Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 152. narodna poslanika od ukupno prisutnih 163 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Snežana Malović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela, protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, predložila sam izmene i dopune Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ili kako je to u javnosti više poznato Marijin zakon.
Predlaganje ovog zakona predstavlja konstruktivan doprinos koji naša poslanička grupa želi da pruži i koji može doprineti jednakoj zaštiti svih, a naročito zaštiti posebno osetljivih lica, među kojima su i maloletnici.
Ovaj zakon je prvi put usvojen 2013. godine, iako je predložen tokom 2012. godine. Suština tog zakona je bila da postoje mere koje se primenjuju na lica koja su optužena i osuđena za krivična dela protivpolne slobode prema maloletnim licima i to u trajanju od 20 godina nakon odsluženja kazne zatvora.
Druga suština ovog zakona je bila da ova krivična dela ne zastarevaju. Međutim, danas imamo u praksi notornu činjenicu da se zakon ne primenjuje. Za to postoje različita obrazloženja zašto se zakon ne može primeniti i mi smo želeli da na ovaj način doprinesemo tome da se zakon primenjuje.
Zbog toga, ovaj predlog zakona sadrži odredbu koja predviđa da se posebna evidencija vodi za učinioce ovih krivičnih dela, čija krivična odgovornost je utvrđena pravosnažnom presudom donetom posle stupanja na snagu Zakona o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protivpolne slobode prema maloletnim licima, odnosno posle 16. aprila 2013. godine, bez obzira kada je započet krivični postupak u kome je presuda doneta. Na taj način, ukoliko bi se ova odredba našla u zakonu, sprečila bi se različita tumačenja organa koja postoje s tim u vezi.
Takođe, ovaj predlog zakona predviđa da kaznenu evidenciju silovatelja vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi i druge evidencije koje se tiču krivične odgovornosti, pa bi na ovaj način, smatramo, to bilo celishodnije i efikasnije.
Pozivam svoje kolege da usvoje ovaj zakon jer usvajanjem ovog predloga zakona, kao što sam rekla, možemo doprineti da se poboljša zaštita osetljivih lica, naročito maloletnika. Takođe, možemo doprineti tome da se definiše bolje svrha zakona i da se usaglasi sa postojećim zakonima koji tretiraju krivičnu materiju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2015. godine.
Da li narodni poslanik Biljana Hasanović Korać želi reč? (Da)
Izvolite gospođo Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam Predlog zakona o predlaganju zakona i predložila sam da se uvrsti u dnevni red ove sednice. Razloga za donošenje ovakvog zakona ima više. Materija koja je predmet ovog zakona nije na adekvatan način kod nas regulisana i osim u par članova gde se spominje u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Skupštini, uglavnom je regulisana podzakonskim aktima, tj. poslovnicima o radu Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije.
Narodna skupština je donela i Rezoluciju o zakonodavnoj politici. Međutim, ovaj akt nije našao punu primenu u praksi.
U dosadašnjoj praksi, a pogotovo poslednjih godina, brojni su problemi koji se javljaju u postupku predlaganja zakona i kao što je, na primer, sve češće i u velikom procentu se donose zakoni po hitnom postupku, što onemogućuje narodnim poslanicima da se upoznaju sa sadržinom predloga zakona i da na adekvatan način amandmanski intervenišu. Zatim, u malom broju slučajeva se održi javna rasprava i kada se održi javna rasprava, pitanje je načina na koji se održi i da li se daje mogućnost svim zainteresovanim učesnicima da daju svoj doprinos u javnoj raspravi.
Sve češće u predlozima zakona nailazimo na završnu odredbu da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a ne u roku od osam dana od dana objavljivanja.
Još jedan od problema jeste što se ne poštuje rezolucija u delu u kom predviđa da se uz predlog zakona dostavljaju i predlozi podzakonskih akata koji se donose na osnovu tih zakona kako bi mi kao poslanici mogli da imamo celovit uvid u rešavanje određene problematike.
Još jedan od problema i propusta koji se sada dešava u postupku donošenja zakona jeste da nemamo prethodnu raspravu i uvid javnosti u predloge zakona, uz uvažavanje mišljenja državnih organa koji pripadaju tzv. četvrtoj grani vlasti, koji nisu često uključeni u javnu raspravu i…

Vreme.

