Zahvaljujem.
Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, u svom izlaganju danas u raspravi u načelu, najviše pažnje posvetiću predloženim izmenama i dopunama Zakona o turizmu, koji u pravno-tehničko smislu predstavlja prilično dobro rešenje. U jezičkom smislu, može se poboljšati i naravno, podneti su i određeni amandmani za koje smatram da mogu doprineti poboljšanju upravo ovog teksta zakona. Suštinski, svakako jeste jedan predlog koji upotpunjuje materiju turizma i doprinosi svemu onome za šta je postojala i preka potreba već neko izvesno vreme u našoj zemlji.
Iako se često navodi da je Zakon o turizmu, koji je usvojen i koji je stupio na pravnu snagu 2012. godine, na sistemski način regulisao oblast turizma, sa čime se donekle mogu složiti, upravo brojni problemi praktične prirode demantuju tako nešto, a sa kojima se upravo suočavaju nosioci turističke privrede u našoj zemlji. Upravo je uzročnik izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo, a za čijom raspravom i, nadam se, usvajanjem je postojala potreba.
Strategija razvoja turizma Republike Srbije, koja je doneta, čini mi se, 2006. godine, ispravite me ako sam pogrešila što se godine tiče, i to bez akcionog plana, svaka strategija doneta bez akcionog plana ne predstavlja ništa drugo do spisak pisanih lepih želja koje se ne mogu ni na koji način realizovati, predviđalo je mnogo toga u domenu turizma, čime bi se stanje u ovoj oblasti moglo popraviti, ali malo toga, odnosno gotovo ništa nije učinjeno, ni realizovano.
Tako, recimo, ta ista pomenuta strategija predviđala je da će rezultati njene primene biti sledeći, navešću samo neke od njih, to je: postizanje povećanja konkurentnosti srpskog turizma, povećanje deviznog priliva, povećanje turističkog prometa, rast zaposlenosti putem turizma itd.
Vreme je to koje je svima nama pokazalo da su rezultati primene, pa može se reći, minorni, da ne budem baš gruba i upotrebim reč gotovo ne postojeći. Turizam, naravno, u našoj zemlji nikada nije bila tema koja bi preterano zaokupila pažnju javnosti, niti ozbiljna tema koja u prvom mestu zaokuplja pažnju razvojne politike Republike Srbije.
Jeste prioritetan zadatak ovih predloženih izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo upravo smanjenje sive ekonomije, a u kom cilju se i vrši preraspodela prava, obaveza i ovlašćenje inspekcijskih službi, ali mislim da ukoliko je to prioritetan cilj, onda ne sme da bude ni jedini.
Normativno ono se može predvideti, ali u praksi ta siva ekonomija, čini mi se, će i u budućnosti biti prisutna. Nismo mi mnogo na planu turizma značajnije odmakli u odnosu na neke prethodne godine, niti se popravili. U prilog tome i dalje govore podaci da su u naši turistički proizvodi nedovoljno, necelishodno, neadekvatno razvijeni i da sa smeštajnim kapacitetima, u odnosu i na susedne zemlje, ali i u odnosu na konkurentske zemlje, mi prilično kasnimo.
Ono što je naš najveći nedostatak i paradoks u razvijenim zemljama jeste što smo mi bili ti koji smo se prvi upustili u postupak privatizacije i privatizovali sve što se privatizovati da, a onda smo se naknadno setili da eto postoji i nešto što se zove restitucija, čiji su danas predmet, to moram napomenuti, i brojni nacionalizovani hoteli. Da ovde ne bi širila priču i vraćala se na 1946. godinu, pa izmene i dopune Zakona o nacionalizaciji privrednih subjekata iz 1948. godine itd. Značajnijih ulaganja nije da nema, ali čini mi se da su ona prilično nedovoljna.
Takođe, nedovoljna je i atraktivnosti turističkih ponuda, koja se ovim predloženim izmenama i dopunama izgleda da poboljšati, a što se tiče investicija u infrastrukturno održavanje turističkih destinacija, čini mi se da je to jedna posebna tema kojom bi se mogli baviti i o kojoj bi mogli raspravljati danima.
Otuda se učešće sive ekonomije u domenu turizma jednostavno sagledava kao sve prisutno. Svesni smo činjenice da se upravo ta pomenuta siva ekonomija, kao prioritetan zadatak i cilj ovih predloženih izmena i dopuna ne može iskoreniti preko noći, sve i da su predložene izmene i dopune pravno-tehnički, normativno, kako god hoćete, besprekorno urađene.
Ne sporim da ima dosta dobrih rešenja, to sam već i sama rekla, koja se tiču prvenstveno pomenutih ovlašćenja inspekcijskih službi, upravljanja turističkim prostorom, pa do odredbi koje su pretežno, zapravo ne pretežno, nego zasigurno tehničkih karaktera, a tiču se usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o zaštiti potrošača.
