Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani ministre, potpredsedniče Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, svakako složićemo se da su turizam i poljoprivreda velike razvojne šanse za razvoj Srbije, ali ja bih rekla i za opštinu Ivanjicu iz koje dolazim. To jesu upravo oblasti koje su danas na dnevnom redu sednice Narodne skupštine.

Cilj ovih izmena i dopuna Zakona jesu da se oblast turizma uredi na jedan bolji način. Ja ću se u svom izlaganju danas osvrnuti pre svega na Zakon o turizmu, a naravno da ću podržati svih pet predloga izmena i dopuna zakona o kojima danas razmatramo.

Ove izmene i dopune zakona iz oblasti turizma, nastale su na osnovu jedne sveobuhvatne analize, na osnovu uočene problematike iz oblati turizma. Kao što smo već čuli, javna rasprava je veoma sveobuhvatno izvedena za sve aktere i svi zainteresovani subjekti su imali veliku priliku da kažu, da iznesu svoje stavove, svoje komentare i sugestije.

Čuli smo i od uvaženog ministra i od kolega narodnih poslanika dosta argumenata u prilog izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Ja ću se ovom prilikom osvrnuti samo na neke. Mislim da smo se složili da je prioritet izmena Zakona iz oblasti turizma upravo suzbijanje sive ekonomije. Znamo da bi preveliki zahtev bio eliminisanje sive ekonomije, jer prosto, to je u ovim uslovima nemoguće. Ali, kada kažemo siva ekonomija i nelegalno poslovanje, odmah je asocijacija naravno na inspekcije i na inspekcijske službe, i to o u ovim izmenama zakona mnoge nadležnosti se upravo prenose i na lokalnu samoupravu i turističku inspekciju na nivou lokalnih samouprava.

Ono što je uočeno jeste ta nesrazmera između kapaciteta turističkih inspekcija, njihovog broja s jedne strane, i s druge strane, na svu obimnost posla i na problematiku posla.

Već smo čuli da je ukupno samo 100 inspektora koji treba na nivou cele Republike Srbije da obavljaju ovaj izuzetno delikatan posao, da čak takvi turistički centri kao što su Zlatibor, kao što je Kopaonik, nemaju nijedno sistematizovano mesto za turističkog inspektora. Ja vas još jednom molim, apelujem, i nadam se, da će Ministarstvo turizma ovo zaista uspeti da reši, jer to je izuzetno važno.

Ono na šta želim da skrenem pažnju i o čemu smo najviše govorili kada smo ovde u Narodnoj skupštini donosili Zakon o inspekcijama, to jeste prioritetna uloga i preventivna uloga inspekcija. Ta preventivna uloga inspekcija se, pre svega, izražava u predsezoni. Cilj te preventivne uloge i jeste smanjenje zloupotreba u ovoj oblasti i svakako, što je primarni cilj, povećanje bezbednosti svih putnika.

Ono što izmene ovog zakona donose, to jeste usklađivanje i terminologije i novi pojmovi, sve sa ciljem da se ovaj zakon uskladi, pre svega, sa Zakonom o zaštiti potrošača.

Uočeno je da su nam i kadrovi u turističkim organizacijama nestručni. Stoga, izmene i dopune ovog zakona donose izmene, pre svega, kada što tiče na rukovodećim mestima na lokalnom nivou.

Kao što smo čuli, moram da se ponovim, ali mislim da je veoma važno, da će direktori turističkih organizacija, sasvim precizno će se znati šta treba da poseduju da bi mogli da dođu na takvo ozbiljno mesto, jer zaista, da prvo radno mesto bude direktorsko, mislim da je stvarno neozbiljno. Ovde u ovom zakonu ćemo imati precizno da je to sedam godina radnog iskustva, i to pet godina na rukovodećim mestima. Ali, ne samo to, naravno, vrlo je važno i aktivno poznavanje stranog jezika i vrlo je važno da imaju visoku školu, i to zna se iz kojih oblasti, iz oblasti društveno-humanitarnih nauka.

