Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Siniša Maksimović.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS govoriti o setu zakona u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa.

Najpre bih govorio o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o turizmu koji smatramo izuzetno važnim, pre svega zbog činjenice da je turizam velika razvojna šansa Srbije i da treba da bude jedan od najvažnijih pravaca Srbije.

Izmene zakona o čemu danas pričamo, predstavljaju unapređenje postojećih zakonskih rešenja, ali i usklađivanje sa pravom EU i propisima zemalja u okruženju. Ove izmene su rezultat, kako se to kaže u obrazloženju analize stanja na turističkom tržištu i uočavanju problema sa kojima se suočava turistička privreda i drugi subjekti čija je delatnost neposredno povezana sa turizmom. Prokomentarisao bih neka rešenja koja smatram unapređenim i boljim i pošao bih od sive ekonomije, iako to nije na samom početku zakona.

Kao i u drugim privrednim delatnostima i u turizmu jedan od prioritetni zadataka jeste smanjenje sive ekonomije.

U tom cilju, zakonom se vrši preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, tako što se lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne uprave poverava znatan deo nadzora nad primenom zakona.

Pored toga, obavezom registrovanja svih turističkih subjekata u registru turizma koji će voditi Agencija za privredne registre, obezbediće se adekvatnija kontrola.

U ovom registru će biti evidentirani svi subjekti od turističkih mesta, organizacija, lovačkih kuća, pa do turističkih vodiča i pratilaca.

Dobro je što se preciznije definišu postojeći i uvode novi pojmovi. Zakonom se takođe daje širi prostor lokalnim turističkim organizacijama i turističkoj organizaciji Srbije da učestvuje i u kreiranju i promociji i valorizaciji turističke ponude Srbije.

Složićemo se svi da su ulaganja promocije u turizam Srbije, decenijama bila simbolična, a nekada ih nije ni bilo, čak su pojedine lokalne uprave uskraćivale sredstva ili su žestoko kritikovale lokalne turističke organizacije za svaki utrošeni dinar, a onda se i šira javnost obrušavala na njih. Zato moramo reafirmisati ulogu i položaj turističkih organizacija koje imaju zadatak da predstave, promovišu lokalne turističke potencijale i bore se za njihovu valorizaciju.

Dobro zakonsko rešenje je i to što će radi podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije, pored ostalog, obezbeđivati sredstva i za učešće u finansiranju promotivnih aktivnosti, turističkih destinacija i turističkih mesta, turističko-kulturnih i turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu, pa i za programe edukacije, usavršavanja, i to, veština zaposlenih u turizmu.

Deo budžetskih sredstava biće usmeren i na podsticanje i unapređenja turizma turističkog prometa domaćih turista i organizovanog turističkog prometa, stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, zakon treba da obezbedi odgovorno, uspešno i efikasno upravljanje razvoju turizma, ali i veću efikasnost u radu svih turističkih subjekata koji učestvuju u formiranju i plasmanu turističke ponude Srbije.

U tom svetlu, posmatrano je i opredeljenje Vlade Republike Srbije da se na još ozbiljniji način posveti turističkoj privredi i razvoju. Ove izmene i dopune Zakona o turizmu o kojima danas govorimo, upravo danas vidim kao takav državni cilj, da Srbija treba da ulaže u turizam i da može obezbediti još bolje mesto na turističkoj mapi Evrope, a to nam govori i stalni trend rasta turističkog prometa, a posebno sve veći devizni priliv od turizma.

U 2014. godini Srbija je ostvarila 1,1 milijardu dolara od turizma. Ovom pozitivnom trendu je doprinela bolja pozicija Srbije kao države, kao bezbedne turističke atraktivne destinacije, ali i vizna liberalizacija koja je omogućila veći broj inostranih turista.

Ovakvi pozitivni trendovi treba da budu snažan motiv, ne samo državi da ulaže u ovu privrednu granu, već i samoj turističkoj privredi, da razvija i unapređuje kvalitet svoje ponude i postane konkurentna.

Država treba povoljnim zakonskim okvirom i odabranim stimulativnim merama da podstiče razvoj turizma, zato što je to privredna grana, koja pored poljoprivrede, ostvaruje devizni priliv.

Kada govorimo o podsticajnim merama, istakao bih meru naše Vlade „Moja Srbija“, kojom su, vaučerima, stimulisali građane Srbije da letuju u Srbiji. Ovom merom direktno se utiče na povećanje domaćeg turističkog prometa, na veću iskorišćenost smeštajnog kapaciteta i ono što je važno, na smanjenje odliva deviznih sredstava van zemlje.

Istovremeno, i turistička privreda mora raditi na unapređenju i modernizaciji svoje ponude, kako bi privukla što veći broj domaćih turista.

Mi socijalisti podržavamo ovu meru i mislimo da bi ovo trebalo da postane jedna od dugoročnijih mera, kao što u trgovini imamo akciju „Kupuj domaće“, koji takođe podržavamo. Srbija mora da zaštiti svoju proizvodnju i svoje tržište. Uostalom, i velike države Evrope štite prvenstveno domaću proizvodnju i domaće usluge i jedna razvijena Nemačka je ostvarila od domaćeg turizma čak 70% turističkog prometa, jer podstiče razvoj domaćeg turizma.

