Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, uvažene kolege, ja ću svoje izlaganje bazirati na izmenama i dopunama Zakona o turizmu zbog toga što zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe NS smatram da zakon prepoznaje značaj turizma, da zakon podstiče njegov razvoj i da je on koncipiran i na rešavanje problema koji ste vi gospodine ministre vrlo dobro koncipirali u ove četiri grupe, obrazlažući ovaj zakon. Poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o turizmu i sporazume koji su na dnevnom redu ove sednice.

Zašto je ovaj zakon važan? Po mom mišljenju on predviđa uvođenje reda, neophodnog reda na koji se već duži niz godina čekalo u radu turističkih organizacija. Da bi se taj red sprovodio s pravom daje veća ovlašćenja inspektorima i naravno veoma je važna zaštita građana, bezbednost građana, jer su mnogi prevareni, oštećeni zbog toga što su ih turističke organizacije koristile. Tako da će bankarska garancija i polise osiguranja biti po mom mišljenju važan korak u smanjenju broja oštećenih turista.

Takođe, mislim da će se ovim zakonom na najbolji način omogućiti jedna zdrava konkurencija, odnosno da najjače, najbolje organizovane agencije ostanu na tržištu. Zakonom se daje i mogućnost podsticaja za agencije koje dovode strane turiste, što isto mislim da je veoma važna novina, ali njima se postavljaju i uslovi kako da se formiraju turističke organizacije, kako da se udružuju, zato što svaki grad, svaka opština nema takve potencijale da bi morala da ima turističku organizaciju.

Kampanja „Moja Srbija“ je dala dobre rezultate, dobro je što se ona produžava i na sledeću godinu. Građani su imali pritužbe na sami rok prijavljivanja za korišćenje vaučera i pripremajući se za ovu raspravu znam da je ministarstvo produžilo taj rok i to je dobro.

Ono što sam dužna još da vas pitam zbog velikog broja građana su procedure. Oni su svesni da određene uslove i procedure moraju da ispune da bi koristili ove vaučere, ali da li se one mogu na neki način još olakšati da bi oni brže taj postupak sprovodili.

Spomenuli ste u odgovoru mojoj koleginici Olgici Batić da je ministarstvo, odnosno Vlada predvidela određen broj sredstava za projekte za lokalne samouprave. Od 450 miliona potrošeno je samo 74 miliona. Ta informacija nije tačna, ali znam da veliki broj projekata nije iskorišćen zbog toga što jednostavno nisu bili adekvatni, nisu ispunjavali uslove i po tom pitanju moje pitanje je za vas – šta ministarstvo radi na boljoj iskorišćenosti sredstava koja su predviđena za projekte lokalnih samouprava i turističkim organizacija i agencijama u oblasti lokalne samouprave?

Podatak da je u ovom tromesečju ove godine 10,3% više turista posetilo Srbiju je svakako ohrabrujući. Tome je doprinela i liberalizacija koja je data za određene zemlje Bliskog Istoka i Latinske Amerike.

Takođe, rekli ste da učešće turizma u ukupnom društvenom proizvodu iznosi nekih 1,8% i da, izjavili ste da očekujete da u narednom periodu bude nekih 3%. Šta je potrebno još uraditi da bude 3% i kada očekujete to povećanje?

Za Srbiju je pored seoskog turizma veoma važan i banjski turizam. Znam da je ministarstvo dalo preporuku za određivanje privatizacionog savetnika koji će predložiti model za privatizaciju deset banja u Srbiji. Potpuno je jasno da nam je u razvoju banjskog turizma potreban svež i novi kapital, ali mislim da po tom pitanju možemo uzeti neka pozitivna iskustva i učiti od zemalja u okruženju. Mađarska ima 1.000 termalnih izvorišta kao i Srbija, ali ono što Srbija nema to su ti smeštajni kapaciteti koje Mađarska ima i koja po tom pitanju učestvuje sa 9% u bruto društvenom proizvodu zemlje i upošljava čak negde 11% ukupnog radno sposobnog stanovništva.

Mislim da negde mi kao građani ne shvatamo da su potrebna dugoročna ulaganja u razvoj turizma, nego jednostavno odustajemo od nekih podsticaja, od nekih ulaganja zbog toga što nemamo vrlo brzo obrt sredstava.

Mislim da ste vi kao ministarstvo i kao ljudi koji radite u ovoj oblasti potpuno svesni da se prihodi od turizma nalaze otprilike na svakom koraku, samo ih treba na najbolji mogući način kanalisati i iskoristiti.

Pripremajući se za ovu raspravu ne mogu zbog građana Srbije a da ne navedem još jedan pozitivan primer Velike Britanije koja je 2014. godine ostvarila dobit koliko je bila ukupna dobit Srbije za 2014. godinu, samo što su turisti dolazili da gledaju uživo britansku fudbalsku Premijer ligu.