… i čije bi mišljenje bilo neophodno. Zbog toga predlažemo da se ovaj zakon stavi na dnevni red, kako bi bila regulisana ova materija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Korać.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Biljana Hasanović Korać želi reč? (Da)
Izvolite gospođo Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Suština zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi jeste da se u članu 20. Zakona koji reguliše nadležnost lokalnih samouprava posle tačke 16. doda nova tačka 16a. koja glasi – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.
Svi smo svesni da je u obrazovanju katastrofalno stanje. Nezadovoljni su i prosvetni radnici i učenici i studenti. Mladi sve manje imaju mogućnosti da se školuju, a oni koji uspeju da završe škole, sve češće napuštaju Srbiju, za boljim uslovima za život. Jeste bila kriza, i još uvek traje, ali ova Vlada je bila nesposobna da napuni budžet. Nije dobro procenila gde mogu da se naprave pravedne uštede koje bi popunile budžetski deficit, niti je preduzela mere da se naplate porezi od poreskih dužnika koji, prema listi koju je izdala poreska uprava, spadaju među najbogatije građane ove zemlje. Naprotiv, opredelila se za meru smanjenja plata i penzija, što je i tako tešku situaciju učinila još težom i za prosvetne radnike i za roditelje koji školuju svoju decu.
Uz dužno poštovanje prema većini članova vladajuće koalicije, moram da konstatujem da treći put predlažem da se ovaj zakon uvrsti u dnevni red, ali da ne nailazim na razumevanje pripadnika vladajuće koalicije, zato što verovatno među njima ima, a pogotovo na važnim mestima, i onih koji su na vrlo brzometan način i na vrlo upitan način došli do diploma i doktorata, pa sada nemaju razumevanja za školovanje materijalno ugroženih učenika i studenata.
Lokalne samouprave su u neposrednom kontaktu sa građanima i njihovim problemima i zato su osetljivije i imaju više razumevanja, pa i pored teške materijalne situacije iznalaze sredstva da pomognu siromašnim učenicima i studentima da mogu da završe svoje školovanje. Međutim, ovo nema zakonskog osnova i kada dođe do revizije završnog računa, dolazi do toga da revizori proglašavaju za prekršaje stipendiranje učenika i studenata.
Zbog toga se lokalne samouprave dovijaju na razne načine, dodeljuju razne vidove pomoći ili kako već ko uspe da se snađe. Usvajanjem predloženog zakona lokalne samouprave bi dobile pravni osnov da na legalan način koriste mogućnost stipendiranja učenika i studenata.

Zahvaljujem se, gospođo Korać.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 156 od ukupno 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini, 22. aprila 2015. godine.

Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 159 od ukupno 168 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.

Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić želi reč? (Nije tu.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 163 od ukupno 170 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. marta 2015. godine.

Gospodin Bradić nije u sali.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 163 od ukupno 170 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije Projekta „Beograd na vodi“, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. maja 2015. godine.

Gospodin Bradić nije u sali.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 166 od ukupno 171 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Predlog za stavljanje na dnevni red nove tačke po hitnom postupku u toku sednice.

Saglasno članu 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podnela Narodnoj skupštini 1. oktobra 2015. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 44 od ukupno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Maja Gojković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi:

1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na Statut Svetske turističke organizacije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije (tačke 1, 2, 3, 4. i 5. predloženog dnevnog reda);

2. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o nacionalnim parkovima, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti veterine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti (tačke 6, 7, 8. i 9. predloženog dnevnog reda).

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 143, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 32 od ukupno 175 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 144, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 31 od ukupno 175 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.

Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu ove sednice.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu;

2. Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Statut Svetske turističke organizacije;

3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma;

4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije;

5. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije;

6. Predlog zakona o nacionalnim parkovima;

7. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save;

8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti veterine;

9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti;

10. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Komisije za hartije od vrednosti;

11. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;

12. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuje dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, sa saradnicima iz Ministarstva.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 5, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu za poslaničke grupe iznosi pet časova.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres.