Poštovane kolege poslanici, Zakonom o turizmu reguliše se i donošenje strategije razvoja turizma kao strateškog razvojnog dokumenta. Do kraja ove godine trebalo bi doneti novu nacionalnu strategiju razvoja turizma za period 2015.-2025. godine, kojom bi trebalo utvrditi nove razvojne ciljeve.

Turizam treba da postane jedan od činilaca uravnoteženog regionalnog razvoja Srbije, a to je moguće jer svaki region Srbije ima neki vredan turistički potencijal oko koga se može formirati kvalitetna turistička ponuda.

Dakle, strategija treba da otvori nove mogućnosti za razvoj nedovoljno razvijenih turističkih regija. Znamo da je po dosadašnjim efektima Srbija kao turistička destinacija prepoznata po Beogradu, Kopaoniku, Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji, ali i Dragačevskoj trubi, Egzitu.

Posebno bih ovom prilikom skrenuo pažnju na značaj planinskog centra Kopaonik, koji je najveći i najopremljeniji turistički proizvod Srbije. Lično sam učestvovao u izgradnji turističke ponude Kopaonika, gradeći i rukovodeći jedno vreme nekim turističkim objektima.

Kopaonik je čitava turistička regija koja treba da se razvija integralno i održivo. To je i nacionalni park sa zaštićenim prirodnim dobrima. U podnožju su banje Jošanička, Lukovska, nešto dalje Prolom, Kuršumlijska i druge. U okruženju su brojni spomenici kulture, i najznačajniji srednjevekovni manastiri Studenica, Žiča i u Kruševcu Lazarev grad i crkva Lazarica. Zatim, Dolina jorgovana. Delom ove turističke regije može se smatrati izuzetno atraktivno područje Golije, koja predstavlja realan i perspektivan turistički proizvod. Ozbiljno treba razmišljati i o sjeničko-pešterskoj visoravni. Zato se i razvoj svih ovih potencijala mora posmatrati celovito.

Kopaonik bi kao turistička destinacija trebalo investiciono zaokružiti izgradnjom još nekih sadržaja, kako bi se ostvario potpun ekonomski efekat dosadašnjih ulaganja. Tu pre svega, mislim na izgradnju dve gondole, jednu iz pravca Brzeća, i drugu iz pravca Raške. Povezivanjem sa skijalištem izgrađenim kapacitetima u Brzeću sa bruske strane i na planinama ka Raškoj bi se stavili u funkciju i stvorili uslovi daljeg investiranja na ovim područjima.

Ovo u vrlo kratkom vremenu može doneti oko 1000 novozaposlenih u ovom kraju. U tom kontekstu treba pristupiti izgradnji zaštitne barijere na putu kod Srebrnca, kako bi se izbeglo često zatvaranje ovog putnog pravca zbog snežnih nanosa i to u toku pune sezone.

Ali osim afirmisanih destinacija, Srbija mora da se posveti i razvoju novih i da pritom vodi računa o ravnomernijem razvoju nerazvijenih područja. Gotovo po pravilu, u nerazvijenim područjima ima mnogo turističkih potencijala, da pomenem Vlasinu i Jastrebac, kao izuzetne potencijale i za letnji i za zimski turizam. Nažalost, Vlasina je jedini planinski turistički centar koji nema žičaru, pa je osim skromnih kapaciteta i to jedan od razloga nedovoljne iskorišćenosti ove izuzetne destinacije.

Zatim, podsećam na Vranjsku, Sijarinsku banju, Bujanovačku i druge banje, koje su veoma skromno iskorišćene, a poseduju ogromno prirodno bogatstvo, termalne vode sa velikim potencijalom.

Na primer, Sijarinska banja ima 26 mineralnih izvora, ima i jedini prirodni gejzir na kontinentu, ali je veoma skromno opremljena u pogledu smeštajnih kapaciteta, da ne može biti dovoljno konkurentna. Ovolike termalne vode visoke temperature otiču u reku, kao što je to slučaj u našim banjama, sigurno ne bi dozvolile ni mnogo razvijenije zemlje, naprotiv.

Mi imamo lidere u banjskom turizmu, to su pre svega Vrnjačka Banja koja pored Beograda, Zlatibora i Kopaonika, ima najveći turistički promet, zatim Soko Banja, Bukovička, Vrdnik, Junaković, Ribarska Banja, ali imamo i ove male i nerazvijene banje sa termalnim vodama kapaciteta od preko 200 litara u sekundi koje treba afirmisati i obezbediti investicije i staviti u funkciju neiskorišćene potencijale.

