Zahvaljujem se, predsedavajući.
Izneo bih samo još jednu dopunsku stručnu ocenu od cele analize koju je iznela uvažena koleginica Batić.
Naime, radi se ne samo o subjektima privatizacije u opštem smislu reči, već se radi o subjektima privatizacije u restrukturiranju koji bi bili posebno pogodovani na ovaj način, a zašto pogodovani? Zbog toga što se zna da shodno odredbama Zakona o privatizaciji oni jesu izuzeti iz izvršenja, tj. oni kao izvršni dužnici ne moraju da izmiruju svoje obaveze, jer ih je zakon oslobodio, da ne kažem abolirao te obaveze, a sa druge strane, mogu steći nepokretnu imovinu koja se vezuje upravo za način sticanja po članu 6. koji podrazumeva mogućnost sticanja bez naknade.
To znači da bi u toj situaciji oni koji u dužem vremenskom periodu ne izmiruju svoje obaveze, pomenuću samo preduzeće FAP iz Priboja, 20 godina traje postupak restrukturiranja. Za 20 godina je to preduzeće odvelo u privrednu smrt najmanje 100 preduzeća i ko zna koliko hiljada ljudi je ostavilo bez posla. Da li je moguće figurativno pretpostaviti, hipotetički, da to preduzeće u restrukturiranju dolazi do imovine na način koji podrazumeva jednu vrstu pogodovanja za koju zaista Ustavni sud smatra da se ne može prihvatiti kao ustavna.
Dakle, samo da se razmisli da li ovaj član 6, koji je u autentičnom tekstu predložen, dozvoljava mogućnost da se i ovakve pojave koje u praksi mogu biti prisutne dozvole ili eventualno da se kroz drugačiju formulaciju ovog člana spreče štetne posledice koje na ovaj način mogu nastupiti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, podnosilac amandmana.
Izvolite, gospodine Božoviću.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, prosto i jednostavno pitanje, s obzirom da smo predložili brisanje člana 6. iz prostog razloga što mislimo da ne postoji razlog da se onima koji su kupili preduzeća, odnosno svojinu nad objektima sa pripadajućim pravom korišćenja na okolnom zemljištu besplatno da zemlja u svojinu. Oni su kupili samo objekte, nisu kupili i zemlju. Iz tog razloga je Ustavni sud 2013. godine ne poništio zakon i ocenio ga neustavnim, nego članove Zakona o planiranju i izgradnji koji se tiču konverzije sa popustom. Nema popusta i držim odluku Ustavnog suda, a kamoli da neko dobije potpuno besplatno bez naknade zemljište koje će prenamenom sebi dati zaradu od miliona i miliona evra, gde će se promeniti delatnost preduzeća, gde će se i gde su se otpustili radnici i sada će biti u stanju da se tamo grade stotine hiljade kvadrata.
Nemamo ništa protiv toga da se gradi, da se razumemo. Mi imamo protiv toga da im se omogući da besplatno budu vlasnici te zemlje. Ovde, kao i u svim ostalim drugim članovima je omogućeno ili da dobiju besplatno ili da zaključe zakup, što je opet nešto što čini izbegavanje plaćanja konverzije sa naknadom. Mislimo da je iz tog razloga ovo neustavna odluka. Lično kao narodni poslanik uložiću ustavnu žalbu, jer smatram da je ovo nešto što nije u interesu zemlje. Ovo je izdaja državnih i narodnih interesa u Republici Srbiji.
Ne smemo da dozvolimo da ovaj član i član 8. prođu iz razloga što oni milijardu i 492 miliona poklanjaju. To je novac i svojina Republike Srbije, to zemljište toliko vredi. To kaže sam Predlog zakona. Ukoliko se usaglasimo sa ovim Predlogom zakona, ogromna je cena, milijardu i 492 miliona. Zamislite koliko je moglo da se obnovi od poplava sve što je u poplavama bilo srušeno. Sada bi već uveliko imali završenu obnovu, a ne bi je produžavali do kraja godine.
Zamislite šta sve sa tim novcem možemo da uradimo. Evo, premijer je najavio reformu obrazovnog i zdravstvenog sistema u 2016. godini. Malo je čudno da smo čekali samo četiri godine za tako nešto, ali evo, kada se već setio, pa imamo milijardu i 492 miliona da reformišemo zdravstvo i prosvetu. Kaže Predlog zakona da ćemo toliko da prihodujemo, a onda juče ministarka Mihajlović kaže – skupićemo koko 650 miliona. Pa, da li je milijardu i 492 miliona ili 650 miliona ili, kao što kaže predsednik Američke privredne komore ni jedan jedini evro?
Razne komore se zahvaljuju ministarki na tome što su omogućile besplatnu konverziju ili zaobilaženje plaćanja preko zakupa na 99 godina. Godine 2013. ste promenili Zakon o porezu na imovinu, pa se više ni porez na imovinu ne plaća kada je u pitanju zakup zemljišta. I tu ste omogućili tajkunima da i u tom slučaju ne plate porez na imovinu. Smatramo da je ovo nešto što ne predstavlja interes bilo kog građanina Srbije.
Vi možete doneti zakon, o tome smo pričali kada je bio u pitanju leks sepcijalis, o čemu god hoćete. Možete da donesete da je zemlja ravna ploča. Srbija se ovim prodaje u bescenje. Možete da cokćete koliko god hoćete i da negirate to. Vi ćete biti upamćeni…

Gospodine Božoviću, čisto da me ne bi prozvao neko od poslanika koji me prozivao malopre, ja vas molim da se vratite i da govorite o amandmanu.