Još je mnogo zloupotreba, da se ne ponavljam. Pričao je i ministar i svi mi ovde kada se organizuju putovanja od strane udruženja, organizacija. Ono što je dobro da se potpuno definišu profesije u turizmu, kao što je turistički vodič, lokalni turistički vodič, kao što je turistički pratilac, a novina je da se u ovom Predlogu zakona uvodi jedna novina da imamo i na turističkim destinacijama predstavnika.

Sve u svemu, sigurna sam da će odredbe izmena ovog zakona doneti samo boljitak, da su sve odredbe dobre, da će doneti veću turističku ponudu i promet, a sve će uticati na razvoj privrede.

Samo kratko, na kraju, imam veliku obavezu i želju da kažem da opština Ivanjica ima zaista velike potencijale u oblasti turizma, da je Ivanjica vazdušna banja, ima mnogo kapaciteta, da je tu planina Golija, rezervat biosfere, nedovoljno iskorišćene planine Javor i Mučanj, velike potencijale u seoskom turizmu, ali u zadnje vreme i u obrazovnom turizmu.

Ono što raduje sve nas u Ivanjici, a nadam se i šire od Ivanjice, jeste da konačno hotel koji je bio u blokadi sedam meseci ponovo radi, da je izdat u zakup na tri godine preduzetnicima iz Švedske. Ali, ono što je poseban brend Ivanjice, pored poznatog ivanjičkog krompira i maline, da je to danas i manifestacija „Nušićijada“. Zahvaljujem se Ministarstvu turizma i trgovine što je prepoznalo našu „Nušićijadu“ i što je podržava. Nadam se da će i u budućnosti tako biti. To govori da je svake godine sve više posetilaca i da ti brojni kvaliteti i kulturni sadržaji zaslužuju da „Nušićijada“ bude višestruko nagrađivana.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pozivam vas da budete viđeni za Ivanjicu, jer praksa je pokazala da ko jednom dođe u Ivanjicu kao gost, iz nje ode kao prijatelj. Uverite se u to.

Da zaključim, u danu za glasanje, sa velikim zadovoljstvom, zajedno sa poslanicima SNS, podržaću i glasaću za sve predloge zakona o kojima danas diskutujemo. Vama, ministre sa saradnicima, želim uspeh daljem radu, a svima vama hvala na pažnji.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, reći ću nekoliko reči o današnjim izmenama Zakona o turizmu, koji je nastao kao jedna preka potreba sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri u turističkoj privredi.

Imperativ koji je definisan ovim Predlogom zakona je smanjenje sive ekonomije koje zakon uređuje i ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave poveren je znatan deo nadzora nad primenom ovog zakona.

Ovim Predlogom zakona uvodi se ovlašćenje inspektora da poseduje mogućnost izdavanja prekršajnog naloga. Podrazumeva se da ovaj predlog zakona bude usaglašen sa odredbama drugih propisa, pre svega sa Zakonom o zaštiti potrošača, kojima se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga.

Članom 5. ovog zakona Strategija razvoja turizma Republike Srbije sadrži Akcioni plan i rok za koji se Strategija donosi sada iznosi najmanje pet godina. Članom 8. ovog Predloga zakona Turistička organizacija Srbije obavlja i poslove istraživanja međunarodnog i domaćeg tržišta u oblasti turizma. Turistička organizacija Srbije učestvuje u izradi i realizaciji domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti turizma i oblasti koje su komplementarne turizmu. Članom 9. Turistička organizacija Srbije ima obavezu donošenja pravilnika o radu, a članom 10. se propisuje na pravi način da direktora Turističke organizacije Srbije imenuje i razrešava Vlada na predlog Ministarstva i sve njegove nadležnosti koje su propisane zakonom.

Članom 12. Predloga zakona predviđa se da se za teritoriju lokalne samouprave može osnovati turistička organizacija kojoj jeste osnovni cilj promocija i razvoj turizma, jedinice lokalne samouprave, koordiniranja aktivnosti između privrednih subjekata i unapređenje programa edukacije i usavršavanje veština zaposlenih u turizmu, donošenje godišnjih programa i plana promotivnih aktivnosti, obezbeđenje normativno-propagandnih materijala, kojim se promovišu turističke vrednosti jedne lokalne samouprave. Da ne nabrajam više, široka je lepeza svih tih nadležnosti koje poseduju sve te turističke organizacije na nivou svake lokalne samouprave.