Ono što kod nas postoji i što je vidno jesu ti strateški nedostaci koji se moraju rešavati da bi mi onda dali sebi za pravo da možemo da tvrdimo, kao što se to i čini u razlozima za donošenjem zakona, kada se kaže da se donošenjem akta stvara pravni okvir za uspešnu i efikasno upravljanje razvojem turizma, kao i da se nastoji da se omogući i viši stepen efikasnosti u radu svih subjekata u ovoj oblasti i stvaranje novih tržišnih mogućnosti.
Čini mi se da bi postojalo to efikasno upravljanje razvojem turizma, pretpostavka je, bar po mom ličnom mišljenju, da prvo mora da postoji efikasan razvoj turizma da bi do razvoja upravljanja i došlo. Činjenice u tom smislu jesu sledeće: nas još uvek nema, i to treba otvoreno i jasno reći, kao turističke destinacije na međunarodnom tržištu, jednostavno prepoznati nismo, iako imamo, naravno sve potencijale koje nam idu u prilog tome; imamo jednu potpuno nesređenu, gotovo neartikulisanu prostornu urbanističku regulativu, koja jede sve oko sebe. Neću ovde širiti temu, pa govoriti o nekim drugim problemima, koji se tiču, recimo, državnog premera i katastra. Zatim, imamo ne fleksibilan, neefikasan sistem zapošljavanja, nedovoljnu obrazovanost i ovim izmenama i dopunama upravo se čini značajan pomak ka tome da jednostavno u domenu turizma obitavaju oni ljudi koji poseduju dovoljno znanja, imaju dovoljno obrazovnog kapaciteta i stručnih kvalifikacija da se bave poslovima koji su i navedeni u samom zakonu. Zatim, imamo ograničenost pristupa u smislu nedovoljnog broja, recimo funkcionalnih aerodroma, ne posedujemo nisko-budžetne avio prevoznike, niti činimo bilo šta po tom pitanju.
Imamo, naravno, jedan sveopšti, u najmanju ruku, javašluk i u drumskom i u železničkom i u rečnom saobraćaju. Mogli smo, recimo da vidimo kako se letos, u jeku turističke sezone, obavljaju, recimo, radovi na auto-putu, kako se zatvaraju deonice, kako se stvaraju gužve, kako besne turisti koji prolaze kroz zemlju Srbiju, kao tranzitnu zemlju, odlazeći na more, recimo u Grčku. Ukoliko se opredelite da boravite i da za svoj odmor izaberete neko od naših mesta koje je prilično, da kažem, ne pristupačno, onda dolazite u dilemu da li će vam pre zbog stanja naše infrastrukture, ovde govorim u prvom redu o drumskom saobraćaju, otpasti točak na automobilu ili se pomeriti bubreg.
U kontekstu cilja razvoja turizma u našoj zemlji, naša infrastruktura, kao što sam već pomenula, nije onakva kakva bi trebala da bude i ni na koji način ne može doprineti onome što se naziva obezbeđenje razvoja pozitivne međunarodne slike.
Na ovom mestu moram da ukažem na nešto što sam čula pre par dana, a vezano je za turizam. Naravno, ovde u našem komšiluku, u ulici Dečanskoj, išla sam iza grupe turista iz Francuske, vodio ih je turistički vodič i čula sam vrlo jasno vodiča kako im kaže, budući da su izlazili iz Istorijskog muzeja Srbije, pokazao bih ja vama i Narodni muzej, nego je on zatvoren 12 godina i sve vlasti u Srbiji 12 godina govore kako će nešto učiniti po tom pitanju, ali eto ništa ne čine, tako da znate i ovo je slika našeg glavnog grada, dobrodošli u Srbiju. Mislim da to nije nešto što bilo koji stranac, posetilac u glavnom gradu treba da čuje, ali nažalost to je istina i to nikako nije slika i nije ništa reprezentativno što bi trebalo da predstavlja deo našeg kulturnog turizma u Srbiji.
Kada sam već spomenula nedovoljno obrazovanje , značajne pomake u cilju koje se čine predloženim izmenama i dopunama, dobro je što se propisuje obaveza u pogledu stručne spreme i radnog iskustva za direktore turističke organizacije, jer je pojava nestručnih kadrova, koje sam pomenula, toliko upadljiva, toliko očigledna, i to ne samo u domenu turizma, već u svakoj sferi našeg društvenog života da pothitno nameće preuzimanje aktivnih mera kako bi se to sprečilo za ubuduće.
Dobro je što se striktno propisuju uslovi pod kojima se putovanja mogu realizovati od strane sindikalnih organizacija. To je nešto što ste i vi u toku uvodnog izlaganja već napomenuli, ali i drugih udruženja i drugih organizacija, budući da je bilo dosta zloupotreba u proteklom periodu po tom pitanju.
Ovlašćenim inspekcijskim organima poveren je deo nadzora nad primenom samog zakona i u tom cilju je izvršena preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. To predstavlja jedno od dobrih rešenja čime se ostvaruje veća i teritorijalna pokrivenost, ali se pojačava kontrola naplate i uplate izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave.
