Ja ću vama odgovoriti konkretno na svako pitanje, a ne paušalno ili bilo šta. Ako slučajno nešto preskočim, molim vas vi pratite pa ćete mi reći.
Konkretno vezano za Savet, tri prva cilja koja će biti jeste da napravi predlog upisne politike na fakultete zbog dobro poznatih razloga, zbog onoga koliko se ljudi upisuje a koliko nama treba, i da sagleda. Iz kog razloga želim da to uradi Savet? U tom savetu su ljudi sa Medicinskog fakulteta, iz Srpske akademije nauka, iz kliničkih centara, iz lekarskih komora i svih udruženja koja mogu da daju sve potrebne informacije da bi dobili kompletan uvid i stav šta nama treba, a šta nam ne treba. Mislim da su oni apsolutno merodavni i da im je to prioritet broj jedan da sednu i da urade.
Druga stvar kojom treba da se bave i koja je hitna, to su licence. Verovatno ste čuli da ćemo imati jedan određeni broj ljudi koji nisu skupili dovoljan broj bodova da produže licencu, iz dobro poznatih razloga. Zbog svega toga mislim da je ovo adekvatno telo koje treba da da predlog. Ministarstvo, naravno, već ima, ali želimo da to i sa Savetom usaglasimo, da i oni daju predlog kako da se prevaziđe ovaj problem, kako da se reši, da ostanemo u toku da nestane sistem.
Da se ograničim samo na tri stvari, treća stvar, odnosno treći prioritet koji će biti njima je korupcija. Vi dobro znate da je moj stav vezan za korupcije nulta korupcija u zdravstvu. Dokle god sam na ovom mestu ja ću se boriti da to tako bude. Eto, to su konkretni ciljevi Saveta o kome mi danas pričamo. Ono što ću ja zahtevati od njih, ukoliko je to moguće, imaju mandat na pet godina, ja ću želeti, a to insistiram i od vas, da na šest meseci podnose izveštaj ovde u Skupštini, da vidimo šta su predložili i šta je urađeno od toga. Želim da i oni preuzmu odgovornost. Videli ste biografije, videli ste sve, to su naši najeminentniji stručnjaci. Mi bolje nemamo, ili imamo, ali ne mogu svi da budu tu. Ali, ovo telo nije ograničeno da oni ne mogu da slušaju savete svih onih koji su merodavni za tu oblast o kojoj se priča, a posebno za ove tri stvari. Znači, to je konkretan odgovor na to pitanje čime će se oni baviti.
Druga stvar, rekli ste vezano za plate koliko će oni koštati. Ja trenutno ne mogu da vam dam odgovor na to, jer to je nasleđeno, tek plate traju i napravljene su 2009. godine. Ja mislim da nikakvog problema neće biti da ti ljudi, a i siguran sam da će prihvatiti da to bude minimalna, najminimalnija nadoknada, da niko od njih neće insistirati na nekim platama. Pretpostavljam da će se neko od njih i određi da ne prima tu platu. Mislim da ovim ljudima uopšte nije motiv ta plata. Gledaćemo na sve načine da se troškovi države i budžeta apsolutno smanje. Evo, ne mogu da odgovorim konkretne cifre, ali kažem koji će princip biti, poznavajući te ljude.
Sledeća stvar, rekli ste – domovi zdravlja u blokadi računa. Želim da vas podsetim zbog čega su ti domovi zdravlja i zdravstvene ustanove u blokadi. Oni su u blokadi jer je u prethodnom periodu, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine, država Srbija, odnosno Republički fond i Ministarstvo zdravlja prebacivalo novac tim ustanovama da plate troškove koji su njima došli, materijalne troškove, troškove održavanja robe, materijala, svega onog što im je bilo neophodno da urade, a oni su nenamenski trošili taj novac. Oni nisu plaćali ono što su trebali da plate, lekove, materijal i sve ono što je neophodno da funkcioniše jedna zdravstvena ustanova, nego su mimo plana zapošljavali ljude i davali im plate. Odatle postoji trošak. Ti ljudi koji nisu mogli da se naplate, a koji su davali robu i sve ostalo, otišli su na sud, tužili, jedna istanca, druga istanca, i konačno sada u ovom periodu, sa kojim mi nemamo nikakve veze, apsolutno nikakve veze, jedino nam je došlo pravosnažno da treba to da se plati. Eto, toliko veze moje Ministarstvo i ovo vreme ima sa tom blokadom u kojoj se sada nalaze.
Sada se traži od države da ponovo plati isto ono što je plaćeno već, za šta je ona dala novac, ali taj novac nije potrošen na to, nego je potrošen da se zapošljavaju ljudi, da se daju neke nagrade, da se daju povišice i slično.