Predlog ovog zakona u članu 35. uređuje oblast turističkih profesija i propisuje da turistički vodič i turistički pratilac mora da ima položen stručni ispit za turističkog vodiča u skladu sa ovim zakonom, a svakako, komisiju obrazuje nadležni ministar. Troškove polaganja, sada po ovom zakonu, snosi lice koje polaže ispit. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju lokalnih turističkih vodiča kao povereni posao i dužan je da registru turizma, radi evidentiranja, dostavi evidenciju najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.

U svojoj diskusiji bih se osvrnula i na član 53. kojim se dodaje novi podnaslov, a to je – Ovlašćenje inspektora jedinice lokalne samouprave, i novi član kojim se preciziraju ovlašćenja inspektora jedinica lokalne samouprave. Inspektor ima ovlašćenja da privremeno zabrani pružanje ugostiteljskih usluga u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu ako objekat nije razvrstan u kategoriju ili nije pak zaključen ugovor u skladu sa zakonom. Inspektor može da privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti u slučaju kada se inspektoru onemogući vršenje poslova nadzora. Svakako da u svom poslu inspektor može da izda i prekršajni nalog. Može da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili pak privredni prestup.

Takođe je značajno napomenuti da se protiv rešenja turističkog inspektora može izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba izjavljena za sva navedena rešenja ne odlaže izvršenje rešenja. Članom 63. propisuje se da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi uredba o utvrđivanju prioritetnih turističkih destinacija, zona, lokacija i kategorija objekata u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama.

Ovom prilikom bih želela i koristim priliku da pohvalim organizovanje turističkog karavana „Moja Srbija“ koji je 3. jula bio u gradu Čačku. Organizator ove manifestacije bila je svakako Turistička organizacija Srbije u saradnji sa lokalnim partnerima, a imala je za cilj da se promoviše domaći turizam, a namenjena je domaćem tržištu.

Tada se javna ustanova Turistička organizacija Čačak zaista potrudila da u pravom svetlu predstavi sve potencijale grada i okoline Milanovca i Dragačeva. Sprovođenjem ovakvog načina kampanje želi se pospešiti korišćenje smeštajnih kapaciteta i usluga u Srbiji.

Pored zamenitosti grada Čačka i ugostiteljsko-turističke ponude predstavilo se toga dana još devet gradova Srbije, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica, Kraljevo, Užice, Leskovac i Novi Pazar.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, koristim priliku da istaknem da je turistička ponuda čačanskog kraja veoma hetorogena zahvaljujući različitim vidovima turizma koji su razvijeni na području ove lokalne samouprave.

U potpunosti nam je jasno svima da prirodni resursi zauzimaju dominantno mesto u kreiranju turističkih proizvoda. Najatraktivnija je svakako Ovčarsko-kablarska klisura koja je proglašena zaštićenim područjem i o tome će svakako sutra biti reči, Banja Ovčar i Gornja Trepča i veoma perspektivno za turistički razvoj je seosko područje.

Prema prikupljenim podacima u 2014. godini na području Grada Čačka usluge smeštaja koristila su 31.103 gosta. Od ovog broja 9.913 gostiju ili 32% su gosti Atomske banje Gornja Trepča, a 21.190 gostiju ili 68% pripada ostalim turističkim mestima.

Pored vremenskih nepogoda koje su zadesile Čačak i ekonomske krize koja je prisutna, turistički promet na nivou Čačka je sličan prošlogodišnjem sa neznatnim povećanjem u pojedinim segmentima, a zahvaljujući novim smeštajnim kapacitetima i organizovanoj kontinuiranoj promociji. Detaljnom analizom smeštajnih kapaciteta, analizom dinamike poseta i popunjenosti kapaciteta dolazi se do jasnijih smernica značajnih za rad i aktivnosti po svim segmentima.