Za mene je takođe fascinantna i Turska. Ona je šesta zemlja u svetu po posećenosti, a pre 30 godina je bila potpuno turistički neinteresantna. Nije je bilo skoro nigde. Ona je danas turistički bum i bez obzira na neko okruženje koje ima sa Sirijom i Irakom, vrlo nestabilno, ostvaruje preko 35 milijardi dolara prihoda i gotovo 42 miliona stranih turista posete ovu zemlju.

Dakle, kao što sam rekla, zakon je dobar. Imala bih još dva pitanja za vas. Pred raspravu o izmenama i dopunama Zakona o turizmu javljali su mi se određeni direktori turističkih organizacija u Srbiji koji su mi rekli da otprilike kriterijumi za kategorizaciju objekata nisu na najbolji način postavljeni. Nisam ulazila dublje u tu analizu, ali sam prosto htela da mi odgovorite na ovo pitanje.

S obzirom da je zakonom predviđeno da lokalne samouprave takođe angažuju inspekcijsku službu, moje pitanje je - kako to lokalne samouprave da urade kada nemaju mogućnost zapošljavanja? Znači, da li u toj oblasti imate neku vrstu preraspodele inspektora, a znamo da ih ima oko 100 i da je to veoma mali broj, da se vrši nadzor na terenu na teritoriji cele Republike Srbije?

Dakle, samo još jednom želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije podržati izmene i dopune ovog zakona i sporazume koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Filipovski.

Reč ima potpredsednik Vlade, dr Rasim Ljajić. Izvolite.

Da pokušam da odgovorim na ovih pet pitanja koja ste postavili.

Dakle, procedura za vaučere će biti sasvim sigurno pojednostavljena. Morali smo da budemo obazrivi, jer se radi o jednom pilot projektu. Bukvalno za četiri dana smo pripremili Uredbu o vaučerima, imajući u vidu i negativnu kampanju koja se vodila često i sa podsmehom za samu akciju i aktivnost.

Plašili smo se da ne dođe do zloupotreba i zato smo dali jednu proceduru koja, priznajem sada sa ovog stanovišta jeste malo zakomplikovala i verovatno smanjila broj onih koji bi te vaučere hteli da koriste, ali smo više na kraju nego zadovoljni.

Spomenuo sam već, oko 13.000 vaučera je izdato, 112.000 noćenja. Prema tome, ljudi su koristili vaučere i više od onih pet dana kao uslov da mogu da dobiju 5.000 dinara koliko iznosi vrednost vaučera.

Primili smo pritužbe građana, onih koji su bili zainteresovani, to će sada sve biti uzeto u obzir, kada budemo od 1. januara krenuli sa novom uredbom o vaučerima.

Što se tiče iskorišćenih sredstava, rekao sam da smo mi iskoristili ono što smo imali. Praktično, danas je istekao taj rok za prijavu projekata. Ostalo je dakle, mnogo projekata, preko stotinu projekata koje nećemo moći da finansiramo. Vrednost projekata je 915 miliona dinara, i to sam spomenuo, zato što nemamo sredstava u budžetu.

Mislim da ono što smo uspeli, to je neko i rekao tokom ove rasprave, da tema turizma je postala aktuelna, da su mnoge lokalne samouprave takođe mnogo više animirane i zainteresovane da pomognu razvoj turizma u svojim opštinama i mi očekujemo naredne godine mnogo kvalitetnijih projekata, osim ovih koje smo već dobili.

Što se tiče naše projekcije i plana da učešće turizma u BDP-u sa 1,8% povećamo na 3%. To zavisi od svih onih uslova koje su ovde spominjali oni koji su diskutovali.

Dakle, prvi uslov bez koga nema razvoja turizma nigde ne samo kod nas, to je infrastruktura. Sa ovakvim putevima, sa nedostatkom komunikacija možemo da radimo mnogo šta. Možemo da donesemo zakone, strategije, pravila, nažalost taj cilj neće biti ostvaren. Dakle, infrastruktura je ključna stvar.

Druga stvar, to su više funkcionalnih aerodroma, više niskobudžetskih avio kompanija koje lete i koje prevoze putnike po nižim cenama.

Četvrti uslov, to je da konačno privatizujemo banje i završimo proces privatizacije tih banja. Bez toga imamo jedan mrtav kapital koji ne iskorišćavamo u onoj meri, koji treba da bude iskorišćen.

Peta stvar, to je privlačenje i domaćih i stranih investicija u sektor turističke privrede. Treba nam više investicija u ovaj sektor, izgradnje novih hotela, novih turističkih objekata i takođe to je nešto bez čega nema ostvarenja ovog cilja od 3%.

