Zahvaljujem kolega Miletiću.

Sledeći govornik je koleginica Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pomno čitajući Predlog izmena i dopuna ovog zakona i pored najbolje volje nisam uspela da razjasnim nekoliko nejasnoća.

Prvo, vezano za obaveze za polaganje stručnog, teorijskog i praktičnog ispita za turističke vodiče imam nekoliko dilema, pa, molim preciznije razjašnjenje. Kaže se po tačkama 6. i 7. u obrazloženju da će troškovi polaganja ovog obaveznog, zakonom propisanog ispita snositi sami kandidati, kako je to i ranije bilo, sem kraćeg perioda kada je ta obaveza bila ukinuta za teorijski deo ispita, koji je onda išao na teret budžeta, a praktična posledica svega toga je da je broj mogućih prijavljenih kandidata bio u velikoj ne srazmeri sa zainteresovanima. Sada se to ukida i to je, mislim, u redu.

Onda se odmah već u narednom pasusu govori o troškovima koji će se morati finansirati iz državnog budžeta, kao i iz budžeta lokalnih samouprava, kao nadoknada članovima ispitnih komisija upravo za taj isti stručni ispit.

Dalje se kaže - kroz aproksimativnu računicu, na osnovu dosadašnjeg cenovnika, pretpostavljam nezainteresovanosti, odnosno dosadašnjeg zabeleženog interesovanja, da će, citiram - ukupan iznos koji bi potencijalni kandidati uplatili na račun budžeta Republike Srbije, pri navedenim pretpostavkama biti sedam miliona i 200 hiljada dinara, što višestruko prevazilazi dosadašnje troškove nadoknade plaćanja profesorima ispitivačima.

Čekajte, pa, šta onda tu ima da se subvencioniše iz državnog ili lokalnog budžeta ili šta ja tu nisam razumela?

U vezi sa tim, za mene lično je više nego poražavajuća konstatacija, opet citiram - posebno se napominje da državni službenici zaposleni u Ministarstvu na poslovima iz oblasti turizma, nisu dovoljno kompetentni, niti poseduju potrebna znanja i takav nivo stručnosti da bi mogli biti ispitivači kod polaganja navedenih ispita. I pitam se kada će se nešto učiniti po tom pitanju, umesto da opet i opet to konstatujemo sa nepodnošljivom lakoćom ravnodušnosti?

Je li moguće da u resornom ministarstvu na poslovima uređenja upravo sektora turizma rade ljudi čije znanje ne doseže nivo znanja potrebnog za turističke vodiče i turističke pratioce, što jedino mogu da razumem kada je reč o delu ispita iz stranog jezika, mada kaže se da je reč o nekom od svetskih jezika u nivou obuhvaćenim nastavnim planom i programom Ministarstva prosvete? Znači, tu bi trebalo da ima dovoljno stručnih kadrova da budu članovi komisije umesto da se angažuju eminentni stručnjaci čiji je sat sa razlogom skup, ali ipak nepotrebno za ove potrebe iz čega proizlazi i dodatno pitanje – koji je to nivo i obim znanja potreban jednom turističkom vodiču, pratiocu pogotovo, kao i – da li o tome treba da brine država ili poslodavci koji ih angažuju i kojima je naravno van svake sumnje veoma stalo da imaju vrhunski osposobljen personal pogotovo na terenu pružanja najdirektnijih turističkih usluga ako već posluju u surovom konkurentskom tržištu pod neprivilegovanim uslovima?

To što se u dosadašnjoj praksi članovima komisije iz redova službenika ministarstva nije ni plaćala nadoknada po rešenju komisije sasvim je u redu. Pa to je deo njihovih poslova i radnih zadataka za koje su, jel te, već plaćeni kroz svoju redovnu platu.