Da li predstavnik predlagača dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, želi reč? (Da)

Reč ima dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je pet zakonskih predloga koji su iz delokruga nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Dozvolite mi da dam osnovna pojašnjenja za svaki od tih pet zakonskih predloga.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu je zakon koji sa stanovišta razvoja turizma ima dalekosežan značaj, iz prostog razloga što je on donet još 2009. godine i pretrpeo je do sada tri izmene i dopune tog zakona. Radi se uglavnom o tehničkim izmenama. Te izmene nisu pratile, s jedne strane, usklađenost sa drugim zakonskim propisima i rešenjima, nisu pratile direktive EU u ovoj oblasti i nisu pratile nove trendove u savremenom razvoju turističke privrede.

Zakon je sadržavao solidna rešenja u mnogim segmentima. Na žalost, praksa je pokazala da on ima čitav niz manjkavosti na koje su nam ukazali predstavnici turističke privrede i stručne javnosti, agencije, turisti, putnici i nakon jedne opsežne javne rasprave koja je čak trajala nekoliko meseci, uspeli smo da koncipiramo najvažnije odredbe koje bi sačinjavale tekst ovog zakonskog predloga.

Prema tome, te manjkavosti o kojima smo govorili i koje su spominjali svi akteri, odnose se pre svega na veliki procenat sive ekonomije u ovoj oblasti. Takođe sam spomenuo da se radilo o neusklađenosti sa drugim propisima i evropskim direktivama, tu pre svega mislim na neusklađenost sa Zakonom o prekršaju, zakonima o zaštiti potrošača. Takođe, dosadašnje zakonsko rešenje nije u dovoljnoj meri štitilo i obezbeđivalo bezbednost putnika i turista koji su sklapali aranžmane sa turističkim agencijama. Bilo je puno problema i sa turističkim posrednicima, odnosno subagentima, da ne govorim o nedovoljnoj nadležnosti turističke inspekcije u otklanjanju ovih nepravilnosti, pojavio se raskorak između pravnih rešenja i svakodnevne prakse. Se su to bili razlozi zašto smo krenuli u izmene i dopune ovog zakona.

Sve ove izmene bih koncipirao u nekih četiri ili pet grupa, pojednostavljeno rečeno, da bi mogli lakše da pratite o kakvim se izmenama radi. Prva grupa izmena su terminološe prirode, dakle, uvodimo nove termine u skladu sa savremenim trendovima u razvoju turizma u svetu. Tu ima nekoliko praktičnih mera koje ovaj zakon donosi. Druga grupa izmena odnosi se na rad turističkih organizacija, od lokalnih do onih na nacionalnom nivou. Treća grupa izmena se odnosi na bezbednost i zaštitu putnika prilikom turističkih putovanja. Sledeća grupa izmena se odnosi na inspekcijski nadzor.

Što se tiče terminoloških novina, odnosno novih termina koje uvodimo, prvi put se uvodi termin „destinacijski menadžment organizacija“, koja predstavlja osnovu i koja se formira zbog upravljanja određenom turističkom destinacijom. Ona se formira na osnovu javnog i privatnog sektora i praktično ovo je jedan savremeni model javno-privatnog partnerstva u oblasti turizma. Modernog razvoja turističke privrede nema bez jasnog definisanja ko upravlja određenom turističkom destinacijom. Kao model u ovome nam služi Austrija, iako nije morska destinacija, postigla je fantastične rezultate, između ostalog i zahvaljujući uvođenju destinacijskog menadžmenta u razvoju i upravljanju turističkom destinacijom.

Iz ovoga proističu i druge dve novine koje su važne sa stanovišta same privrede, to je destinacijska menadžment kompanija i profesionalni organizator kongresa. Dakle, radi se o privrednim društvima. Ova prva je specijalizovana za pružanje turističkih usluga u određenom sektoru i u određenoj regiji, dok je druga, kao što i sam naziv kaže, specijalizovana za organizovanje kongresa i drugih sličnih manifestacija. Ministarstvo će doneti podzakonska akta koja bi trebalo da definišu i kriterijume kako organizatori putovanja mogu da dobiju naziv, odnosno uverenja, potvrde da se radi o destinacijskoj menadžment kompaniji ili profesionalnom organizatoru kongresa. Da bi mogli da dobiju ta uverenja, moraju da ispune i određene kriterijume. To će biti urađeno već do kraja ove godine ili početkom naredne godine.

