Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da uputim pitanje, odnosno da tražim odgovor od Ministarstva energetike i rudarstva i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a u ime građana Srbobrana koji imaju problem sa NIS-om.
Naime, u predgrađu, odnosno kod poslednjih kuća u Srbobranu odvijaju se radovi na bušotinama, odnosno pripremni radovi na bušotinama na kojima radi teška mašinerija NIS-a. Ova oprema radi 24 sata dnevno, uz veliku buku, prašinu, a odvija se i promet teških mašina kroz samo naselje, što je dovelo i do oštećenja pojedinih kuća.
Građani su tražili da se ovi radovi uopšte ne izvode u naseljenom mestu, ali pošto to nije bilo izvodljivo zahtev je bio da se sanira buka, odnosno da se smanji buka, prašina i da se obustavi promet teških vozila, pogotovo u noćnim satima, praktično u periodu od 22.00 do 7.00 ujutru. Normalno, i da se uvaži oštećenje, odnosno pravno na obeštećenje zbog šteta na kućama koje su nastale tokom ovih radova.
Održano je nekoliko sastanaka između predstavnika NIS-a i građana, ali, kako građani kažu, nije ispunjeno ono što je na tim sastancima dogovoreno, tj. poštovalo se nekoliko dana i posle se nastavilo sve po starom. Građani su praktično, zbog nemoći da na bilo koji drugi legalni način reše ovaj problem, počeli sa mirnim protestima. Nekih pedesetak građana je u tri navrata 3, 23. i 24. juna organizovalo mirne proteste tako što su seli ispred ulaza u dvorište gde su se ti radovi odvijali. Svi ovi protesti su bili uredno prijavljeni policiji i bili su overeni u opštini.
S druge strane, u NIS-u kažu da imaju dozvole i saglasnost državnih organa, da su održali sastanke sa rukovodstvom lokalne samouprave i sa građanima. Pitanje je na koji način su sve građane informisali o radovima koje će izvoditi i koje će efekte ti radovi proizvesti. To je sada znak pitanja i o tome želim da dobijem između ostalo i odgovor.
Kao sledeći korak, pošto se očigledno nisu mogli dogovoriti, NIS je uputio tužbe na 10 adresa za ometanje radova. Čak građani kažu da su neki dobili koji uopšte nisu učestvovali u protestu. Normalno, nakon svega ovoga građani su ogorčeni, osećaju se potpuno nemoćno i nezaštićeno i ne znaju više kome da se obrate. Ja praktično koristim ovu priliku u ime poslaničke grupe LSV da postavim pitanje šta da rade ti građani, jer se, kako oni kažu, NIS ponaša kao država u državi.
Ročište u vezi ovog problema, odnosno po ovim tužbama zakazano je za početak septembra. Najverovatnije da će epilog, kako oni kažu, biti da će se ove tužbe povući na prvom ročištu, jer kažu da je NIS-u jedino značajno dok se postupak ne okonča da građani nemaju pravo pristupa, odnosno da ne mogu da organizuju više proteste, a da oni u međuvremenu svoje radove završe. Praktično, na ovaj način kupuju vreme.
Da ne bi dobijali informacije iz medija i u novinama, pošto je o ovome pisalo i u medijima, da bismo pomogli građanima da dobiju odgovor na svoje pritužbe i da bi dobili pomoć, koliko je omogućeno da se dobije, tražim odgovor od Ministarstva energetike i rudarstva i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u vezi ovog slučaja, odnosno da ispitaju navode u ovom slučaju i da daju odgovor kako i na koji način mogu da pomognu građanima.
Želim da podsetim da je NIS kompanija koja je prva u Srbiji otvorila predstavništvo u Briselu još 2011. godine, sa ciljem da se, kako oni kažu, prate direktive i regulative EU u oblasti energetike, smanjenja emisija štetnih gasova i zaštite životne sredine. U ovom slučaju postavlja se pitanje - gde su ovde obični ljudi, odnosno građani, naše komšije i njihovo pravo na bezbednu i čistu životnu sredinu i kako da oni ostvare svoja prava i da se ubuduće ne osećaju ovako nemoćno? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Svoje prvo pitanje danas želim da postavim ministru finansija i ministru državne uprave i lokalne samouprave. Ovo je treći ili četvrti put od početka godine kako pokušavamo da dobijemo podatke o tome kolika su ukupna zaduženja grada Novog Pazara.
