Gospodine Stefanoviću, pretpostavljam da tražite repliku, ali posle ovako detaljnog objašnjenja na svako vaše pitanje gospodina Lončara, mislim da nemate nikakvu mogućnost, niti ja imam pravo da vam dam reč. Niste nijednom pomenuti u bilo kom negativnom kontekstu, a ministar je i više nego što je potrebno odgovorio na sva vaša pitanja.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje glasati i odlučivati o predlozima ovih odluka.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka po tačkama 3, 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas, shodno članu 99. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi dva časa i 30 minuta, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinili, odmah podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 157. stav 2. shodno članu 192. stav 3. i članu 201. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 25. juna 2015. godine; o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 15. juna 2015. godine i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 24. aprila 2015. godine.
Da li predstavnik predlagača Miroljub Tomić, izborni član Visokog saveta sudstva, iz reda sudija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Tomiću, prijavite se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da vas sve pozdravim ispred Visokog saveta sudstva, inače ovlašćenog predlagača kada je reč o izborima kandidata za najviše funkcije u pravosuđu, dakle to su sudijske funkcije. Tu sam kako bi danas vama i građanima Srbije, naravno ukoliko gledaju ovaj prenos skupštinskog zasedanja, izložio i obrazložio predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na kandidate koji su navedeni u materijalu, a vezani za izbor sudija u Osnovnom sudu u Čačku, Privrednom sudu u Užicu i Prekršajnom sudu u Beogradu.
Kada je reč o konkursu vezanom za izbor sudija u Osnovnom sudu u Čačku, mogu da kažem da je Visoki savet sudstva na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, a u vezi sa odlukom o broju sudija u sudovima, u „Službenom glasniku“ broj 30/15, od 27.03. 2015. godine oglasio izbor za izbor jednog sudije za Osnovni sud u Čačku.
U postupku izbora i predlaganja kandidata za izbor sudija, Visokog saveta sudstva je na osnovu odredba člana 44. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor sudija i da na pomenem da se ovakva odluka uvek donosi kada je reč o izboru sudija u određeni sud, jer nas na to obavezuje i zakona na kraju krajeva, ali čini nam se i potreba. Smatramo da je važno da se obavi razgovor sa kandidatima koji su podneli prijave na određeni oglas za izbor na najviše sudijske funkcije, iz razloga što mislimo da je bitno da se u jednoj neposrednoj komunikaciji sa kandidatima upoznamo, da vidimo njihov odnos prema određenim pitanjima vezano za rad u pravosuđu i da nakon tog razgovora i zauzmemo određeni stav, kao komisija.
Zadatak te komisije jeste, između ostalog da izvrši proveru podnetih prijava na navedeni oglas, da utvrdi njihovu blagovremenost i potpunost, kao i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor propisan odredbama člana 43. člana 44. alineja 2. i člana 45. Zakona o sudijama. Inače, na objavljeni oglas za izbor sudija za Osnovni sud u Čačku, blagovremene i potpune prijave, podnelo je ukupno 49 kandidata i to jedan kandidat iz reda sudija, 30 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, pet advokata i 13, da kažem, ostalih lica.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visokog saveta sudstva je za sve kandidate pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Za kandidate koji dolaze iz reda sudova, pribavljeno je mišljenje sednica sudova u kojima kandidati obavljaju određene dužnosti, radne zadatke, tako što je pribavljeno mišljenje i od sednice sudija tog suda i od sednice sudija neposredno, dakle instancino višeg suda, sa jedne strane, a za kandidate koji ne rade u sudu, pribavljeno je mišljenje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za vršenje sudijske funkcije od organa i organizacija u kojima kandidati rade, kao za kandidate iz reda advokata što je pribavljeno mišljenje Advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan.
U skladu sa odredbom člana 50. stav 2. za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je ocena rada za 2012, 2013. i 2014. godine. Samo da napomenem da se ta ocena praktično donosi na osnovu mišljenja onih koji imaju neposredni uvid u rad tih kandidata, a to su sudije koje prate njihov rad, koji su njihovi mentori, koji im daju određene zadatke i koji mogu najbolje da se izjasne i o kvalitetu, ažurnosti, stručnosti, efikasnosti, određenih kandidata.