Što se tiče praktičnih novina, jedna se odnosi na podsticajna sredstva koja su namenjena organizovana turistička putovanja, pre svega sa ciljem privlačenja i domaćeg i inostranog turističkog prometa. Kao što znate, mi smo imali ovu više nego uspešnu akciju sa vaučerima, koja ima za zadatak da podstiče domaći turizam. Ove mere bi trebalo da budu koncipirane sa ciljem organizovanog privlačenja stranih turista. Tu je Makedonija napravila možda najveći iskorak u regionu, koja daje direktna finansijska sredstva po glavi turiste, odnosno po glavi putnika koje agencije organizovano dovode u Makedoniju. Naravno, mi ovde nismo precizirali sada sve elemente tih podsticaja jer oni će u velikoj meri zavisiti i od finansijskih sredstava kojima budemo raspolagali.

Takođe, od tih praktičnih mera, ovde bih spomenuo i da fizička lica u okviru seoskih turističkih domaćinstava imaju mogućnost da pružaju usluge smeštaja u privremeno postavljenim objektima za kampovanje, s tim da je taj broj ograničen na 20 plac kampova ili najviše 30 gostiju, s tim da se mora taj prostor obezbediti minimalno tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima koji su jasno propisani da bi ova delatnost mogla da se obavlja.

Što se tiče novina u oblasti turističkih organizacija, prvi put se postavljaju vrlo jasni kriterijumi i uslovi za direktore turističkih organizacija, od lokalnog do nacionalnog nivoa, uključujući tu i direktora pokrajinske turističke organizacije i uključujući direktore regionalnih turističkih organizacija, dakle, pored visoke stručne spreme, znanje stranog jezika, za direktora Nacionalne turističke organizacije potrebno je sedam godina radnog iskustva, od toga pet godina na rukovodećim mestima. To isto važi i za pokrajinske direktore, to važi i za regionalne, dok za lokalne direktore turističkih organizacija uslov je četiri godine radnog iskustva, od toga dve godine na rukovodećim mestima.

Mi ćemo takođe definisati jasne uslove za formiranje u budućnosti turističkih organizacija. Trenutno imamo oko 120 turističkih organizacija u Srbiji. Imamo, prema tome, jedan dosta neefikasan sistem. Cilj je da pospešimo udruživanje lokalnih turističkih organizacija u regionalne turističke organizacije, a opet sa krajnjim ciljem da to preraste u destinacijsku menadžment organizaciju radi efikasnijeg upravljanja destinacijom. Mi danas imamo jednu paradoksalnu situaciju, da Kopaonik, koji je jedan od najvažnijih turističkih destinacija u zemlji, nema svoju turističku organizaciju, već da se pokrivaju dve turističke organizacije, i to Brus i Raška.

Takođe, ovim izmenama proširen je i obim delovanja turističkih organizacija. One će imati mogućnost učestvovanja u domaćim i realizaciji u domaćim i međunarodnim projektima, a takođe i sredstva od boravišne takse koja su isključivo prihod lokalne samouprave, moći će da se koristi za sve one aktivnosti koje su precizirane ovim zakonom, a ne kao do sada, samo za izradu biltena, propagandnog materijala, rad informacionog centra. Sredstva će moći da se koriste i za razvoj turističke infrastrukture.

Što se tiče novina u vezi sa bezbednošću putnika i zaštitom putnika prilikom turističkih putovanja, tu je možda bio najveći raskorak između rešenja iz zakona i svakodnevne životne prakse. Sami ste svedoci koliko je bilo i prevara putnika od strane turističkih agencija i subagenata, da je država vrlo često bila tu nemoćna zbog pravnih praznina koje smo imali u postojećim zakonskim rešenjima. Tako se dešavalo da turistička inspekcija, zbog nepoštovanja obaveza iz ugovora o turističkom aranžmanu, pokrene postupak za oduzimanje licence nekoj od agencija, ali po zakonu ta agencija je mogla da nastavi da radi sve dok se u potpunosti ne završi upravni postupak. Dakle, neograničeno polje za dalje malverzacije i prevare putnika.