Dalje, vidim da se tarife i profil komisije ostavlja za podzakonska rešenja. Nadam se da će njima biti eliminisane sve mogućnosti za nedozvoljene radnje, kao što su naprimer neosnovano privilegovanje omiljenih stručnjaka, nerazumne tarife za kandidate i slične stvari koje će otežati funkcionisanje postupka dobijanja licenci, što bi onda onemogućavalo davanje šireg zamaha ovoj grani i naravno davalo vetar u leđa sivoj ekonomiji u ovoj oblasti, iako se, opet citiram, navodi da je polaganje ovih ispita moguće realizovati samo angažovanjem eminentnih stručnjaka iz navedenih oblasti, koji su jedini garant kvaliteta itd.

Na šta mi je prva pomisao, oprostite, da se pomalo u ovom smislu preteruje uz ponavljanje prethodno navedenih bojazni i sumnji. Toliko o tome.

Drugi set mojih nedoumica i pitanja odnosi se na rad turističkih inspekcija. Tačnije, praktične posledice njihovog nedovoljnog delovanja na terenu, što jeste njihova osnovna uloga.

U samom predlogu se pod tačkom 6. dela obrazloženja konstatuje da su inspekcijski organi mogli da reaguju tek kada su propisi prekršeni, pogotovo se to odnosi za poslove posredovanja tj. turističke subagenture za čiji broj ne postoji tačna evidencija, već samo okvirna pretpostavka od 500 do 800.

Hoće li obaveze registracije u APR-u, jednokratna ili na neodređeno vreme rešiti ovaj problem? Mislim da je malo smešno pravdati te troškove mišljenjem da je reč tek o nekoliko hiljada dinara, ali nije nimalo smešno kada se desi da jedan isti takav subagent u dve različite sezone na istovetan način najbrutalnije obmane građane i pokupi im pare za izmišljene turističke aranžmane i nestane u vidu lastinog repa.

Ojađenim građanima je mnogo malo za utehu to što će za njim biti raspisana poternica pa će biti uhapšen i kažnjen. Koliko će im pomoći i to što će nakon podugačkog sudskog procesa uspeti da naplate svoja potraživanja, odnosno otete pare na prevaru, pogotovo što verovatno i neće jer se takvi likovi na vreme postaraju da počiste račune i da novac prebace u neko od egzotičnih nepristupačnih poreskih rajeva, realno postojećih za razliku od onih koje su nudili lakovernim građanima.

Samo mi nemojte reći da je kupac turističkog proizvoda sam kriv što ne proverava s kim ima posla. Pa on je ušao u agenciju, on nije uplatio letovanje na klupi u parku, a to što takve turističke kreature posluju usled prometnih glavnih ulica naših gradova, i tek je to posao za nadležne.

Da ne govorim o rasklimatanim autobusima i njihovim vozačima koji jedva mogu i imaju snage da otkotrljaju turiste do odredišta. Bili smo svedoci da se autobus pokvari pa dođe drugi autobus po turiste pa se pokvari on ili da putnici shvate da im vozač drema i da se mole bogu da stignu u jednom komadu ili da ne završe u nekakvom kanalu.

Za sve ovo nisu potrebi, još jedanput insistiram, preskupi eminentni stručnjaci. Potrebno je samo da se već propisano pridržavamo. Zato ću podržati ovaj zakon, koji je inače u suštini dobar, osim ovih nekoliko mojih nedoumica, optimistično verujući da će praksa u buduće pokazati da smo u pravu.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Rasim Ljajić. Izvolite.

Vrlo kratko.

Što se tiče naplate ispita, prihodi su tu veći od troškova koje dajemo za profesore. Profesore angažujemo za one ispite za koje, naravno, Ministarstvo nema stručni kadar, kao što je istorija umetnosti. Složićete se da ne moramo da imamo u Ministarstvu profesora za istoriju umetnosti. Profesore angažujemo za ispitivanje stranih jezika, a složićete se da ipak moramo da angažujemo kadar koji je dovoljno kompetentan da može da ispituje. Ali, ukupan prihod od naplate veći je od tih troškova. Službenici Ministarstva za svoju platu, koju inače dobijaju u Ministarstvu, nemaju nikakvu nadoknadu za ispitivanje za one ispite i predmete koji se tiču propisa, odnosno zakonodavnog okvira. Dakle, nema nikakvih posebnih nadoknada za tu vrstu ispita.