Komisija za izbor sudija obavila je razgovor sa kandidatima. To radimo uvek kada je pitanju izbor sudija. U ovom slučaju smo obavili razgovor sa 48 kandidata. Na osnovu izveštaja Komisije Visoki savet sudstva je utvrdio koji kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor sudija propisano uredbom člana 43. Zakona o sudijama i odredbama člana 4, 5, 6, 7, 8. i 9. odluku o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Na osnovu člana 13. alineje Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je nakon ovog kompletno sprovedenog postupka predložio i danas to ponavljam ovde pred vama, uvaženi poslanici, da se za kandidata, odnosno za sudiju Osnovnog suda u Čačku izabere Nataša Gačić, koja je sudijski pomoćnik u Višem sudu u Čačku. Za ovog kandidata i za ostale kandidate izneti samo najsažetiju, najužu, najkraću biografiju kako ne bih oduzimao mnogo vremena, a sa jedne strane. Sa druge strane, smatram da je potrebno da se kaže nekoliko reči o radu ovih kandidata, o njihovoj dosadašnjem angažovanju, kako bi i građani Srbije i mi svi ovde imali uvid u njihov dosadašnji rad i kako bismo znali koga biramo, na ove izuzetno važne i odgovorne funkcije.
Nataša Gačić je rođena 1975. godine u Čačku. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu u Beogradu sa izuzetno dobrom ocenom, opštim uspehom, sa prosečnom ocenom 9,03, a pravosudni ispit položila 2003. godine. Od 2000. godine radila je u Opštinskom sudu u Čačku na poslovima pripravnika. Inače, kada je reč o ovom kandidatu moram da kažem da ovaj kandidat gotovo 12 godina obavlja poslove sudijskog pomoćnika. Dakle, jedan dug vremenski period. Obzirom da je od polaganja pravosudnog ispita 2003. godine radila u Opštinskom sudu na mestu sudijskog pomoćnika, a da je od decembra 2012. godine primljena u radni odnos u Višem sudu u Čačku na mesto sudijskog pomoćnika u građanskoj materiji. Za ostvarene rezultate rada u 2012, 2013. i 2014. godini ocenjena je ocenom „naročito se ističe“ što pokazuje da je u radu ostvarila izuzetno dobre rezultate i pokazala da je odgovorna, stručna i osposobljena za samostalni rad.
Prema mišljenju sednice svih sudija Višeg suda u Čačku, a koje mišljenje je prihvatio i Apelacioni sud u Kragujevcu, dobila je pozitivno mišljenje da ispunjava uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbom odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija. To su sve parametri. To su sve rezultati koji su opredelili Visoki savet sudstva da ovog kandidata predlože za izbor za sudiju Osnovnog suda u Čačku.
Kada je reč o konkursu za izbor jednog sudija za Privredni sud u Užicu, mogu da kažem da je na istoj sednici Visoki savet sudstva kao i u ranijem slučaju odlučio da se raspiše oglas za izbor za jednog sudiju, da je u istom Službenom glasniku i objavljen taj oglas, te da je Visoki savet sudstva kao i u ovom, kao i u svim drugim slučajevima formirao Komisiju za izbor sudija, o čemu sam malo pre upoznao ovaj parlament, a da se na objavljeni oglas za izbor sudija za Privredni sud u Užicu prijavilo, odnosno blagovremeno i potpune prijave je podnelo ukupno 16 kandidata i to dva kandidata iz reda sudija, devet kandidata iz reda sudijskih pomoćnika i pet da kažem koji su dolazili iz drugih ustanova i organizacija.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je pribavio i u ovom slučaju za sve kandidate mišljenje o stručnosti, o osposobljenosti, dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije, a u skladu sa odredbom člana 50. stav 2. za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika, pribavljena je ocena rada za 2012, 2013. i 2014. godinu. Komisija za izbor sudija obavila je razgovor sa ukupno 14 kandidata koji su podneli prijavu na oglas za izbor sudija za Privredni sud u Užicu. Tako da je nakon sprovedenog konkursa, a na osnovu člana 13. alinea 3. Zakona o Visokom savetu sudstva u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je predložio i sada ja tu odluku ponavljam, odnosno vama obrazlažem, da se za sudiju u Privrednom sudu u Užicu izabere Katarina Božović, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Užicu.