Zamislite da li postoji u svetu primer da dva puta država plaća istu stvar zbog nečijeg neodgovornog ponašanja i koji sad nije više na tom mestu, nikakve sankcije ne snosi, nema nikakve veze. Da li je to normalno? Kakav je to primer za one koji su sad na tim mestima? Nema nikakvih problema, Fond će da uplati, ja neću da plaćam račune koji mi stižu za materijal i ostalo, jer će trebati pet, šest, sedam godina da oni to dobiju na sudu, ja ću da dajem na neke druge stvari gde ću da skupljam neke druge poene i nema nikakvih problema. Ako je to dobar primer, onda nema nikakvih problema. Ali, ja nijednog ovde nisam čuo da kaže – ljudi, pa šta je sa tim ko je to uradio? Da li je to normalno? Šta je sa tim? Da li je to neko procesuirao? Nenamensko trošenje novca. To niko ne pita. Sad samo pita - zašto je račun u blokadi? Mi nikada nećemo rešiti taj problem, dok se ne sankcionišu oni koji su to radili. Nema teoretske šanse. Teoretske šanse nema, jer i onaj koji je danas došao, kada vidi kako je prošao taj pre njega što je to radio, kada vidi da je država, da ne kažem šta, koja plaća sve po jednom, dva, tri puta jedno isto, to je nemoguće izdržati i nemoguće uvesti u red.
Šta smo uradili? Uradili smo sa Ministarstvom finansija. Pre dva dana je završen upitnik da sve zdravstvene ustanove koje imaju takav problem daju svoje podatke koliko kome duguju i napravili smo kompletnu listu dugovanja, da presečemo to, da ne bi mogli da blokiraju te ustanove i preuzimamo mi i Ministarstvo finansija da napravimo reprogram tih dugovanja i da platimo ljudima ono što duguju. Znači, mi sad po drugi put plaćamo ono što je već plaćeno. Da li možete to da razumete? Znači, već je plaćeno, sad opet plaćamo, a onaj koji je to uradio, on uživa. On nema ni sankciju da mu se odbije od plate za to što je uradio, a ne nešto drugo. Eto, tako rešavamo taj problem, da oni ljudi ne aktiviraju te izvršne presude, nego da država preuzme reprogram i da im isplati to, da bi ustanove mogle da funkcionišu. Evo, da svima bude jasno zašto mi ulazimo u blokade i zašto ulazimo u problem funkcionisanja.
Nasleđena stvar, rekao sam vam iz kojih godina, pete, šeste i sedme, sada je samo taj vrhovni neki sud na kraju, iza čega nema više, doneo odluku da to mora da se naplati, da su tu ljudi bili u pravu. To je suština tog problema. Ali, sve radimo i nijedna ustanova nema da ne funkcioniše, jer smo preuzeli i one ustanove koje su u blokadi, gde su te presude aktivirane. Uzeli smo za sve koji stižu na račun naplate, ali i za tekuće, ne za prošle, da idu direktno na fond i fond iz plaća, da ne bi stao proces rada. Znači, potrošni materijal, gorivo, sve ono što treba, direktno se plaća da bi imalo materijala, da bi mogao da funkcioniše, da se ljudima isplate plate i da rade. Znači, to je jedino moguće da uradimo mi u ovoj situaciji. Evo vam konkretnog odgovora na to pitanje.
Nemedicinsko osoblje, imamo ga 25%, normalno je da imamo 10%. Imamo veći broj nemedicinskog osoblja, 26-27 hiljada, a 23-24 hiljade lekara. Ako svako želi, normalno, svaka čast nemedicinskom osoblju, imamo tu i prirodan odliv i sve, znači, to je nešto što moramo da regulišemo. Ne može ovo da bude isplativo, ne možemo da funkcionišemo. Nama trebaju lekari, trebaju nam sestre.
Zašta se mi zalažemo? Za autsorsing, za sve ono što je nemedicinsko osoblje što nam treba, da to angažujemo. Iz kog razloga? Imamo čuveni problem sa spremačicama. Mi, recimo, u nekoj bolnici imamo zaposleno 120 spremačica, od toga radi njih 20. Iz kog razloga? Jedne su na bolovanju, jedne su na odmoru, treće su uzele veštačenje da ne mogu da rade taj posao. Nema 30% onih koji rade. Kada pogledate po onome koliko plaćamo, plaćamo njih 120, a 30 radi. Mi taj problem teško da možemo da rešimo. Zato smo se odlučili na to angažujemo od servisa koji za to postoje i onda mi plaćamo, ali imamo na dnevnom nivou uslugu onoliki broj nam treba i taj plaćamo za sve nemedicinsko osoblje, jer ne vidimo drugi način. To je praksa u svetu, to je praksa svuda. Ne znamo, ako imate neki bolji model, nemamo ništa sporno.