Što se tiče ovog dela oko zloupotreba, posebno kada govorimo o posrednicima ili subagentima, na način na koji ste vi obesmislili ove odredbe zakona možete obesmisliti svaku pravnu normu. Ne postoji pravna norma niti zakon koji može zaštiti od krivičnog dela ili zloupotrebe, ne postoji. Dakle, ni ovaj zakon, ni ove norme ne mogu da garantuju nikom da neko neće počiniti krivično delo. Mi propisujemo jasnu proceduru sankcionisanja tog dela i pokušavamo da minimiziramo to delo, koliko je god to moguće, ovim zakonskim rešenjima, kao i da zaštitimo putnika, da zaštitimo turistu u smislu da može da se obešteti ukoliko dođe do zloupotrebe, prevare ili izigravanja ugovora koji taj putnik ima sa odgovarajućom agencijom ili subagentom.

Ja ću se složiti sa vama da mi ne možemo nikome da garantujemo da se to u budućnosti neće dešavati, kao što ni u jednom sektoru ne možete da sprečite zloupotrebu ili pravljenje krivičnog dela, da li je to turizam, da li je to trgovina, da li je to bilo koja druga oblast na svetu. Prema tome, mi se nadamo da ćemo uspeti da ovim rešenjima to u značajnoj meri smanjimo, da ćemo uspeti da obezbedimo dovoljno garancije da ljudi mogu da se obeštete u slučaju kršenja obaveza iz ugovora, da će kazne biti primerene i da će biti destimulativne za one koji nameravaju to delo da učine.

Zahvaljujem, gospodine Ljajiću.

Sledeći govornik je narodni poslanik Mladen Lukić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, pa bih se na samom početku svog izlaganja osvrnuo na prirodne lepote koje karakterišu mestu odakle ja dolazim, a to je Bajina Bašta.

Direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, dr Etkin Klark, prilikom obilaska Nacionalnog parka Tara izjavio je sledeće: „Ja ovako zamišljam raj“. Nacionalni park Tara, Drinska regata, neponovljiva reka Drina, dva jezera Perućac i Zaovine, najkraća reka u Evropi Vrelo, čuvena kućica na steni, prelepi i nadaleko čuveni vidikovci, bogatstvo flore i faune, manastir Rača i mnogi drugi kulturni i istorijski spomenici su samo neke od atrakcija koje poseduje Bajina Bašta, a mogao bih da nabrajam još dugo.

Ovo nas, na kraju krajeva, i svrstava u jedno od najatraktivnijih destinacija u zemlji i daje nam za pravo da sebe nazivamo turističkom regijom. Nacionalni park Tara ustanovljen je 1981. godine i pokriva najveći deo planine Tare sa delom kanjona Drine i zauzima površinu od 19 hiljada i 200 hektara. U Nacionalnom parku Tara ima identifikovano preko hiljadu biljnih vrsta, među kojima počasno mesto zauzima kraljica svih endemita Evrope, a to je Pančićeva omorika. Šume pokrivaju 80% teritorije Nacionalnog parka Tara. U mnoštvu faune na Tari izdvajaju se mrki medved, divokoza, a naročito mesto zauzima endemit Pančićev skakavac. Tara predstavlja utočište za preko 130 vrsta ptica, dok u vodama Nacionalnog parka Tara živi 37 vrsta riba. Nacionalni park Tara ima bogatstvo, kulturno i istorijsko nasleđe i obiluje tragovima praistorije antičke, rimske i vizantijske kulture.

Drinska regata je najstarija manifestacija turističko rekreativnog karaktera na reci Drini, koja živi preko 20 godina, a organizuju se u spomen na drevnu tradiciju drinskih splavara. Drinska regata je centralna turističko rekreativna manifestacija, koja se trudi da ujedno i predstavi kompletnu turističku ponudu ovog kraja. Regata je najposećeniji događaj u zapadnoj Srbiji i centralna letnja manifestacija na vodi u zemlji, koja svake godine privlači sve veći i veći broj turista kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.