Znamo da kvalitetnog turizma nema bez dobre saobraćajne i turističke infrastrukture, zato i taj aspekt treba sagledati kroz turistička planska akta. Konkretno, u banjama je potrebno modernizovati turističku infrastrukturu i sadržaj. Tu mislim pre svega na izgradnju spa centara, fitnes centara, kao i modernog i konkurentnog sadržaja. Država bi s obzirom na potencijale banja mogla da u finansiranju razvoja banja primeni isti razvojni model kao kod skijališta.

Srbija je i tranzitna zemlja i od tranzitnog turizma mogla bi mnogo više da dobije, ali da bi ste bili konkurentni, morate imati kvalitetan i dobro osmišljen proizvod i motivisati desetine hiljada turista koji prođu kroz Srbiju da baš ovde svrate.

Turizam je radno intenzivna i nisko akumulativna grana, zato je njegova razvojna šansa za zapošljavanje velikog broja ljudi. Tako treba posmatrati razvoj svih vidova turizma za koje imamo potencijale, planinski, zdravstveni, kulturni, kongresni, tranzitni, seoski, lovni, nautički, itd.

Kao značajan faktor razvoja turizma, podvukao bih ulogu ugostiteljske privrede. Znamo da je hotelijerska privreda esencijalni deo svake turističke destinacije, skoro 60% prihoda ostvare hotelijeri. Zato je važno i u nju stimulisati i afirmisati.

U Srbiji je do 1. avgusta 2015. godine kategorisano 327 hotela, a ima ih mnogo više. Oni koji se nisu kategorisali, smatraju da je pravilnik o kategorizaciji u nekim elementima strožiji od istih u mnogim zemljama Evrope.

Da podsetim da se kategorizacijom hotela počelo 1994. godine kada je ova oblast prvi put uređena Zakonom o turizmu.

Možda bi bilo dobro razmisliti i o uvođenju dobrovoljne kategorizacije restorana, što bi sigurno povećalo kvalitet u gastronomiji.

Zatim, da pomenem i predlog naših hotelijera koji su nosioci receptive da se razmisli o zakonskoj mogućnosti da se deo boravišne takse, recimo 10% ostavi hotelima i drugim objektima koji tu taksu ubiraju, naplaćuju, uplaćuju u lokalne budžete. Uslov bi bio da se taj iznos koristi za promotivne aktivnosti hotela, odnosno objekata u kojem se taksa i ubira.

Ova mera bi bila veoma značajan podsticaj hotelijerima da svoju ponudu što bolje plasiraju na domaćem i međunarodnom tržištu. Time bi se uvećao profit hotelijera, a ujedno i prihod budžeta Republike Srbije.

Važno je i pitanje kadrova u hotelijerstvu i turizmu. Kadrovi moraju imati moderna znanja, ali i proći kroz ozbiljne programe praktične obuke, kako bi odgovorili potrebama savremenog turiste probirljivih zahteva.

Iskoristio bih priliku da pomenem još jedan segment turizma, to je dečiji omladinski turizam. Njemu i u razvojnim dokumentima i zakonu treba posvetiti posebnu pažnju. Možda je čak pojam dečijeg i omladinskog turizma mogao biti definisan i članom 3. ovog zakona.

Zatim, tu je i problem sa organizovanjem i sprovođenjem ekskurzija koje se mogu definisati kao vid obrazovnog dečijeg i omladinskog turizma.

Poznato je da za škole i agencije postoje velika ograničenja zbog primene Zakona o javnim nabavkama, tako da se zbog ponavljanja tendera i drugih rokova za njihovu realizaciju veoma često ekskurzije i ne realizuju.

To pitanje nije predmet ovog zakona, ali ga treba adekvatno rešiti kako bi se našoj deci omogućio i ovaj vid edukativnog sadržaja.

Na kraju, da istaknem jedan uspeh naših turističkih radnika pre nekoliko dana, 27. septembra, na svetski Dan turizma, Turistička organizacija Srbije dodelila je najviša godišnja priznanja turističkim poslenicima i tu se vidi šta je pravi kvalitet u Srpskom turizmu.

Čestitao bih ovom prilikom svim dobitnicima nagrade „Turistički cvet“. To je znak da Srbija može da postigne visoki kvalitet u svim segmentima turizma, a to može ne samo zato što ima objekte, već zato što ima ljude sa srcem, gostoljubive i otvorene.

Poštovani poslanici, kratko bih se osvrnuo i na zakone o potvrđivanju još četiri sporazuma, koji se razmatraju u okviru ovog pretresa. Najpre, to je Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na status svetske turističke organizacije.

Republika Srbija je punopravan član Svetske turističke organizacije od 2001. godine. Takođe važno istaći i to da je naša zemlja reizabrana u drugi mandat članstva u izvršnom Savetu svetske turističke organizacije za period 2013. - 2017. godine kao predstavnik Evrope i regiona. Zato smo kao članice ove organizacije u obavezi da ratifikujemo amandmane na statut ove organizacije koji se odnose na finansijska pravila na način izbora generalnog sekretara Svetske turističke organizacije u cilju unapređenja politike turizma i adekvatnog pozicioniranja naše države na svetskoj turističkoj mapi.

