Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/370-15

01.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 164 poslanika od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Branka Karavidić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.
...
Socijaldemokratska stranka

Branka Karavidić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona najavljivano je kao veliki reformski pomak.
Savez za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanju medijskih zakona, savet se ipak osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u novom zakonu čiju izmenu predlažem.
Po mišljenju saveta, u praksi postoje i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Smatram da postojeće rešenje koje ne predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija, već samo onih čiji udeli su iznad 5%, otvara prostor za zloupotrebe, ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost vlasničke strukture i stvara uslove za ne transparentno ostvarivanje uticaja na tokove u društvu direktno, ali i indirektno putem medija.
Članom 1. ovoga predloga zakona predlaže se izmena u članu 39. stav 1. tačka 8. tako što se predviđa da se u Registar medija upišu svi vlasnici direktni, indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Predložena izmena Zakona o javnom informisanju i medijima obezbediće transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će se smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba i nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija.
Inače, ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, a prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica. Pozivam sve kolege da ovaj moj predlog podrže. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 poslanika od ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.
...
Socijaldemokratska stranka

Goran Bogdanović

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, postojećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica propisano je da stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%. Poslanička grupa SDS, Zeleni, Zajedno za Srbiju – Boris Tadić smatra da bi smanjenje ove stope na 10% predstavljalo rasterećenje realnog sektora od visoke stope poreza na dobit, a to bi ujedno bio dodatni impuls za privlačenje stranih investicija, ali i za veću privrednu aktivnost domaćeg realnog sektora.
Zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica na 10% fiskalno rastereti realni sektor, privredna društva, preduzeća, zadruge i drugi učesnici na tržištu. Dodatno će motivisati strane investitore za ulaganja u našu privredu uz istovremeno povećanje privredne aktivnosti domaćeg realnog sektora.
Ovo će implicirati i smanjenje stope nezaposlenosti, jer se pokazalo da niže stope poreza na dobit pravnih lica stimulišu otvaranje i rad novih privrednih subjekata, samim tim i zapošljavanja.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite ove izmene ovog zakona, ako uopšte mislimo dobro našoj privredi, našoj ekonomiji, a i našim privrednicima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 poslanik od ukupno prisutnog 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Slobodan Homen predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.
...
Socijaldemokratska stranka

