Izvolite. Replika.

Naravno da se činjenice ne utvrđuju na poligrafu. Na poligrafu se utvrđuje da li neko laže ili ne laže. Ti navodi su apsolutna laž, ali to dokazivanje ne može da se vrši tako što neko ode na poligraf.

Kao što se zna na nesreću poligraf nije savršeno sredstvo i mnogi ljudi koji su malo drugačiji od drugih vrlo lako mogu da prevare poligraf. Tako da to nije pravo sredstvo. Pravo sredstvo je da pozovete vojne vlasti, vašeg ministra Gašića, dok ne bude smenjen po nalogu Agencije za borbu protiv korupcije, da da informaciju narodnim poslanicima Skupštine Srbije, a i celoj javnosti o navodnom dokumentu koji već treći put pominje poslanik.

Ja bih voleo da baš saznamo ko je to nosio koje pare, gde pare, posebno 1999. godine. Ja sam verovatno tada sa mesta predsednika skupštine Grada Niša nosio Rusima pare za naoružanje koje je treba da dođe preko Bugarske koja je tada bila u NATO-paktu. Znači, da neko zna sva slova ćirilice, bilo bi mu jasno da je to potpuno besmisleno…

Kraj.

(Zoran Živković, s mesta: Ako vas to zadovoljava.)

Presrećna sam što mi ostane mogućnost da vam isključim mikrofon. Sada ste po hiljaditi put rekli – da li neko zna ćirilicu, da li zna ovo, da li zna ono. Dosta je bilo.

Pozivate na neki nivo. Da vas spasem da može neko da glasa za vas ipak.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani ministre, gosti iz Vlade, kolege poslanici, posle ove burne rasprave u trajanju od nekih pola sata, ja bih da se vratim na temu današnje Skupštine.

Izmene ovog zakona su opravdane, obzirom da se njima postojeći dodatno usklađuje sa zakonodavstvom EU, da se po rečima predlagača otklanjaju problemi sa kojima se susreću svi oni koji rade u turističkoj privredi.

Primenom izmenjenog zakona kaže se u predlogu – smanjiće se siva ekonomija u ovoj oblasti, uvešće se novi savremeni oblici poslovanja i organizovanja u turizmu, odstraniće se uočena pojava nestručnih kadrova zaposlenih na rukovodećim mestima. Ministarstvo i Vlada će podsticati turistički promet u Republici Srbiji. Urediće se oblast profesija u turizmu.Izvršiće se preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. Podstići će se veća zaštita korisnika turističkih usluga itd.

Čitajući tako, svako bi rekao da su ove izmene korektne i neophodne i većina njih jeste i ja ih pozdravljam. Ali, pažljivo čitajući ovaj predlog zakona, nametnula su se neka veoma važna pitanja na koja očekujem odgovore od vas, gospodine ministre.

Predlogom zakona predviđena je mogućnost da se radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za podsticanje i unapređenje turističkog prometa domaćeg turizma, odnosno domaćih turista i organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Pretpostavljam, a vi ste u današnjem izlaganju i rekli da se ovaj promet domaćih turista najvećim delom odnosi verovatno na podelu vaučera. Ja se nadam da će ta akcija biti sprovedena i naredne godine, te ću ja sada iskoristiti priliku da vas pitam – kolika je procena finansijskih efekata ove akcije do sada, do nekog preseka?

Međutim, nije mi jasan ovaj drugi deo koji kaže, mislim na drugi deo usmeravanja i podsticanja razvoja turizma iz budžeta Republike Srbije, a odnosi se na organizovani turistički promet stranih turista na teritoriji Republike Srbije. Gospodine ministre, šta se zapravo krije iza ove formulacije? Meni je nejasno. Da li će se možda i stranim turistima deliti vaučeri za organizovani boravak u našoj zemlji? Na koji način će se trošiti novac građana Srbije da bi se podsticao organizovan turistički promet stranih turista na teritoriji Republike Srbije? Ja apelujem na vas da mi to razjasnite. Verujem da interesuje mene, kolege a i građane Srbije.

Dalje, pozdravljam uslove koje mora da ispunjava direktor turističkih organizacija Srbije, ali se ne slažem sa time da ga imenuje Vlada na predlog ministarstva. Direktor TOS-a treba da imenuje Vlada na osnovu sprovedenog javnog konkursa, imajući u vidu značaj TOS-a, kao i ovlašćenja i uslove koje treba da ispunjava direktor. Neophodno je putem konkursa garantovati transparentnost i izbor najboljeg kandidata. Zašto se izbegava konkurs?

Mislim da će i član 44. izmene zakona izazvati probleme u jedinicama lokalne samouprave. Ovim se daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave, koja je proglašena za turističko mesto prve i druge kategorije, da može svojim aktom da utvrdi turističke zone, lokacije odnosno prostorne celine. Ugostiteljski objekti, odnosno hoteli i moteli u tim zonama moraju da ispunjavaju određene standarde, odnosno kategoriju, a u saglasnosti sa aktom koje donosi jedinica lokalne samouprave. Akt sadrži, između ostalog, način procene usaglašavanja, odnosno usaglašenosti, rokove usaglašavanja koje hotel ili motel treba da ispuni, visinu penala i način plaćanja penala.