O amandmanu samo i govorim, zato što je ovaj amandman 6. koji mi predlažemo da se obriše suštinski važan. On svojinu Republike Srbije poklanja tajkunima u bescenje, za nula dinara ili nula evra. Zašto građani ne dobiju nešto besplatno? Oni dobijaju povećanje cene struje i smanjene plate i penzije i veći PDV.
Nemojte, molim vas, da budete nervozni, jer je u pitanju odluka Ustavnog suda i mi ćemo se do kraja boriti za Ustav Republike Srbije, za poštovanje Ustava i zakona, za interese naroda i države. Smatramo, kao što znam da svaki član odbora na kojem sam danas bio prisutan zna, pa čak i neki vaši poslanici, pa čak i neki vaši koalicioni partneri su govorili o neustavnosti ovih članova zakona. Govorili su i u raspravi u načelu i danas kada su u pitanju amandmani i vi znate da to nije po Ustavu, i vi znate da će Ustav ovo da ospori, ali se očigledno vraćaju neki stari dugovi na ovaj način, a dug nije drug.
Mislim da pod hitno treba da stavite van snage ove članove koji su sporni, jer u suprotnom, ostaćete upamćeni kao vladajuća većina koja je prodala Srbiju tajkunima za nula dinara. Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Prosto sam iznenađena šta ste sve ispričali za ovako kratko vreme.
Nažalost, mi se svi vrlo dobro sećamo i ostaće upamćena DS kako nam je prvo otela nadu 2000. godine da može u Srbiji da bude bolje, a onda nakon 2000. godine, pa na dalje, sve do 2012. godine, vrlo odgovorna za to što je, recimo, samo za četiri godine 400.000 ljudi ostalo bez posla.
Moje pitanje, odnosno moja dilema je – šta mislite, koliko je moglo da se izgradi i da se uradi od 2009. godine, kada ste doneli zakon koji je imao veliki broj odredbi i koji je proglašen neustavnim? Zamislite da nisu proglašene neustavnim, koliko je moglo da bude izgrađeno i koliko je ljudi moglo da bude zaposleno?
Dakle, mi ovaj zakon radimo da bismo popravili greške koje ste vi napravili, a radimo ga, pre svega, samo zbog jednog razloga, da se gradi i radi u Srbiji. Na samo jednom hektaru, ukoliko krene da se radi, građevinska industrija će generisati negde oko 3,5 miliona evra. Da ne govorim o tome šta bi to značilo za državu i za građane Srbije, da budu zaposleni i da imaju posao.
Kad govorite o iznosu koji će se prihodovati, pošto mi se nekako čini da sa računovodstvom, knjigovodstvom, kako god, nešto ne stojite najbolje, šta su prihodi, šta su rashodi, šta je to što ulazi u budžet ili izlazi iz budžeta, znači, 1,4 milijarde evra treba da se ostvari prihoda od naknade, od čega 631 milion ide u Fond za restituciju, ostatak ide u budžet Srbije, pokrajine ili lokalnih samouprava.
To je objašnjenje, koliko sam mogla da budem korektna, a da ne odgovorim na uvrede koje ste govorili ovoj Vladi. Ja zaista mislim da rezultati za godinu dana ne mogu da se porede po dobrom u odnosu na sve ono što ste vi, nažalost, ostavili Srbiji.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Povreda Poslovnika. Izvinjavam se, nisam u tom trenutku kada sam dao reč potpredsedniku Vlade znao da se javljate po povredi Poslovnika. Izvolite. Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107: „Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje“ itd. „drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza“.
Ako neko kaže da smo mi prodali tajkunima Srbiju, to je uvreda zbog koje moj prethodni kolega nije kažnjen. Ali, ja i ne tražim da bude kažnjen. Neko ko kaže da je njegova poslanička grupa tražila da se član obriše, ne zaslužuje kaznu jer je tražio da se član briše.
Zašto kažem da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine? Neprihvatljivo je, za mene, da oni koji su prodavali tri šećerane po tri evra na ovakav način vređaju dostojanstvo Narodne skupštine. Neprihvatljivo je da poslanik sa izborne liste stranke koja je prodala Šećeranu u Baču za tri evra, iako je imala zalihe šećera od sedam miliona evra, dakle, ako se to desilo i ako je taj tajkun bio direktor stranke, finansijski direktor stranke na čijoj je on listi izabran, velika je uvreda, nemerljiva uvreda kada takav poslanik uputi uvredu drugim narodnim poslanicima i kaže da su oni prodali Srbiju tajkunima, iako se nedvosmisleno vidi da je taj poslanik, odnosno njegova izborna lista, odnosno finansijski direktor te stranke, tajkun kome su oni prodali tri šećerane po tri evra, kome su oni prodali zgradu „Ušća“, gde je otišlo i pet hektara građevinskog zemljišta vrednog 30 miliona evra. Kada takav poslanik, sa te izborne liste kaže drugim poslanicima, koji ni za šta nisu odgovorni, da su prodali Srbiju tajkunima, to je velika uvreda i molim vas, gospodine predsedavajući, da ubuduće vodite računa kada se sa tolikom količinom uvreda susretnemo u ovoj Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Rističeviću, dužnost mi je da dam objašnjenje. U pravu ste, mi kao predsedavajući ne smemo dozvoliti da se vređaju narodni poslanici, ali, s druge strane, mi kao predsedavajući, bez obzira što su neki poslanici to danas tražili od nas, ne možemo da cenzurišemo izlaganja i govore narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.