Hvala.
Samo ću se nadovezati na ono što je izrečeno, kako po amandmanu doktora Veselinovića, tako i amandmanu koji je sličan ovom o kome upravo raspravljamo, a to je gospodina Neđe Jovanovića.
Moram da naglasim da u svakoj evropskoj državi, kada govorimo o visini naknade koja se utvrđuje za nešto, onda se to vrši na osnovu procene sudskih veštaka. To je stav naše sudske prakse i to je nepobitno tako utvrđeno, a sudska praksa naša i ukoliko nije formalan izvor prava, a nije formalan, jeste nešto što će se u narednom periodu svakako promeniti.
Sa druge strane, ovde je slična situacija kao one situacije koje smo imali kada smo raspravljali o „Beogradu na vodi“, pa je tamo isto u jednoj odredbi navedeno da procenu tržišne vrednosti zemljišta vrši poreska uprava. Ja sam podnela amandman na takav jedan član pa Grad Beograd nije hteo da prihvati amandman, ali je zato ministar Vujović hteo da prihvati amandman i dao mi za pravo da procenu tržišne vrednosti apsolutno svuda u svetu, a tako bi trebalo da bude i u našoj zemlji, ukoliko mi sebe smatramo delom sveta, treba da vrše jednostavno odgovarajući veštaci, jer upravo to je predmet veštačenja i to je zadatak njihove struke. To je razlog zašto oni postoje i upravo razlog jeste da se u ovakvom jednom amandmanu visinu naknade za konverziju utvrđuje, može utvrđivati, organ jedinice lokalne samouprave, ali samo na osnovu onoga što kaže veštak odgovarajuće struke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Gospodine Orliću, izvolite.
Reč ima doktor Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
S obzirom da nema dodatnog insistiranja na usvajanje amandmana, verujem da je situacija vrlo jasna i zahvaljujem kolegi Markoviću što je prikazao.
Možemo mi da se složimo da ima smisla uzeti u obzir neko dodatno mišljenje, možda u nekim situacijama to mišljenje bude i presudno važno, ali ne možemo da formiramo predlog tako da bude nedovoljno kvalitetan i da ga onda uguramo u zakon.
Čuli ste već pravopisne nepravilnosti. Takođe, imali ste prilike u obrazloženju Vlade da vidite, nepreciznost. Dvojica veštaka, pa onda ako se mišljenja, ili kako se to već čita, rekao je kolega Marković, ne podudaraju sa cenom utvrđenom za više od 10%. Jedno ili oba i 10% u odnosu na šta? Na samu cenu ili na već ta dva mišljenja? Jasno vam je, nije ovo dobro obrađeno i ne može zbog toga da bude prihvaćeno i to je jedini razlog. Da ostavimo generisanje nekih šuma, bombastičnih poruka sklepanih od velikih reči na stranu, da se bavimo materijom kako treba, kao i kada je reč o prethodnom amandmanu zbog kog sam se javio. Ne treba da se usvoji iz jednostavnog razloga – nije dovoljno dobro. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite. Po amandmanu?

Naravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, insistiram da nam predlagač objasni da li je mislio na mišljenje ili na miljenje. To je veoma bitno navesti zašto, mislim da je veoma bitno. Postoji i jedno i drugo. Mišljenje je mišljenje, a miljenje, ja znam šta je miljenje, miljenje je postojalo za vreme stranke bivšeg režima, dok je vladala, čiji je pripadnik bio i sam predlagač amandmana. Najverovatnije je on mislio na ono - ko je kome bio mio, pa se dobro obogatio. Znači, ono, tri šećerane za tri evra. Zato insistiram da predlagač amandmana kaže da li je mislio na miljenje ili na mišljenje. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Mislim da je povređen član 107, gospodine predsedavajući. Treba da reagujete u ovim situacijama zato što ovo stvarno gubi smisao i povreda je zdravog razuma u Skupštini Srbije zbog toga što greška u kucanju nadležnih stručnih službi Skupštine se sada ističe kao greška poslanika opozicije i o tome se raspravlja, evo, već deset minuta i vi to sve nemo gledate i puštate tu besmislicu da se nastavlja na ovaj način.
Molim vas da reagujete i da se rasprava vrati u okvire amandmana. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću, mada bih voleo da reagujete svaki put kada takva situacija bude, a ne samo u konkretnim slučajevima kada vi mislite da je to u vašu korist.
(Jovan Marković, s mesta: Vi ste odgovorni da reagujete.)
Gospodine Markoviću, jel nešto imate da mi dobacite? Javite se za reč, ako imate nešto da kažete. Ne dozvoljavate do kraja da kažem rečenicu da bi mogli da razumete iz kog razloga nisam mogao da reagujem.
Zamolio bih ponovo sve narodne poslanike da kada govore, govore u mikrofon jer mi ovde, kao predsedavajući, vrlo često ne možemo da čujemo i ja veliki deo izlaganja gospodina Rističevića nisam mogao da čujem i da reagujem povodom onoga što je rekao gospodin Stefanović.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Član 108. stav 1, gospodine predsedavajući, mislim da je prekršen. Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, ali čini i mnogo veći broj ljudi koji marljivo, vredno i odgovorno rade svoj posao u okviru sekretarijata, u okviru nadležnih skupštinskih odbora, pa do onih vrednih žena koje kada mi završimo sednicu one završe sa ovom salom, da nas sačeka sutradan u pristojnom stanju, do obezbeđenja, do mnogih drugih ljudi koji vredno i odgovorno i više od nas rade u ovoj Narodnoj skupštini. Loše je kada se odgovornost prebaci na loše kucanje nekoga u nadležnim službama odbora.
Samo bih zamolio kolegu koji je reklamirao Poslovnik, ali i kolegu koji je pisao ovakve amandmane, verujem da je greška, da nije neznanje, siguran sam da je greška koja može da se omakne i koja može da se desi svakome, dešava se i meni i dešavaće se, to je sigurno, ali je nedopustivo da odgovornost prebacujemo na ljude iz stručnih službi Narodne skupštine Republike Srbije. Ukoliko imamo list koji je napisao i potpisao gospodin Janko Veselinović, u kojem se jasno kaže u trećem redu amandmana broj 2: „ukoliko se ta miljenja“ i „ukoliko se ta miljenja“ je potpisao prof. dr Janko Veselinović, onda je to zaista nedopustivo da kažemo da su to stručne službe Skupštine pogrešile.
Jedna greška, jedna omaška siguran sam da nije namera bila gospodina Veselinovića da to uradi, ali je mnogo gore ukoliko takve greške mi prebacujemo stručnim službama Narodne skupštine Republike Srbije, a to su ljudi koji zaista vredno i odgovorno rade svoj posao.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Potpuno ste u pravu kada su u pitanju stručne službe Narodne skupštine i ne treba nikad, u takvoj situaciji, reći za njih da su oni napravili grešku. Slažem se sa vama da greška sigurno nije namerno učinjena. Greške se opraštaju, jedino nama predsedavajućim to ne može da se oprosti, a svima ostalima može.
Izvolite, gospodin Veselinović.