Zatim, danas treba da ratifikujemo i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije u oblasti turizma. Sporazumom sa Republikom Makedonijom o saradnji u oblasti turizma se unapređuje bilateralni odnos između naše dve zemlje u celini, a posebno u oblasti turizma i da se na ovaj način stvara institucionalni okvir za jačanje saradnje između pojedinih partnera u turizmu, čime se produbljuje i ukupna međusobna ekonomska saradnja. Višestruka je i obostrana korist ovakvog jednog sporazuma na osnovu kojeg će naše dve zemlje ubuduće razmenjivati informacije kroz statističke podatke, zatim, podsticati uzajamno učešće na sajmovima turizma, kao i zajednički predstavljati destinacije obe države na prekomorskim tržištima.

Danas ratifikujemo još jedan sporazum sa Republikom Makedonijom. To je Sporazum o ekonomskoj saradnji, kojim se obezbeđuje kontinuitet bilateralne ekonomske saradnje, obzirom da je prethodni ovakav Sporazum sa Republikom Makedonijom prestao da važi januara 2013. godine.

Iz tog razloga, inicirano je zaključivanje novog sporazuma koji će stvoriti uslove za dalje unapređenje ekonomske saradnje naše dve zemlje na dugoročnim osnovama, uzimajući u obzir činjenicu da trgovinska razmena između Srbije i Makedonije iz godinu u godinu beleži rast, a u 2014. godini beleži trend rasta i iznosila je 643,8 miliona evra, a nije zanemarljiva za naš ukupan spoljnotrgovinski promet.

Danas treba da potvrdimo i Protokol o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije. Ekonomska i trgovinska saradnja između Republike Srbije i EFTA članica odvija se na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je stupio na snagu 2011. godine.

Potvrđivanje ovog Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini obezbeđuje našoj državi dodatnu zaštitu, s obzirom da se izmene i dopune odnose na poštovanje obaveza iz odgovarajućih konvencija o zaštiti životne sredine na međunarodne standarde vezane za rad, kao i na promovisanje investicija koje favorizuju održivi razvoj. Kako je za našu zemlju oblast zaštite životne sredine veoma značajna, tako i ovaj sporazum ima veliku važnost.

Na kraju da kažem da će u danu za glasanje sve ove zakone iz ovog zajedničkog pretresa poslanička grupa SPS podržati. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Maksimoviću.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)

Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, dosta je toga rečeno po ovom dnevnom redu, a i mislim da je konstruktivna rasprava takođe bila i na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ali sigurno da izmene i dopune ovog Zakona o turizmu izazivaju veliku pažnju, pogotovo što i lista govornika ima jako veliki broj, tako da je ovo tema u kojoj zaista imamo dosta toga da kažemo, bez obzira što su moje kolege do sada govorile.

Osnova uopšte donošenja ovog zakona se pokazala da nije samo regulisanje cele ove oblasti, već i deo koji se odnosi na uređenje i rada turističkih organizacija koji su u direktnom kontaktu sa korisnicima, odnosno sa putnicima i kao što smo imali prilike da vidimo, zakon je jedno, a život je nešto sasvim drugo. Upravo zbog svih onih problema koji se dešavaju, a oni su najvidljiviji negde kada je vreme godišnjih odmora, očito je bilo potrebe da dođe do velikih izmena i dopuna.

Ono što je bitno da se kaže da je ovaj zakon prošao javnu raspravu u januaru 2015. godine. To znači da je zaista bilo potrebno dosta vremena da se sve te promene i popravke izvrše da bi došao u ovoj formi. Ali, pre svega, cilj ovog zakona i ovih izmena je otklanjanje određenih problema koji su se pojavili i u samoj privredi, jer na tržištu uopšte ponude i potražnje u turizmu javljaju se različiti subjekti.

Osim ovog dela koji se odnosi na sučeljavanje svih tih subjekata koji se nalaze na tržištu uopšte turističke ponude, odnosno usluga, imamo i te direktive EU koje smo obavezni da usaglasimo, a imamo i onaj Zakon o zaštiti potrošača, koji treba da bude usaglašen. Dobro je što na kraju ovakve izmene i dopune treba da daju jedno celishodno rešenje.

Ono što je važno reći da uvođenjem novih pojmova koje ste dali u ovom zakonu, kao što su menadžeri i menadžerske kompanije, ali vezane za određene destinacije i vezano za određene promene kada govorimo o kongresnom turizmu u stvari daju jedno novo svetlo, jedan novi pečat ovom zakonskom predlogu, ali i pokazuju da Srbija zaista u ovom resoru ide jako napred.

Osim toga, treba reći da time jačate i konkurentnost ovog sektora, ali ne samo unutar konkurencije koja se dešava kod privrednika u Srbiji, nego i onih u našem okruženju.

Možete primetiti da je negde privatni sektor uvek prepoznao sektore koji su u uzlaznoj putanji i vi možete danas posetiti određene privredne subjekte koji su zaista dosta toga uradili što se tiče turizma i podigli jedan nivo te usluge na nivo koji mislim da je i viši nego sa zemljama u okruženju, pa čak i one koje su članice EU.