Katarina Božović je rođena 1970. godine u Užicu, studije je završila na Pravnom fakultetu u Kragujevcu 1995. godine sa opštim uspehom 7,30, a pravosudni ispit položila 1998. godine. Katarina Božović ima izuzetno dug staž i iskustvo na poslovima sudijskog pomoćnika, tačnije 17 godina, obzirom da nakon što je u periodu od 1995. godine do 1997. godine obavila pripravnički staž, 1998. godine je raspoređena na poslove sudijskog pomoćnika u Trgovinskom sudu u Užicu i to kao sudijski pomoćnik u zvanju samostalnog savetnika u tom sudu, gde je izrađivala odluke u parničnom, stečajnom i izvršnom odeljenju, kao i odluke vezane za registar. Za ostvarene rezultate rada u 2012, 2013. i 2014. godini, ocenjena je ocenom „naročito se ističe“, tako da je u radu pokazala da je odgovorna stručna i osposobljena za rad u budućem periodu kao sudija.
Takođe, prema mišljenju sednica svih sudija Privrednog apelacionog suda, ali i prvostepenog Privrednog suda u Užicu, dobila je pozitivno mišljenje da ispunjava uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije i predsednika sudova, a što je sve koleginicu Katarinu Božović i preporučila VSS, a sada VSS predlaže Skupštini da je izabere za sudiju Privrednog suda u Užicu.
Imamo još jedan predlog, a to je predlog koji se odnosi na izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu.

Gospodine Tomiću, molim vas, pre nego što nastavite da pročitam jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim grupu studenata koji obavljaju stručnu praksu u gradskoj opštini Čukarica, a koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim da aplauzom pozdravite goste. (Aplauz.)
Izvolite gospodine Tomiću.

Hvala lepo i ja se pridružujem pozdravima vezano za studente koji su u prilici da prate rad ovog parlamenta.
Dakle, kada je reč o izboru za sudiju za Prekršajni sud u Beogradu, VSS je u „Službenom glasniku RS“, broj 105/14 od 3. oktobra 2014. godine, oglasio izbor za 11 sudija za prekršajni sud u Beogradu. U postupku predlaganja kandidata za izbor sudija, VSS je na osnovu člana 52. Poslovnika o radu VSS, doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor sudije, čiji je zadatak kao i u ranijim slučajevima bio da izvrše kompletnu proveru, kako podnetih prijava na oglas, tako da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, kao i da obavi razgovor sa kandidatima koji su podneli prijavu.
Inače, na ovaj oglas se prijavilo ukupno 259 kandidata, od toga iz reda sudija 119 kandidata, iz reda sudijskih pomoćnika 86 kandidata, iz reda advokata 10 kandidata, a iz reda kandidata koji su došli iz ostalih ustanova i organizacija, ukupno 44 kandidata. Komisija je obavila razgovor sa ukupno 140 kandidata, jedan veliki broj ljudi sa kojim je Komisija bila u prilici da razgovara da obavi razgovor i da se informiše o njihovim rezultatima rada i o svemu što je vezano za njihov dosadašnji rad.
Na osnovu člana 13. alineja 3) Zakona o VSS, a u vezi sa članom 51. Zakona o sudijama, VSS je na sednici održanoj 21. aprila 2015. godine doneo odluku koju ja sada obrazlažem ovde pred vama, uvaženi poslanici, da se za sudije Prekršajnog suda u Beogradu, njih 11 izaberu sledeći kandidati: Antonić Goran, dipl. pravnik iz Koceljeva, koji je rođen 1959. godine u Šapcu, studije završio na Pravnom fakultetu u Beogradu 1984. godine, a pravosudni ispit položio 1995. godine, a pre položenog pravosudnog ispita radio kao diplomirani pravnik u Poljoprivrednom preduzeću PIK „23. septembar“ u Koceljevu.
Zatim, sekretar Doma zdravlja „dr Darinka Lukić“ u Koceljevu, zatim u Zdravstvenom centru „dr Laza Lazarević“, u Šapcu radio od marta 1989. godine do marta 1995. godine, najpre kao načelnik pravne službe, a od 1989. do 1992. godine i kasnije do 1995. godine kao diplomirani pravnik. Zatim, posle položenog pravosudnog ispita, imenovan je za sudiju i starešinu opštinskog organa za prekršaje u Koceljevu, na kojoj dužnosti se nalazio do 31. decembra 2009. godine, a od septembra 2010. godine do jula 2012. godine radio kao referent za imovinsko-pravne poslove u opštinskoj upravi Koceljeva, da bi nastavio na poslovima i radnim zadacima sudijskog pomoćnika u Prekršajnom sudu u Valjevu, u periodu od jula 2013. do juna 2014. godine.