Reka Drina nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan Polja i posle 346 kilometara svog krivudavog toka uliva se u Savu. Po vodnim snagama Drina je na prvom mestu na Balkanskom poluostrvu, a po mišljenju mnogih i najlepša. Čista, bistra, moćna i darežljiva, Drina predstavlja pravi raj za ribolovce i zaljubljenike u prirodu. U mnoštvu ribljih vrsta koje nastanjuju vode ove lepotice, svakako se izdvajaju mladica i liplja.

Pravu atrakciju na reci Drini predstavlja sada već svetski poznata kućica na steni, za koju kažemo da je simbol našeg grada. Veliki broj svetskih putnika zna za ovu atrakciju i veoma rado je posećuje, kao i brojne filmske i tv ekipe.

Jezero Perućac je jedno od dva jezera koje upotpunjava turističku ponudu našeg kraja. Ovo jezero se u dužini od 52 kilometra pruža sve do Višegrada, Andrićeve na Drini ćuprije i Andrićgrada. Na ovom mestu nalazi se i fascinantan kanjon koji je treći po dubini u svetu. Za Perućac volimo da kažemo da je sportsko more, jer u toku letnje sezone prepun je turista željnih uživanja na vodi i u prirodi. Ribolov, vožnja čamcima, brodićima, vožnja kroz kanjon do Višegrada, sportovi na vodi, uređena pontonska plaža, samo su neke od letnjih aktivnosti na ovom mestu.

Nadomak jezera nalazi se i reka Vrelo, koja izvire iz masiva planine Tare i posle ovog kratkog toka uliva se u reku Drinu, zapravo se stropoštava sa prilične visine i pravi izuzetno lep vodopad. Tok ove rečice je dug tačno 365 metara, onoliko koliko godina ima dana. Upravo zbog toga je ova reka poznata kao reka godina.

Jezero Zaovine je još jedan dragulj ovog područja. Leži na nadmorskoj visini od 840 metara i predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane i sa jezerom Perućac je povezano tunelom. Ispod njega se nalazi pastrmski revir, jezerce Spajići, iznad koga je stanište omorike, gde ju je 1875. godine pronašao Josif Pančić.

Kada na sve pobrojano dodamo i urođeno gostoprimstvo lokalnih ljudi i našu tradicionalnu kuhinju, dolazimo do toga da ovo područje zaista jeste i zaslužuje da bude jedna od vodećih destinacija u zemlji. Međutim, u realnosti nikada nije sve kao u bajci, pa tako i kod nas postoji mnoštvo problema: dotrajala putna infrastruktura, manjak kvalitetnih smeštajnih objekata, veoma niska stopa naplate boravišne takse i odgovarajućih poreza, manjak kvalitetnih sadržaja, nedovoljno dobro funkcionisanje prekogranične saradnje u svrhu obavljanja turističke delatnosti, manjak lokalnih turističkih vodiča, nerešen status pojedinih velikih smeštajnih objekata.

U poslednje vreme postoje ipak značajni pomaci, jer je resorno ministarstvo prepoznalo Drinsku regatu i na tome, ministre sa saradnicima, želim da vam se zahvalim, jer ste ove godine zaista podržali tu našu manifestaciju. Uređen je i značajan deo puta na planini Tari, takođe ove godine. Neka od spornih pitanja će, nadamo se, biti rešena i ovim izmenama i dopunama zakona, ali će sigurno ostati i dosta nerešenih pitanja. Pitanje koje svakako treba ozbiljno razmotriti, jer je problem u svim turističkim mestima u Srbiji, jeste iznalaženje kvalitetnijeg modela za izdavanje privatnog smeštaja, kog dosta ima kod nas na planini Tari, odnosno za ubiranje poreza i taksi po tom osnovu.

Svakako, još jedna bitna stvar za nas je institucija lokalnog turističkog vodiča, koja i posle ovih izmena i dopuna zakona ostaje obesmišljena.

