Poštovane dame i gospodo narodni poslanici otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Molim da najpre odslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Zahvaljujem.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 147 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u skladu sa našim Poslovnikom.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pitanje postavljam Ministarstvu prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću. Radi se o problemu koji je nastao u funkcionisanju škola, pa i Tehničke škole u Kosjeriću.
Naime, sve škole su u Srbiji početkom septembra, dobile Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanova koje obavljaju delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja i ovim pravilnikom vrši se utvrđivanje cene usluga na osnovu broja radnih sati, odnosno broja zaposlenih za ostvarivanje godišnjeg plana rada škole, školskog programa, veličine i opremljenosti škole, broja odeljenja i učenika, ukupan broj zaposlenih, stepena njihovog obrazovanja i materijalnih troškova.
Gde je problem? Upravo problem je, u ovom pravilnikom u članu 11 je predviđeno da škole koje imaju do 11 odeljenja imaju 0,5 izvršioca na poslovima šefa računovodstva, te i Tehnička škola u Kosjeriću spada u škole ove srazmere jer ima osam odeljenja.
Po ovom pravilniku, Tehnička škola Kosjerić, nema pravo na finansijsko knjigovodstvenog radnika, kao ni administrativnog radnika, i ovaj pravilnik je predvideo da šef računovodstva sa 50% radnog vremena, treba da obavlja sve poslove šefa računovodstva, finansijsko-knjigovodstvenog radnika, administrativnog radnika, što je prosto nemoguće zbog velikog obima posla.
Te poslove u Tehničkoj školi u Kosjeriću, obavljao je do sada samo jedan radnik i to šef računovodstva sa 100% normom, a zaista se radi o vrlo obimnim poslovima, kao šefa računovodstva. Šef računovodstva koji je vodio poslovne knjige i sastavljao finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, a posebno izrađivao periodične i godišnje obračune, učestvuje u pripremi finansijskog plana i plana nabavke škole, priprema finansijski izveštaj o poslovanju škole, stara se o blagovremenom i tačnom evidentiranju svake promene u knjigovodstvenim i drugim evidencijama i o pravilnom utvrđivanju finansijskog rezultata škole, sarađuje sa organima škole i zaposlenima u vezi sa obavljanjem svojih poslova, sarađuje sa subjektima van škole u vezi sa obavljanjem svih poslova, stara se o evidentiranju potraživanja škole prema drugim licima i preduzima mere za njegovu naplatu, o evidenciji dugovanja škole prema drugim licima i preduzima mere, organizuje i koordinira rad službe računovodstva, učestvuje u poslovima vezanim za javne nabavke gde je naručilac škola, prati zakonske i druge propise, stručno se usavršava i obavlja poslove u vezi sa nadležnim institucijama platnog prometa.
Isto tako tu su pridodati i finansijsko-knjigovodstveni poslovi koje bi obavljao ovaj radnik, obračune plata, naknade plata, druga primanja zaposlenih koji o tome vodi evidenciju, obračunava naknadu troškova, isplaćuje zaposlenim i drugim licima primanja po osnovu rada u radnom odnosu, rukuje novčanim sredstvima, vodi blagajnički dnevnik, prima novčane uplate od zaposlenih i učenika, obavlja poslove u vezi sa osiguranjem učenika itd, kao i poslove administrativnog radnika koji isto tako nisu mali.
Po ovom pravilniku tehnička škola ima pravo samo na pola radnog vremena, 50% norme za administrativno-finansijsko osoblje. Pitanje je – može li Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tj. ministar da sagleda još jednom predloženi pravilnik i izmeni ga u delu gde je predloženo 0,5 izvršioca na poslovima šefa računovodstva, da škole koje imaju do 11 odeljenja u koje spada i tehnička škola „Kosjerić“ da dobiju jednog izvršioca sa 100% radnog vremena zbog velikog obima posla, jer se za ovo kratko vreme pokazalo da ima problema u funkcionisanju škola? Hvala.

Sada je na redu Olena Papuga.

Hvala predsednice Gojković.
Svoje pitanje postavljam ministarki poljoprivrede i pitam – ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da smanjenja budžeta za ovu 2015. godinu neće uticati na korisnike subvencija u poljoprivredi. Tada je rekla da smanjenje u agrarnom budžetu je rezultat odluke da se racionalno troše sredstva budžeta, da se u ovoj godini subvencionišu poljoprivredne površine do 20 ha i da se ne daju subvencije za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. To je bilo kada se realizovao budžet za ovu godinu.
