Hvala gospođo predsednice.
Na osnovu ovog obrazloženja koje smo čuli od predlagača amandmana, ipak donosim zaključak da nikakvog argumenta u pozadini ovog predloga nema. Zašto nema? Kako smo bili u prilici da čujemo malo pre, podsećam – problematično, ovde bi, kao, trebalo da bude to što nije dovoljno precizna formulacija, na šta ukazuje Agencija za borbu protiv korupcije i pri tom, citiram „u tome pronalazi ogroman rizik od korupcije“.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je neistina. Imam pred sobom dopis Agencije za borbu protiv korupcije za nadležni skupštinski odbor, adresiran na datum 13. 07, dakle, jedan vrlo relevantan i skorašnji podatak. Prvo, nigde formulacije o strašnom riziku od korupcije nema. Stoji: „Smatramo da predlog i dalje sadrži izvesne nedostatke.“ To je najteža kvalifikacija. A kada pogledate taksativno koji su to izvesni nedostaci za koje se sugeriše da bi se na njima možda moglo još dodatno raditi, nigde, apsolutno nigde se ne pominje član 1. niti bilo kakva nepreciznost, ništa od onoga što smo čuli.
Ako je to jedina argumentacija, mogu da zaključim i da ponovim još jednom – da argumentacije zapravo i nema. Svakako to nema nikakve veze sa onih milijardu i 400 miliona, o kojima možemo da pričamo danas, ali, molim vas, ako hoćemo ovo da uradimo kako treba, moraće mnogo ozbiljnije. Hvala.

Gospodine Balša, da li želite reč po amandmanu?
(Balša Božović, s mesta: Ne, replika.)
Na ministarku Mihajlović?
(Balša Božović, s mesta: Replika na ministarkino izlaganje.)
Ne može. Vi ste izazvali repliku, dala sam vam i ona je odgovorila. Ako želite konkretno o amandmanu, vrlo rado, to je vaše pravo i izvolite.
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Amandman glasi da se u Predlogu zakona, u članu 1, stav 2. tačka 2) reči: „13. maj 2003. godine“ zamene rečima: „13. maj 2013. godine“. To je posledica jedne potrebe da se ovaj zakon uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Sada pozivam poslanike i građane i građanke Srbije da čuju obrazloženje zašto se odbija: „Ne prihvata se amandman s obzirom da se u članu 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji potkrala tehnička greška koja se odnosi na dan stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a opšte je poznata činjenica da je prvi zakon o planiranju i izgradnji stupio na snagu 13. maja 2003. godine.“
Ovo smo dobili od Vlade Srbije, ovaj stav. To znači da Vlada Srbije priznaje da imamo zakon, koristim i onih pet minuta, u kome postoji tehnička greška, znači, zakon sa greškom, feler zakon, gde se 10 godina tumači tehnička greška, 10 godina u kojih se desilo najveći broj od onih 24 ili 625 ili ne znam koliko sumnjivih, nelegalnih i ko zna kakvih privatizacija.
Mi dobijamo obrazloženje da amandman treba da se odbije zato što već postoji zakon sa greškom, pa ako se odbije moj amandman i ostalih kolega, da ćemo time da nastavimo s greškama. A šta je sa popravljanjem grešaka? Zašto niste promenili Zakon o planiranju i izgradnji? Zašto postoji zakon koji važi dve godine i zakon koji ima grešku?
Šta može da bude posledica greške? Posledica greške može da bude da u srpskom pravosuđu, koje nije reformisano ni pre pet godina, a ni dan danas, počnu razni sporovi, gde će razni subjekti privatizacije, novi vlasnici, njihovi dužnici, poverioci, da pokreću razne sporove koji se tiču greške – da li nešto važi od 2013. godine ili nešto važi od 2003. godine? Nadam se da nikom nije mrzak sam datum, 13. maj, bivši Dan bezbednosti. Možda to ima neke veze sa celom ovom pričom? Ali, da budem ozbiljan, mislim da je to neoprostiva greška i da ovaj zakon ne može da bude usvojen ako se on oslanja na Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno ako je deo istog korpusa zakona, odnosno ako ima direktnu vezu u primeni, a da se ne popravi prvo zakon koji je sa greškom već dve godine.