I sami iz ove biografije vidimo da se radi o kandidatu sa dugim radnim iskustvom u različitim ustanovama i organizacijama i prema rezultatima koje smo bili u prilici da sagledamo, radi se o veoma uspešnom kandidatu koji je ostvarivao izuzetno dobre i kvalitetne rezultate u svim tim ustanovama.
Sledeći kandidat koji je predložen od strane VSS jeste Đuričić Maja, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. Rođena je 1976. godine u Ćupriji, a osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnim uspehom 7,16 a nakon čega je položila pravosudni ispit 2005. godine. Vidimo da i ona ima dug staž na poslovima sudijskog pomoćnika, preko 10 godina, obzirom da je posle polaganja pravosudnog ispita najpre radila u Prvom opštinskom sudu, zatim je zasnovala radni odnos u Okružnom sudu u Beogradu, gde je radila u drugostepenom veću parničnog odeljenja na izradi nacrta drugostepenih odluka kao i na poslovima sekretara veća. Zatim od 1. januara 2010. godine, koleginica je raspoređena u Apelacioni sud u Beogradu na radno mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika, parnično odeljenje, a za ostvarene rezultate rada u 2013. godini ocenjena je ocenom „naročito se ističe“.
Za 2011. i 2012. godinu nije ocenjena, budući da se nalazila na porodiljskom odsustvu. Po mišljenju sednice svih sudija Apelacionog suda u Beogradu, ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, a što je sve koleginicu Đuričić Maju i preporučilo, odnosno to su sve razlozi kojima se rukovodio Visoki savet sudstva, kada je koleginicu predlagao za izbor za sudiju prekršajnog suda.
Sledeći kandidat je Ivanović Ivana koja je inače korisnik početne obuke Pravosudne akademije. Koleginica je rođena 1981. godine, a studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2006. godine sa dobrim ocenama, sa opštim uspehom 8,74, a pravosudni ispit je položila 2010. godine. Nakon položenog pravosudnog ispita, zasnovala je radni odnos u Apelacionom sudu u Kragujevcu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika u periodu od 2010. do 2011. godine, a nakon toga od 1. novembra 2011. godine korisnik je početne obuke Pravosudne akademije.
Prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, kandidat Ivanović Ivana je stručna, osposobljena i dostojna za obavljanje sudijske funkcije, a tokom obuke od strane mentora ocenjena je najvišom ocenom, ocenom pet, odnosno ocenom „naročito se ističe“ i to su razlozi zbog čega je VSS predlaže na ovu značajnu sudijsku funkciju.
Kandidat Kojadinović Banovac Branislava trenutno je sudijski pomoćnik u Upravnom sudu. Koleginica je rođena 1980. godine, a studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa prosečnom ocenom 7,90. Koleginica takođe dugo obavlja poslove sudijskog pomoćnika, obzirom da je pravosudni ispit položila još 2006. godine, zasnovala radni odnos u Prvom opštinskom sudu u Beogradu te godine, na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika, a radila je u ostavinskom odeljenju i imala samostalni referat. Od januara 2010. godine radila je najpre kao viši stručni saradnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a od 16. decembra 2013. godine radi u upravnom sudu u zvanju sudskog savetnika.
Za ostvarene rezultate rada u periodu 2011. i 2012. godine, ocenjena je ocenom „naročito se ističe“, dok za 2013. godinu nije ocenjena, budući da se nalazila na trudničkom i porodiljskom odsustvu.
U novembru 2008. godine dobila je stipendiju Udruženja za međunarodnu saradnju sudija Savezne Republike Nemačke i kao jedini predstavnik Republike Srbije, iz oblasti građanskog i trgovinskog prava, pohađala je desetodnevni seminar u Bonu.
Prema mišljenju sednice svih sudija Upravnog suda, ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti osposobljenosti i dostojonosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Sledeći kandidat jeste Lakić Jelena, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, rođena 1985. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine sa dobrim prosekom, odnosno sa opštom ocenom, prosečnom ocenom 8,68. Pravosudni ispit je položila 2011. godine, a u periodu od 2008. do 2011. godine radila je kao advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji da bi od 1. novembra 2011. godine krenula sa radom u Pravosudnoj akademiji.
Kao korisnik početne obuke, prošla je kroz krivično, parnično odeljenje Tužilaštvo i prekršaje. U toku rada završila je obuku u Beogradskom centru za ljudska prava iz oblasti zaštite ljudskih prava i poznavanja Evropske konvencije o ljudskim pravima, a prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, kandidat Jelena Lakić je stručna, osposobljena i dostojna za obavljanje sudijske funkcije.