Naime, subvencija iznosi 12.000 dinara po hektaru od čega je polovina u novcu, a druga polovina je u gorivu i u đubrivu i taj deo se refundira. Ostalo je još dva meseca do kraja ove godine, odnosno i do predstavljanja novog agrarnog budžeta u okviru državne kase za 2016. godinu, a isplate za ovu tekuću godinu, posebno mislim na obaveze prema Zakonu o podsticajima kasne.
Paori sumnjaju da je agrarni budžet pukao, da nema novca za obaveze koje im sleduju jer u taj agrarni budžet nije uneto najmanje 12 milijardi, a možda i više dinara. Nedostatak novca za obaveze prema poljoprivrednicima Ministarstvu poljoprivrede najverovatnije nije nabavilo jer ministarka poljoprivrede traži izgovore i priča o tome da se nalozi obrađuju, da se dokumentacija gazdinstava vraća na dopunu, a netačno je uverenje da je 70% ovih zakonskih obaveza isplaćeno. Ostaje da se sumnja da će Vlada za ovu godinu 2015. ostati dužna registrovanim gazdinstvima i da će se napraviti nezadovoljstva.
Paori sa kojima su poslanici LSV kontaktirali kažu da čekaju na isplatu subvencija. Tu mislim na onih 6.000 dinara po hektaru koji se isplaćuju u novcu. Dali su uredno svoje zahteve, registrovali su svoja gazdinstva ili su obnovili svoja gazdinstva, ali do sada još ništa nisu dobili. Po neki kažu da je do sada obrađeno samo jedna trećina tih zahteva.
Pitali su da li je ovogodišnji agrarni budžet pukao, da je minus 12 milijardi dinara i da ministarstvo koristi razno, razne načine da se opravda, to sam već navela, da se priča o tome da su zahtevi u obradi itd. Pitam – kakav će biti agrarni budžet za sledeću godinu?
Moja pitanja za ministarku poljoprivrede su – pod jedan, kolika su dugovanja poljoprivrednicima po osnovu direktnih davanja po hektara za regresiranje goriva i đubriva za 2015. godinu? Znači pitam ministarku da mi kaže – koliko je podnetih zahteva, koliko je obrađeno i koliko je isplaćeno?
Drugo pitanje, kolika su dugovanja poljoprivrednicima po osnovu direktnih davanja po hektaru, tu mislim na tih 6.000 dinara koji se isplaćuju u novcu, koliko je podnetih zahteva, koliko je obrađeno i koliko je isplaćeno?
Pod tri, kolika su dugovanja po osnovu premija za mleko, za koje mesece je islaćena premija?
Pod četiri, kolika su dugovanja poljoprivrednicima iz programa ruralnog razvoja, subvencija za kapitalna ulaganja, tu mislim na mehanizaciju, opremu, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, nabavke osnovnih stada za 2014. i 2015. godinu, koliko je obrađenih zahteva, koliki je ukupan iznos i koliko je isplaćeno?
Drugo pitanje takođe postavljam ministarki poljoprivrede, a odnosi se na realizaciju IPA programa, pošto opet dolazi kraj godine i sredstva za realizaciju IPA programa će biti nama na raspolaganju krajem ove ili početkom naredne godine, ali su za realizaciju ovakvih programa potrebne odgovarajuće pripremu, uspostavljanje akreditacije operativnih struktura itd. Kraj je godine i pitam – da li smo ispunili neke zahteve, a mislim da nismo? Pitam – kako ministarstvo misli da to uradi do kraja godine i da li ćemo ostati bez pomoći iz evropskih fondova za razvoj poljoprivrede i razvoj sela zbog naše nesposobnosti da uredimo sistem i ispunimo ono što od nas očekuje EU i da li ćemo time moći da pomognemo našim ljudima? Mi od toga skoro ništa nismo ispunili, a kraj godine je blizu. Jedino što smo uradili to je da smo potpisali saglasnost da nam je novac iz evropskih fondova potreban. Možda, ali pod kojim uslovima.

Vreme.

Očigledno je da je kraj godine, a mi nismo ispunili uslove.

Hvala.
Reč ima Anamarija Viček.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, molim vas predsednice ako možete da mi stvorite uslove za rad pošto ne mogu ovako da govorim u ovakvoj buci.
