Poslaniče, zahvaljujem se. Imate još amandmana, biće prilike. Šteta je da potrošite sve vreme jer nećete da pričate o amandmanu.

Kako možete da mi oduzmete reč zato što…

Želite da pričate o svemu osim o amandmanu i ja još jednom ponavljam odnosi….

Ne možete tako.

Ne mogu sigurno.
Malopre sam rekla, nisu potrebni ni predsednik ni predsedavajući. Svako kako misli da treba i to je onda u redu.
(Balša Božović, s mesta: Vama ne odgovara što sam uopšte predložio ovaj amandman. Vi se ljutite na mene?)
Ne, ja nisam uopšte tu da raspravljam. Nisam u mogućnosti.
Hvala vam puno. Nastavićete. Šteta je da potrošite sve vreme, a ne pričate o amandmanu.
Ministre, da li ste odustali?(Ne.)
Reč ima ministar.

Sa zadovoljstvom, hvala vam.
Prvo želim samo da kažem nekoliko važnih činjenica, da napomenem još jedanput, razlog zašto donosimo zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu jeste upravo da bismo otkočili sve ono što se dešavalo prethodnih godina, 2009. godine, kada nije moglo da se radi i da se gradi, pre svega, na građevinskom zemljištu, bilo da je ono neizgrađeno ili izgrađeno i, naravno, u određenim slučajevima koji nisu bili rešeni.
Nisam sigurna da ikome može da bude dobro ukoliko stoji građevinsko zemljište, ukoliko na njemu nema novih fabrika i nema novih građevina i ukoliko samim tim nema i onih ljudi koji tu rade.
Amandman koji ste podneli ne može da se prihvati zbog toga što zaista niste u pravu, posebno niste u pravu kada govorite da će se nekom nešto dati u bescenje itd, već da ne ponavljam vaše reči. One kompanije, pre svega proizvodne kompanije koje su u prethodnom periodu gradile na određenom zemljištu, pre svega proizvodne kompanije, one će sasvim sigurno imati manju naknadu, nesporno, ali one koje su se bavile nekim drugim poslovima, pa iz različitih poslova dobijali pravo korišćenja, a nisu ništa radili imaće i plaćaće mnogo više.
Pošto stalno pominjete „Luku Beograd“, još jednom da napomenem, da bude svima jasno, prvo, Vlada Srbije trenutno utvrđuje lučko područje. Lučko područje ne može da bude nikada predmet konverzije, to je prvo, to je izuzeto zakonom i to piše. Dakle, to je prva vrlo važna stvar koju ponavljamo već nekoliko puta da se zna.
Zemljište „Luke Beograd“, ono što nije lučko područje, neizgrađeno, nema nikakvog umanjenja, plaća se po tržišnoj vrednosti. Prema tome, nemojte da govorite i stalno da govorite kako neko nekome nešto poklanja. Te tajkune o kojima pričate i te zakone koje ste pravili, da se ne bismo vraćali i otvarali raspravu, nije ih napravila SNS.

Moram redom, puna je lista.
(Balša Božović, sa mesta: Replika.)
Nema replike, ministarka je bila vrlo korektna u obraćanju. Samo je odgovorila. Možete po amandmanu, ali moram prvo da ispraznim listu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Naravno, ne možemo prihvatiti ovaj amandman, jer je ovo još jedan amandman u nizu besmislenih amandmana, koji ne donose ništa suštinski u unapređenju ovog zakona, da nešto možemo da menjamo na bolje, nego samo, eto, da se nešto napiše kako bi neko imao pravo da se javi i da iznosi bujice neistina, koje smo slušali ovde čitav dan.
Nigde u ovom zakonu nismo uspeli da nađemo, niti je to bilo ko rekao, da se bilo šta poklanja, da se deli u bescenje, da se daje džabe. Postoji samo jedan član koji definiše umanjenje naknade i to u određenim okolnostima i određenim uslovima, a vi sve vreme pokušavate da spinujete priču i da okrećete na drugu stranu, a to je da se nekom nešto daje u bescenje. To je netačno. To su radili neki pre nas.
Postavljamo jedno jasno i konkretno pitanje – ko je do sada koristio zemljište, u prethodnih 15 ili 20 godina, 5.000, 5.310 hektara ili kako god? Čak imamo informaciju, svi se sećamo kada se ovde usvajao Zakon o planiranju i izgradnji, da je baš uvaženi kolega potencirao zakon o konverziji i da se može zemljište otuđiti bez naknade. Bilo je dosta i opozicionih poslanika koji su o tome govorili. Vama očigledno kako šta odgovara onog dana kada ustanete, da li je kišovito ili je sunčano, onda pričate potpuno nepovezano, iz zakona u zakon. Mi se trudimo da imamo jednu nit i da sve zakone, i zakon koji će se usvojiti o katastru i ovaj zakon koji ćemo usvojiti, nadam se, danas, kao i Zakon o planiranju i izgradnji, sve ono ispratimo i uvedemo u jedan sistem, da konačno možemo da uspostavimo sistem u našoj zemlji, koji je nužan i neophodan.
Kada pričamo o tome kako je ovaj zakon donesen, tačnije kako je došao u ovu proceduru, a donećemo ga, najverovatnije, 137 lokalnih samouprava je učestvovalo u razgovorima i rađena je analiza njihove teritorije i građevinskog zemljišta kako bismo imali široku sliku, potpunu sliku, sliku utemeljenu u činjenicama, u objektivnom stavu, kako bismo taj zakon uveli da on može posle da se sprovodi na najbolji mogući način.
Najlakše je politički osuti paljbu, ali nemojte molim vas vi to da pričate.
(Balša Božović, sa mesta: Ovo je o amandmanu?)
To je suštinska razlika, zato što ste vi otuđili …

Izvinjavam se, nisam slušala, ne znam šta ste izgovorili.

Postojao je jedan politički establišment, da se ispravim, ako mogu tako, uvažena predsedavajuća, koji je davao zemlju u bescenje i ne samo zemlju, predsedavajuća, mi se borimo protiv toga, davali su i firme, znamo kakve su bile privatizacije. Na kraju krajeva, na toj zemlji koju ste davali u bescenje i sve te fabrike koje su bile privatizovane na jedan sumnjiv način, ko je to omogućio? Mi ovde nismo sigurni, neko je to omogućio i sada vi to sve spočitavate nama, a mi nismo u tome učestvovali uopšte. Kako vas samo nije sramota?