Dakle, sledeća stvar koja se postavlja kao pitanje. Podsećam uvažene poslanike ovde koliko je bilo gneva, buke i kritike zbog loše sprovedene reforme pravosuđa? U tom momentu svi su govorili ime tadašnjeg predsednika Visokog saveta sudstva, sudije Nate Mesarović. Niko nije spomenuo predsednicu Vrhovnog saveta tužilaštva, gospođu Zagorku Dolovac. Zašto sada ne napadate zbog loše reforme pravosuđa gospođu Dolovac, a napadali ste Natu Mesarović? To je stvar koja se postavlja kao pitanje.
Ljudi u tužilaštvu kažu – ako smo svi krivi, obe istance u okviru pravosuđa, kako je moguće da se priča samo o jednoj, a o drugoj ne?
Treće pitanje, koje je najvažnije pitanje, gospodine Selakoviću, na koje možda vi možete odgovoriti, ja bih voleo da čujem kakvi konkretni koraci će se preduzeti da određena krivična dela u Srbiji, koja najviše razaraju naše društvo, određena krivična dela, ona najteža krivična dela, dela koja se tiču i korupcije i kriminala u privredi i teških ubistava i dilovanja droge i svega ostalog, zašto nam se, pod jedan, dešava neprekidno u poslednje vreme, kao praksa, što sam siguran da vi osuđujete, da na Apelacionom sudu padaju presude i da se ljudi puštaju na slobodu? Da li je to rezultat loše urađenog krivičnog, pretkrivičnog postupka, istražnih radnji ili je možda to rezultat loše urađenih optužnica? I koja je odgovornost tužilaštva u tome i čija je odgovornost u tome? Ta praksa je neprihvatljiva. Šta će se uraditi u budućnosti da se ta praksa prekine? To je osnovno i najvažnije pitanje. Da mi čujemo glas srpskog tužilaštva koji nas štiti od pošasti kriminalnih aktivnosti. Da mi čujemo konkretne korake koji će se preduzeti da do ovoga ne dolazi. Da ne razmišljaju građani Srbije da li će lopovi i secikese, vlasnici import-eksport firmi, dobitnici tendera, da stalno prolaze nekažnjeno u ovoj zemlji.
