Gospodine predsedavajući, 104. i 107. Gospodin koji čeka na repliku ima prava da je dobije zato što je neposredno pomenut od strane šefa poslaničkog klupa SNS.
Vi ste rekli – nema problema, prvo povreda Poslovnika; ja sam vas čuo sa mesta, sve sam to pratio i sada kada se završila povreda Poslovnika vi sada kažete – evo, nemate pravo na repliku; ili ste zaboravili šta je bio osnov za repliku ili jednostavno ste odlučili da poslanika opozicije kaznite time što mu nećete dati mogućnost da replicira zato što je pogrešno protumačen, zato što nije delio Beograd i Niš i nije svađao, nego je samo govorio o tome da Niš nije zadovoljan jer ne žele građani Niša i ostatka Srbije da plaćaju „Beograd na vodi“.
Ja kažem da ne žele ni građani Beograda.

Šta je on govorio nije predmet povrede Poslovnika, molim vas.

Slušali smo ovde, gospodine Arsenoviću, verujte mi, slušali smo poređenje gasovoda i tržnog centra od strane šefa poslaničkog kluba. Dakle, molim vas dajte da samo kažemo i mi šta imamo na tu temu, jednostavno…

Božoviću, molim vas, saslušajte me, stvarno ja već gubim strpljenje.

Nismo ravnopravni, gospodine Arsenoviću. Nije, ovde nema ravnopravnosti, iskren da budem. Ako vi mislite da ima, u redu, ali ja mislim da nema.

Jeste li završili?

Jesam, hvala.

Da mi vratite strpljenje, a ja ću vama obrazložiti da dobro pročitate član 104. kada ima pravo na repliku, a onda na kraju pročitajte član 3. odnosno stav 3. Pročitaću ga ja da ne govorim slobodnim rečnikom.
O korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, prema tome, ja sam odlučio da nema pravo na repliku i tačka.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Što se tiče konkretnog amandmana mislim da je rešenje iz Predloga zakona u ovom slučaju potpunije tim pre što kada uopšte govorimo o umanjenju tržišne vrednosti i neizgrađenog građevinskog zemljišta, upravo ta umanjena vrednost mora se zapravo dati određenoj kategoriji lica, u ovom slučaju ukoliko se građevinsko zemljište nalazi na teritoriji jedinica lokalne samouprave za koju je utvrđeno da se radi o nedovoljno razvijenoj jedinici lokalne samouprave, itd, da ne čitam sve stavove ovog navedenog člana.
Mislim da se time posredno i zapravo obezbeđuje određena pravičnost koja je naravno, čije je na čelu zapravo u ovakvom jednom zakonu mora da nađe svoje mesto i svoju primenu.
Osim toga, ovako predloženim rešenjem zaštićeni su i svi oni koji smatraju da zapravo pitanje konverzije može da dira u prava koja se tiču vraćanja oduzete imovine, te se tako u svom stavu 3. ovog člana navodi da procenat, zapravo u stavu 2. navodi da se umanjenje ne odnosi na tržišnu vrednost građevinskog zemljišta za koji je podnet zahtev za vraćanje imovine, a u skladu sa propisima kojima se uređuje povraćaj oduzete imovine. Mislim da u ovom slučaju amandman ne treba prihvatiti, ali zato treba zadržati ovo rešenje.
Na ovom mestu, takođe, moram da kažem da, budući da se osećam i ja prozvanom, jer sam se ovde pozivala na odluku Ustavnog suda i to sam učinila i prva prilikom svog izlaganja u raspravi u načelu, ovde se niko ne poziva na odluku koja je nepostojeća i koja tek treba da bude doneta. Odluka Ustavnog suda postoji. Ona je vrlo jasna, može se apsolutno pročitati, a odluka Ustavnog suda treba da bude ovde obavezujuća za sve i ona mora da se poštuje i ona treba da bude apel narodnim poslanicima, ne zapravo apel, nego obaveza da ukoliko pomisle da se ogreše na ono što je taksativno nabrojano, a nabrojano je mnogo toga, kako u dispozitivu, tako i u obrazloženju navedene odluke Ustavnog suda, da će biti u situaciji da se opet ocenjuje i procenjuje njegova ustavnost.
Dakle, ovde se niko ne krije iza nečeg što nije doneto. Ovde se neko poziva na nešto što je već doneto i što treba da bude apsolutno pravno obavezujuće za nas kao narodne poslanike.
S druge strane, to što ljudi koji dolaze iz pravosuđa, recimo, konkretno iz advokature, možda imaju bolju procenu da li će nešto potencijalno biti proglašeno neustavnim, to je apsolutno prirodno i to nigde nije čudno, ni kod nas, ni bilo u kojoj drugoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po povredi Poslovnika. Izvolite.