Tokom obuke od strane mentora ocenjena je ocenom pet, dakle, najvišim ocenama, dakle ocenom „naročito se ističe“ i utvrđeno je da je pokazala visok stepen motivacije za rad i sticanja znanja što pokazuje i mišljenje mentora i samih predavača i što ju je preporučila za sudiju Prekršajnog suda.
Kandidat Majačić Katarina, trenutno je sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, rođena 1978. godine, završila Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 7,67. Koleginica Majačić Katarina već dugo, odnosno preko deset godina radi na poslovima sudijskog pomoćnika, obzirom da je pravosudni ispit položila 2004. godine, nakon čega je nastavila da radi u istom sudu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju sudijskog saradnika, a kasnije i višeg sudijskog saradnika.
U periodu od februara 2006. do decembra 2009. godine, bila je sekretar Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Nakon toga je raspoređena u Prvi osnovni sud u Beogradu, gde je radila kao sudijski pomoćnik do decembra 2010. godine, a inače, za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjena je najvišom ocenom, dakle ocenom „naročito se ističe“.
Prema mišljenju sednica svih sudija Apelacionog suda u Beogradu ispunjava sve uslove koji su propisani zakonom i odlukom o utvrđivanju kriterijuma za merilo, ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Sledeći kandidat koga je Visoki savet sudstva predložio jeste Mitrović Kosta, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, rođen 1983. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2006. godine sa izuzetno dobrim prosekom, odnosno sa prosečnom ocenom na studiranju 9,03. Pravosudni ispit je položio marta 2010. godine. Master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu je završio 2013. godine sa odlikom i tom prilikom je primio Povelju Grada Niša za najboljeg master studenta Univerziteta godine. Od 2013. godine nalazi se na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Pripravničku praksu je obavio kod gradskog sudije za prekršaje Grada Beograda u periodu od marta 2007. godine do decembra 2009. godine kada je zasnovao radni odnos u Prekršajnom sudu u Beogradu na radnom mestu sudijskog pomoćnika, a od februara 2013. godine do decembra 2013. godine bio je konsultant za pravosuđe u Ministarstvu pravde.
Od januara 2014. godine je sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, a za ostvarene rezultate u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjen je ocenom „naročito se ističe“.
Član je Radne grupe pri izradi strategije i Akcionog plana za sprečavanje borbe protiv trgovine ljudima za period 2013. do 2018. godine i Radne grupe pri izradi strategije i Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije za period 2013. – 2018. godine. Učestvovao je i kao predavač na brojnim nacionalnim i međunarodnim savetovanjima, takođe jer je član pregovaračkog tima Republike Srbije o pristupanju EU na bilateralnom skriningu, održanom u Briselu 2013. godine, u okviru Poglavlja 23. kao pregovarač iz oblasti međunarodnog pravosuđa.
Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda, ali i sednice svih sudija Prekršajnog Apelacionog suda ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Sledeći kandidat je kandidat Pavlica Đuro, inače sudijski pomoćniku Prekršajnom sudu u Beogradu, rođen 1970. godine u Rijeci. Osnovne studije završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Nakon završenog pripravničkog staža u trajanju od tri godine, položio je pravosudni ispit 28. marta 2007. godine. Trenutno radi u Prekršajnom sudu u Beogradu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Radi u sudskoj upravi kao ovlašćeno lice za postupanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Postupa zatim po podnescima i pritužbama izjavljenim na rad sudija Prekršajnog suda, a za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjen je ocenom „naročito se ističe“.
Visoki savet sudstva je prilikom predlaganja ovog kandidata posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Prekršajnog suda u Beogradu, Pavlica Đuro drugi na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Kandidat Ristanović Olivera, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, rođena je 1975. godine u Požegi. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2002. godine sa opštim uspehom 6,90. Pravosudni ispit je položila 2007. godine.
Od februara 2010. godine radi u Prekršajnom sudu u Beogradu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika, a od avgusta 2011. godine je sekretar tog suda.
Za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini, ocenjena je ocenom „naročito se ističe“. Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda, ali sudija Prekršajnog apelacionog suda, ovaj kandidat ispunjava sve kriterijume kada je reč o stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti vezano za izbor sudija, a posebno napominjem da je VSS prilikom predlaganja ovog kandidata imao u vidu da je Ristanović Olivera rangirana kao prva na rang listi prema broju dobijenih glasova u sudu u kome obavlja poslove sudijskog saradnika.
