Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Nebojša Petrović.

Uvaženi potpredsedniče, uvažena ministarko, uvaženi saradnici, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, a treba samo malo pogledati celinu čitavog zakonskog predloga, pa onda bi verovatno i sam predlog amandmana se učinio u odnosu na njega malo, da kažem, nesinhronizovan.
Mi smo do sada imali, i to je ono od čega smo polazili, imali smo Zakon o vazdušnom saobraćaju, imali smo koncept komisija o kojima pričate, koje su, nažalost, tim Zakonom i o tome nisam želeo na početku da pričam, koji usvojen 2010. godine, izmenama od 2011. godine uskratio nadležnosti Direktoratu na ovim poslovima, preneo na jedno novo telo, a nije mu ni na koji način omogućio da funkcionalno deluje. Došlo je do potpune suprotstavljenosti u funkcionisanju na radu u istragama o kojima pričate, vezano ponovo za civilno vazudhoplovstvo, jer su se na jednoj strani nalazile komisije, a na drugoj strani se nalazio Centar.
Ovim zakonskim predlogom na prvom mestu potpuna nadležnost se stavlja u ruke Centra kao institucije, a ne komisije koje bi mogle da se dožive kao samostalne i u tom smislu nesinhronizovane sa čitavim postupkom istrage onako kako on treba da se vodi da bi na kraju bi imao svoj rezultat, a to su bezbednosne preporuke.
Dakle, povezivanje člana zakona koji se odnosi na mešovito vojno-civilnu komisiju i radnih grupa takođe nije moguće. Upravo zbog toga što se u tom prethodnom članu govori o dve institucije, dva državna subjekta koji formiraju jedno telo koje će se baviti posebnim slučajevima udesa i ozbiljnih nezgoda.
S druge strane, član zakona o kome sada trenutno pričamo i za koji ste podneli amandmane odnosi se na isključivu nadležnost samog Centra, odnosno glavnog istražitelja i radne grupe. U tom smislu su prikladniji način za ono što će biti zadatak tih timova koji će raditi na istragama posebnih udesa i ozbiljnih nezgoda, prevashodno zbog toga što je intencija celokupne problematike da se što je moguće više posla obavi kroz rad samih zaposlenih unutar Centra, a da se što manje koriste eksterni stručnjaci, odnosno eksperti, kako ih nazivamo, koji se priključuju radnim, odnosno uključuju u rad radnih grupa koje sačinjavaju, na prvom mestu, zaposleni.
To je nešto što na neki način povezuje jedan, odnosno istitskuje drugi pojam koji je iskorišćen, odnosno koji je ovde pomenut. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Podneli smo amandman na član 22. u smislu da u stavu 2. predlažemo da se reč „može“ zamenjuje rečima „je dužan“, jer taj stav 2 kaže: „Centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi“.
Smatramo da ovaj izraz „može“ je fakultativan i da je Centar dužan da dostavi izveštaj pravosudnim organima na njihov zahtev, da je potrebno ovo preformulisati i time izostaviti fakultativnost te obaveze dostavljanja izveštaja pravosudnim organima i predložili smo da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi – informacije i izveštaj iz stava 2. ovog člana Centar dostavlja pravosudnom organu u roku koji organ odredi, a koji ne može biti kraći od tri dana.
Amandman je odbijen uz obrazloženje da se ne prihvata iz razloga što je članom 15. Predloga zakona definisano da niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu i obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosni preporuka Centra, a ujedno su rokovi definisani drugim propisima.
Član 15. na koji se poziva zaista kaže: „Niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosnih procedura“. Mi ne diramo u sadržaj i obim izveštaja i ovoga što reguliše član 15,tako da smatram da obrazloženje koje je dato odbijanju zaista nema veze sa sadržinom našeg amandmana. Mi samo preciziramo obaveznost dostavljanja izveštaja pravosudnim organima u slučaju kada to pravosudni organi traže.
Obrazloženje nije povezano sa amandmanom, iz ovoga što se vidi, i smatramo da je neophodno precizirati odnose između Centra i pravosudnih organa time što će se regulisati stepen obaveznosti dostavljanja izveštaja.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Da je vaš deo amandmana bio samo prvi deo, gde umesto reči „može“ stavljate „je dužan“, bilo bi prihvatljivo, meni se čini. Ovaj drugi deo je nešto što nije prihvatljivo.
Što se tiče samog obrazloženja, saglasna sa vama, nema veze sa onim što ste napisali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Nebojša Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Poštovana ministarko sa saradnicima, moram da kažem da sam takođe na stanovištu da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz nekoliko razloga.
Prvo, ako pročitate tekst samog Predloga zakona, u članu 22. stav 2. kaže, upravo vezano za ovo o čemu ste pričali – Centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži, pa sada se nabraja – tehničku pomoć i dostavi informacije o udesu i ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Ovde se u samom tekstu zakona govori i o pružanju tehničke pomoći. Iz tog razloga nije moguće uneti obaveznost Centra da tehnički odrađuje poslove za pravosudne organe, jer bi time došlo do subordinacije koja nije u skladu sa onim što kaže član 15, a to je da je celokupna procedura istrage Centra potpuno nezavisna od bilo kog drugog orana ili neke druge organizacije.
Dakle, radi se o tome da tehnička pomoć može da se pruži u onoj meri u kojoj je centar u mogućnosti da je pruži, a ne može da se pruži po zahtevu pravosudnih organa tamo gde centar nije u mogućnosti ili nije, da kažem, osposobljen da takvu tehničku pomoć pruži. Prosto, postoje određena ograničenja, postoje određeni nivoi mogućnosti pomoći. Stavljanjem u tekstu zakona obaveznost – dužan je, ostavili bismo prostor pravosudnim organima da možda postave neke zahteve na koje centar ne bi mogao da odgovori.
Što se tiče informacije, što se tiče izveštaja, oni su javno dostupni, javno publikovani. U praksi čak, što je nešto o čemu treba takođe da se vodi računa, dostavljaju se svim relevantnim organizacijama i organima, tako da i saradnja sa pravosudnim organima u tom smislu je nešto što predstavlja dvosmernu ulicu i nešto što zaista treba ostaviti da u budućnosti centar, glavni istražitelj u određenim protokolima o saradnji ne samo sa pravosudnim organima nego i sa nekim drugim organima, dakle organima MUP-a, regulišu te međusobne odnose i tu međusobnu saradnju. Dakle, potrebna je pomoć i pravosudnim organima i organima MUP-a, potrebna je pomoć i centru s njihove strane. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Želela bih samo da pojasnim zbog diskusije kolege, ne radi se o subordinaciji organa nego o saradnji i ako je pri udesu i nesreći koju istražuje centar bilo sumnje da postoji krivično delo, epilog toga treba da bude pred pravosudnim organima. U tom slučaju, svi smo dužni, pa i centar, da dostavljamo informacije, podatke i da pružimo pomoć pravosudnim organima da sprovedu svoj postupak. I ne vidim zašto bi to na neki način dovelo centar u podređen položaj, kad svi imamo tu obavezu prema pravosudnim organima, jer svima nam je stalo da se završe postupci pred pravosudnim organima i da se kazne počinioci, ako postoje, i da se zadovolji i pravo i pravda.