Niko ne tumači način vašeg izražavanja, pa nemojte molim vas ni vi tuđe.

Slobodno može.

S druge strane, ja vas molim da malo bar nešto kažete oko zakona.

Pa govorim, gospodine Bečiću, vi niste slušali.

Nisam još nijedan citat iz ovog zakona čuo.

Pozvao sam se na obrazloženje, tu se saglasio jednim delom i sada hoću da ilustrujem gospodinu Ljajiću gde su greške, a kojih  ne sme da bude, naročito kod onog ministra koji ne dolazi tako često jer ja sam ovako očekivao, neko ko ne dolazi često ovde, kada dođe, spremiće se tako da nema ni sitne primedbe na ono što radi taj ministar.

Evo, član 16, ministre Ljajiću, kaže – turistička agencija je dužna da mora da drži rešenje o registraciji. Ministre Ljajiću, ako je dužna da, onda je dovoljno da stoji - drži rešenje o registraciji. Zašto je neophodno, gospodine Ljajiću, reći da je dužna da mora, pa treba li onda da gomilamo neke reči tu, gospodine Ljajiću?

Šta je tu meni važno? Samo kada govorimo o zakonima, da je jasno, precizno…

Vreme, gospodine Pavićeviću.

Oduzeli ste mi 30 sekundi, gospodine Bečiću. Mogu li da zaokružim ovu misao?

Ništa vam ja nisam oduzeo. Završite rečenicu, molim vas.

Dakle, ja radim sa studentima na prvoj godini koji dobiju jedno uputstvo za pisanje eseja koje je dugo tri stranice. Na kraju imam sledeći uput, pre predaje završnog rada obavezno učiniti završne ispravke, kako greške ovog tipa ne bi ostavljale utisak neozbiljnosti i površnosti u radu. Hvala vam.