Izvolite.

Mi smo u načelu, prihvatajući amandman odbora, prihvatili da se predlog za angažovanje da on sadrži bezbednosnu procenu plana aktivnosti. Međutim, ukoliko se dogodi situacija koja se dogodi u ovom trenutku i zahteva da se specijalna jedinica pokrene odmah da bi sprečila veću štetu po bezbednost Republike Srbije, mi bi morali da ih zadržimo dok se ne uradi bezbednosna procena. Bezbednosna procena ne može da se uradi za dva minuta, ne može da se uradi ni za deset. Možda će trebati dva ili tri sata.
Drugo je ono što operativno radi specijalna jedinica. Komadant jedinice i njegova bezbednosna podformacija unutar jedinice će izraditi, da kažem, u hodu, kao što to rade specijalne jedinice, jer one i služe za brze intervencije i intervencije u kojima se normalno ne bi postupalo, jer da je to redovna operacija, onda ne bi ni bilo potrebe za nekom hitnošću. Znači, ministar je uvek tu da obrazloži razloge hitnosti.
Drugo, naše specijalne jedinice u poslednjih mnogo godina ne vidim da su bile negde angažovane mimo zadataka, pošto se tome poklanja posebna pažnja, s tim što treba imati u vidu da našim Predlogom zakona, specijalna jedinica postaje samo jedinica, i to je jedinica koja će imati u odnosu na ceo MUP manje od 1% zaposlenih. Ako govorimo o mogućnosti, pa mi možemo da angažujemo policijsku brigadu kao posebnu jedinicu, koja ima hiljadu ljudi, gde ne treba nikakvo obrazloženje ili bezbednosna procena. Možemo da angažujemo žandarmeriju, koja ima 3.600 ljudi, koja je formacijski mnogo snažnija jedinica od specijalne jedinice, za koju ne treba bezbednosna procena i bilo šta slično po ovom zakonu, ali moramo za specijalnu jedinicu, koja broji tristotinak ljudi, e, za to je vrlo važno, jer oni ne mogu drugačije da deluju u hitnim situacijama. Prosto, to ne može da stoji u slučajevima hitnosti.
Ukoliko dođe do angažovanja specijalne jedinice, to se radi upravo zbog tih razloga da se nešto brzo, hitno, efikasno reši, pogotovo kada se radi o terorističkim izazovima, talačkim situacijama, ili o upadu u, recimo, narko-laboratorije, gde obično policija nema dovoljno iskustva i obuke da uspešno i bez povreda po pripadnike policije izvrši takvu vrstu upada.
Kada postoje, naravno, kada je to redovna aktivnost koja se planira po nalogu tužilaštva suda, UKP, itd, onda postoji dovoljno vremena da se uradi i uvek se radi obiman za svaku aktivnost, uvek sam bio upoznat, postoji vrlo detaljan elaborat, plan upotrebe jedinica, plan rada, bezbednosne provere, sve ostalo što se radi. Kada to treba da se uradi, kažete – mora da se uradi u narednih 10 minuta, mora da se pokrene zato oni služe, zato se u slučajevima hitnosti ovo može dostaviti.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Rekao sam da ministar unutrašnjih poslova ne mora da zna šta radi policija, jer to mu nije struka, bilo koji, ne govorim o konkretnom, ali mislim da aktuelni ministar nije shvatio član 20. zakona.
Upravo ste rekli da na osnovu ovog člana nema potrebe da se pravi bezbednosna procena i plan upotrebe posebnih jedinica. To nije tačno. To vam piše u zakonu. Pogledajte čl. 6. i 7. Znači, ne treba samo za specijalnu, kao što ste vi rekli, koji ima manje od 0,1%, nego treba i za žandarmeriju, i za helikoptere, treba za jedinicu za zaštitu ličnosti.
Prema tome, ministre, niste dobro čitali zakon, jer da ste dobro čitali zakon, onda biste shvatili da se to odnosi i na ove jedinice, a onda sam siguran da biste prihvatili ovaj amandman, kao što ste rekli u načelnoj raspravi. Prema tome, ako se potrudite još malo da pročitate, barem ovaj član, siguran sam da ćete shvatiti da je moj amandman neophodan da bi zakon bio dovoljno dobar i da bi mogao da bude na korist, sreću i uspeh rada srpske policije.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, poštovani ministre, mislim da ovo treba razmotriti sa dužnom pažnjom, s obzirom da je moj kolega sa nesumnjivim iskustvom, koje nije stečeno u služenju bezbednosnim snagama, nego komandovanje bezbednosnim snagama. Dakle, to nije iskustvo iz predvojničke i vojničke obuke koje nije bilo. To je iskustvo iz života.
On se veoma dobro razume u bezbednosne procene, plan aktivnosti i u hitnost, nesumnjivo. To treba ceniti. Imam i dokaz.
Kaže ovako – 5. oktobra prethodni govornik, poslanik, bio je neposredni realizator podele naoružanja i municije duge cevi najekstremnijim pojedincima u Skupštini Grada Beograda sa namerom da se krene u konačni obračun sa paravojnim i parapolicijskim formacijama koje je Milošević imao uz sebe. Izveštaj OB Treće armije, 17035-1 od 9. novembra 2000. godine.
Dakle, na licu mesta podela naoružanja specijalnim jedinicama za specijalne namene, ali gle čuda, neki od njih, pojedinci koji su pripadali tim na brzinu osnovanim specijalnim jedinicama su bili pripadnici tzv. surčinskog i zemunskog klana za koje smo čuli onog trenutka kada je ubijen bivši premijer od strane ta dva klana i, naravno, kada je premijer ubijen na njegovo mesto je došao moj kolega.
Takođe, moram da vas podsetim da postoji osnovana sumnja da je iz tog naoružanja od pripadnika tih posebnih specijalnih kriminalnih jedinica zemunskog i surčinskog klana ubijen Momir Gavrilović, regularni pripadnik bezbednosnih snaga koji je upravo upozorio na sumnjive poslove te na brzinu…

Poslaniče, vrednujem to što govorite, ali bih vas ljubazno zamolila da govorite o amandmanu.

Ja govorim o amandmanu koliko je govorio i predlagač. Govorim o posebnim specijalnim jedinicama i iskustvu predlagača koji je na takav način na brzinu, za nekoliko sati…

Znam, poslaniče. Vi imate poseban tretman kod mene. Nije problem, ali o amandmanu molim vas. Ja vrlo dobro čujem šta govorite. Ako ćemo da se usredsredimo na današnji rad, onda o amandmanu.

Kaže, predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti. Govorim o iskustvu predlagača o planu aktivnosti i bezbednosnoj proceni koju je izvršio 5. oktobra tako što je podelio naoružanje kriminalnim grupama i ta dela i nedela do današnjeg dana nisu procesuirana. Hvala.