Uvažena predsedavajuća, ministre, kolege poslanici, u danu za glasanje, svakako da ću svojim glasom podržati sve izmene i dopune Zakona o turizmu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Poštovana predsednice, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na Statut Svetske turističke organizacije, obzirom da je danas o tome vrlo malo govoreno.

Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Statut Svetske turističke organizacije, pročitaću kompletan naslov, da se zna o čemu se radi A/RES/422 (14), A/RES/511 (16) i A/RES/512 (16) od 28. januara 2015. godine. Govoriću o ovome samo da bi se pojasnilo našim dragim gledaocima o čemu se u stvari radi, jer smo mi kao članica Generalnog saveta upravo u UN.

Statut Svetske turističke organizacije je specijalizovana Agencija UN i vodeća međunarodna, međuvladina organizacija u oblasti turizma. Naime, osnovana je 1970. godine i sadrži 161 člana, 161 državu i zemlje pristupnice. Šta bi to značilo? Tu se nalazi još 350 raznih asocijacija turizma, privatnog sektora, lokalnih samouprava. Znači, jedan konglomerat država, što je jako dobro, jer u tom miksu ispadne kvalitet.

Ono što treba naglasiti jeste da se Statut Svetske turističke organizacije bavi promovisanjem razvoja turizma, a zatim uređenjem i uvođenjem standarda u politike turizma ovih zemalja. Obzirom da čine ovu Svetsku turističku organizaciju 161 država i 350 pridruženih, imamo tu čast i zadovoljstvo da smo jedna od članica Svetske turističke organizacije, i to je odličan način da se naša zemlja ispromoviše na najbolji mogući način. Obzirom da imamo neverovatne kapacitete, od banja, jezera, planina, reka, seoskog turizma, ovo je način da Srbija dobije mesto koje napokon zaslužuje.

Ono što bih naglasila jeste da je trenutno sedište u Madridu, a da je Svetska turistička organizacija osnovana 1970. godine, i to u Meksiku, u Meksiko Sitiju. Danas je u Madridu, u Kraljevini Španiji i nju čini ono što sam rekla: 161 zemlja članica i 350 pridruženih. Među tim pridruženim ima naročito kulturnih asocijacija, asocijacija iz turizma, tako da je to jedna fantastična priča što se tiče Srbije i Balkana.

Treba reći šta čini Svetsku turističku organizaciju. Osnovni organi su Generalna skupština, Izvršni savet i generalni sekretar. Generalna skupština se sastoji od stalnih i pridruženih članova. Osnovne funkcije su odobravanje budžeta, izbor članova Izvršnog saveta, izbor generalnog sekretara. Generalni sekretar se bira po predlogu Izvršnog saveta i obično se bira na četiri godine i ima pravo na reizbor, a posle toga, s obzirom da ima toliko zemalja u svetskoj organizaciji, ne.

Imamo tu čast i zadovoljstvo da se nalazimo u Izvršnom savetu. U Svetskoj organizaciji smo od 2001. godine. U Savetu smo od 2009. godine do 2013. godine. Godine 2013. je bio reizbor i naše učešće će biti do 2017. godine, što je odlično, iskoristimo to. Zamolila bih sve ljude koji su tamo da na sve moguće načine ispromovišu ovu prelepu, predivnu zemlju sa divnim ljudima.

Šta još treba reći za Republiku Srbiju? U ovom času imamo mogućnost i treba to iskoristiti.

Ono što bih naglasila jeste da sva tri amandmana o kojima ću govoriti su vrlo kratka i s obzirom da je ratifikovan kompletan sporazum, i ovo će biti vrlo brzo ratifikovano, ali ću samo spomenuti o čemu se radi.

Prvi amandman se odnosi na budžet, i to u smislu finansijskih pravila. Budžet se mora uvek izražavati u evrima. Drugi amandman se odnosi na članstvo. Treći amandman se odnosi na izbor generalnog sekretara. Generalni sekretar se bira, to sam već rekla, na četiri godine i ovo će po automatizmu danas biti izglasano.