Kandidat Sibinović Jelena, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, rođena je 1983. godine u Aranđelovcu. Osnove studije na Pravnom fakultetu završila je 2006. godine sa izuzetno dobrom ocenom, odnosno prosečnom ocenom 8,58. Pravosudni ispit je položila 2008. godine.
Od januara do decembra 2009. godine nalazi se na radnom mestu sudijskog pomoćnika u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a od januara 2010. godine je raspoređena u Prvi osnovni sud u Beogradu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Postupa u krivičnoj materiji i za ostvarene rezultate i u 2012. i 2013. dobila je najviše ocene, dakle ocene „naročito se ističe“, dok za jednu godinu nije ocenjena budući da se nalazila na porodiljskom odsustvu.
Prema mišljenju sednice svih sudija Prvog osnovnog sua u Beogradu, ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, a što je sve koleginicu i preporučilo kada smo je predlagali za izbor za sudiju Prekršajnog suda.
Konačno, 11. na ovoj listi jeste Šćepanović Bojana, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Koleginica Šćepanović Bojana je rođena 1. aprila 1984. godine u Beogradu. Osnove studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine sa opštim uspehom 7,84. Pravosudni ispit je položila 28. septembra 2011. godine, nakon čega je zasnovala radni odnos u istom sudu na radnom mestu sudijskog pomoćnika, najpre na određeno vreme, a od 1. jula 2013. godine primljena je u radni odnos na neodređeno vreme.
U periodu od 26. maja 2014. do 26. novembra 2014. godine bila je upućena u Prvo OJT u Beogradu. Za 2011. i 2012. godinu nije ocenjena pošto je bila u radnom odnosu na određeno vreme, a za 2013. godinu ocenjena je ocenom „naročito se ističe“.
Govori engleski i nemački jezik i prema mišljenju sednice svih sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, što je bio i razlog da je VSS predloži za izbor za sudije za sudiju prekršajnog suda.
Uvaženi narodni poslanici, čuli ste predlog kandidata vezano za ove sudove, dakle, za jednog sudiju za Osnovni sud u Čačku, jednog sudiju za Privredni sud u Užicu i 11 predloga, odnosno za 11 sudijskih mesta za Prekršajni sud u Beogradu. To je predlog Visokog saveta sudstva. Smatramo, i ja sam uveren da se radi o najboljim kandidatima.
Videli ste i sami da je Visoki savet sudstva u postupku predlaganja analizirao sve parametre koji su od značaja i koji opredeljuju da jedan kandidat bude predložen ili da ne bude predložen za ove izuzetno važne funkcije, a to su, dakle, sudijske funkcije, i to sve one parametre koji se odnose na stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinih kandidata, rezultate rada u njihovom dosadašnjem angažovanju, pri tome napominjem da su ti rezultati rada, odnosno ocene, a videli smo da su svi ovi kandidati ocenjeni sa najvišom ocenom, ocenom - naročito se ističe. Napominjem da su te ocene donete na bazi mišljenja njihovih mentora, odnosno sudija sa dugogodišnjim iskustvom, koji su cenili njihov dosadašnji rad i koji su na neki način, najpozvaniji da daju svoje mišljenje o njihovom dosadašnjem radu.
Pored toga, cenili smo i dužini rada na poslovima sudijskih pomoćnika. Videli ste da ima među kandidatima i sudijskih pomoćnika koji obavljaju te poslove preko 10, 15 ili 17 godina, što govori o njihovom iskustvu.
Na kraju, još jednom ponavljam da je Visoki savet sudstva bio formirao u ovom postupku komisiju koja je razgovarala sa kandidatima. Samo za ova tri konkursa, dakle, samo za ova tri oglasa za ove tri sudijske funkcije, komisija je obavila razgovore sa preko 200 kandidata. Bili smo u prilici da u jednom neposrednom razgovoru, u jednom neposrednom kontaktu sa tim kandidatima, dođemo do određenog zaključka i kada taj zaključak stavimo u kontekst svih ovih ostalih parametara koji se tiču ovih kandidata, mogli smo da zauzmemo određene stavove. Smatramo da su upravo ovi kandidati, koji će, naravno, ako ih ova Skupština izabere, dati, čini mi se, vrlo značajan doprinos, da kada je reč o sudovima, poboljša se i stručnost i efikasnost, a verujem, da je to cilj i svih nas koji danas učestvujemo u ovoj skupštinskoj raspravi, s jedne strane, ali sam ubeđen i da je to cilj i svih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Tomiću na ovom iscrpnom obrazloženju.