Dakle, ukoliko se u turističkoj zoni nađe objekat, odnosno hotel niže kategorije od predviđene aktom opštine daje se rok vlasniku da uskladi kategoriju objekta sa predviđenim aktom opštine. Ukoliko to ne uradi u roku koji mu odredi opština plaćaće penale. Ja sam taj član tako razumela. Da li će svaka opština koja je proglašena za turističko mesto prve i druge kategorije određivati rokove prema svom nahođenju ili će oni biti isti u svim opštinama?

O materijalnim izdacima vlasnika objekata, ukoliko se odluče da usklade kategorije sa traženim nivoom akta jedinice lokalne samouprave. nema ni reči. Zašto Vlada ne podstakne vlasnike ovih objekata bilo povoljnim kreditima bilo delom bespovratnim sredstvima da i tako ukupno unapredi turistička mesta prve i druge kategorije?

Očekivala sam da se u ovim izmenama zakona nađe i najava gradskog menadžera Grada Beograda kojom je predviđeno da se svi hosteli koji se nalaze u zgradama moraju da do 1. februara 2016. godine pribave saglasnost skupštine stanara ili će im biti zabranjen rad. Hostel se u ovom Predlogu zakona pominje samo u članu 49. stav 7. tačka 2. i to u delu koji se odnosi na inspekcijski nadzor nad primenom

zakona koji vrši jedinica lokalne samouprave a tiče se ispunjenosti minimalnih tehničkih uslova, između ostalog i u hostelima.

U ovom predlogu zakona ne vidim ono što je najavio gradski menadžer Goran Vesić ili će možda Grad Beograd pravilnikom rešavati ono što treba rešiti zakonom? Šta će biti sa hostelima u ostalim gradovima Srbije, recimo Novom Sadu, Nišu, Subotici, Požarevcu i ostalim gradovima?

Da li će svaki grad u kojem ima hostela, shodno svom nahođenju donositi pravilnike o radu hostela i da li će i za njih važiti pravilo da do 1. februara 2016. godine treba da pribave saglasnost iz skupština stanara, ili će im rad biti zabranjen? Bilo bi dobro da nam ovu aktuelnu temu razjasnite.

Na kraju, mislim da izuzetno mali značaj pridajemo zdravstvenom turizmu. To nam je turistički razvojni potencijal. Zdravstveni turizam je nedovoljno iskorišćen, gotovo neprimetan, a mogli bi kao zemlja da se u ovoj grani turizma pozicioniramo kao tražena zemlja u Evropi. Imamo velike potencijale, naročito u oblasti stomatoloških usluga, rehabilitacije i u domenu estetske hirurgije. Insistiranjem na razvoju ove grane turizma imali bi kao država višestruku korist.

Imam pitanje za vas - da li je Vlada, odnosno vaše Ministarstvo prepoznalo ove izuzetne potencijale i da li postoje planovi koji će afirmisati ovu granu turizma? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Prvo ministar da odgovori. Izvolite.

Što se tiče efekata akcije „Moja Srbija“ i deljenja vaučera, u više navrata sam danas spomenuo da je do jučerašnjeg dana bilo 13.100 vaučera, a procenjuje se da će biti 111.000 noćenja, jer su mnogi korisnici vaučera ostajali duže od tih pet dana, koliko je bio uslov da mogu da dobiju vaučere. Finansijski efekat još uvek ne znamo, jer akcija traje do 15. novembra ove godine, ali sasvim sigurno, kao pilot projekat možemo reći da je uspeo i da će naredne godine dati svoje pune rezultate, jer će trajati tokom cele godine.

Što se tiče podsticaja koje nameravamo da dajemo eventualno, zavisi od budžetskih sredstava, za organizovano dovođenje stranih turista, neće se davati nikakvi vaučeri njima, već se stimulišu agencije koje dovode strane turiste. Dakle, stimulišemo receptivu i o tome je bilo reči. Svega imamo 4%, čak i manje po našim procenama, reciptivnih agencija. Spomenuo sam isto Makedoniju kao primer, koja to uspešno radi, koja je uspela da dovede veliki broj, pre svega turista iz Holandije, zahvaljujući podsticajima koje tamošnja Vlada daje. Koji će to model biti, mi još uvek nismo definisali, ali razmišljamo o tim direktnim finansijskim podsticajima ili poreskim olakšicama za one agencije koje dovode strane turiste. U svakom slučaju, to će zavisiti od finansijskih mogućnosti u narednoj godini, odnosno u narednom budžetu.

Što se tiče pravilnika, vi ste postavili dobro pitanje vezano za hostele. Mi smo dugo vodili raspravu i debatu sa gradom Beogradom, jer on je hteo da ima ekskluzivno pravo da oni uređuju ovu oblast, nezavisno od drugih gradova i opština u Srbiji. Na kraju smo se saglasili da mi donesemo jedan opšti, generalni pravilnik koji će važiti za sve opštine i gradove u Srbiji. Prema tome, neće biti nikakve mogućnosti da grad Beograd ima neke posebne nadležnosti u ovoj oblasti. On će važiti za sva mesta u Srbiji. Naravno, Beograd je najviše pogođen, objektivno, jer imamo najviše bespravnog rada i sive zone, kada govorim o radu objekata u domaćinstvima i privatim smeštajima, kada govorimo o seoskim turističkim domaćinstvima i kada govorim o hostelima i verujemo da ćemo na ovaj način u velikoj meri smanjiti tu sivu zonu.