Šesta stvar, i čini mi se da smo u tome delimično uspeli, a to je da turizam dobije značaj kao ekonomska, a ne kategorija samo za zabavu i razonodu. Turizam značajno doprinosi rastu privrede svake zemlje i mislimo da i kod nas postoji šansa da se to dogodi.

Što se tiče ovog pravilnika za kategorizaciju, on će sledeće nedelje biti donet. Dakle, radi se novi pravilnik o minimalno-tehničkim uslovima i drugi o standardima i on će ove neke nelogičnosti o kojima ste vi govorili i na koje s pravom ukazuju predstavnici društvenih organizacija otkloniti.

Turistička inspekcija na lokalu - neće biti dozvoljen prijem novih turističkih inspektora na lokalu, to je zabrana koja važi za sve, ali će lokalne samouprave koristiti postojeće komunalne inspektore, dakle, one inspektore koji i inače rade na lokalnom nivou, poveriće im se one nadležnosti o kojima smo govorili. Ukoliko za to nema kapaciteta, onda će se republička inspekcija, kao i do sada, baviti rešavanjem tih problema, odnosno inspekcijskog nadzora i u tim jedinicama lokalne samouprave. Prema tome, neće biti nikakve pravne praznine ili straha da će određeni prostor ostati nepokriven sa inspekcijskim nadzorom.

Zahvaljujem se gospodine ministre.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, uvaženi gosti iz ministarstva, poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, turizam je svakako najpropulzivnija grana privrede, jer ulaganje u turizam generiše razvoj saobraćaja, infrastrukture, prehrambene industrije, poljoprivredne industrije, nameštaja, tekstila, itd. Ali, istovremeno, razvoj turizma mora biti posledica sinergije različitih društvenih aktivnosti, jer nema, kao što je upravo ministar i sad rekao, nema turističke destinacije bez dobrog puta, bez hotelsko-ugostiteljskih komplekasa, ali, istovremeno i dobro osmišljene politike kulture, kao i brige o kulturnom nasleđu. Potrebni su nam dobri obrazovni programi, kako bi se pravili odgovarajući programi đačkog i omladinskog turizma.

Uloga Ministarstva turizma je da izrađuje strategiju razvoja ove grane, da razvija i promoviše turističke potencijale Srbije, kao i da u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije koordinira sve teritorijalne turističke organizacije i druge učesnike u turističkoj ponudi.

Ministarstvo i Turistička organizacija Srbije ostvaruju regionalnu saradnju, integrišu Srbiju u svetska, evropska i regionalna turistička udruženja, unapređuju nivo turističke ponude i proizvoda i istovremeno kontrolišu, nagrađuju, podstiču ali i sankcionišu sve delatnike u ovoj oblasti.

Turizam je privredna grana koja je podložna relativno čestim promenama, fleksibilna je, prilagođava se savremenim trendovima, koristi moderne savremene tehnologije i prati potrebe i zahteve korisnika.

Zbog svega ovog, Ministarstvo je izradilo Predlog izmene Zakona o turizmu. Naravno, govorimo o Zakonu koji je iz 2009. godine i koji je zbog svega ovoga što sam rekla i menjan 2010, 2011. i 2012. godine, a evo, danas imamo najnovije izmene.

Šta sve novo donosi ovaj zakon? Zakon se prevashodno usaglašava sa međunarodnim propisima i u međuvremenu donetim zakonima u Republici Srbiji. Zakonom se uvode novi savremeni metodi, pojmovi i oblasti poslovanja kroz te nove tehnologije, vrši se preraspodela nadležnosti, ojačava se upravljačka i kontrolna funkcija lokalne samouprave, ali istovremeno se turističke destinacije mogu poveriti na upravljanje destinacijskoj menadžment organizaciji, naravno, sve sa ciljem da se što veći broj turističkih sadržaja ponudi korisnicima.

Strategija razvoja turizma donosi se na minimalnih pet godina, po predlogu ovog zakona, a njena realizacija definiše se kroz akcioni plan, više puta pomenut, s pravom, jer mu je dat značaj.

Strategija razvoja turizma je sigurno najvažniji dokument kojim se prevashodno analiziraju preduslovi i sagledavaju prednosti i ograničenja jedne zemlje, trendovi i potencijali, međunarodni i lokalni, definišu se ciljevi i strategije. Novo u ovom zakonu je obavezna izrada tog akcionog plana i evo, da se ne bih ponavljala, sve ono što su rekle i kolege, strategija prethodna verovatno i nije zaživela zbog toga što nije ni postojao akcioni plan.

Najbitnija novina u predloženom zakonu je planiranje posebnih podsticajnih sredstava u budžetu Srbije za promotivne, razvojne i edukativne programe u turizmu. Trenutno se iz budžeta Srbije odvaja, ako se ne varam, ministre, rekoste 450 miliona evra, ja sam našla možda neku drugačiju, manju statistiku, ali dobro je da je 450 miliona evra za unapređenje turizma i ovo, bez obzira…

(Rasim Ljajić, s mesta: Dinara.)