I pored velike potrebe za lokalnim vodičima, mi i dalje na teritoriji naše opštine imamo samo tri turistička vodiča sa nacionalnom licencom, a lokalnih turističkih vodiča nemamo. Zašto? Zato što postoji obaveza posedovanja nacionalne licence pre licence lokalnog vodiča do koje je prilično komplikovano i skupo doći, a koja je apsolutno nepotrebna za obavljanje funkcije lokalnog vodiča.

Nadamo se da ćemo kroz amandmane uspeti da postojeći Zakon poboljšamo i uočene nedostatke ispravimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći govornik je narodna poslanica Velinka Tošić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema savršenog zakona pa stoga proizilazi da su zakoni podložni izmenama i dopunama. Takav slučaj je i sa Zakonom o turizmu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu nastao je kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanjima problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, kao i drugi subjekti koji obavljaju privredne delatnosti neposredno povezane sa turizmom.

Prioritetan zadatak je potreba smanjenja sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje. U cilju efikasnijeg ostvarivanja ovog važnog zadatka izvršena je preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. To znači da lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave, poveren je znatan deo nadzora nad primenom zakona.

Napomenula bih samo da grad iz koga ja dolazim, Loznica, ima samo jednog turističkog inspektora, a smatram da je teren izuzetno veliki i da je tu neophodno pojačanje u tom smislu.

U svom izlaganju posebnu pažnju posvetiću izmenama i dopunama Zakona u članu 39. Novine su sledeće – turistička organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja poslove, pa između ostalog, i: obezbeđivanja informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti jedinice lokalne samouprave, štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacije, suveniri itd, a u saradnji sa nadležnim organima obezbeđivanja turističke signalizacije. U stvari, turistička organizacija je deo saobraćajne signalizacije i do sada turističke organizacije nisu bile kompetentne da rade taj posao, a od sada će morati, u saradnji sa javnim preduzećima koja se bave infrastrukturom, da tu turističku signalizaciju i postavljaju.

Upravljača turističkog prostora, znači sve destinacije koje se nalaze na teritoriji grada, opštine, turistička organizacija može da stavi u svoju ponudu i svoju nadležnost, izrade, učešća u izradi, kao i realizacije domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti turizma. Ovo je jedna pogodnost zato što same turističke organizacije predlažu svoj godišnji plan i program rada i same prave prioritete, a to sve u skladu sa Turističkom organizacijom Srbije.

Novina se odnosi na uslove koje treba da ispunjava direktor turističke organizacije lokalne samouprave i više puta smo to danas govorili, ali verovatno svima nam je to toliko i bitno. Naravno da jedan takav posao mora da obavlja jedna izuzetno obrazovana i odgovorna osoba, podrazumeva se da zna strani jezik, da ima visoku stručnu spremu, da ima za to radno mesto, znači, da ispunjava da ima četiri godine radnog iskustva, od čega dve godine najmanje na rukovodećem mestu, da ne bude prvo zaposlenje, pa – prvo pa direktor.

Htela bih da istaknem problem koji se vezuje za moj grad Loznicu, a i moju okolinu. Moj kraj nije obuhvaćen Nacionalnom strategijom razvoja turizma, a ima mnogo toga da ponudi. Imamo Tršić, Tronošu, imamo Vukov sabor, to je jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, znamenite ličnosti kao što su Vuk Karadžić, Jovan Cvijić, Mića Popović, Anta Bogićević, imamo planinu Gučevo, imamo Cer, Bobiju, Zvornik, Ljuboviju, Krupanj, imamo prelepu reku Drinu.

Loznički kraj je poprište istorijskih bitaka, inače, grudobran Srbije u prethodnim ratovima. Tu je i naša lepotica Banja Koviljača. Inače, banja je po svojoj posećenosti među prvih pet u Srbiji. Do 2000. godine banja je bila nosilac razvoja turizma Mačvanskog okruga. Ona je bila mondensko mesto i taj imidž je imala sve do 2000. godine, kada je došlo do promene vlasničke strukture preduzeća koje se bavilo turističkom ponudom u Banji Koviljači, tačnije HTP „Banja Koviljača“. Bilo je društveno preduzeće koje je propalo, pa je podržavljeno 2009. godine, da bi danas bilo u stečaju.