Postavljam pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodinu dr Srđanu Verbiću. Ista ova pitanja ću postaviti, u stvari sam predala i u Pisarnicu u pisanoj formi. To čisto zbog beleški govorim.
Imajući u vidu odredbe Ustava RS, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a pri sprovođenju Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog, odnosno srednjeg obrazovanja, kao i stručnog uputstva u formiranju odeljenja i načina finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2015/2016. godinu nailazimo na niz nedoumica i problema u vezi kojih ovim putem tražim obaveštenje i objašnjenje.
Volela bih da naglasim da smo nakon niza neuspešnih stručnih usavršavanja u navedenim pitanjima i trenutno su u toku usaglašavanja na višem političkom nivou, ali ipak smatramo da je bitno da se ova pitanja postave i u ovom visokom domu, u ovoj instituciji, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavničkom telu građana Republike Srbije.
Prvo pitanje koje bih postavila jeste – koje su škole za koje je ministar koristio svoje diskreciono pravo na osnovu člana 7. stav 14. gore navedenog Pravilnika i dao saglasnost za odobravanje odeljenja sa manje od 15 učenika i koje odeljenje, odnosno koliko učenika je tačno u pitanju? Koliko u Republici Srbiji ima škola sa kombinovanim odeljenjima u prvom ciklusu obrazovanja i vaspitanja i na osnovu čega se smatra zakonski ili profesionalno opravdanim kombinovanje prvog i drugog razreda osnovne škole kada po pravilu može da se kombinuje prvi sa trećim, odnosno drugi sa četvrtim razredom?
Koliko škola se na osnovu člana 8. stav 2. Pravilnika obratilo ministarstvu sa molbom priznavanja manjeg ili većeg broja izvršilaca od broja koji je utvrđen Pravilnikom i to za koliko radnih mesta? Za koliko radnih mesta je ministarstvo dalo saglasnost? Da li se smatra ćutanje administracije ukoliko ministarstvo u određenom roku ne odgovori na vreme na ove molbe i koji je to rok?
Čija je nadležnost da odluči pri primeni Pravilnika koga će od vannastavnog osoblja zadržati škola, a koga će staviti na listu tehnoloških viškova? Koji je postupak odabira pravila u slučaju da se po Pravilniku od dva stručna saradnika može zadržati samo jedan, a radi se o školi u kojoj se nastava odvija i na jeziku nacionalne manjine? Da li ima prioritet zadržavanje radnog mesta osobe koja je do sada bila zaposlena na neodređeno vreme, ali ne govori jezik na kome se odvija nastava i osoba koja je do sada bila zaposlena na određeno vreme, ali govori jezik nastave?
Kako se pri bodovanju uzima u obzir poznavanje jezika, ukoliko se radi o školi u kojoj se nastava odvija i na jeziku nacionalne manjine? Koji broj učenika se u odnosu na CENUS unosi? Fizički broj, tj. koliko stvarnih osoba pohađa nastavu u određenom odeljenju, ili realan broj učenika povećan za dva, odnosno za tri, za učenike koji nastavu pohađaju po IOP-u, po individualnom obrazovanom planu? Kako se primenjuje Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog, odnosno srednjeg obrazovanja, u slučaju da škola ima i dom učenika?
Na kraju bih volela da pitam kada će Ministarstvo uraditi reviziju, odnosno korekciju Pravilnika, kako se bi se usaglasio sa specifičnim problemima škola? Ko će biti članove te radne grupe koja će izraditi izmene i dopune Pravilnika i da li će se u taj posao uključiti predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina? Naime, Pravilnik koji je trenutno na snazi uopšte ne prepoznaje male škole, kao što smo i malopre čuli od koleginice, ne prepoznaje velike udružene škole koje u većini slučajeva ostvaruju nastavu u više objekata, a ne prepoznaje ni škole sa specifičnim programima za nadarene učenike i ima problema sa specifičnostima škole na jezicima nacionalnih manjina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Moje prvo pitanje danas je za ministra pravde. Opština Preševo danas nema ni osnovni sud ni osnovno javno tužilaštvo. Njeni građani za najobičniji sudski postupak moraju da putuju do 30 kilometara u jednom pravcu kako bi pred pravosudnim institucijama ostvarili svoja prava. Ovo je u suprotnosti sa načelom približavanja pravde građanima. Ovo njih stavlja u neravnopravan položaj sa građanima drugih opština.