Naravno, radi se o dinarima. I naravno da je ovo svakako nedovoljno.

S druge strane, zakonom je proširena nadležnost TOS-a jer TOS ima svoju nadležnost kako na promociji domaćeg proizvoda u inostranstvu, ali, s druge strane, on, prema svojoj sistematizaciji i poslu bi trebalo da mnogo aktivnije učestvuje na poboljšanju kvaliteta domaćeg proizvoda.

Mislim da je važno reći da Turistička organizacija Srbije je ostavila svoj trag kroz različite promotivne skupove i sajmove, predstavljajući privredu Srbije, ali mislim da je relativno malo uradila na koordinaciji, poboljšanju kvaliteta turističke ponude Srbije.

Šta kažu naša i svetska statistika? Vidni su rezultati i napredak u prihodima od turizma u prethodne dve godine. Direktni prihodi od turizma u 2013. godini bili su 1,053 milijarde dolara, u 2014. godini je ostvaren skok od 4,5% na 1,1 milijardu dolara, a u 2015. godini, čitala sam neke vaše izjave, očekuje se 1,3 milijarde dolara prihoda od turizma.

Da li smo u potpunosti zadovoljni? Sigurno da nismo. Kao što malo pre rekoste da je prihod od turizma u bruto društvenom proizvodu nekih 1,8% ili 1,9%, što je svakako nedovoljno kada uporedimo sa zemljama u okruženju i kada znamo da je, recimo, u Hrvatskoj taj procenat 12,2%, mada oni jesu prevashodno zemlja turizma, u Crnoj Gori je 9,8%, ali i u Bosni i Hercegovini 3%. Evropski prosek prihoda od turizma je 10%. Mislim da je ovo ministarstvo u ovom sastavu uradilo jako puno i dosta. Naravno, u uverenju smo da će se taj pozitivni trend i nastaviti. Broj zaposlenih u turizmu Srbije je negde oko 35.000, a sa povezanim granama 86.000.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, da neke skeptike razuverimo, kaže se ovako - u periodu januar-jul 2015. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 1.376.000 turista, što je 13% više u odnosu na period januar-jul 2014. godine. Domaćih je bilo, da ne brojim cifre, 13% više, što je ukupno 55% od ukupnog broja gostiju, a inostranih je isto 13% više. Ali, taj se odnos, koji je ranije bio uvek mnogo više u korist domaćih gostiju, sada nekako izbalansirao, pa je taj odnos 55% na prema 40% malo uravnoteženiji. U Beogradu je više 10% stranih gostiju, a u banjskim mestima 36, no polazište je relativno malo, radi se o 42.000 gostiju. Ima dosta porasta i u poseti planinskih mesta - 15%, i tako redom.

Statistike su prilično dobre. Dosta sam razmišljala, ministre, i reći ću vam nešto što sigurno nećete voleti da čujete. Očekujem da se na lestvici vaših prijatelja spustim za jedan stepenik niže, ali sam od jako mnogo ljudi koji se bave turizmom, kako stranih tako i domaćih, čula jednu rečenicu, a to je – najlepše što je moglo da se dogodi turizmu, to je Rasim Ljajić. Znam da ne volite, a ni ja ne volim ovakvu komunikaciju, ali eto, prosto, moje je bilo da kažem, ne radi vas, ne radi poslanika, ne radi Ministarstva, nego radi javnosti.

Šta kažu svetske statistike? Kažu da od 2000. do 2014. godine porast prihoda od turizma stalno raste, sem nekog izuzetka u 2009. godini, te je sa nekih polaznih 475 milijardi dolara u nekoj 2000. godini, zaključno sa 2014. godini, porastao na 1.245 milijardi dolara.

Naravno da je sada jasno zašto toliko svi pričamo o turizmu i zašto svi akcenat stavljamo na razvoj turizma, 10% svetske privrede bez prihoda zapravo otpada na turizam. Dobro bi bilo kada bi taj procenat uspeli da ostvarimo u našoj zemlji. Od 184 zemlje, Srbija je trenutno na 102. mestu i nadam se da, od promena zakona pa i malo više ozbiljnosti u svim segmentima turističke privrede, će se to mesto popeti naviše.

U svim statistikama Srbija stoji dobro. Međutim, mi smo postavili, vi kao ministarstvo, mi kao poslanici, kroz ovaj zakon postavili malo ambicioznije ciljeve jer treba prihodovati više, a za to je potrebno usvojiti novu strategiju razvoja turizma i akcioni plan, planski ulagati u turizam i infrastrukturu, ulagati u edukaciju, što naravno zakon donosi, aktivno učestvovati u konkursima za EU fonda u oblastima turizma, potrebno je pratiti svetske trendove i osluškivati zahteve savremenog turiste koji hoće aktivan i sadržajan odmor.