Govoriću vrlo kratko o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma. Svaka vrsta sporazuma je dobra, jer se radi o bilateralnim odnosima, znači jačanje sprege između dve države. Ta njihova interakcija dovodi, ne samo do boljitka u turizmu, nego i u ekonomiji uopšte.

Ono što je vrlo bitno za Makedoniju i Srbiju jeste da mogu zajedno da učestvuju na trećoj destinaciji, ako je prezentacija u Americi, na primer. Ono što bih još dodala za Makedoniju i Srbiju jeste da imamo dobre ekonomske odnose, uspostavili smo odnose u transportu. Ovo je još jedna karika u nizu dobrih stvari koje se tiču Makedonije i Srbije. Obzirom da je Republika Srbija u 2014. godini imala posećenost 2.161.000, Makedonaca je bilo oko 70.000 ili 3,8%, nešto manje noćenja je bilo 3,6% Makedonaca, što je jako dobro.

U svakom slučaju, treba podržati ove sporazume i ja ću u danu za glasanje glasati za. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo iz Ministarstva, poštovani poslanici, sama činjenica da se ovoliki broj poslanika javio za reč, govori koliki je značaj ove teme i koliki su potencijali turizma u Republici Srbiji.

Mislim da donošenje ovog zakona pruža veliku šansu malim opštinama koje nisu do sada bile aktivne u ovoj oblasti, posebno u smislu obuka i pružanja subvencija.

Moja opština Vladimirci poseduje velike potencijale iz oblasti turizma. Ovde mislim na reku Savu koja teče kroz našu opštinu u dužini od 29 kilometara, zatim manastir Kaona iz 14. veka, lovni turizam, termalne vode, Vukošačka bara, itd. Ovo nije šansa samo za Vladimirce, već i za opštine Mačvanskog okruga, pre svega za Mali Zvornik, Bogatić, Ljuboviju, Loznicu, Koceljevu, Šabac, Krupanj.

Mislim da se ovim zakonom poseban akcenat daje obukama, ali i pomoći ministarstva opštinama sa malim budžetima, kroz finansijsku pomoć. Upravo, ova dva činioca su bila prepreka da se pokrene turizam u malim sredinama bez iskustva u turizmu. Veliku šansu turizmu u Srbiji pruža i lovni turizam koji nije dovoljno iskorišćen. Veliki broj lovaca iz Italije, Nemačke i ostalih zemalja EU su veoma zainteresovani za gostovanje u našim društvima.

Ovim zakonom dat je veći značaj lovnom turizmu, a posebno tu mislim na lovno-turističke objekte koji nisu dovoljno iskorišćeni u našoj zemlji. Veliki broj tih objekata uz mala ulaganja mogu se dovesti u dobro stanje. Ovo govorim iz ličnog iskustva jer 80-ih godina veliki broj lovaca iz Italije, Nemačke, Danske itd. su dolazili u posetu našem lovačkom društvu u Vladimirce. Verujte, te posete su u stanju da ožive mala mesta, kao što su moji Vladimirci. Zato vas molim, ako vam se obrate ljudi iz malih opština da im pomognete ako uđu u ove tokove da turizam u svojim sredinama podignu na mnogo veći nivo. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi kolega Miloševiću.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš.

Sada govorimo o Zakonu o turizmu i molim vas, nemojte da mi zamerite zato što ovako govorim, ja znam da su sve opštine u Srbiji lepe, najlepše, najlepše u Evropi i u svetu. Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.

Članom 6. i 7. zakona predviđa se da se radi razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbede sredstva za učešće u finansiranju promocije turističkih destinacija i turističkih mesta, turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu. Predviđena je i mogućnost da se radi usmeravanja i podsticaja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista i organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Pozdravljam ovakvo rešenje, jer bez ozbiljnijih sredstava za promociju, naročito u inostranstvu nema ni rezultata. Ta sredstva koja se budu izdvajala iz budžeta će se vratiti u budžet višestruko uvećana. Siguran sam, jer Srbija ima ozbiljne prirodne lepote, dobru i zdravu hranu, gostoljubive ljude i čini se jedan savršen turistički paket.