Razumem ja da se greške dese, ali ne mogu da razumem da greška postoji dve godine i nešto meseci i da to nikome ne smeta, a posebno ne vlasti u ovoj državi, koja stalno priča da hoće da ispravi greške iz prošlosti.
Apsolutno mogu da vam budem svedok da je bilo ne grešaka, nego namernih grešaka u prošlosti. O tome sam ja govorio kada ni skupštinska većina, ni neki članovi Vlade, nisu reč prozborili o tome, a mnogi su i učestvovali u svim tim greškama. Tako da meni ne možete da prebacite to da je nešto bilo, pa da sam ja učestvovao. Ne, nisam.
Kada se neke kolege pozivaju na 15 godina šta se desilo, da vas podsetim, u tih 15 godina je SNS već tri godine prisutna, a to znači da vi optužujete i sami sebe. Da ne govorim o vašim koalicionim partnerima, koji su prisutni jako dugo. Ja nisam prisutan. A najveći deo vladajuće većine je prisutan u tih 15 godina, neki bar polovinu, a vi bar tri godine.
Ja sam već govorio u načelnoj raspravi o tome da je vrlo sumnjiva stvar, odnosno, sada se vidi da je to namera, zašto nam je podmetnut zakon u petak u 19 časova uveče, a morali smo da se izjašnjavamo o njemu već u ponedeljak u 10 ujutru? To su razlozi. Neke razloge je dala i Agencija za borbu protiv korupcije, koja je, pogledajte to, poslala svoj izveštaj 13. jula, u ponedeljak. I oni nisu stigli da uđu u vreme pre amandmana. Oni upozoravaju i Vladu i parlament da ima puno nelogičnosti, puno nedovoljno dobro rešenih delova zakona i da to mora da se popravi. Ali, i njihovo upozorenje je stiglo kasno, jer ni oni ljudi ne mogu da čekaju kada će neko iz Nemanjine da se seti da nam pošalje zakon, pa da čekaju u dežurstvu subotu i nedelju da bi dali svoje mišljenje.
Ovo nije prvi put da se mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije omalovažava u ovom parlamentu, da se kaže – to nije bitno, posebno od Vlade, ali naravno, i od skupštinske većine. Šta su oni rekli? Da je vrlo neobičan, čudan, odnosno sklon mogućnosti korupciji, način umanjivanja procenta umanjenja, da to nije jasna stvar i o tome smo se složili, da je pitanje kontrole, odnosno komunikacije sa kontrolom državne pomoći isto otvoreno pitanje, da je plaćanje naknade komplikovano, odnosno pitanje gde postoje mnogi uslovi za korupciju, posebno sa onim umanjenjem od 30%.
Prema tome, mislim da bez obzira što je prošla načelna rasprava, da je najbolje, ja bih to prihvatio bez likovanja i bez bilo kojih loših namera, da Vlada povuče zakon, da prvo popravi tehničku grešku, navodnu, iz Zakona o planiranju i izgradnji, a da nam onda pošalje odmah popravljen ovaj zakon.
Mi smo spremni, ja lično i moj kolega Pavićević, siguran sam, i najveći deo opozicije, da čekamo celo leto te popravke i da ih usvojimo što pre, da ne kočimo reforme, da ne kočimo put u EU, ali to očigledno ne radimo mi, nego to radi Vlada Srbije.

Hvala.
Potrošili ste vreme i za diskusiju.
Reč ima gospođa ministar.

Verujem da ste spremni da čekate, ali mi nismo spremni da čekamo. Mi pokušavamo da napravimo prostor da se u Srbiji gradi.