Što se tiče zdravstvenog turizma, on će zauzeti mesto u ovoj strategiji razvoja turizma. Imamo jedan plan koji će biti deo te celokupne strategije. Dakle, posebno poglavlje će biti posvećeno zdravstvenom turizmu. Uslov da bi se on razvio, kao što je i ovde većina poslanika rekla, jeste da se završe problemi sa imovinskim statusom naših banja. Moramo da odvojimo deo koji se odnosi na zdravstveni turizam i moramo da imamo deo koji se odnosi na spa i velnes turizam. Imali smo slučaj Slovenije, koja je zdravstveni turizam potpuno dovela u marginalni položaj u odnosu na velnes i spa turizam. Sada se i oni vraćaju na razvoj zdravstvenog turizma. Mi smatramo da imamo dovoljno dobrih potencijala i u smislu struke i u smislu privrednih potencijala, odnosno banjskih lečilišta koja mogu da budu atraktivne turističke destinacije.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, uvažene gošće iz Ministarstva, poštovani gospodine Ljajiću, dobrodošli u Narodnu skupštinu. Ja sam primetio da vi niste naš čest gost, kada uporedim delovanje drugih ministara, i odmah vam upućujem prvo pitanje – zašto niste češće u Skupštine, gospdoine Ljajiću, da razgovaramo o velikim pitanjima, o velikim temama koje se, između ostalih stvari, gospodine Ljajiću, tiču i turizma?

Podsećam vas, naša Skupština je institucija koja postoji da bismo raspravljali o vizijama različitim, o planovima različitim, gospodine Ljajiću, ako postoji neka dilema, da se ovde raspravlja i o dilemama, pa da onda tokom rasprave dođemo do nečeg zajedničkog što će da nas usmeri ka najboljem planu, ka ostvarenju neke vizije. Vi ste i danas videli, ovde su za vas pripremljene izvesne pesme, koje se najčešće recituju deci. U rečniku srpskog jezika to se zove uspavanka. Dakle, vi ste naišli ovde danas, evo, ja to mogu slobodno da kažem, vrlo jasno, na veliki broj uspavanki narodnih poslanika, pre svega SNS-a. Znači, to treba da vas ohrabri da češće dolazite u Narodnu skupštinu sa predlozima zakona, sa temama za raspravu itd, a ne da vas nema, gospodine Ljajiću. Voleo bih da mi kažete zašto niste češće ovde.

Druga stvar, ja sam saglasan sa vašim obrazloženjem za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Tamo vrlo fino piše da se želi smanjenje sive ekonomije, i mi smo za to. Tamo piše da se želi efikasnija realizacija i naplata kazni. I mi smo za to, gospodine Ljajiću. Ne samo da smo za to, nego mi ovde dosledno već godinu i po dana zagovaramo i oštriju kaznenu politiku, tako da smo saglasni sa ovim obrazloženjem. Takođe, vi kažete da je neophodno usaglašavanje sa evropskim direktivama. Naravno. Pa mi moramo jasno ovde da kažemo – ka Evropskoj uniji, jer tamo su ti standardi koji obezbeđuju nama najbolje uslove života i u ovoj oblasti. I ne samo života, nego i delanja u privredi i u drugim oblastima, pa i u turizmu, poštovana gospodo.

Ali, podneli smo, ministre Ljajiću, 15 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ja verujem da vas interesuje, ako smo saglasni oko ovih stvari koje se tiču obrazloženja, kako je to moglo da se podnese celih 15 amandmana. Moglo je, na članove 3, 16, 21, 29, 30, 51. i 58. A morali smo, gospodine Ljajiću, i po dva amandmana na sledeće članove: 44, 56, 60. i 62. Zašto, poštovana gospodo? Zato što mi polazimo, gospodine Ljajiću, od najvažnijeg načela na kojem počiva naša država i naš Ustav. To je načelo definisano u članu 3. Ustava, a glasi - vladavina prava.

To načelo, između ostalih stvari, poštovana gospodo, podrazumeva da zakoni moraju da budu i sadržinski veoma jasni i veoma precizni. Ja sam, gospodine Ljajiću, naišao, zajedno sa gospodinom Živkovićem, na strašne jezičke nepreciznosti, npr. u ovom Predlogu zakona. Svih naših 15 amandmana tiču se toga, poštovana gospodo. Čudi me onda i od narodnih poslanika SNS-a, koji su pripremili uspavanke, kako nisu pripremili poneki amandman. Evo, na primer, gospodine Ljajiću, u članu 16, samo da vam kažem, samo da vam ilustrujem ovaj…

Gospodine Pavićeviću, molim vas sa uvažavanjem prema ostalim narodnim poslanicima.

Pa naravno.