Prihvatanjem amandmana na član 7. stav 4. mi smo prihvatili i troškove eksproprijacije u pribavljanju prava korišćenja, tako da na posredan način smo prihvatili ovo što vi govorite.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Samo par rečenica, poštovana ministarko. Ne pričamo o istoj stvari. Mi kažemo da, jasnije se opredelimo prema tome da li država može nešto što je uzela u eksproprijaciju da proda po skupljoj ceni, nego što je platila, jer je tu onda država samo posrednik i vi ste, koliko sam ja vas razumeo i u uvodnom izlaganju prekjuče i danas, govorite o tome da država hoće da podstakne građevinsku industriju i da joj nije interes zarada, nego upošljavanje, nova radna mesta, bolji standard, a ovde sada sami sebe negirate.
Ako je to tako i ako stojite čvrsto iza stavova i rečenica koje ste rekli, onda slobodno možete da prihvatite ovaj amandman, jer ovaj amandman samo pojašnjava kakav je odnos države prema onome što je dobila eksproprijacijom, kada pusti u dalju prodaju.
Znači, ona ovde kao posrednik, koliko sam ja vas razumeo, neće zaraditi dinar, ali ako ovo ne prihvatite, ostavljate mogućnost da država može promenom zone ili drugačijim rangiranjem, da neuporedivo, mnogostruko više uveća vrednosti i zaradi.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana, javili su se građani dok smo raspravljali oko ovog zakona koji su sa državom, ne baš svojom voljom zamenili građevinsko zemljište, pri tome su od lokalnih samouprava dobijali jedno građevinsko zemljište, a drugo građevinsko zemljište ili nekretnina njihova je prešla u imovinu lokalne samouprave.
S tim u vezi nije došlo do uknjiženja u katastar i oni sada imaju problem. Njihove kuće se nalaze na državnom građevinskom zemljištu, iako su ga dobili zamenom, odnosno oduzimanjem neke svoje parcele, dobili su pravo na nekoj drugoj parceli.
Sada po ovom zakonu, oni će biti u poziciji da plaćaju zemljište iako je to propust države, a u katastru ne žele da im traže te ugovore o zameni građevinskog zemljišta u vreme kada su lokalne samouprave to građevinsko zemljište menjale.
Dakle, javilo se preko deset osoba i pretpostavljam da to može da bude na dosta mesta, da je država, odnosno lokalna samouprava dala svoju nekretninu, svoje građevinsko zemljište, a za uzvrat je oduzela njihovo i to su zaboravili da preknjiže u katastru, i sada u katastru kada ovi traže podatke, ovi ne žele da im daju te ugovore, i ne mogu nikako da to regulišu i sada će biti u poziciji da još plate građevinsko zemljište, iako im je za to uzeto njihovo, odnosno zamenjeno njihovo za imovinu lokalne samouprave.
Šta Ministarstvo misli da uradi s tim u vezi, s obzirom da se katastar na dosta čudan način ponaša?

Reč ima dr. Zorana Mihajlović.

Danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, dakle 17. decembra, svi građani su stekli pravo svojine i katastar to radi po službenoj dužnosti. Dakle, ovaj zakon se ne odnosi na njih, osim ove grupe u samom članu 1. mislim, Zakona o konverziji i tačno se piše na koje se grupe odnosi Zakon o konverziji.
Što se tiče prava svojine, građani su ga stekli, 17. decembra, a katastar radi po službenoj dužnosti. Dakle, vrši upis svojine i nema brige za tih 10 ili ko god se javio.

Reč ima dr. Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, kolege, poštovani građani, smatram da ovaj amandman nije prihvatljiv iz više razloga.
Osnovni razlog je da upravo u tome, da pre svega jako mali procenat građevinskog zemljišta, koje je predmet ovog zakona, stečeno eksproprijacijom, i ono što je još bitnije, to je da je osnovni reper i merilo, po kome će biti izvršena konverzija, odnosno promena zemljišta iz prava svojine, iz prava u korišćenje prava svojine, osnovni reper je tržišna vrednost i upravo bi ovakvim izuzetkom doveli u nepovoljan položaj one koji se nalaze na zemljištu koje nije dobijeno eksproprijacijom, i jasno i u samom zakonu je rečeno da pravo na umanjenje tržišne vrednosti, prema ovom zakonu imaju jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od toga u kakvom su statusu i to je sasvim dovoljan reper za smanjenje, odnosno merilo, a eksproprijacija je izvršena pre 20 ili 30 godina, i tada su važili drugi tržišni uslovi. Ovo što je članom 3. definisano, dovoljno je i mora ostati nepromenjeno i predlažem da se ne prihvati ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević.
Izvolite.