U međuvremenu, dok smo čekali odgovore na to pitanje, u poslednja tri meseca samo dug po osnovi kreditnog zaduživanja grada Novog Pazara narastao je za novih 700 miliona. Upozoravao sam više puta, a to činim i danas, da su dugovanja grada Novog Pazara jedan crveni alarm i da, prema našim podacima, ona iznose i preko visine tri godišnja budžeta grada Novog Pazara. Da bi se napravio toliki dug, prema Zakonu, moralo je postojati odobrenje Vlade. Sada ponovo pitam - ko je i po kom osnovu dozvolio tolika zaduženja i koje su garancije date za ovo zaduživanje budžeta grada Novog Pazara i na osnovu čega se danas uzimaju ti bankarski krediti i svesno gura grad u bankrot?
Nas uskoro očekuju lokalni izbori. Vladajuća većina je počela sa nekim kozmetičkim šminkanjem grada. Ovde se postavlja pitanje - da li uopšte ima smisla učestvovati u tim lokalnim izborima i šta posle njih jer je grad, po visini ovih zaduživanja, u vanrednom stanju i grad Novi Pazar je već odavno u bankrotu i pored toga ima još jednu dodatnu otežavajuću okolnost, a to je da je nezaposlenost u ovom gradu i dva i po puta veća od republičkog proseka?
Drugo današnje pitanje upućujem ministru pravde u vezi stečajnog postupka Tekstilnog kombinata „Raška“, koji se sprovodi uz neviđene nezakonitosti, organizovanu prevaru i pljačku radnika ovog kombinata. Nama su se obratili radnici ovog preduzeća i njihovi predstavnici, kako bi ukazali na brojne zloupotrebe na relaciji stečajni sudija-stečajni upravnik. Naime, stečajni sudija Privrednog suda u Kraljevu je za stečajnog upravnika imenovala poverenika sa područja nadležnosti drugog Privrednog suda u Nišu, čime je prekršila član 20. Zakona o stečaju. Isti stečajni sudija je dozvolio da se račun stečajnog dužnika otvori takođe izvan Novog Pazara, pa je račun otvoren umesto u Novom Pazaru - u Nišu, a knjigovodstvene usluge za ovu holding kompaniju se, umesto u Novom Pazaru, vode u Aleksincu, gde knjigovodstvena agencija u Aleksincu naplaćuje enormne, astronomske cene za svoje usluge, a sve to iz stečajne mase, ili da prevedem na narodski jezik - od novca iz sredstava koji pripada radnicima ovog tekstilnog kombinata iz Novog Pazara.
Tražim objašnjenje, ko i zašto dozvoljava ove nezakonitosti i zašto se na ovaj način otima novac radnika iz Novog Pazara i rasipa širom Srbije? Ovakvim kriminalnim privatizacijama, ali i reketiranjem koje sprovode razni inspektori, partijski jastrebovi na terenu, te uz sistematsko uništavanje budžeta grada Novog Pazara, Novi Pazar se polako ubija i od nekadašnjeg privrednog čuda danas postaje mesto iz koga svi, a naročito mladi kojih najviše ima, jedva čekaju da odu.
Novi Pazar je jedini grad u Srbiji u koji se stečajni upravnik, ali i drugi funkcioneri dovode najčešće mimo zakona, mimo svih procedura i kriterijuma iz raznih gradova iz Srbije. Dok se sa jedne strane isisava novac iz ovog tekstilnog kombinata, tri hiljade radnika je ostalo bez posla, a od 1.450 radničkih poverilačkih zahteva, njih 800 je odbijeno uz obrazloženje da su oni došli iz zavisnih preduzeća ovog tekstilnog kombinata čija je imovina najpre oduzeta, stavljena u vlasništvo holdinga, a potom puštena da zajedno sa radnicima propadne.
Ukoliko mi ostane vremena, navešću kasnije još nekoliko primera kako se kroz nezakonita izdavanja poslovnih prostora …

Vreme, hvala.