Da i izvestilac nadležnog odbora želi reč?(Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Poštovani predsedavajući, u ime poslaničkog kluba NS zahvalan sam na iscrpnosti predloga koji je obrazložen. Ali, mi se pozivamo na član 201. Poslovnika Narodne skupštine i osporavamo predlog za izbor Ivanović Ivane pod rednim brojem tri za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu.
Ne bih mnogo o tome pričao. Naša saznanja govore da u ovom trenutku predložena kandidatkinja ne bi mogla adekvatno da obavlja funkciju na koju je predložena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane kolege narodni poslanici, nakon iscrpnog i veoma argumentovanog obrazloženja za sve kandidate kao buduće nosioce pravosudnih funkcija, mojoj poslaničkoj grupi SPS ostaje samo da vam damo bezrezervnu podršku, iz više razloga. Prvi razlog je što mi od samog početka zastupamo jedan principijelan stav, da Skupština ne treba da ima bilo kakav doprinos u izboru sudija, jer sudije treba da biraju sudije, a mi smo tu samo na neki način da u ime građana koje predstavljamo propratimo ono što vi radite, a radite zaista krajnje korektno, profesionalno i odgovorno.
Sve ono što ste istakli kroz poštovanje kriterijuma koji su svi kandidati morali da ispune, za koje smatramo da uvek moraju da budu strožiji i strožiji, za koje smatramo da uvek moraju da budu promenljivi, odnosno evolutivni i od vas tražimo kao socijalisti i predstavnici građana, da te kriterijume izdignete na nivo kako će sigurno jednog dana pravosuđe Srbije biti elitno pravosuđe.
Mi ne želimo, niti imamo pravo da se upuštamo u stručne reference kandidata koji su ovde predloženi. To dokazuje i činjenica kako se vodila rasprava u pogledu izbora Republičkog tužioca gospođe i koleginice Zagorke Dolovac, na najneprimereniji način od strane onih koji su svojevremeno probleme koje su ovde afirmisali, upravo te probleme i uzrokovali.
Da li je bilo partokratije u pravosuđu, neka ocenjuje neko drugi, mi nećemo. Poslanička grupa SPS čvrsto stoji na stanovištu da se nikada nije bavila partokratijom u pravosuđu, niti je kadrirala u pravosuđu, niti će to činiti ubuduće.
Ono što se vezuje za kandidate koje ste danas ovde identifikovali i za koje ste izložili njihove karakteristike u svakom slučaju zaslužuje i podršku i pohvalu, podršku zbog toga što su prošli kompletnu proceduru koja je zakonom propisana i proceduru koju je ustrojio Visoki savet sudstva, pohvalu zato što ti kandidati nesumnjivo imaju kvalitete, nesumnjivo je da imaju sve one reference koje ih čine i dostojnim i u profesionalnom smislu reči podobnim da obavljaju sudijsku funkciju.
Ja ću sebi dati za pravo, iako to ne bih smeo, s obzirom da dolazim iz Užica i dolazim iz reda advokature i vezan sam za pravosuđe, da podržim čvrsto kao ispravnu vašu odluku za kandidata koji će nesumnjivo biti nosilac pravosudne funkcije, odnosno sudija Privrednog suda u Užicu. Katarina Božović je zaista dobro rešenje, kvalitetno rešenje. To je izdanak Privrednog suda u Užicu, pomoćnik i saradnik koji je sebe dokazao svojim kvalitetnim radom i taj kvalitetan rad nesumnjivo ima posledicu koju ste vi sami predočili, a to je da je ona od strane Visokog saveta sudstva i podržana.
Naravno da na ovaj način ni u kom slučaju ne umanjujem kvalitete svih onih koji su danas predloženi, koji su danas identifikovani kao oni koji će biti sudije i, nadam se, jako dobre sudije.
Na samom kraju, želim da istaknem da poslanička grupa SPS kao jednu jasnu političku poruku pred građane ističe da ustavnim promenama, koje se nagoveštavaju, mora doći do određenih izmena u izboru nosilaca pravosudnih funkcija, da parlament nema ovakvu ulogu kao što je sada, da Visoki savet sudstva dobije daleko veća ovlašćenja u izboru sudija, kako sam na samom početku rekao, da sudije biraju sudije, a da parlament ima nadzornu ulogu kako nad Visokim savetom sudstva, tako i nad pravosudnim institucijama koje inače podnose izveštaj i našim resornim odborima i parlamentu. To je cilj i demokratije i prosperiteta pravosuđa, ali i onaj najviši cilj, cilj tzv. nezavisnosti sudova, odnosno pravosudnog sistema u celosti.