Moram da kažem da, kada govorite o Zakonu o planiranju i izgradnji, u svim članovima stoji adekvatan datum, osim u jednom članu, što je očito odraz pravno-tehničke redakcije koja za taj član nije urađena na pravi način. Mi ćemo kao Ministarstvo insistirati da se to popravi.
Moram, takođe, da vam kažem da ova Vlada možda može da napravi tehničku grešku, ali sasvim sigurno ne može i nijednog trenutka i nikada nije napravila suštinsku grešku, koje su bile odlika, rekla bih, prethodnih vlada i zato, između ostalog, danas imamo ovaj zakon.
Kada govorite o Agenciji za borbu protiv korupcije, ona je u delu određivanja mogućeg umanjenja na plaćanje na konverziju rekla da možda Vlada ne bi trebalo da bude ta koja će odrediti procenat tog umanjenja, smatrajući, kao nezavisna agencija, da to Vlada ne treba da radi.
Agenciji je između ostalog dva puta slat zakon. Prema tome, nisu oni dobili tek tako, odjednom, da nisu stigli da pogledaju, a kod vas, kada smo imali raspravu u načelu, rekli ste da ste zakon dobili u 18,00 časova u petak, a sada ste rekli u 19,00 časova, tako da možda nešto sa brojevima nije u redu. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Ako ćete oko toga kada ste dobili, to je skupštinska stvar i ministar tu …
(Zoran Živković, s mesta: Ministarka je meni odgovorila, a to šta ću ja da kažem ...)
Ona mora da vam odgovori, ali nije izazvala repliku. To je ogromna razlika.
(Zoran Živković, s mesta: Da, ali ja imam pravo na repliku.)
Ne znam kako tumačite Poslovnik. Niste pomenuti, nije uvredljivo.
(Zoran Živković, s mesta: Ja mislim da imam pravo.)
Dobro. Ja mislim da to treba da iskoristimo sledeći neki put.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, kada sam čitajući ovaj zakon video veliku suštinsku grešku, po meni suštinsku, žao mi je što ministarka koristi termin da je to tehnička greška, jer ovde se radi o tome da se ne slažu brojevi u deset godina. Znači, ovde se greška potkrada na takav način da je i u ovom Predlogu zakona u članu 1. rečeno da su lica koja su nosioci prava korišćenja na izgrađenom zemljištu, itd, itd, obuhvaćena ovim zakonom do 13. maja 2003. godine ili na osnovu sudske odluke, itd, itd. U članu 102. Zakona o planiranju i izgradnji kaže se da su ova privredna društva i pravna lica ograničena sa zakonom da se uklapaju u te neke rokove koji su vezani do maja 2013. godine.
Kada sam video razliku između jednog i drugog člana, prvo sam se ponadao da je greška u ovom Predlogu zakona i da ćemo kroz ovaj amandman uspeti da ovu grešku ispravimo. Međutim, kada je zaključak bio da je greška u stvari urađena u Zakonu o planiranju i izgradnji, onda vidite da imate veliki problem i da se ovde ne radi o tehničkoj grešci, kako to ministarka kaže, već da se radi o suštinskoj grešci.
Ako bismo valjano analizirali ovaj Predlog zakona videli biste da se ovde radi o deset godina od 2003. do 2013. godine. Ako dalje, analogno tome, razmišljamo, videćete da su sve sporne privatizacije, koje su se desile u ovoj državi, desile u tom periodu. Ako se ne usvoji ovaj amandman i predlog gospodina Živkovića da se zakon povuče iz procedure, imamo strahovito veliki problem kao država, ovde se otvaraju veliki procesi i ovaj zakon će vrlo brzo pasti u vodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko sam razumeo, mnogo buke oko jedne tehničke greške. Ko radi taj i greši. Naprosto greške se potkradu i mislim da ne treba prihvatiti ovaj amandman. Neki ljudi greše, a neki ljudi su naprosto greška. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.