… i računa za struju otima novac, ali o tome ću govoriti drugom prilikom. Tražim od vas, predsednice, da insistirate da odgovore na ova pitanja dobijamo u roku koje je ovim Poslovnikom predviđeno.

PREDSEDNIK: Hvala vam puno. Prošlo je vreme. Ja urgiram svaki put kada se kaže.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, moje prvo pitanje upućujem Ministarstvu sporta i omladine.
Da bih bio što jasniji, pročitaću jednu vrlo kratku biografiju sportistkinje. Pretpostavljam da će se u ovoj biografiji naći mnogi sportisti.
„Moje ime je Dunja Žeravić Lalić. Rođena sam 1988. godine. Članica sam Karate kluba „Somborac“ iz Sombora i seniorska reprezentativka Srbije u karateu. Karate treniram od 1992. godine. Prošla sam kroz sve uzraste selekcije i osvojila mnogo odličja na državnim, balkanskim, mediteranskim i evropskim prvenstvima. Dobitnica sam mnogih nagrada i priznanja. Najvredniji rezultati su bronzane medalje osvojene na seniorskim prvenstvima Evrope 2008. i 2013. godine.
Uporedo sa svojim sportskim reprezentativnim obavezama, završila sam u roku osnovne i master sudije na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Na osnovu postignutih rezultata u 2013. godini dobila sam sportsku stipendiju i rangirana sam kao vrhunski sportista, zaslužni sportista Republike Srbije.
U prvom delu sezone 2015. godine odsustvovaću sa sportskih borilišta i trenirati kao rekreativac jer u junu mesecu treba da se ostvarim u novoj ulozi, postaću majka. U planu mi je brz oporavak i ponovno vraćanje na sportsko borilište.
Dobila sam informaciju da sam skinuta sa spiska stipendista predloženog od strane Karate federacije Srbije, uz objašnjenje Karate federacije da je moje ime izbrisano sa spiska na insistiranje Ministarstva omladine i sporta jer ne ispunjavam određene kriterijume.“
Određeni kriterijumi su ti što će ova mlada gospođa ostala u drugom stanju i što će uskoro, ako Bog da, da dobije dete.
Kao poslanik, kao predsednik Sportskog saveza grada Sombora, kao bivši sportista i kao čovek, gospodine Udovičiću, molim vas da učinite mali napor jer javna rasprava po ovom zakonu još nije završena i da ispravimo ovu nepravdu prema ženama u sportu jer je ovo klasičan vid diskriminacije.
Moje pitanje je jasno – da li će ovakav nakaradan član u Zakonu ispraviti u budućem zakonu o sportu, pogotovo u vreme kada govorimo o beloj kugi?
Moje drugo pitanje postavljam Ministarstvu prosvete. Na osnovu kog zakona se utvrđuju dnevnice učiteljima i nastavnicima koji vode decu na ekskurzije ili rekreativnu nastavu? Po kojoj skali se utvrđuje visina dnevnica? Da li učitelj ima obavezu da vodi svoje odeljenje na ekskurzije ili rekreativne nastave bez dnevnice? U mnogim školama, a pogotovo u Beogradu, to je postala prava pijaca. Naša poslanička grupa smatra da takvom javašluku treba stati na put. Roditelji se tu ništa ne pitaju, a iz neformalnih razgovora čak i sa ljudima iz Ministarstva rečeno mi je da se radi o najklasičnijem vidu korupcije, ali očigledno nekim prosvetnim radnicima to odgovara i mnogi se ne bude da se ne bi zamerili svojim kolegama. Mora se naći, jednostavno, preciznije zakonsko rešenje za ovaj problem.
Ovo još malo vremena što je ostalo posvetio bih Javnom preduzeću „Proteinka“, poznatijem kao kafilerija, u Somboru. Više ne znam šta treba da uradimo i moje kolege iz Sombora i ja da bi se ovaj problem rešio. Da li treba da dođe do ekološke katastrofe ili treba da dođe do toga da se ljudi sami organizuju i da ovaj problem reše na jedan drugačiji način?