S druge strane, imate, recimo, nezavršenu privatizaciju i mnogo objekata koji su još uvek ostali u nekom statusu društvenog preduzeća, pa niti su u sistemu da odu u stečaj, niti da su ikada bili pomenuti da budu sastavni deo privatizacije i jednostavno tavore kao objekti, zbog kojih stvarno treba država da na određeni način što pre završi taj postupak i, naravno, Ministarstvo privede to radi.

Dobro je što ste organizovali tu intersektorsku, kako da kažem, međuministarsku komisiju, koja treba da reši na adekvatan način i privatizaciju, deo koji odvaja RH centre, znači, izdvaja iz dela privatizacije banja, da banje rešavate sistemski, integralno, posebno u odnosu na ovaj medicinski turizam. To je ono što suštinski danas mi kad pričamo o svim vodećim vrstama turizma, mi vidimo da za svaki segment u društvu vi možete tako da ga nazovete. Ako govorimo o sportskom turizmu, onda možemo da govorimo i o rekreativnom turizmu. Ako govorimo o seoskom turizmu, onda nećemo samo da se zadovoljimo time, nego ćemo da kažemo da je to ruralni turizam ili tzv. održivi turizam, EU ga tako naziva, pa čak i projekte koje finansira iz IPA fondova ili ga naziva održivim, zato što spaja određene segmente razvoja ekonomije za turizam, kao npr. životnu sredinu, planinski turizam, ruralni turizam i onda ga vezuje, objedinjuje.

Mislim da Srbija ima te potencijale. Ja sam nekoliko puta i ministarki poljoprivrede skrenula pažnju da bi zaista sa vama trebalo da ima jako dobru saradnju što se tiče tog održivog i ruralnog turizma, zato što mnogo žena koje su na selu, poljoprivredni proizvođači, jedino se one bave tim ruralnim turizmom. One su prepoznate kao nosioci tog segmenta i razvoja. To je u stvari šansa da i naši ljudi ostanu što više na selu, da se zaustavi taj vid urbanizacije koji je neminovan u svakoj državi, ali eto, Srbija ima potencijale da zaista selo ostavi na određenom nivou razvoja i da krene u jednu zdravu modernizaciju, ne onu koju mi smatramo modernizacijom time što bi, recimo, uveli određenu vrstu infrastrukture tog tipa da napravimo jedno moderno selo, pa onda dolazimo u situaciju da se ono spaja sa gradom.

Htela sam da kažem da uopšte ovo što ste rekli u vezi infrastrukture, da je u stvari jedan od najvažnijih faktora. Ono što je važno da se kaže, a negde se malo spominje, da recimo Niš od kad je otvorio tu avio-liniju sa Malmeom i Cirihom je negde povećao i taj banjski turizam. Zašto? Zato što je Niš na poziciji između tri velike banje – Niška Banja, Ribarska Banja, Sokobanja i samim tim oni koji su korisnici takvih saobraćajnih usluga, malih aerodroma kao što je Niš, zaista imaju mogućnost i uopšte Niš onda ima mogućnost da da širu paletu ponude prema ovim destinacijama za koje je povezan.

Strane direktne investicije u sektoru turizma, mislim, će biti prepoznate onog trenutka kada mi završimo privatizaciju, jer je očito da se sadašnje firme koje su stečaju nalaze u velikim banjama Srbije i još uvek nisu privatizovane na onaj način na koji to treba da se završi. Znači, ili se prodaju delovi u vidu stečajne mase tih objekata. Još uvek nije neka velika kompanija došla da kupi. Tačno je da postoje zainteresovani. Tačno je da postoje pisma i vi to vrlo dobro znate i od Ministarstva privrede, ali je isto tako tačno da kompanije koje su negde prepoznate po, recimo, spa-turizmu, ili po rekreativnom turizmu, ili po medicinskom turizmu, onoga trenutka kada se one budu pojavile ovde na tržištu, mi tek tad možemo da govorim o stranim direktnim investicijama. Tako veliki objekti zahtevaju velika milionska ulaganja i da je do sada bilo šanse verovatno bi neko od naših domaćih investitora u to uložio i na određen način ušao u to. S obzirom da je kriza, nikada se niko nije usmerio da ulaže velika sredstva u turizam, uvek bi pre krenuo prema proizvodnji.

Kada vi malo pogledate statistiku od 2012. godine, pa do danas, onda ćete na osnovu ove statistike da vidite suštinski da je jako puno urađeno u sektoru turizma i da ovo ministarstvo koje vodite zaista ima dobre rezultate. Pre svega, treba reći da je Vlada Srbije i gospodin Vučić vodio jednu očitu spoljnu politiku koja je otvorila mogućnosti da se poveća broj stranih turista, jer taj broj noćenja upravo to i govori.