Ističem da je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, članom 3. stav 1. tačka 10, predviđeno da Osnovni sud u Bujanovcu pokriva i područje opštine Preševo, što faktički znači da opština Preševo ne samo što nema osnovni sud, već nema ni sudsku jedinicu. Ovako zakonsko rešenje usvojena uprkos podnetim amandmanima tada jedinog albanskog poslanika u parlamentu, koji je tražio da se u Preševu osnuje poseban osnovni sud, kao i posebno javno tužilaštvo. Obrazloženja koje je dao ministar, prilikom usvajanja zakona koji je Preševo stavio bez osnovnih i pravosudnih institucija, zasnovano je na činjenici, citiram, da broj stanovnika koji ima opština Preševo ne opravdava postojanje suda i Tužilaštva.
Podsećanja radi, ministar se tada rukovodio podacima iz popisa stanovništva 2011. godine, na koji Albanci nisu izlazili, te je kao rezultat tog nepotpunog popisa Preševo navodno imalo samo 3.080 stanovnika. Međutim, sada imamo drugačiju situaciju. Obzirom da poslednji popis stanovništva, sproveden 2011. godine, nije dao tačne podatke o broju stanovnika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, jer albanska zajednica nije učestvovala u tom procesu, zbog čega je zvaničan broj stanovnika ove tri opštine, do koga se došlo popisivanjem, opao za 68% u poređenju sa popisom iz 2002. godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave tokom 2015. godine angažovalo je međunarodni tim nezavisnih eksperata sa zadatkom da proceni broj rezidenata ove tri opštine.
U izveštaju ekspertskog tima o proceni broja stanovnika ovih opština ističe se – u Srbiji, kao i u mnogim drugim državama, zvanična statistika stanovništva koja se koristi za kreiranje politika i planiranje budžeta zasniva se na podacima prikupljenim na periodičnim potpisima koji se sprovode na približno svakih deset godina. Popis se koristi za ustanovljavanje broja uobičajenog stanovništva u nedostatku nacionalnog registra stanovništva koje se redovno ažurira. Broj rezidenata svake opštine koristi se za određivanje sredstava koje centralne vlasti dodeljuju svakoj opštini, što je glavni izvor prihoda lokalnih vlasti u Srbiji. Ali, u izveštaju se takođe ističe i sledeće. Zvaničan broj stanovnika se takođe koristi za niz drugih planiranja, od planiranja broja zaposlenih u lokalnim upravama, do raspodele sedišta sudova i tužilaštava. Prema podacima iz izveštaja međunarodnih eksperata, opština Preševo sada ima 29.600 rezidentnih stanovnika, u odnosu na 3.080 što je korišćeno kao merodavno prilikom usvajanja Zakona o sedištu i području sudova.
Dakle, dovoljan broj stanovnika, postojanje državne granice koja generiše dovoljan broj predmeta, poštovanje načela približavanja pravde i pravosuđa građanima i načelo ekonomičnosti postupka - što manje troškova za sud, što manje troškova za stranke, predstavljaju dovoljne razloge koji opravdavaju osnivanje osnovnog suda i osnovnog tužilaštva u opštini Preševo. Tužilaštvo bi pokrivalo i teritoriju opštine Bujanovac.
Zato moje pitanje ministru pravde glasi – da li će Ministarstvo pravde, nakon ovih podataka broja stanovništva za opštinu Preševo, pokrenuti inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o sedištima i područjima sudova, kako bi se za opštinu Preševo osnovao osnovni sud i osnovnog javno tužilaštvo?
Moje drugo pitanje je za Vladu Republike Srbije. Republika Srbija je zaključila nekoliko međudržavnih sporazuma sa Makedonijom. Evo, i na ovoj sednici pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma, što svakako treba pozdraviti kao trend jačanja regionalne saradnje.
U skladu sa tim, a u duhu jačanja dobrosusedskih odnosa, moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi – da li će se otvoriti malogranični prelaz sa Makedonijom u opštini Preševo, selo Miratovac i Lojane, i kada? Ako ne, šta je smetnja otvaranju jednog takvog prelaza, a čije bi otvaranje sigurno pospešilo prekograničnu saradnju susednih opština i pomoglo njihov lokalni i ekonomski razvoj, ali i olakšao slobodu kretanja građanima opština Preševo i Bujanovac koje imaju i jake rodbinske veze sa susednim selima u Makedoniji? Hvala.