Još jednom apelujem, molim, pozivam ljude iz Ministarstva poljoprivrede da prespavaju samo jedno veče u Somboru i da vide sa kakvim se mi problemom srećemo. U svakoj drugoj normalnoj zemlji, u zemljama Evropske unije, odavno bi neki ljudi koji su zaslužni za ovo dobili krivične prijave, a o fabrici da ne govorim kako bi završila. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje upućeno je Ministarstvu privrede i Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja. Tiče se radnika koji su bili zaposleni u firmama u restrukturiranju ili su bili zaposleni u firmama koje više i ne postoje jer su prodavane više puta, ušle su u stečaj i onda su iz stečaja privatizovane, a ti bivši radnici imaju izvršne sudske presude za zaostale zarade.
Ja sam ovo pitanje već jednom ovde postavljao u Skupštini i, nažalost, nisam dobio odgovor na to pitanje. Zbog toga ga sada postavljam za dva ministarstva koja bi trebalo da daju jasan odgovor. Da li će u budžetu Republike Srbije biti predviđena sredstva za radnike koji imaju izvršne sudske presude za zaostale zarade, da se taj problem reši?
Problem je postojao i sa povezivanjem radnog staža za radnike koji su bili u firmama u restrukturiranju. Vlada Srbije 18. jula ove godine je donela zaključak na koji način će tim radnicima biti povezan radni staž. Taj zaključak se nalazi na sajtu Ministarstva privrede i svi oni koji su u tom problemu i koji su zainteresovani, na jasan način mogu da vide kako mogu svoj problem da reše. Tako da još jednom molim, pre svega Ministarstvo privrede i Ministarstvo za rad i boračka pitanja da u najhitnijem roku mi dostave odgovor na ovo pitanje, a i da se uhvate u koštac sa ovim problemom, jer je u pitanju više desetina hiljada ljudi čitave Srbije, a i u pitanju su ozbiljne sume novca.
Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvo unutrašnjih poslova i gospodinu Nebojši Stefanoviću, resornom ministru, a tiče se jednog problema koji smo iskreno mislili da je iza nas, a taj problem se ticao registracije pre svega poljoprivrednih mašina, ticao se registracije traktora koje seljaci voze širom Srbije i koji su bili stari 20 i više godina, a koji su ranije kupljeni što u IMT, što u IMR, odnosno Rakovici. Na žalost, ljudi više nemaju računa od tih traktora i bio je problem sa registracijom tih mašina. Taj problem je ministarstvo rešilo donošenjem pravilnika na koji način se te priključne mašine i traktori mogu registrovati i sada se taj problem rešava.
Pojavio se dodatni problem a tiče se prikolica kako za same traktore tako i prikolica za putničke automobile, autobuse i kombije koji se trenutno uopšte u Srbiji ne mogu registrovati. To je interesantan slučaj, a ja sam i sam vozač. Kupili smo prikolice za putničke automobile potpuno normalno na prodajnim mestima. Imali smo registrovane ne te prikolice i sada kada su istekle registracije u MUP kažu – gospodo, ne možete ih više registrovati, već morate za te prikolice doneti ateste mašinskih fakulteta iz Beograda ili Kragujevca.
Sada vi meni recite, kako ja sada za prikolicu koju sam kupio na prodajnom mestu, dobio papire pre sedam, deset ili više godina, registrovao više puta u MUP, sada ponovo za istu tu prikolicu da idem na mašinski fakultet i da tražim određene ateste? Prosto mi nije jasno, ni meni, ni hiljadama vozača širom Srbije ko je smislio ovakav način da jednostavno vi na praktičan način ne možete da registrujete jednu prikolicu koja vam služi za prenos tereta, kažem još jednom, kako za putnički auto tako i za autobuse, kombije, a i za traktore. To su prikolice koje na žalost kada ljudi sada sa letinom izađu na državni put, policija im piše kazne za neregistrovane prikolice, a oni nemaju uopšte način na koji mogu te prikolice da registruju.
Molim, resorno ministarstvo da se pod hitno nađe način da se ovaj problem reši jer ovaj problem tišti seljake, vozače, građane Srbije širom naše ove lepe zemlje. Još jednom molim ministra da se pozabavi ovim pitanjem i da se ovo pitanje pod hitno reši. Hvala.