Ako pogledate 2012. godinu, kada je porast turizma bio samo za 1%, gde je domaći bio u velikom padu, a 61% je bio domaći, 39% strani gosti su bili na tržištu Srbije, kada govorimo sa aspekta turizma, onda u 2014. godini vi imate potpuno drugu sliku. Imate drugačiju strukturu. Imate 12,5% rasta, imate kod domaćeg turizma 1% pad, ali zato imate inostranog 13% porast. Samim tim struktura se potpuno promenila. Imate 46% stranih gostiju, a 54% domaćih. Vlada je u tom trenutku reagovala vrlo brzo, s obzirom da nije čekala da prođe ova godina, nego kada je videla ove rezultate 2014. godine, postojala je ta politička volja sa kojom ste izašli i zajedno kao ministarstvo i premijer i osmislili model sa kojim biste stimulisali putem vaučera, da jednostavno takav pad, ukoliko postoji, da se on zaustavi i da negde krenete u dalji progres.

Ono što je interesantno, to je da, ako pogledate, recimo, Beograd, kao „siti brejk“ destinaciju, ona se nalazi svuda na prvom mestu svih turističkih ponuda u svetu i EU. Među mladima je to, kako da vam kažem, 1% brend, kao što je i Egzit, kao što je i Guča, ali kada pogledate porast broja u odnosu na 2013, 2014. godinu, porast broja gostiju u Beogradu, on je sada u porastu 13%, a od 2012, ako uporedite Novi Sad, koji je bio u padu 1%, sada je u porastu 16.

Kada govorimo o banjskim mestima, rast koji je bio 2012. godine na 10%, danas već ide na 14, a kada govorimo o planinskim mestima koji je negde bio u rastu od 13%, danas 2015. godine, sa podacima iz 2014, je u rastu 21%. To vam govori da je ta paleta ponuda zaista porasla, da je turizam prepoznat i od strane države, kao razvojna šansa u smislu ekonomskog razvoja države i pored svih problema koje ste imali i kao Vlada, u smislu poplava prošlogodišnjih i tog variranja šta je ekonomski rast, a šta je suštinski ono što se zove borba za opstanak, negde je turizam pokazao da ipak privatni sektor jako dobro prepoznaje šta su razvojne šanse i negde je ta politika koju je Vlada Srbije zaista krenula da promoviše, u smislu razvoja privatnog sektora i smanjenje javne potrošnje, kroz razvoj privatnog sektora, dobra.

Na kraju bih rekla, što se tiče ovog zakona, da je promocija jako bitna i jako je bitno što ste sada uvrstili tu međunarodnu komponentu kroz vodiče koju mogu danas sa određenim evropskim licencama da funkcionišu i na tržištu Srbije, a prema zakonima koji postoje u Republici Srbiji. Dobro je što ste jedan deo nadležnosti preneli suštinski na lokalnu samoupravu. To je ovo prenošenje nadležnosti na turističke inspektore, gde i lokalne samouprave imaju mogućnost da prihoduju te boravišne takse. Na kraju krajeva, mogu taj prekršajni nalog da urade ukoliko uhvate, odnosno budu u situaciji da utvrde da je došlo do prekršaja u smislu sive ekonomije i da se izdaju određeni turistički objekti, a da nisu za to prijavljeni i da država jednostavno nije naplatila porez.

Važno je reći da, kroz tu saradnju lokalne samouprave, Republika može samo da profitira. Kako? Kada spustite te nadležnosti i ono što je bila dilema na odboru, a vidim i kod drugih poslanika, neće biti novog zapošljavanja. Prenošenje nadležnosti podrazumeva da lokalna samouprava sama organizuje ko će vršiti taj deo poslova. Šta to znači? To znači da će u opštinama i gradovima u kome je razvijen banjski turizam lokalna samouprava naći način ko će to obavljati bolje, nego recimo u lokalnim sredinama u kojima ne postoji prioritet na toj vrsti turizma, nego na nekoj drugoj. Prema tome, mislim da je dobro što ste lokalnim samoupravama dali mogućnost da oni sami organizuju svoje inspektore koji će obavljati taj posao. Taj posao samo će doneti dobro i državi i podstaći jednu vrstu konkurencije i stimulisati da se i drugi bave tim poslom, pogotovo kada pričamo o seoskom turizmu. Tu ste otvorili velike mogućnost fizičkim licima da se zajedno bave ovim poslom na adekvatan način, a da opet budu prijavljeni i da nemaju velike troškove.

Ono što je važno reći, a što se tiče ovog zakona, to je da se i Sporazum, koji je na dnevnom redu, u vezi sa Makedonijom pokazao kao jako važan i sa pravom ga danas ovde ratifikujemo, odnosno imamo taj Predlog zakona Sporazuma saradnje sa Vladom, jer je očito da je potreba da se produži, da se pokazao kao dobar, ali i ovaj predlog amandmana kojim dajemo saglasnost na status Svetske turističke organizacije je pokazao da smo mi u grupi sa jednom Holandijom i sa jednom Španijom. Ako mi znamo da jedna Barselona prihoduje godišnje 100 milijardi evra samo zbog turizma koji ima razvijen i da je to jedan deo Španije koji se takmiči u toj turističkoj ponudi sa glavnim gradom Španije, onda se mi ugledamo na najbolje. Prema tome, bez obzira što govorimo o amandmanima koji se odnose na izbor generalnog sekretara, načina izbora zemalja koje su članice Svetske turističke organizacije i o tome da budžet treba da bude izrečen u evrima, bez obzira na to treba reći da je ovo veliko priznanje za rad.

