Hvala.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvažena predsednice, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako, složićemo se, ako izuzmemo pokušaj politizacije svih predloga zakona koji dolaze u ovaj parlament, da su ova tri predloga zakona i jedan sporazum suštinski važni za našu zemlju, jer pre svega pokrivaju oblasti koje u pravnom smislu nisu bile regulisane.
Pažljivo sam proučio sva tri predloga zakona. Osvrnuću se samo na ovaj zakon koji, po meni, zavređuje pažnju, a to je Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Pokušaću da dam par primedbi koje mogu biti predmet za razmatranje eventualnih amandmanskih promena.
Tako, u predloženom tekstu, u poslednjem stavu člana 5. kaže se – nadležni pravosudni organi koji vode istragu mogu centru da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije potrebne za vođenje postupka, istraživanja u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak. Gospođo ministarko, mi u praksi možemo doći do situacije kada će istražni organi pravdati ustupanje podataka i saznanja ovom centru za istraživanje, navodno zbog istrage nismo u mogućnosti da vam dostavimo tražene podatke.
Ja bih preformulisao drugačije ovej stav i obavezao istražne organe, ovo tim pre što pripadnici centra za istraživanje nesreća su pod zakletvom, odnosno u obavezi su jednim članom, kako ste regulisali u predloženom zakonu, da čuvaju tajnost podataka koje su stekli tokom istrage. Bojim se da ćemo mi imati u javnosti polemiku, ako ovakvo zakonsko rešenje ostane, da će se uvek neki viši, pri tome ne zadirući u pravo pravosudnih organa, da će se nadležni tužioci pravdati da u interesu istrage nismo u stanju da vam dostavimo tražene podatke centru, a da će veliki pritisak na centar biti javnosti zašto se nije razobličilo, odnosno potpuno utvrdile činjenice oko neke nesreće.
Druga primedba koja takođe može biti amandmanski ispravljena odnosi se na član 10. U članu 10. u predloženom tekstu kaže se – Centar mora u roku od sedam dana od dana donošenja odluke o početku istrage da o tome obavesti Ministarstvo. Ja mislim, gospođo ministarko, da je suviše mnogo sedam dana, da vi kao resorni ministar saznate da je vaš centar pokrenuo istragu povodom nekog saobraćajnog, vodenog ili vazdušnog. Mislim da bi taj rok trebalo da bude – u roku od 24 sata. Šta ako u tom roku od sedam dana vas pitaju šta je sa istragom, ko je pokrenuo, da li je pokrenuta, a vi sedam dana ste dali centru da vas u roku od sedam dana obavesti da je preduzeo mere i radnje u pravcu istrage nesreće. Mislim da se to mora skratiti na mnogo kraći rok.
Sledeće, moja pohvala, potpuna pohvala, jeste na član 15. U 2. stavu vi kažete – niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka centra, čime dajete potpunu samostalnost centru i to je jako dobro rešenje.
Primedba moja poslednja u odnosu na Predlog ovog zakona odnosi se na član 27. Vi kažete u pretposlednjem pasusu – Centar objavljuje izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci. Pitam vas sad, gospođo ministarko, ko će da izdrži pritisak javnosti da se 12 meseci čeka na istinu o nekom udesu saobraćajnom, vodenom ili vazdušnom? Ako je vaše obrazloženje i ako ste se rukovodili time da su potrebne neke, obzirom na složenost, obim poslova, testiranje pojedinih uređaja, svega onoga što treba, recimo, kada je u pitanju neki udes vazduhoplova ili brodova, mislim da je tri meseca sasvim dovoljno da se sva ta testiranja, veštačenja obave i da javnost u roku od tri meseca, jer za 12 meseci javnost u ovoj zemlji će zaboraviti šta se desilo pre godinu dana. Ostaće nedorečeno da li smo mi bili dužni, a jesmo, da javnost zna šta se u konkretnom udesu desilo, ko je odgovora i koje su preporuke za unapređenje i sprečavanje mogućih eventualnih udesa.