Mi sada ispravljamo tu nelogičnost, tako da će i ubuduće inspekcije imati povećanu nadležnost, da će moći novčano da kazni, da će moći da zabrani i da će moći da pokrene postupak oduzimanja licence određenoj turističkoj organizaciji zbog nepoštovanja ugovora o turističkom aranžmanu sa putnicima. Takođe, putnici će, to je opet novina, dobijati potvrdu o putovanju. Ta potvrda će sačinjavati garancije, odnosno polise koje agencija ima i način aktiviranja tih garancija dobijaće sva obaveštenja o ovlašćenom licu za kontakt na turističkoj destinaciji koja će biti zadužena za sva obaveštenja i za prijem reklamacija od strane putnika za vreme trajanja putovanja.

Takođe, i to smo spomenuli, bilo je puno pritužbi na rad turističkih posrednika odnosno subagenata koji su bili potpuno nevidljivi. Radi se o privrednim društvima koji nisu imanentno bili registrovani za turističku delatnost, koji su vrlo često varali i agenciju za koje su radili a najčešće varali putnike. Sada će oni morati da se registruju u registar turizma u APR učinićemo ih vidljivi. Putnici turisti potencijalni će moći da se uvere u njihovo poslovanje, njihov rad. Mi pretpostavljamo da je takvih do sada bilo i niko nema te podatke između 500 i 1000 subagenata sada će svako moći da vidi o kakvim subagentima radi, da se razdvoji zapravo žito od kukolja.

Takođe u cilju zaštite putnika i putovanja uopšte, propisani su jasni uslovi na koji način sindikalne organizacije, ferijalni savezi, udruženje izviđača, planinarske organizacije mogu da organizuju turistička putovanja i ovde je bilo najviše spora i sigurno smo kasnili do dva meseca sa ovim zakonskim predlogom zbog nemogućnosti da dođemo do konsenzusa između turističke agencije koje su tražile potpunu zabranu da ova organizacija, odnosno udruženje mogu da organizuju turistička putovanja i naravno njihovo protivljenje nisu hteli da sadrže status kvo.

Došli smo do jednog srednjeg rešenja sa kojim, čini mi se, da su svi podjednako zadovoljni ili nezadovoljni, ali u svakom slučaju rešenja koja su prihvatili svi. Dakle, postavljaju se vrlo jasni uslovi pod kojima mogu da se organizuju ovakva putovanja za svoje članove. Dakle, ta putovanja moraju da budu deo godišnjeg plana putovanja svih udruženja, taj plan se predaje u roku od sedam dana, ta putovanja ne mogu da se reklamiraju već mogu samo da obaveštavaju svoji članovi, isključena je svaka komercijalizacija u smislu organizacije ovakvih putovanja.

Ono što je možda najvažnije pitanje u ovome, takođe sad se otvorilo pitanje bankarska garancija ili polisa koja se aktiviraju u slučaju neispunjavanja obaveza turističkih agencija, u slučaju kada treba vratiti ili obezbediti povraćaj novca turistima koji su prevareni ili izigrani, vrlo često te polise nisu bile dovoljne da se ta sredstva, da se izvrši povraćaj tih sredstava. Ovo će se regulisati pravilnikom i mi smo najbliži rešenju da ubuduće turističke agencije organizatori putovanja moraju imati ili bankarsku garanciju ili polisu da bi dobili licencu za rad i kao drugi korak mora se osigurati svako pojedinačno putovanje i da bi se od te polise onda naplaćivali turisti ukoliko dođe do izigravanja obaveza iz ugovora o turističkom aranžmanu, ali kao što sam rekao to će biti regulisano pravilnikom koji će biti uskoro biti donet.

Što se tiče novina u vezi sa inspekcijskim nadzorom tu bi istakao dve možda krupne novine. Jedna se tiče decentralizacije ili prenosa nadležnosti inspekcijskog nadzora i na jedinice lokalne samouprave i to su bili zahtevi i opština, posebno Grada Beograda koji se suočavaju sa velikim procentom sive ekonomije u ovoj oblasti. Dakle, lokalne inspekcije će moći da kontrolišu tzv. bespravni rad u privatnom smeštaju i seoskim turističkim domaćinstvima. Moći će takođe da kontrolišu ispunjenost minimalno tehničkih uslova opet u privatnom smeštaju seoskim domaćinstvima i hostelima moći da vrše kontrolu naplate boravišne takse moći će da kontrolišu takođe i sticanje i pridržavanje radnog vremena, što je takođe bio problem posebno za velike jedinice lokalne samouprave.