Na kraju bih rekla da, pored ovog zakona i ove oblasti u turizmu, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Srbije i Makedonije. Ono što ste rekli je jako značajno, a to je da mi sa Makedonijom imamo tako čvrste odnose, da smo četvrta zemlja za njih, a oni za nas sedma zemlja po značaju ekonomske razmene. Strateški je jako bitno da sa Makedonijom imamo dobre odnose, pogotovo u ovoj ekonomskoj saradnji, jer to donosi benefite i njima i nama.

Kada govorimo o Protokolu o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između EFTA i Republike Srbije, treba reći da EFTA obuhvata zemlje koje su zaista od velikog značaja, pogotovo kada govorimo u tom ekonomskom smislu i kada pričate o bankarstvu, ali i kada usvajate principe koji se odnose na zaštitu životne sredine i one koje se odnose na zaštitu na radu, to znači da mi zaista kao država postajemo ozbiljna, vodeća država u regionu sa kojom danas pričaju sve velike države koje kreiraju svetsku politiku.

Kada sam govorila, o tome da je vrlo značajno voditi jako dobru spoljnu politiku, pogotovo za turizam, onda se pokazalo da upravo ova sinergija daje dobre rezultate.

U danu za glasanje, sigurno ćemo podržati, kao SNS ovakav Predlog zakona, jer mislimo da, na kraju krajeva, imate i podršku premijera za sve ovo što radite. Gospodin Vučić je zaista pokazao da na najbolji mogući način određene grane privrede mogu uz pomoć i političke volje i dobrim političkim komunikacijama sa drugim državama u regionu i u svetu, možete zaista da imate velike benefite. Hvala vam.

Hvala.

Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoja prava, sada prelazimo na listu poslanika prema priloženom spisku.

Prvi je narodni poslanik Petar Petrović, a zatim Janko Veselinović.

Izvolite gospodine Petroviću.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame iz ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, odmah na početku želim da ponovim ono što je i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS gospodin Kosanić rekao, a to je da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati, ne samo izmene i dopune Zakona o turizmu, nego i sve ove protokole, odnosno Predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o međunarodnoj saradnji države Srbije sa državama sa kojima su potpisani ovi sporazumi.

Ono što na početku, ispred poslaničke grupe JS želim da kažem, istovremeno i da pohvalim ministarstvo, da je konačno izašlo sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o turizmu. Mislim da je bilo poslednje vreme, poslednji trenutak, da se počne sa izmenama i da se predlože izmene, nadam se i za kratko vreme usvoje ove izmene i dopune ovog Zakona, jer unazad ono što se događalo u Srbiji sa određenim turističkim organizacijama, koje su organizovale odmor mnogih građana van zemlje, je nabolje rečeno bilo čudno, pa su izazivale i određene poteškoće, da ne kažem i krivična dela koja su se dešavala, kada su u pitanju te organizacije.

Ali, ono što želim, ispred JS, da pohvalim na početku, jeste da je ministarstvo prepoznalo da mora na čelu turističkih organizacija da dođu stručni ljudi, ljudi koji iza sebe imaju neke rezultate rada i koji znaju šta znači baviti se turizmom, biti na čelu turističke organizacije, kako na lokalu, tako na regionalnim centrima, tako i na pokrajinskim i republičkim organima.

Takođe bih pohvalio i to da ste prepoznali da mora jednostavno da se uvede u red, među onim organizacijama koje žele da se bave turizmom, odnosno organizacijom turizma i da moraju da imaju obezbeđena sredstva u slučaju da dođe do nekih nesporazuma oko ugovaranja ili nepoštovanja ugovornih obaveza prema korisnicima turističkih usluga, jer do sada, rekao sam na početku i Vladan je rekao, bilo je mnogo problema kod pojedinih, ad hok, da kažem tako, turističkih organizacija, koje su želele na brz i lak način da dođu do zarade, a u stvari nisu vodile računa o tome da su oštetile mnoge građane koji su odlazili na određenu destinaciju za koju su uplatili, a kada su došli tamo suočili su se sa mnogim problemima. Samo onaj koji je to doživeo zna kakve probleme je imao.

Zato, još jednom u ime JS pohvaljujem ministarstvo što je prepoznalo ovo i što je smoglo snage da izmenama ovog zakona uvede malo oštrije, da kažem oštriji red u organizovanju budućih turističkih putovanja, od strane onih organizacija koje žele da se bave tim poslom.

Takođe, kao što je i u samom zakonu rečeno, one ponude moraju biti date precizno na srpskom jeziku ili overene, ako su na stranom jeziku da onaj ko želi sutradan da koristi neke usluge neke turističke organizacije, na nekoj destinaciji van države Srbije, da zna šta mu se nudi i sa čime može da dođe u problem, ukoliko takvih problema ima.