Ovaj zakon donosi izmene u odnosu na prethodne baš u pravcu svega ovog što sam navela. Znači, imamo finansijske podsticaje, imamo edukaciju, zaštita interesa turiste, principijelne sankcije prema počiniocima, uspostavljanje standarda i ostalo. Država stvara ambijent za ulaganje u turizam i dobro je, ali ne znam koliko je dovoljno, da se podstiče receptiva jer trenutno u Srbiji, od svih agencija, svega 4% se bavi receptivom. Potrebno je obezbediti stabilna budžetska sredstva i maksimalno se angažovati na konkursima za EU fondove.

S druge strane, razvoj turizma nije samo posao jednog ministarstva, već to mora biti strategija, opredeljenje države i potrebna je sinergija svih činioca o kome ste pričali, kako vi, ministre, tako i većina poslanika. Nema banjskog turizma bez dogovora sa Ministarstvom zdravlja, takođe nema bez dobre socijalne politike. Šta nam je sa sportskim turizmom, šta nam je sa prosvetnim turizmom?

Hrvatska je u svojoj strategiji razvoja turizma navela da prioritete daje turističkim granama koje donose siguran profit i za koje postoje finansijski podsticaji u EU, a to su: nautički turizam, tu mislim da nemamo mnogo šanse, poslovni, kulturni, zdravstveni, gastronomija, enologija, ruralni, golf turizam, poslovni i sportski turizam i eko turizam. Podvlačim da golf turizam navode kao potpuno odvojen od sportskog turima. O tome ću možda nešto malo više reći kasnije.

Predpristupni IPA programi planirani su i za infrastrukturu i za unapređenje ljudskih resursa kroz obrazovanje. Turizam je industrija zabave i užitka, te se sa ulaganjem u kadrove postiže jedan novi nivo turističke ponude. U Srbiji je u usponu kongresni turizam i mi imamo dosta preduslova da ga razvijamo, ali mislim da treba da obogatimo prateće sadržaje, kako bismo se kandidovali i bolje plasirali na tom spisku destinacija kongresnog turizma.

Svetska turistička organizacija je u junu ove godine organizovala u Antverpenu konferenciju gde su tačno definisani prioriteti pri izboru kongresnih destinacija. Gosti kongresa traže dodatni sadržaj i, recimo, jedno od pitanja je bilo – koliko grad ima golf terena u okruženju. Na žalost, cela Srbija ima samo dva terena sa po devet rupa, tako da koristim ovu priliku da malo ponešto kažem i iniciram eventualno razmišljanja na temu razvoja golf turizma.

Evo malo statistike. Prema „Oksford ekonomiks“, golf u Evropi ostvaruje prihod od 48,3 milijarde evra, od toga na golf turizam otpada – turizam - ovo generiše prihode ukupno golf, ali na golf turizam otpada 7,8 milijardi evra. U svojoj strategiji Hrvatska takođe navodi - golferi godišnje Irskoj donesu 240 miliona evra, Hrvatska želi zaraditi više. Ajde da mi zaradimo malo manje, ali da zaradimo nešto od toga. Hrvatska će uskoro imati osam golf terena. U Evropi ih ima 6.757 terena, golfera ima 7.800.000, najviše u Engleskoj 1,5 milion, 600.000 Francuska, Nemačka 400.000, Austrija i Italija po 100.000, Češka, recimo, 55.000, u Srbiji i Hrvatskoj ih ima po hiljadu. Bugarska, sa svega 1.500 golfera, ima sedam golf terena i već je svrstana u jednu od najpoželjnijih turističkih golf destinacija, a naravno, najbolji primer je Grad Belek u Turskoj, koji je bio jedno obično ribarsko mesto sa lepim plažama, loše posećen. Oni su napravili 20 golf terena. Zbog izuzetno velike tražnje, nedostataka termina za igranje, oni trenutno grade još tri golf terena. Antalija je jedna od naj, naj, najpoželjnijih golf destinacija.

Naravno, nisu uvek potrebni veliki projekti da bi se stalo na mapu svetskih turističkih destinacija. Svake godine u januaru mesecu, Svetska turistička organizacija UN-a dodeljuje nagradu za turističku izuzetnost. Ove godine je u Madridu podeljeno 14 nagrada. Ja ću reći samo neke, prosto da shvatimo o kom nivou se kandidovanih projekata radi nagrađenih. Recimo, Turistička organizacija Perua je dobila nagradu za projekat „A šta ti planiraš?“, Turistička organizacija Hrvatske „Ukusi i mirisi Lošinja“, kamp u Tanzaniji, eto, šta može pružiti jedan kamp, Amsterdam, naravno, kao kongresna destinacija.