Ako mi dozvolite, iskoristiću vaše prisustvo, gospođo ministarko, neće me pri tome, nadam se, predsedavajuća sprečiti, da vam postavim dva pitanja koja se tiču većine narodnih poslanika iz unutrašnjosti. Kao što znate, uredbom ili već nekim drugim aktom, odlučeno je da narodni poslanici plaćaju putarinu, odnosno drumarinu. Takva odluka, po mom dubokom mišljenju i mišljenju većine poslanika iz unutrašnjosti, stavlja u nejednak položaj poslanike iz unutrašnjosti Republike i poslanike iz grada Beograda, obzirom da su ovi prvi u obavezi da trpe dodatne materijalne troškove izdvajajući deo novčanih sredstava za putarinu, odnosno drumarinu. Da li će i šta će vaše Ministarstvo preduzeti da se takva odluka usaglasi ili makar da budu poslanici u jednakom položaju iz unutrašnjosti sa poslanicima iz Beograda?
Drugo, ako mi predsedavajuća dozvoli, takođe se tiče poslanika iz unutrašnjosti.

A sada jedno pitanje, ovako, izašlo iz teme.

Kratko ću. Ako mogu da koristim vreme od poslaničke grupe.

Da, ali ne baš za sve. Priđite kasnije ministru i pitajte je.

Takođe se tiče narodnih poslanika.

Verujem. Ja sam na strani narodnih poslanika, naravno, ali nemojte, i drugi će poslanici onda želeti da postavljaju pitanja mimo teme.
Odgovoriće ministar sigurno. Znam ja da će ona odgovoriti o kojoj god temi. Možda ste se i dogovorili da joj postavljate pitanja. Ako ona dozvoljava, u redu. Ali, mislim da pravimo presedan i da će onda biti postavljeno pitanje i drugim ministrima i da nećemo moći da reagujemo na isti način kao prema ministru Zorani Mihajlović.
Molim vas za razumevanje.
Ako imate nešto u vezi zakona, u redu, a ako ne, ona će vam odgovoriti na ovo pitanje, ali nije vezano za tačku dnevnog reda.
Izvolite.

Krenuću od pitanja koje nije tema današnjeg dnevnog reda. Svi plaćaju putarinu, pa i poslanici, a stvar je, naravno, Skupštine, odnosno vaših unutrašnjih organa, kako ćete refundirati te troškove. Odnosi se, dakle, i na članove Vlade i na Vladu. Svi plaćaju troškove i čak i kada idemo vozilima i kada imamo i tagove itd, plaćeni su, dakle, plaćamo ih.
Dakle, vraćam se ponovo na Skupštinu, na to da li će i kako, na koji način, unutrašnjim aktima, da li će refundirati i koje troškove će refundirati. Naravno, i pismeno možemo da damo takođe informaciju uvaženom poslaniku o plaćanju putarine. Dakle, u Srbiji svi koji nisu plaćali putarinu, a mnoge organizacije su bile, mi smo tu odluku prošle godine ili početkom ove godine ukinuli.
Što se tiče zakona i vaših komentara na zakon, htela bih da kažem da deo koji se odnosi naročito vezano za izveštaj koji ste pominjali i maksimum dvanaest meseci od izveštaja, tu smo pomešali jednu stvar, a to je - izveštaj iz ovog zakona istražitelja ne određuje ko je kriv, dakle, to nije zadatak centra za istraživanje nesreća, ko je kriv i ko je odgovoran. Iz tog razloga je potrebno vreme da bi se napravio izveštaj. Ja ne kažem da će to biti dvanaest meseci, to može da bude mnogo manje. Mi određujemo i dajemo preporuke, odnosno kroz centar, dakle, utvrđuje se zašto se nešto desilo, utvrđuje se uzrok i na osnovu toga se daju određene preporuke šta je potrebno uraditi u bilo kom od vidova saobraćaja, da do toga više ne bi došlo.