Slobodan Homen

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od prioriteta raznih vlada u istoriji, a pogotovo sadašnje Vlade jeste borba protiv korupcije. Mislim da ovaj predlog zakona, odnosno dopuna zakona će biti ozbiljan test spremnosti da Vlada ne samo rečima i verbalno se bori protiv korupcije, nego da je spremna da se bavi i donošenjem propisa koji su od suštinske važnosti za sprečavanje korupcije.
Mislim da je svima jasno da je našoj zemlji, pre svega, potrebna prevencija protiv korupcije, jer to je ono što zaista smanjuje nivo korupcije.
Drugi deo borbe protiv korupcije jeste posao policije, posao tužilaštva, ali kada dođe do tog posla, kada dođe do aktivnosti policije, odnosno kada je došlo do korupcije, ona se već desila i mi već živimo u društvu sa prisutnom korupcijom.
Prema tome, u borbi protiv korupcije od suštinske važnosti jeste prevencija. U tom smislu, predložio sam ovaj zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se tiče jedne stvari, odnosno jedne institucije u našem društvu za koju ćete se svi složiti, a pogotovo građani u ogromnom procentu, a to su političke stranke.
Građani u velikom procentu veruju da su političke stranke ne samo podložne korupciji, već i da su izvor korupcije. Suština ovog Predloga zakona jeste da se u svim političkim strankama, kao i u drugim državnim institucijama donesu, odnosno budu obavezni da se naprave planovi integriteta.
Planovi integriteta govore o onim problematičnim tačkama u kojima može doći i koji mogu biti izvor korupcije. Na osnovu tih planova i integriteta političke stranke, kao i državni organi moraju da donesu niz mera, odluka i propisa koji bi ograničili, odnosno sprečili koliko god da je to moguće korupciju unutar političkih stranaka.
Znamo da kada je stranka na vlasti da su članovi te stranke na visokim državnim funkcijama. Prema tome, izuzetno je važna primena ovog zakona za političke stranke koje su na vlasti, bez obzira ko u tom trenutku čini vladajuću većinu.
Drugi deo izmene Zakona mislim da je podjednako važan i zaista smatram da treba da bude usvojen, a to je da je zakonodavac prilikom donošenja postojećeg Zakona o Agenciju za borbu protiv korupcije propustio da propiše kazne za one državne institucije, sada ne pričam samo o političkim strankama, koje ne donesu na vreme planove integriteta.
Drugim rečima, čak i državni organi koji su po zakonu dužni to da urade nemaju sankciju ako tako nešto ne urade. Moj predlog ovde jeste da se prekršaji, odnosno novčano kazne kako institucije, tako političke stranke, odnosno svi oni organi koji su po zakonu nadležni i dužni da donesu planove integriteta, a to ne urade. Mislim da bi ovo bio ozbiljan iskorak u borbi protiv korupcije, odnosno prevencije u borbi protiv korupcije.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 narodni poslanik od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala poštovana predsednice,
Kolege poslanici, pa slučaj je hteo da o izmenama i dopunama koje sam ja predložio još krajem avgusta meseca, formalno je ušlo u proceduru Predlog ovog zakona 15. septembra, a raspravljamo ove nedelje, kada smo u ponedeljak raspravljali o amandmanima o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Naime, suština ovog zakona koji danas predlažem da stavimo na dnevni red je da se stopa poreza na promet za hranu za bebe uvrsti u posebnu stopu prometa. Znači, umesto 20% PDV-a na hranu za bebe, da se naplaćuje 10% PDV-a.
Igrom slučaja, posle ovog mog predloga došao je i predlog Vlade o izmenama i dopunama PDV-a i moj amandman i amandman mojih kolega poslanika koji je identičan Predlogu ovog zakona i o tome smo dosta raspravljali u ponedeljak. Meni je drago što tada nije bilo nikoga protiv te ideje. Svi smo govorili o potrebi da država uradi nešto da se spreči bela kuga koja postoji u Srbiji, nažalost, i činjenica da svake godine je preko 30.000 više preminulih u odnosu na broj novorođenih građana Srbije.
Ne mislim da je ova mera ključna i da ona može da preokrene stvari, pogotovo ne u kratkom vremenskom periodu, ali smatram i smatramo da je ovo jedno mesto gde država može da pokaže da vodi računa o mladim roditeljima, odnosno roditeljima male dece, beba i da pokušava na određeni način da im olakša život.
Činjenica je da su troškovi kada dođe novorođenče u kuću veliki, da pored hrane postoji tu i mnogo troškova i činjenica da postoji određeni način da se ti troškovi refundiraju. Nekako mi je bilo čudno kada je ministar govorio da ako bi usvojili jednu ovakvu izmenu protiv koje ni on nije imao ništa protiv, uvešćemo samo dodato administriranje i povećati rizik od moguće zloupotrebe.
Ne mislim da su naši privrednici, ali i trgovci po pravilu ljudi skloni zloupotrebama i da će iskoristi svaku priliku da se obogate. Ne vidim razloga zašto ne bi usvojili ovaj Predlog zakona i krenuli u raspravu i konkretne mere države da olakša položaj roditeljima i omogućimo budućnost Srbije. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključuje glasanje i saopštavam: za – osam, protiv - niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala poštovana predsednice.
Pre nepunih godinu dana usvojili smo u Skupštini Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Od početka godine slušamo o neviđenim rezultatima i neviđenom stanju srpskog budžeta i o tome kako su preko noći nestali svi problemi koji dugi niz godina su postojali u srpskom budžetu.
Negde od sredine ove godine krenula je najava kako će se olakšati život građana i penzionera i kako će eto krajem ove godine, ako nam to dozvoli MMF, ili kad nam dozvoli MMF, kako ćemo povećati penzije i plate.
Mi smo glasali protiv ovog zakona jer smatramo da nije način da se problemi koji postoje u budžetu prevaljuju na leđa građana i da se jedino na isplatama penzija i plata pravi ušteda u budžetu. Danas, posle devet meseci kada gledamo srpski budžet, mi možemo da vidimo da su napravljene uštede, da je smanjen deficit, ali da nažalost jedine uštede koje su napravljene, napravljene su na konto smanjenja plata i penzija. Nisu smanjeni troškovi za nabavke, nisu smanjeni troškovi za pružanje posebnih usluga, ništa od toga nije urađeno, jedini koji su platili cenu štednje su građani, kojima su smanjene plate i penzioneri, kojima su smanjene penzije.
Mi smatramo da je došao trenutak da se sa ovim prekine, da ako postoji, a postoji tu se slažemo, potreba za stabilizaciju srpskih finansija, to uradi na drugi način, da se poveća naplata poreza koja je danas manja u odnosu na 2012. godinu i pored svih najava borbi protiv korupcije, borbe protiv rada na crno i sličnih stvari, naplata poreza u prvih devet meseci ove godine je 0,8% veća u odnosu na 2014. godinu. Znači, manja je u odnosu na stopu inflacije u apsolutnom, odnosno u realnom iznosu ona je manja u odnosu na 2014. godinu.
Naš Predlog zakona predlaže da se penzije isplaćuju kao i pre stupanja na snagu Zakona o privremenom uređivanju plata i penzija, a da se razlika koja je manje isplaćena građanima u 2015. godini, isplati u 12 mesečnih rata tokom 2016. godine.
Pozivam vas da usvojimo ovaj zakon i olakšamo život najugroženijih.