Na samom kraju, želim da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, podržati ovaj zakon jer verifikuje bilateralne sporazume i regionalnu saradnju, planira zajedničke turističke proizvode, održivi razvoj i konkurentnost, afirmiše državne podsticaje u turizmu i privatni sektor i ulaže u edukaciju podizanja nivoa kvaliteta turističkih destinacija. Sve to, naravno, imaće za kraj kako bolje zapošljavanje, tako, naravno, i ekonomski razvoj. Hvala vam.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, šef poslaničke grupe. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade i gosti iz Ministarstva, prvo da pozdravim činjenicu da ovaj vaš zakon koji danas branite ispred Vlade nije došao u proceduru skupštinsku onako kako po pravilu dolaze zakoni iz Vlade po hitnom postupku, bez mogućnosti da se poslanici upoznaju na pravi način sa predloženim rešenjima, da se konsultuju i pripreme za raspravu. Hvala vam na tome. Nadam se da ćete, kao potpredsednik Vlade, uspeti da utičete malo na vladu da i drugi članovi Vlade rade na vaš način, da sistematski prilaze promenama zakona i da nam ih ovde šalju bez oznake „hitan postupak“, kako bi nam omogućili da pročitamo zakone i dobro se pripremimo za njih.

Ono što je meni bilo zanimljivo na početku je – zakon je, iako su izmene i dopune, prilično obiman. Preko 60 članova je da se menjaju važeće odredbe zakona. Vi znate da, po pravilu, ako se pola odredaba zakona menja, treba da se piše nov zakon. Ovo je negde tu na granici. Možda je mogao da se napiše i nov zakon, ali mi je drago da je ovaj važeći zakon, osnovni zakon koji se danas menja, donet 2009. godine, menjan je posle 2010, 2011. i 2012. godine i da, eto, nešto iz tog strašnog vremena, lošeg i užasnog, moglo je da koristi građanima Srbije i u prethodne tri godine dovoljno dobro da se turizam razvija. Nažalost, turizam se nije razvijao u Srbiji u onoj meri u kojoj se razvija u svetu. Danas smo malo nešto slušali o tome koliko je to važna grana, koliko donosi novaca državama, koliko zapošljava građana. Nažalost, mi smo dosta ispod tog nivoa. Ja se nadam da će ove izmene doprineti da se stvari tu dodatno poboljšaju.

Ono što me, međutim, brine je činjenica, gledao sam malo, recimo, koliki je odnos učešća u prihodima od turizma, ostvarenog broja noćenja i sličnih stvari, domaćih i stranih turista. Uzeo sam da gledam podatke za Španiju, koja je jedna svetska turistička destinacija. I pored toga što veliki broj stranih turista dolazi, 55% prihoda i broja noćenja u Španiji ostvare domaći turisti. Oni su imali ogroman pad 2009. godine zato što u vreme svetske ekonomske krize pre svega je domaći turizam bio ugrožen. Mi, nažalost, koliko god ovde pričali o razvoju turizma i merama za kojima je Vlada ove godine posegnula vezano za ove vaučere, bojim se da ne možemo da očekujemo značajniji rast domaćeg turizma sa ovako niskim prihodima građana. Ovo vam pre svega govorim kao potpredsedniku Vlade, a ne kao ministru.

Znači, ova Vlada, evo tri i po godine njenog mandata, svake godine prosečne zarade su sve manje i manje. U takvim uslovima nije realno očekivati da ljudi koji nemaju dovoljno novca da prežive, da kupe osnovne potrepštine, da plate račune koji rastu, poreze koji rastu i sve to mogu da odvoje novac i za domaći turizam.

Drugi problem je naravno ponuda koju Srbija može da ponudi. Mi nemamo more, određeni broj ljudi voli preko leta da ode na more, a vidim da su od premijera doživeli kritiku ove godine što su se usudili da idu na more. Kako to oni eto troše pare na more, a onda posle traže pare ili subvencije države za besplatne udžbenike ili nešto slično. Nisam zaista mogao da vidim nikakvu vezu između te dve stvari, ali mislim da način da primoravamo građane takvim izjavama da se oni okrenu domaćem turizmu jednostavno nije odgovarajući i neće doneti efekta. Ono što treba da se radi, ono što ste vi rekli, razvoj infrastrukture, edukacija, ulaganje u projekte i programe.