U ime nas socijalista, ja vam se zahvaljujem na predanom dosadašnjem radu. Želimo vam ubuduće još uspešniji rad, sa još mnogo boljih rešenja, iako su ova do sada izuzetno dobra i da uvek u sudovima rade isključivo oni koji to zaslužuju, a to su kvalitetne sudije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja, ovlašćeni predstavnik SNS. Izvolite.

Hvala.
Predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo koji su predlozi odluka za izbor kandidata koji su danas pred nama. Čuli smo iscrpne biografije, koje smo i dobili. Srpska napredna stranka bezrezervno podržava nezavisno sudstvo i rad nezavisnog sudstva za razliku od nekih ranijih vremena, za razliku od 2010. godine, kada smo imali reformu pravosuđa, kada su se sudije birale u prostorijama stranaka, kada se gledalo ko je podoban režimu, ko nije.
Sada Srpska napredna stranka veruje u odluku Visokog saveta sudstva i mi smo ovde samo da potvrdimo ove biografije i ove odluke koje ste nam predložili.
Opterećenost suda je takva da nam je potreban još veći broj sudija, jer imamo veliki broj nerešenih predmeta iz ranijih godina, čemu je doprineo i manjak sudija, kao i neuspela reforma 2010. godine.
Ja ću se složiti sa svojim kolegom Neđom Jovanovićem, takođe sam lično protiv da se sudije biraju u parlamentu. Za to sam da u parlamentu imamo nadzornu ulogu, ali da sudska grana vlasti bude nezavisna i da sudije sami biraju sudije.
Uvek kada biram sudije ističem, i sada ću ponovo da ponovim, da je potrebno izabrati mnogo više sudija nego što nam predlažete, zato što su sudovi opterećeni, posebno parnična odeljenja, gde su neke sudije zadužene sa po više od 300 predmeta, za razliku od krivičara, kojima je malo manji taj broj. Imamo veliki problem u izvršnim odeljenjima, ne poštuju se zakonski rokovi za donošenje rešenja o izvršenju, sudije kasne sa donošenjem presuda, poverioci u izvršnom postupku trpe i sve je to razlog opterećenosti sudova, a negde i neefikasnošću rada suda.
Kada je reč o ovim predloženim kandidatima iz biografija koje ste nam pročitali, nadam se da se Visoki savet sudstva rukovodio svim tim rezultatima kada je predlagao ove kandidate, mišljenjem kolegijuma, koje predstavlja samo jedan od parametara za izbor sudija, dužina staža kao i kvalitet u dosadašnjem radu. Videla sam da su koleginice koje biramo za Čačak i Užice provele u sudu po 15, 20 godina i mislim da je to dovoljno da sagledaju čitavu problematiku suda, organizacionu i sve sa čime se sud bori, da budu dobre sudije kada ih izaberemo.
Bitno je da Visoki savet sudstva predloži kandidate koji su dugo godina u pravosuđu, kako bi se pospešio rad pravosuđa, ali i da kandidati budu stručni, da njihov rad bude transparentan, efikasan i da se postupci okončavaju na najbolji ekonomski način, da se poštuje načelo ekonomičnosti i efikasnosti.
Nadam se da će ovi predloženi kandidati kada budu izabrani suditi u razumnom roku, da nećemo imati postupke zbog suđenja u nerazumnim rokovima, da postupci neće dugo trajati, kao što smo imali slučajeve, da se neće izjavljivati pritužbe i da neće biti nikakvog uticaja na njihov rad.
Čuli smo i da je u skladu sa Zakonom o sudijama Visoki savet sudstva za sve kandidate pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijskih funkcija. Složiću se da je za obavljanje jedne ovakve funkcije značajno da kandidat ispunjava sve ove uslove, a posebno da bude dostojan u svom radu.
Ističem da je za ovaj izbor bitno da se radi o kandidatima koji su stručni, koji će primenjivati zakon, koji će zakazivati rasprave u predviđenim rokovima, koji će poštovati tzv. vremenski okvir, donositi presude gde stranke neće ispaštati.
Srpska napredna stranka podržaće ovaj izbor, kao i svaki izbor do sada. Mi ćemo u Danu za glasanje glasati za predložene kandidate, a ja im želim sreću i uspeh u radu i da se pridržavaju zakona. Hvala vam.