Ono što, ne bih ponavljao su podaci koje su određene koleginice i kolege istakli u procentima povećanja, smanjenja broja korisnika itd. to već ima u statističkim podacima. Mi iz JS ćemo se baviti, i ja kao predstavnik ove poslaničke grupe, da vam nešto sugerišemo za dalji rad, kada je u pitanju dalji razvoj turizma u Republici Srbiji, odnosno u državi Srbiji.

Posebno bih naglasio da i u buduće, ali neću da kažem da do sada nije i tu i bih pohvalio ministarstvo da je davalo veliki doprinos svim lokalnim samouprava koje su želele da razvijaju turizam na svojim teritorijama i nadam se da će to i u buduće biti. Upravo JS vam to sugeriše, da se omogući manjim lokalnim samoupravama koje žele da ponude nešto na svojoj teritoriji, neku turističku destinaciju, a nemaju dovoljno sredstava iz svojih lokalnih izvora, da im ministarstvo omogući kroz određenu pomoć da ta lokalna samouprava može da razvija turizam na svojoj teritoriji.

Neko će mi zameriti, ali moram da istaknem primer grada odakle dolazim, to je primer Jagodine, gde je JS nosilac vlasti u lokalnoj samoupravi 12 godini. Šta smo uradili, to najbolje znaju građani Srbije koji dolaze da obiđu neke turističke destinacije u samom gradu i u okolini. To je dokaz da Jagodina koja pre 10-15 godina nije bila turistički centar na turističkoj mapi Srbije, da je danas jedan od nezaobilaznih destinacija onih koji žele da vide nešto u Srbiji i da godišnje kroz naš grad prođe oko pola miliona turista, koji ostave neki dinar, neki evro u tom gradu, pa se na taj način omogućava da se razvija i ugostiteljstvo i trgovina itd, istovremeno. Moram da kažem da razvojem turizma u nekim lokalnim samoupravama mi omogućavamo da se razvija i hotelijerstvo, da se razvija i trgovina, da građevinska operativa bude zaposlena, jer će se praviti neke zgrade, neki objekti itd. koji će služiti za odmor tim ljudima koji žele da posete te manje sredine.

Takođe bih zamolio, uslovno i sve one male sredine koje u ovom trenutku ne prepoznaju šta znači razviti turizam u svojoj sredini, da treba malo da se vrate u istoriju i da pogledaju neka mesta koja imaju neki istorijski značaj na teritoriji Srbije. Iskoristio bih samo jedno mesto da pomenem ovom prilikom, jer sam sticajem okolnosti skoro prošao kroz to mesto i video sam da kuća u kojoj je rođen vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, to je selo Viševac, je u tako jadnom stanju. Rekao bih da je ona u nekoj drugoj državi na zapadu, videli bi smo kako bi ona izgledala. Dakle, mi nekad zaboravljamo neke stvari, neka mesta, neke objekte u kojima su rođene znamenite ličnosti ove države, kako da kažem, da su udarili temelje današnjoj modernoj državi Srbiji.

To je neki moj doprinos, vapaj ili molba za sve te lokalne sredine, da malo više obrate pažnju na ta mala mesta koja mnogo znače nekim ljudima iz inostranstva koji žele da obiđu. Njima nije bitno da obiđu Haiti ili šta znam, neke druge svetske turističke destinacije, ali žele da vide te ruralne sredine u kojima su nekada živeli ili rođeni neki ljudi koji su ostavili trag u istoriji države Srbije. Što se tiče JS budite sigurni da ćemo vam dati gospodine ministre punu podršku ukoliko u tom cilju, u tom pogledu date podršku tim lokalnim sredinama.

Sa druge strane, omogućavanje razvoja turizma u lokalnim sredinama stvara se mogućnost za otvaranje novih radnih mesta, da zadržimo ljude u tim manjim mestima, da ostanu da žive tamo gde su rođeni, gde su se školovali, gde su se vratili posle školovanja. Da ne bude da se nekoliko gradova u Srbiji razvija i širi, a da nam se Srbija prazni i jednostavno da na nekim teritorijama bukvalno za neku godinu ili desetinak godina nećemo imati stanovnika. Kroz razvoj banjskog turizma, seoskog turizma na kome treba potencirati Srbija može da zaradi ogroman novac i da pored turizma se razviju mnoge grane koje će se nadovezati na razvoj turizma kao nekog razvojnog puta Srbije u daljem vremenskom periodu.

Nije sve to da se ode na more, da se potroše pare jednostavno na nekim destinacijama van države Srbije.

Vreme.

Može taj novac da se potroši u banjama, kroz razvoj seoskog turizma itd. i na taj način, što kaže, da imamo onu izreku – ostavimo sopstveni novac u sopstvenoj državi.

Vreme gospodine Petroviću.

Što se tiče JS, evo završavam, ministarstvu dajemo punu podršku i JS će vam i ubuduće davati punu podršku. Hvala.