Dobro je, i ja se slažem sa vama što je budžet za turizam u odnosu na 2014. godinu povećan sa nula na 450 miliona dinara. Ne znam koliko ćete se izboriti u narednoj godini da bude budžet ali mislim da je to način, a meni je bilo zanimljivo, vi ste nekoliko puta u diskusiji rekli ovde kako nam nedostaju funkcionalni aerodromi i veći broj „lou kost“ kompanija kako bi se razvijao pre svega taj međunarodni strani turizam. Činjenica jeste da je u mandatu ove Vlade smanjen broj „lou kost“ kompanija koje lete iz Srbije, da je to urađeno zato što favorizovala domaća avio kompanija. Imamo jednu stranu kompaniju, da ne govorim sada ovde imena jer neću nikoga da reklamiram ali činjenica je da je ona vodeća u regionu, ima ogroman rast, sada je najavio kupovinu 120 aviona erbasova, ona smanjuje svake godine broj letova iz Srbije. Nadam se da u toj strategiji će nešto biti preduzeto po tom pitanju. Dobro je da Srbija ima nacionalnog prevoznika ali mislim da on ne treba da bude konkurencija „lou kost“ kompanijama nego da jedno drugo područje i drugu ciljnu grupu turista obuhvati.

Sada nekoliko stvari vezano za konkretna zakonska rešenja. Koliko sam iz čitanja uspeo da shvatim najveći broj toga je ispravljanje nečega što se u praksi u prethodnim godinama pokazalo kao nedovoljno jasno, vezano za termine ili neke stvari precizne, preciziraju bolje i bolje urede kao i usklađivanje sa evropskim direktivama i mi to pozdravljamo i mislimo da su ta rešenja dobra.

Imamo nekoliko sugestija, dali smo amandmane vezano za to i ono što mi je recimo, bilo interesantno jeste da se vraća odredba koja je postojala u starom zakonu, odnosno izmenjena je poslednji put, a vezano je za deo troškova koji se odnose na polaganje stručnih ispita turističkih vodiča. To je ranije bilo na trošku onih koji su polagali te stručne ispite, a izmenama 2012. godine to je vraćeno na teret lokalnih samouprava i očigledno da u budžetu nije bilo dovoljno novca. Verovatno je to rezultovalo manjim brojem turističkih vodiča i sada se vraća ovo rešenje da će te troškove snositi oni koji žele da budu turistički vodiči. U krajnjoj liniji vidim da će ti troškovi sada, troškovi polaganja ispita, izdavanja licenci o legitimaciji sada biti prihod budžeta. Nadam se da će taj deo prihoda ostajati u budžetu vašeg ministarstva za razvoj turizma i turističkih projekata o kojima smo ranije govorili.

Ono što smatramo da bi bilo dobro to je izmena koja se tiče imenovanja direktora Turističke organizacije Srbije. Vi kažete da se definišu uslovi za direktora i predlaže se da ga imenuje Vlada, a shodno tome i lokalne samouprave, tamo gde postoje turističke organizacije osnovane u lokalnim samoupravama mi smo dodali da taj izbor treba da bude na osnovu javnog konkursa. Jednostavno, politika ove Vlade jeste veća transparentnost u odnosu na one prethodne i smatramo i nadamo se da ćete prihvatiti ovo naše rešenje.

Ono što nas brine i ono što sam ja slušao ovde od većine kolega poslanika i od ministra u prethodnoj raspravi to je činjenica da je jedan od problema i velika siva zona u ovoj oblasti turizma.

U obrazloženju ovog zakona govori se o tome da će se usvajanjem izmena ovih rešenja smanjiti taj turizam, a ono što je mene brinulo, ja nisam video da će se povećati, odnosno na koji način će se povećati broj inspektora jer je kao jedan od razloga za porast i nemogućnost da se izborimo sa sivom zonom u turizmu naveden je mali broj inspektora. Kaže se da na Kopaoniku nema uopšte ili u Vrnjačkoj Banji samo jedan, ali me je zabrinulo, vi ste sada rekli da neće biti novog zapošljavanja na mestima inspektora nego će to preuzeti komunalna policija u određenim segmentima. Nisam siguran da je to dovoljno i jednostavno koristim ovu priliku da vas pitam da li, pošto ja to nisam mogao da pročitam u obrazloženju zakona, da li je planirano povećanje broja inspektora ili neka reorganizacija. Na koji način, kojim konkretnim merama, koliko para država namerava da potroši, jer je to neophodno kako bi se smanjila ta siva zona u turizmu, pa vas molim ministre za odgovor.