Druga velika izmena tiče se ovde usaglašavanja sa Zakonom o prekršaju, uređuje se kaznena politika i uvodi se po prvi put prekršajni nalog za fizička lica, preduzetnike, pravna lica i mi računamo da ćemo na ovaj način ubrzati efikasniju, bolju naplatu kazni, a samim tim rasteretiti prekršajne sudove.

Spomenuo sam da je potrebno da bi zakon u punom kapacitetu bio sprovodljiv, implementiran, potrebno je da donesemo do kraja godine šest podzakonskih akata i u prvom kvartalu naredne godine još tri podzakonska akta. Dobili smo amandmane na predlog ovih izmena, bićemo spremni da saslušamo i sve druge sugestije kao što smo to i činili tokom javne rasprave i svakako ćemo prihvatiti sve ono što će poboljšati tekst ovog zakona.

Što se tiče ratifikacija, prva je Predlog zakona o potvrđivanju tri amandmana na statut Svetske turističke organizacije. Naime, od devet amandmana koje je potrebno da se ratifikuju, Srbija je ratifikovala do sada šest. Ovo su tri nova amandmana koja su iskreno rečeno više pro forme, jer države nemaju obavezu da ratifikuju ove amandmane već samo da daju pristanak na te amandmane koji su predloženi, ali je praksa od početka Srbije bila da sve amandmane koje predloži Svetska turistička organizacija ratifikuje i u parlamentu. Dakle, ta tri amandmana odnose se na izbor generalnog sekretara Svetske turističke organizacije, odnosi se na članstvo, odnosno način izbora država u Svetsku turističku organizaciju, a treći se odnosi na to da se budžet izražava u evrima i da je moguće platiti članarinu i u drugoj valuti. Sa ove tri izmene, odnosno amandmana Srbija će biti uz Holandiju, Litvaniju i Španiju jedina zemlja koja je ratifikovala svih devet amandmana Svetske turističke organizacije.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma, radi se o tipskom sporazumu koji manje-više imamo sa svim zemljama regiona. Cilj je da pokušamo da udružimo turističke kapacitete u cilju kreiranja zajedničkog turističkog proizvoda i zajedničkog nastupa na trećim tržištima opet u smislu većeg privlačenja inostranih turista u ovaj region, pa samim tim i u Srbiju. Za nas je Makedonija važna i sa bilateralnog stanovništva. Imamo iz godine u godinu rast broja makedonskih turista, ove godine je taj broj bio veći oko 6%, oko 25 hiljada u prvih sedam meseci ove godine, dakle makedonskih turista koji su posetili Srbiju.

Sporazum o ekonomskoj saradnji između Srbije i Makedonije potpisan u februaru ove godine, radi se o istovetnom tekstu sporazuma koji smo imali potpisan sa Makedonijom još 2009. godine, a prestao je da važi 2013. godine i za razliku od ovog sporazuma nije zadržao klauzulu o automatskom produžavanju važenja ovog sporazuma nakon isteka roka njegovog trajanja. Dakle, to je jedina razlika u odnosu na prethodni sporazum koji je potpisan 2009. godine. Opet se radi o klasičnom sporazumu ovog tipa koji predviđa i definiše jasno oblasti ekonomske saradnje između dve zemlje. Predviđam formiranje mešovite komisije za ekonomsku saradnju koja nadzire proces ekonomske, trgovinske i svake druge saradnje između dve zemlje. Da ne spominjem koliko je Makedonija za nas važna kao potencijalni trgovinski partner. Prošle godine rodna razmena je bila 644 miliona evra, izvezli smo robe u vrednosti 454 miliona evra, dakle, sedmo izvozno tržište za naše proizvode jeste Makedonija, a mi smo za njih četvrti spoljno-trgovinski partner. Ovo je krovni sporazum, svi ostali sporazumi će biti deo ovog sporazuma.

Što se tiče protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, ovde se bukvalno radi o samo jednoj novoj glavi koja se uvodi u tekst Sporazuma između Srbije i država EFTA. Glava se odnosi na trgovinu i održivi razvoj, a suština je da se ne smeju smanjivati standardi u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu. Dakle, država ne može da primenjuje ovo kao metod povećanja svoje konkurentnosti, znači, da snižava postojeće standarde u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu, drugih izmena ovaj sporazum nema. Hvala.