Upravo zbog toga, ja ću podržati ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Svi kažu da Srbija popravlja svoj imidž u svetu. Ja kažem – ne, mi ne popravljamo imidž, mi napokon pokazujemo sebe onakvi kakvi jesmo, onima koji hoće da nas vide. Kada budemo uspeli da na odgovarajući način prezentujemo našu zemlju u inostranstvu, rezultati u vidu većeg broja turista i većeg broja noćenja neće izostati. Strani turisti kada jednom budu probali pogaču, sir, kajmak naša tradicionalna jela, naš svrljiški belmuž, našu svrljišku jagnjetinu, a povrh svega biti u našem društvu barem jedan dan, siguran sam, sigurno će ponovo doći naredne godine i biće naši najbolji promoteri i najbolji prijatelji.

Ja volim da kažem da dolazim iz najlepše opštine u Srbiji bez namere da svoju veličam, a tuđe kudim, ali smatram da bi svi mi trebali i morali uvek i na svakom mestu širiti dobar glas o mestu odakle smo, o delu države odakle dolazimo i o našoj državi uopšte.

Postoji toliko lepih opština u Srbiji i to treba sve nas da raduje. Pitanje je samo koliko mi zapravo znamo o drugim gradovima, opštinama, selima u Srbiji. Čini mi se da smo spremni da prevalimo jedan ogroman put samo da bismo videli neku turističku atrakciju u svetu, a za to još i damo jako veliku svotu novca.

Sa druge strane, mi imamo situaciju u Srbiji da stanovnici jednog sela, jedne iste opštine, nikada ili jedanput, ili dvaput odu u drugo selo ili drugu opštinu. Pošto i sam ovde predstavljam kraj iz kojeg dolazim, reći ću da se u jugoistočnoj Srbiji, koja je znatno manje turistički eksploatisana od nekih drugih delova Srbije, kao što je npr. zapadna Srbija, nalazi čitav jedan niz sigurno isplativih turističkih atrakcija i manifestacija.

Što se tiče atrakcija, pomenuću Homoljske planine, Staru planinu, Rtanj, Svrljiške planine, jezera, kao što su Bovansko jezero kod Sokobanje, Aleksinca, Vlasinsko kod Surdulice, Zavojsko jezero pored Pirota, reke, njihove doline, kanjoni, kao što je reka Jarma, jedna od najlepših reka u Srbiji. Timok sa svim pripadajućim pritokama, klisure, kao što su Svrljiška, Sićevačka, Jelašnička, Grdelička i mnoge druge. Pećine, kao što su Rajkova, Zlocka, Lazareva, Cerjanska, Prekonoška, Samar pećina, to su pećine u Svrljigu. Inače Samar pećina je upisana u Ginisovu knjigu rekorda i ostale druge pećine.

Što se manifestacija tiče, poznate su brojne kulturno-umetničke, zabavne, privredne, sportske a i druge manifestacije ovog dela zemlje. Kao što su npr. „Božićni uspon na Rtanj“, „Sajam pirotske peglane kobasice“, „Proslava Svetog Trifuna na Rajačkim pivnicama“, „Lužnički megdan“ u Babušnici, „Festival dečijeg stvaralaštva“ u Prokuplju, „Međunarodni sajam turizma“ u Nišu, „Zaječarska gitarijada“, „Sabor gajdaša“ i „Belmužijada“ u Svrljigu.

Ja o Svrljigu mogu više pričati, ali samo želim da napomenem da je to veoma lepa manifestacija gde pozivam sve da dođu. „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ i „Nismanija“ u Nišu, „Knjaževačko kulturno leto“, „Dani višnje“ u Merošini, „Dani šljive“ u Blacu, „Dani banice“ u Beloj Palanci.

Što se konkretno Svrljiga tiče, naš brend kao što su svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuž, polako ali sigurno postaju poznati u čitavoj Srbiji, a i u Evropi. Siguran sam i nadam se da će biti prepoznatljiv i u svetu.

Na podizanju turističke infrastrukture se tek treba raditi, ali verujem da ni ti rezultati neće izostati tako da ko jednom bude došao kod nas u Svrljig, siguran sam da će dolaziti uvek, i uvek i uvek, a to važi i za ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji a i celoj Srbiji.

