi ste dozvolili da se ova skupština pretvori u lakrdiju zbog jedne gramatičke greške službenika, kojeg ja, naravno, ne okrivljujem, jer sam ja to potpisao, ali je taj službenik zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I, vi dozvoljavate da se pola sata priča o tome, umesto o konverziji zemljišta. Vi ste nesposobni da radite vaš posao. Vi ste nesposobni i treba da pustite da predsednica predsedava ovom sednicom.

Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću, na onome što ste izrekli. Prihvatam sve to što ste rekli.
Znači, ja sam nesposoban kada poštujem Poslovnik i kažnjavam vas zbog toga što ne govorite o dnevnom redu, a isto sam nesposoban što dozvoljavam da narodni poslanici govore. Znači, jednom odlučite da li treba da dozvolim narodnim poslanicima da govore i da govore o svemu što misle da treba da govore i da, u ovom slučaju, ukazuju na greške koje vi, kao poslanici, napravite, ili to ne treba da radim.
Evo ja u vašem slučaju zbog opomene koju ste mi dali da sam nesposoban, ja to prihvatam i od ovog trenutka kada ste vi u pitanju striktno ću poštovati Poslovnik, neću dozvoliti da u ni jednom trenutku uradite nešto što nije u skladu sa ovim Poslovnikom.
(Janko Veselinović, s mesta: U mom slučaju?)
U vašem slučaju i u slučaju drugih narodnih poslanika. A ovo što ste sada izgovorili više govori o vama gospodine Veselinoviću, nego o meni. Zahvaljujem.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
(Janko Veselinović, s mesta: Nesposoban si.)
Gospodine Veselinoviću, ne morate da dobacujete, ponašajte se kulturno kao i ostali narodni poslanici u ovoj Skupštini. Vrlo dobro se zna ko u ovoj Narodnoj skupštini, od početka saziva, svojim ponašanjem blati i unižava ugled Narodne skupštine. Vrlo se to dobro zna gospodine Veselinoviću. Vrlo se dobro zna gospodine Veselinoviću, kako se ide iz stranke u stranku, ali to je opet na čast vama a ne meni, kao predsedavajućem.
( Borislav Stefanović, s mesta: Kakve to sad veze ima.)
Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću. Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite gospodine Jovanoviću.