Već neko vreme unazad mogli smo po medijima, kada je najavljivan predlog izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo, čuti da u budžetu za razvoj turizma u Srbiji, naravno, nije sporan, postoje dovoljna sredstva za tako nešto. Mislim da novca u budžetu za tako nešto nema, ali dobro, tu ste da me demantujete. Ukoliko ima, onda se postavlja pitanje – zašto u zemlji u kojoj se uvode mere štednje, kako je moguće da imamo novca za razvoj turizma, a sa druge strane smanjujemo penzije penzionerima i smanjujemo plate?
Procenjeno je da će pozitivni efekti zakona na građane privredu u budžet Republike Srbije budžet, a jedinica lokalne samouprave daleko prevazići troškove koje će njegova primena stvoriti. Ja bih naravno volela da ovako nešto bude ostvareno ali izražavam svoju sumnju i zabrinutost jer se ne može koncipirati turizam kao uzročnik privrednog razvoja. Upravo je suprotno, privredni razvoj je taj koji određuje dinamiku razvoja turizma i to nije samo u nedovoljno razvijenim zemljama kojim mi svakako pripadamo, nego i u razvijenim zemljama.
Što se tiče preduslova za uvođenje turističkih klastera, treba naglasiti da je upravo turistička konkurentnost se i stvara na nivou turističkih klastera, a ne kako se vrlo često to pogrešno i misli i nameće na jednom nacionalnom nivou. Suštinski, danas se više u ozbiljnim zemljama i ne govori o turistički konkurentnim državama, već se govori o državama koje poseduju manje ili više konkurentne turističke klastere.
Predložene izmene i dopune jesu rezultat javne rasprave na kojoj su učestvovali, odazvali se ili svoje učešće, naravno, zauzeli brojni akteri, a po završetku te javne rasprave organizovano je i nekoliko sastanaka koji su i stvorili potrebu za njihovim održavanjem čime je zapravo resorno ministarstvo kao predlagač ovih izmena i dopuna pokazalo da ima sluha da uvaži potrebe svih onih koji predlože predloge, a ti predlozi se ocene kao celishodni, kao ispravni, kao jedna dobra rešenja i kao stručna rešenje i uistinu predstavljaju ista takva rešenja poput predloga predstavnika Udruženja seoskih turističkih domaćinstava i Kamping asocijacije Srbije da se i u okviru kategorisanog seoskog turističkog domaćinstva upravo domaćinima i omogući pružanje usluga smeštaja na otvorenom. Ovo je samo jedan od primera kako ministarstvo jednostavno je osetilo potrebu da uvaži sve ono što se pokaže kao dobro rešenje, zavisno od predlagača koji su ih ponudili.
Ja se nadam da su bar neki od navedenih podzakonskih akata koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona i u praksi već spremni ili su već u fazi izrade, budući da treba napomenuti da smo svedoci da se neki zakoni u zemlji Srbiji nisu primenjivali zato što nikada nisu doneti podzakonski akti od kojih bi zavisila njihova primena.
Neophodnost podsticanja razvoja turizma svakako predstavlja rešenje kojim se obezbeđuju sredstva za učešće u finansiranju promotivnih aktivnosti turističkih destinacija i turističkih mesta što je preko potrebno, kao naravno i turističko kulturnih i turističkih manifestacija i u zemlji, ali i u inostranstvu i programa edukacije i usavršavanja veština zaposlenih upravo u turizmu.
Promocija turističkih vrednosti Srbije, put preciziranja pojma u ovim predloženim izmenama i dopunama, obezbeđivanje informativno propagandnog materijala konačno nalazi svoje određenje i to predstavlja da prilično dobro rešenje. I novina u pogledu dužnosti preciziranja svih podataka za programe putovanja za turističke agencije najzad je našla svoje mesto, a sve u skladu sa direktivom koja je već više puta i spomenuta u ovoj raspravi.
Zasigurno je da ima sijaset dobrih rešenja koja neću posebno napominjati budući da nam preostaje i rasprava u pojedinostima po amandmanima koji su podneti. Ja se naravno nadam, da ukoliko pak izostane ostvarenje onoga što je jednostavno i definisano kao prioritetni zadatak upravo predloženih izmena i dopuna, a to je na prvom mestu smanjenje sive ekonomije koja je sveprisutno i na planu turizma i na svakom planu naše zemlje, onda ove izmene i dopune, ako ništa drugo bar stvore jedno pogodno tlo i sigurno predstavljaju jedan korak dalje ka podizanju svesti svih nas, građana Republike Srbije o potrebi njenog iskorenjavanja, jer bez toga je nemoguće da se stvore uslovi koji bi doprineli daljem razvoju turizma u našoj zemlji.
Naravno, u danu za glasanje, budući da sam već spomenula da ovako predložene izmene predstavljaju dobro zakonsko rešenje, DHSS-SPO glasaće za isti, kao i za preostale tačke u ovoj načelnoj raspravi. Hvala.