Što se tiče banje, treba voditi računa da se sve ne podvede kao bolnica, nego da se uravnoteži kroz sadržaje kako bi se osmislio i produžio boravak gostiju, što bi se odrazilo na punjenje budžeta kroz boravišnu taksu i različite vidove vanpansionske potrošnje. Banja i okolina imaju uslove za razvoj zdravstvenog, velnes, sportsko-rekreativno, poslovno-kongresnog, ribolovnog, lovnog, izletničko-kulturnog i drugog turizma. Tu su razni vidovi ponude, kao na primer spust Drinom, vožnja biciklom, vožnja džipovima, pešačke i planinarske ture i drugo. Ne treba banju shvatiti kao lečilište, već kao multifunkcionalnu sredinu koja ima i te kako šta da ponudi, s obzirom da je teritorija Loznice bogata i prirodnim i antropogenim vrednostima.

Kako je loznički kraj unazad 15-20 godina industrijski devastiran, mi u turizmu vidimo svoju veliku razvojnu šansu. Pokretanje turističke industrije bi trebalo da bude naš zamajac koji nas može pokrenuti i ozdraviti. Molila bih sve relevantne institucije da objektivno procene turističko potencijal lozničkog kraja kako bi se i on uvrstio u jedan od prioritetnih regiona turističkog razvoja u Srbiji.

U danu za glasanje svakako pozivam sve kolege da podrže Predlog izmena i dopuna Zakona i ja ću ga, naravno, podržati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Tošić.

Sledeći govornik je narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege. Dosta toga je danas rečeno i meni je drago da Vlada Republike Srbije prepoznaje turizam kao nešto razvojno i nešto prioritetno u našoj ekonomiji. Nadam se da će naše perjanice biti pre svega poljoprivreda i turizam u budućnosti.

Ovaj predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, kao neki krovni zakon u predlozima današnjim ovih pet zakona koji se tiču turizma i međunarodnih sporazuma, je dosta dobro. To su izmene i dopune zakona koje su prošle ozbiljnu javnu raspravu i, što mi je posebno drago, sve oblasti koje se tiču turizma i koje su sastavni deo turizma su detaljno obrazložene i detaljno obrađene, počev od ugostiteljstva, preko, za divno čudo onoga što mi se posebno sviđa, seoskog turizma, do problema koji imaju lokalne turističke organizacije, a tu sam i ja prepoznao davno problem pre svega imenovanja direktora jer to nije bilo baš zakonom precizirano kako to treba uraditi.

Ono o čemu bih danas govorio a da se ne ponavljam, s obzirom da su moje kolege dosta toga rekle je nešto šta treba da bude uzročno-posledična veza turizma. Znači, da bismo imali dobar i zdrav turizam i da bismo bili prepoznati na evropskoj turističkoj karti, moramo da imamo dobru infrastrukturu.

Mislim da u ovom trenutku Vlada Republike Srbije upravo radi ispravno i dobro, znači, znamo da se završava Koridor 10, da se radi Koridor 11 kako treba i posebno, s obzirom da dolazim iz grada Kraljeva, ono što je nedostajalo Srbiji, to su aerodromi. Vlada upravo radi ove godine predano na tome da se najzad osposobi aerodrom Lađevci za civilne letove, što će mnogo značiti, pre svega u blizini Kraljeva se nalazi naša najveća i najlepša banja, a to je Vrnjačka banja, što će za nju mnogo značiti, obzirom da od Kraljeva do Vrnjačke banje ima nekih dvadesetak kilometara, što i nije nekakva razdaljina.

Takođe, grad Kraljevo se nalazi na početku, hajde, reći ću, Doline vekova, nečega što nam je sam Bog i naši preci ostavili, nešto što imamo kao svetsku kulturnu baštinu. Ta Dolina vekova se prostire od Kraljeva pa sve do iza Novog Pazara. Tu su naši divni istorijski spomenici, pre svega naši manastiri. To je nešto čemu treba polagati mnogo veću pažnju no što smo radili do sada.