Ja bih da ipak raspravu vratimo na dnevni red i da raspravljamo isključivo o amandmanima i da amandmanima pristupamo sa posebnom dozom ozbiljnosti, da ih analiziramo onako kako zaista to amandmani zaslužuju, a Poslovnik nalaže.
Moram da skrenem pažnju, ponovo se vraćajući na svoj amandman, uz, naravno, javljanje po amandmanu prethodnika, gospodina Veselinovića, sa isticanjem koje se ovde ne može dovoditi u sumnju.
Nije samo sudska praksa iznedrila institut veštačenja u primeni, gde se veštačenjima, recimo i u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju utvrđuje vrednost, bilo nepokretnosti, bilo pokretne stvari na osnovu koje se vrši njena prodaja. S druge strane, takođe, prisutno je u praksi ono što se vezuje za procenu od strane poreske uprave, i mi to ne dovodimo u sumnju.
Mogu da razumem ukoliko nije postojao adekvatan amandman kojim bi prihvatio i jedno i drugo rešenje kao dva modaliteta, ali moram da skrenem pažnju da i poreske uprave angažuju veštake u postupcima u kojima postupaju poreski organi. Tamo gde poreski organi utvrđuju vrednost, pa uzimaju u obzir tzv. stimulativne faktore i uzimaju u obzir tzv. faktore umanjenja ili korektivne faktore, kako god.
U konkretnoj situaciji, ukoliko zaista postoji amandman kojim bi se prihvatilo da se ili veštačenjem ili na osnovu onoga što se pribavljaju kao parametri poreske uprave, možemo doprineti kvalitetu ovog zakona iako ću sa stanovišta struke, iz koje polazim, uvek zastupati stanovište da se vrednost može utvrđivati isključivo preko ovlašćenog procenitelja, odnosno sudskog veštaka. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala. Samo bih nešto dodala, budući da je kolega Jovanović već izneo zapravo dobar deo onoga iz kog razloga bi trebalo usvojiti jedan od ovih amandmana, ali ne samo usvojiti, ličnog sam stava da je trebalo zauzeti jedno kompromisno rešenje između amandmana koji je podneo gospodin Jovanović i sa kojim tekstom se apsolutno slažem budući da dolazimo iz iste profesije, ali sa druge strane i deo amandmana koji je podneo kolega Veselinović.
Naime, moram da kažem, da budući da se ovde spomenulo pitanje procene tržišne vrednosti građevinskog zemljišta od strane poreske uprave i sa druge strane ono što smatram prihvatljivijim, a to je da promenu vrši isključivo veštak odgovarajuće struke, izražavam svoju bojazan u tom smislu. Ukoliko ovo rešenje ostane u obliku u kome jeste, a ostaće nesumnjivo pošto amandmani nisu prihvaćeni koji su na ovaj član Predloga zakona podneli, izražavam bojazan u tom smislu da ukoliko se po ovakvom rešenju neko nađe za shodno da postavi pitanje ustavnosti ovakvog predloženog rešenja, te podnese jednu ustavnu žalbu, a ta ustavna žalba, recimo, bude usvojena od strane suda, rizikuje se da će biti veliki broj podnosilaca ustavnih žalbi. U krajnjoj konsekvenci onda će posledice toga našta su građani bili iznuđeni snositi samo država i to tako što će morati da plaća silne troškove.
Opet spominjem da je ovako nešto već bio predmet rasprave kada smo raspravljali o „Beogradu na vodi“ i mislim da je ministar Vujović sa tim bio saglasan, takođe i ministar Selaković sa tim bio saglasan, uvažavajući činjenicu da se procena tržišne vrednosti može vršiti samo od strane određenog veštaka, jer to je neupitno i samo takvo rešenje jednostavno neće nametnuti potrebe ispitivanja ocene ustavnosti.
Dakle, ovo ne sme samo da se posmatra kao neki tekst odredbe zakona, kao nešto što ćemo čitati, ovo moramo da posmatramo i sa praktične strane, to jest posledice koje će ovakva odredba zakona proizvesti u svakodnevnom životu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik doktor Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovani građani, uz svo uvažavanje predlagača i kolega koje su dale svoje mišljenje, smatram kao neko ko nije pravnik, ali je ekonomista i sudski veštak iz oblasti sigurnosti na radu da ovaj amandman ne treba da se prihvati i to iz veoma jasnog razloga.
Ako imamo u vidu da poreski organi jedinica lokalne samouprave su dovoljno stručni, jednostavno jedini su organ koji procenjuje vrednosti nekretnina koje su na tržištu, na osnovu kojih se donosi i odluka o plaćanju poreza na promet, ne vidim zašto bi u konkretnom slučaju za jednu procenu zemljišta koje je u ovom slučaju građevinsko zemljište morao biti angažovan sudski veštak. Ako u 99% ugovora u kojima je trgovina nekretnina u pitanju, odnosno promene vlasništva, procenu vrši poreski organ. Naravno da je dovoljno stručan, dovoljno ovlašćen da izvrši procenu ovog građevinskog zemljišta koje je ovim predlogom zakona obuhvaćeno.
Ukoliko poreski organ nije u mogućnosti, odnosno nije dovoljno stručan, on će imajući u vidu da radi u skladu sa zakonom, sam zatražiti pomoć stručnih veštaka i to jednostavno ne treba da bude tretirano ovim predlogom zakona. Tako da jednostavno ovaj zakon, odnosno ovaj član mora biti prihvaćen u ovakvom obliku i naravno amandman ne treba da bude prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o amandmanu koji mislim da je vrlo značajan pogotovo sa aspekta pravne sigurnosti, a moram da kažem sa aspekta pravednosti. Da bi našim građanima bilo jasnije ja ću ga pročitati nije dugačak.
U članu 3. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi – visina naknade za konverziju prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome pravo svojine stekla Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u postupku eksproprijacije jednaka je iznosu naknade koju je u postupku eksproprijacije isplatila Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
O čemu se konkretno radi? Svi znamo šta je bila eksproprijacija. Znači, eksproprijacija je naravno bila prinudna. Država je iz određenih interesa oduzimala od građana zemljište i za to plaćala određenu cenu eksproprijacije.
Sada se nalazimo u situaciji da država naplaćuje naknadu za konverziju. Valjda je osnovna ideja da ta naknada ne može biti veća od one cene kojom je država stekla vlasništvo, odnosno koja je platila eksproprijaciju. Pretpostavljam da nije interes države da se bavi biznisom i da zarađuje, nego upravo da na određen, adekvatan način pomogne građevinsku industriju.
Ponoviću ono što je vrlo važno. Znači, kada su u pitanju eksproprijacije, to nije bilo pitanje volje građana. Oni su morali da predaju svojinu za određeni iznos svoju imovinu. Mislim da bi bilo fer da ta naknada ne bude veća nego što je bila onda.
Naravno, pričamo o eksproprijaciji koje su se dešavale pre 20, 30, 50 godina nije ni bitno i tada je naravno bila cena zemljišta daleko manja nego danas. Drugim rečima država bi ostvarila ozbiljnu zaradu na taj način što bi naplatila konverziju na ovaj način.
Te apelujem da, ministarku, da prihvati ovaj amandman pogotovo imajući u vidu obrazloženje. Ja mogu njega da pročitam, da se amandman ne prihvata, jer se navedeni slučaj retko javlja u praksi. Prema tome, u toliko pre neće biti veliki problem za primenu kada se retko javlja, a mislim da ovaj amandman može biti prihvaćen. Hvala.

Reč ima ministar potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.