Vezano za zračenje ste pomenuli. Ne znam šta da vam kažem, sem da me je sramota onoga što se dešavalo u Kamenici, gde su napravljene liste čekanja. Nemam šta drugo da kažem, da dve godine traje tender, dok se nismo uključili da se tek sada završi. Opet insistiram, umesto tri, četiri aparata da se uzme. Po meni, to nije normalno. To se graniči sa onim da ne mislimo na te ljude kojima je to potrebno, da imamo neki drugi cilj.
Šta smo uradili? Juče je raspisan, da vas obavestim, tender za četiri nova akceleratora za Niš, Kragujevac i za Beograd, da budu do Nove godine instalirani, završeni, da krene na njima zračenje. Svetska banka, zbog njihovih procedura, svega, očekujemo u narednom periodu, u narednim mesecima, da završimo proceduru sa njima, da kupimo, nadam se, između pet i devet najnovijih akceleratora, najsavremenijih u svetu i da rešimo taj problem, da više niko neće moći da vam kaže da fali nešto, da to ne funkcioniše. Ljudski je faktor u pitanju, konkretno u Kamenici. Ako obezbedite novac, ako imate proizvođača, ako imate sve, a to ne funkcioniše, ja ne mogu da čujem nikakvo objašnjenje za to, niti mogu da prihvatim. Teoretske šanse nema. Ne samo to, nego za sve drugo.
Prijem lekara. Naravno da smo sve vreme primali i lekare i medicinske sestre i medicinsko osoblje. Ali, kako smo ih primali? Kada je odobrena Vladina komisija, da li ste imali prijava bez konkursa, što je bila najčešće, ne praksa, nego tako je bilo? Da li je bio ovde jedan prijem, a da se nije išlo na konkurs, na čemu sam insistirao, da je odobrila Vladina komisija i da je raspisan konkurs i da su ljudi primani? Kako je bilo do sada? Odobri se i nema nikakvih problema, zdravstvena ustanova primi bez konkursa. Znači, ono na čemu insistiramo, kada se primi, kada se da saglasnost, o čemu vodimo računa?
Vodimo računa o prilivu i odlivu ljudi, koji odlaze u penzije, koji daju otkaz, koji idu u privatnu praksu, koji odlaze u inostranstvo. Vodimo računa o ljudima, o specijalistima koji imaju preko 55 godina. Drago mi je da ste pohvalili specijalizacije i što smo skratili taj rok. Moram da se zalažem za politiku da primamo te ljude jer ne možemo da budemo kontradiktorni. Ili primite ili ne primite, jel hoćemo da nas ljudi leče ili da nas ne leče i da ima ko sutra da nas leči. Nije bitno da završimo posao danas-sutra, ali ako ne vodimo računa o narednih pet do deset godina, minimum pet godina nam treba za jednog specijalistu, minimum, toliko traje specijalizacija. Nije ih bilo godinama. Preko 1.500 je odobreno specijalizacija, krenule su, idu. Znači, to je suština stvari.
Naravno, pitali ste za podršku premijera. Pa, bez njegove podrške ja ovo ništa ne bih mogao da uradim. Ne bih nijednu stvar mogao da uradim. Na kraju se on uključio u ovaj problem sa zračenjem. Na kraju su nađena sredstva iz budžeta, jer stojimo bolje finansijski, da se odvoje za ova četiri aparata, bunkere, CT simulatore. Nije to samo aparat za zračenje. Tu treba da se napravi bunker. Tu treba da se uzme CT koji navodi taj aparat. Tu treba da se uzme poseban program da se sve to uradi. Treba da se obuče ljudi. Nije to – kupili smo aparat, stavili smo ga, on radi sam i nema nikakvih problema. To su specijalni uslovi za te aparate, posebna izolacija, posebno sve. Znači, sve apsolutno radimo da poboljšamo ovo.
Naglašavam, nulta korupcija. Za sve što imate, dajte. Ono što me interesuje, da nemam korupcije u zdravstvu, nemam nijedan problem. Nijedan tender. Pa ja zovem novinare da dođu na tendere, da učestvuju u tenderima. Za svaki za koji su zainteresovani, da sede na svakom sastanku, da sutra ne bi bilo priče – tender urađen ovako. Novinari neka se dogovore između sebe da prisustvuju svakom tenderu koji raspisuje Ministarstvo zdravlja.
Nadam se da sam uspeo da odgovorim na vaša pitanja.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