Pre svega, grad Kraljevo i Turistička organizacija Kraljeva već dugi niz godina, a ja mogu reći da je to već i par decenija, ima jednu manifestaciju koja se zove „Dolina jorgovana“, koja je od ove godine postala međunarodna manifestacija, s obzirom da se u samu tu manifestaciju uključila i Republika Francuska, preko svoje ambasade, jer nekada davno tu Dolinu jorgovana zasadio je naš kralj, da bi očarao svoju izabranicu, Jelenu Ažujsku, princezu Francuske. Mislim da to daje dosta dobre rezultate.

Nešto što je takođe dugogodišnja tradicija, a to je tradicija – Splavaranje Ibrom. Nekada davno, pre 100-tinak godina, od grada Rožaja iz Republike Crne Gore, splavarilo se sve do ušća Zapadne Morave i građevinski materijal, odnosno drva, na taj način su transportovana. Nije bilo pruga, nije bilo puteva i to je bio jedini način. U Kraljevu postoji jedan spomenik tim splavarima, postavljen je pre 10-15 godina. Mislim da bismo trebali da poštujemo tu tradiciju i da to može da bude dosta dobar turistički pogodak. Grad Kraljevo je nekada davno, upravo zbog toga i napravilo „Veseli spust“, kao turističko-zabavnu manifestaciju. Sad vidim da svi imaju nekakve raftinge, splavarenje, itd. Eto, možemo i to da iskoristimo.

Takođe, imamo velike prednosti jer opština Vrnjačka banja i grad Kraljevo dele jednu divnu planinu koja se zove Goč, koja je pre tri godine i povezana, znači, kraljevački i vrnjački deo sada su jedan. Imamo divan magistralni put koji povezuje ta dva dela i svi oni koji bi da uživaju u blagodetima i lepotama naše Doline vekova i svih naših manastira, od Studenice do Sedmovrate Žiče, mogu na planini Goč da provedu par dana i nakon toga da odu u Vrnjačku banju.

To su sve neki potencijali gde bismo trebali svi mi, ne samo jedan grad, grad Kraljevo, nego cela ta regija, počev od Vrnjačke banje pa do Novog Pazara, da se ujedinimo, da zajednički nastupimo i da napravimo nekakve ozbiljne projekte. Jedan od ozbiljnijih projekata i nešto što je prošle godine dobilo nagradu Turističke organizacije Srbije, to je projekat „Kraljevgrada“, koji je zamišljen naspram istorijskog grada Magliča u dolini Ibra i to je srednjovekovni grad koji je bio opremljen svim blagodetima današnjeg društva. Mislim da treba da iskoristimo sve to što nam je bog dao i što nam je dala sama priroda i da najzad sve one naše banje koje smo poslednjih 15 i 20 godina zapostavili, slobodno mogu tako reći, sredimo.

Na teritoriji opštine Kraljevo postoje dve banje – Mataruška i Bogutovačka banja, napominjem ove dve jer su bile poznate još u onoj staroj Jugoslaviji, mada ih ima mnogo više, nažalost, one se ne funkcionišu. Od toga su živeli ne samo građani tih mesnih zajednica, Mataruške i Bogutovačke banje, gde je baš bio razvijen taj privatni sektor turistički, nego su donosili i veliki profit budžetu grada Kraljeva.

Ono što je dobro, dobro je da su se pojavili ti strani investitori i da se najzad zna, do sada nisu bili definisani ni odnosi kome pripadaju banje, da li su državne, da li su društvena preduzeća, da li su javna, sada se to najzad definisalo i ja se nadam da će već početkom sledećeg meseca biti objavljen javni poziv za te dve banje, a već znam da ima zainteresovanih investitora iz inostranstva koji će, nadam se, oporaviti to i pokrenuti nas.

Da vas ne bih dalje zadržavao i oduzimao vaše vreme, u Danu za glasanje sigurno ću glasati za.