Na kraju vi ste u svom izlaganju rekli da je predviđeno do kraja ove godine, čini mi se šest podzakonskih akata da se donese i tri u punom tromesečju sledeće godine. Mi smo primetili da vi niste u zakon stavili rok za ta podzakonska akta i mi smo stavili jedan amandman koji se donekle uklapa sa ovim rokovima koje ste vi predvideli. Mi mislimo i to je praksa naše poslaničke grupe da ne ostavljamo taj rok da bude na slobodnu volju ministarstava za donošenje podzakonskih akata, jer je jedna od glavnih zamerki ljudi koji se bave privredom u Srbiji to da se podzakonska akta ne donose na vreme, a u nekim slučajevima čuli smo da se ne donesu nikada. Negde je, čini mi se, prosečno vreme za donošenje podzakonskih akata u Srbiji 715 dana. Znači, skoro dve godine. Molim vas, s obzirom da je našim rokom predviđeno tri meseca, a vi ste sada rekli da vam treba nekih pola godine, da probamo da zakonskim rešenjem obavežemo vas. Ja mogu vama da verujem da vi na tome radite i da je to pripremljeno, a mislim da je dobro da se ustanovi ta praksa da se zakonom odredi vreme u kome će biti doneta pozakonska akta, jer to praktično omogućava primenu zakona. Ovako ćemo dolaziti u situaciju, kao što smo čuli da su pojedina zakonska rešenja koja postoje u starom zakonu, jednostavno zato što nisu doneta podzakonska akta, nisu bila primenjena i nismo ostvarili onaj efekat koji je zakon trebalo da ostvari do kraja.

Mi ćemo vezano za ove izmene i dopune zakona se opredeliti na kraju rasprave i u celini i u pojedinostima. Smatramo da je u principu zakon dobar i nema puno spornih stvari u njemu, ali želimo da vidimo kako će se ministarstvo odnositi prema našim amandmanima. Što se tiče međunarodnih sporazuma oni su nam naravno prihvatljivi i naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS će glasati za sve sporazume u danu za glasanje.

Zahvaljujem se.

Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Rasim Ljajić.

Samo nekoliko pojašnjenja, nije replika na to što je gospodin Đurišić rekao. Dakle, ove godine posle dužeg niza imamo rast broja domaćih i stranih turista i to je približno isto oko 12,5% i jednih i drugih, što jeste značajno jer smo prošle godine u istom periodu objektivno, pre svega zbog poplava imali pad domaćih turista, za više od 10%. Taj rast je i u planinskim centrima i u banjskim mestima, imamo i rast broja noćenja domaćih turista za 6,7%.

Ovde imam i preciznu statistiku, dakle, domaćih turista je bilo 911 hiljada ove godine. Pojedinačna mesta, domaćih turista, najviše je boravilo u Vrnjačkoj banji 111 hiljada, što je porast za 20,5%, u Beogradu, imamo pad domaćih turista od 1,3%, 104 hiljade je boravilo u Beogradu. Na Zlatiboru je rast 30% ili 79 hiljada, na Kopaoniku 66 hiljada ili porast od 42,4%.

Veliki porast je zbog niske osnove zabeležen na Divčibarama, čak 62%, Staroj planini čak 42%. Od banja, tu je banja Vrujci, 27%, Vrdnik 24%, Vrnjačka banja sa 20,5% i Prolom banja 20%.

Prema tome, i pored objektivno smanjene kupovne moći zbog globalne krize, zbog ekonomske krize, reformi koje sprovodimo, imali smo porast broja domaćih turista i to jeste veliki uspeh. Uspeh jeste i zbog činjenice da je ova akcija dala više nego dobre rezultate oko podele vaučera.

Nismo mi imali nikakvu nameru da se takmičimo sa onima koji će da letuju negde na moru i to je unapred izgubljena bitka i niko nije imao ambiciju da mi sada iznosimo argumente zašto je bolje letovati ovde, a ne na moru.

Mi smo samo izašli sa jednom akcijom koja je imala za cilj da pomogne onima koji se odluče da deo odmora provedu u Srbiji i rezultat toga je najmanje, a mi očekujemo da će za ovih 15 dana taj broj biti veći, jeste 120 hiljada noćenja, koje su iskoristili građani sa vaučerima, a njih je bilo 13 hiljada i 100 do jučerašnjeg dana.

Što se tiče polaganja ispita, mi smo vratili rešenje koje je bilo pre dve godine, jer je ovo rešenje bilo necelishodno i ono je uvedeno navodno u onoj giljotini procesa, ako se sećamo, ali pokazalo se da nije racionalno.

Imali smo ograničena sredstva u budžetu, a ogroman broj prijavljenih vodiča i sada jedni polažu besplatno, a za druge nema novca da to urade i stručni ispit nigde nije besplatan i moramo da se vraćamo na rešenja za koja smatramo da je u ovom trenutku mnogo celishodnije, a na kraju krajeva, i sa stanovišta budžeta, racionalnije.

Što se tiče izbora direktora, nemam ništa protiv da se oni biraju na konkursima i mi smo naznačili jasno ovaj uslov i pravila koja treba da se ispoštuju, međutim, u toku procesa izrade zakona, dobili smo tumačenje da po Zakonu o javnim službama, oni će se birati, a to je ovako rešenje koje ste i vi spomenuli.