Članom 30. uređuje se i seoski turizam, tako što se predviđa da ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane i pića može da obavlja pravno ili fizičko lice. Propisuje se da je lice u obavezi da pribavi akt kojim se objekat domaće radinosti razvrstava u odgovarajuću kategoriju i određuje obim usluga koje može da pruža fizičko lice.

Upravo je taj akt prvi korak i veliki broj domaćina koji su zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom nikada ne načine taj prvi korak i odustanu od kategorizacije objekta. To nam govore podaci o broju kategorizovanih objekata, manje 1000 krajem 2012. godine u celoj Srbiji. To nije malo, ali ako se uzme u obzir koliki su potencijali, koliki je broj registrovanih gazdinstava, vidi se da tu ima mesta za veliki napredak.

Ja sam kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke najviše zainteresovan na promociju ovog vida turizma, jer je seoski turizam, vidi se slabo razvijen, a mogao bi da bude dodatni izvor zarade velikom broju naših poljoprivrednih gazdinstava, naših poljoprivrednika. Zbog toga je neophodno da ih država, a i lokalne samouprave rade na razvoju seoskog turizma i da preduzimaju mere za promociju ovog vida turizma, kako kod domaćih gostiju tako i u inostranstvu.

Ponavljam, taj novac koji se daje na promociju, reklamu naših turističkih potencija se višestruko vraća i puni i državni i kućni budžet i budžet lokalnih samouprava. Država i lokalna samouprava moraju međutim da stimulišu naše domaćine da urade kategorizaciju i počnu da se bave seoskim turizmom. Za bavljenje ovom delatnošću je potrebno da budu zadovoljeni i određeni standardi za šta su potrebna znatna sredstva.

Opština Svrljig iz koje ja dolazim je iz budžeta uvek izdvajala sredstva za pomoć u kategorizaciji naših gazdinstava i naših ljudi u našim selima, jer želimo da damo svakome ko želi da se bavi seoskim turizmom mogućnost da radi.

Sa druge strane, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će Vlada na čelu sa našim premijerom, zajedno sa ministrom, gospodinom Ljajićem, u naredno periodu mnogo veći akcenat staviti na sve vidove turizma. Jeste da podržavam seljački turizam, ali svi ostali vidovi turizma su veoma bitni.

Primer iz opštine iz koje ja dolazim - ima veoma razvijen i lovni turizam, gde smo unazad nekoliko meseci zajedno sa lovačkim udruženjem, sa predsednikom lovačkog udruženja, uspeli da dovedemo Italijane, da dođu kod nas u lov, a posle tih zajedničkih druženja došlo je do ozbiljnijeg posla, gde smo mi sa tim Italijanima, to su bili biznismeni, napravili jedan veliki posao koji će biti veoma, veoma dobar za našu opštinu Svrljig. To što govorim o Svrljigu to će biti i u ostalim delovima naše Republike Srbije, zato što je turizam veoma bitna grana.

Što se tiče turizma, moramo mnogo više ulagati u infrastrukturu. Ja bih sada i pozvao našeg ministra, gospodina Ljajića, da u narednom periodu kada se prave pravilnici vezano za podelu sredstava za pomoć udruženjima, turističkim organizacijama, za pomoć lokalnim samoupravama, da se nađe mogućnost da opštine koje su nerazvijene, koje su marginalne, koje imaju prirodnih kapaciteta da mogu da se bave turizmom, da se tim opštinama daje određeni procenat više u odnosu na druge, baš zbog toga, da iskoristimo ono što nam je priroda dala.

Zbog toga, još jednom ću, kao poslanik, ispred Ujedinjene seljačke stranke, sa liste SNS, iz najlepše opštine Svrljiga, podržati set svih ovih zakona, jer sam siguran da će Vlada na čijem je čelu gospodin Vučić i nadležno ministarstvo uspeti da obezbedi našim ljudima, koji žive i u malim i većim opštinama, da obezbede bolji i lepši život.