To je ozbiljna razlika, zato što se može desiti da se upravo ova druga istraga obavlja mnogo, mnogo duže, zbog čega onda nije moguće u potpunosti završiti ovaj izveštaj.
Sedam dana koje ste pomenuli, obaveštavanje Ministarstva, ja se slažem da ministar treba da bude informisan odmah, kao što je informisano, recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali sam izveštaj za Ministarstvo može da dođe u roku od sedam dana. Ali, da treba da bude informisan i obavešten da se nešto desilo i da se pokreće istraga, tu se slažem sa vama i to možemo regulisati na drugi način, odnosno amandmanima.
Centar za istraživanje, isto ste pomenuli određene rokove. Mislim da treba svakako sada, ukoliko postoji potreba, kao što ćemo imati kod podzakonskih akata, da ćemo umesto dve godine na godinu dana smanjiti amandmanom, tako isto i kod ovih rokova možemo amandmanima urediti ove stvari, da budemo još efikasniji i još precizniji. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.        
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Dakle, predmet uređivanja ovog zakona je istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, železničkom saobraćaju, kao i pomorskih nesreća, kao i nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage i postupak istraživanja u slučaju ovih nesreća.
Zašto mi donosimo jedan ovakav zakon? Pre svega iz razloga prevencije, iz razloga sprečavanja nezgoda i nesreća koje se dešavaju, a koje se u ovom zakonu obezbeđuje kroz unapređenje nivoa bezbednosti, i to pre svega kroz osnivanje centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, koji će se baviti pre svega istraživanjem udesa i nezgoda, kako u vazdušnom, tako i u železničkom, a i u vodnom saobraćaju.
Značajno je reći da će ovaj centar biti nezavisan potpuno u svom delovanju od svih organa i organizacija za saobraćaj, pa i drugih državnih organa. Cilj centra je sprovođenje istraga u slučaju nesreće, koja je nezavisna od istrage pravosudnih organa. Takođe, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona je i usklađivanje sa standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i Međunarodne pomorske organizacije, kao i pravnim tekovinama EU.
Ovaj zakon je značajan i kod delovanja nakon što se desi nesreća, u smislu nezavisne i nepristrasne istrage koju će sprovoditi ovaj centar koji sam spomenuo, a pre svega kako bi se identifikovali uzroci nesreća i faktori koji su doveli do nastanka nesreće, i pre svega kako bismo naučili kako da sprečimo nastanak nesreće.
Ono što svakako treba spomenuti je da je za prevenciju nastanka nezgode u vazdušnom saobraćaju jedna od najvažnijih stvari kvalitetan i bezbedan prevoz putnika u avio saobraćaju, što svakako može da uradi avio prevoznik koji uspešno posluje. Ja ću vam sada izneti neke podatke o tome kako sada posluje naš avio prevoznik, odnosno kako je nekada poslovao, a kako sada posluje.
Dakle, 2008. godine, dok je avio prevoznik bio Jugoslovenski aerotransport, odnosno JAT, gubitak je bio 25 miliona evra, 2009. godine 23,5 miliona evra, 2010. godine oko 20 miliona evra. Prosek gubitaka je bio između 23 i 33 miliona evra. Od kada je nastala „Er Srbija“, kao partnerstvo Etihada i građana Srbije koji su većinski vlasnici ove kompanije, prva puna godina poslovanja završena je sa neto profitom u iznosu od 2,7 miliona evra. Ukupan prihod je povećan za 87% na 262 miliona evra, broj putnika je uvećan za 68% na 2,3 miliona, a kapacitet za prevoz putnika je iznosio je 3,3 milijarde, što je uvećanje od 74% u odnosu na 2013. godinu.
Popunjenost kapaciteta za prevoz putnika povećana je za tri procentna poena na 67%. Obim kargo prevoza uvećan je za 67% na 2.700 tona. Uvedena je flota od 10 Erbas aviona i obnovljeno je pet postojećih aviona ATR, što svakako pokazuje da se brine o bezbednosti putnika. Novi čarter brend „Aviolet“ prevezao je preko 90 hiljada turista iz Srbije u letnjoj sezoni 2014. godine. Broj putničkih i teretnih destinacija uvećan je za 16, tako da ih je sada ukupno 40 u 30 zemalja. Dodatnih 35 destinacija u saradnji sa „šer kod“ partnerima, od kojih je 11 destinacija sa partnerom udelom u vlasništvu „Etihad Ervjez“. Ovo su svakako značajni pokazatelji koji pokazuju da ovaj avio prevoznik, „Er Srbija“, zahvaljujući tome što posluje kao dobar domaćin, samim tim se i povećava bezbednost putnika koji koriste usluge ove avio kompanije.
Takođe, vrlo je značajno reći da je za bezbednost putnika značajno i to kako posluje Aerodrom, kako radi Aerodrom. I tu imamo razno-razne primere, pa bih pre svega naveo primer kako je poslovao Aerodrom u vreme prethodnog režima. Recimo, imali smo situaciju da su bile zloupotrebe kod renoviranja terminala dva i posebno opremanja VIP salona na aerodromu, zbog čega je i uhapšena tadašnja ministarka za saobraćaj i telekomunikacije. Imali smo i situaciju da je opremanje VIP salona koštalo čak 4.400 evra po kvadratu, odnosno oko pet puta više nego opremanje VIP salona na londonskom aerodromu Hitrou.
Takođe, ono što pokazuje da Aerodrom nije dobro poslovao u vreme prethodnog režima je i broj prevezenih putnika. Tako smo 2008. godine imali dva miliona i 650 hiljada putnika, 2009. godine dva miliona i 384 hiljade putnika, 2010. godine dva miliona i 698 hiljada putnika, 2011. godine tri miliona i 124 hiljade putnika, a već 2013. godine tri miliona i 543 hiljade putnika, a 2014. godine četiri miliona i 638 hiljada putnika. Takođe, 2013. godine Aerodrom je uplatio u budžet Republike Srbije oko 60 hiljada evra, a 2014. godine taj iznos je bio preko pet miliona evra, što svakako pokazuje da Aerodrom dobro posluje i što svakako opet utiče na bezbednost putnika koji on opslužuje.
Dakle, svakako smatram da je ovaj zakon dobar i podržaću ga u Danu za glasanje.
Govorio bih takođe o Zakonu o Sporazumu o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Osnov za ovaj zakon je sporazum koji je potpisan 29. maja 2015. godine, koji je u ime Vlade Republike Srbije upravo potpisala naša ministarka Zorana Mihajlović i u ime Vlade SAD gospodin Majkl Kirbi, ambasador SAD u Republici Srbiji.
Ovaj sporazum svakako pokazuje da je Srbija, na čelu sa Vladom Aleksandra Vučića, postala moderna, uređena i pre svega jedna bezbedna država, pokazuje da ova Vlada vodi odličnu spoljnu politiku, što pokazuju brojni sastanci premijera sa visokim američkim zvaničnicima, zahvaljujući čemu je sigurno i ovaj sporazum potpisan.
Zašto sam rekao da je Srbija bezbedna država? Zašto je važno što sam rekao da je Srbija bezbedna država? Pa, pre svega zato što ovaj sporazum pokazuje da je nivo bezbednosti na beogradskom aerodromu izuzetno visok, obzirom da su standardi bezbednosti SAD u vazdušnom saobraćaju izuzetno visoki i to svakako pozdravljam.
Ovaj sporazum će svakako doprineti još boljem unapređenju odnosa između dve države i on otvara šire mogućnosti i predstavlja zaista jedan čvrst temelj buduće dugoročne saradnje. Upravo iz ovih razloga ću podržati i ovaj zakon i predlažem da i vi učinite isto. Hvala lepo.