Početak rasprave nije puno obećavao, jer nakon uvodne reči ministra, skoro pola sale je otišlo napolje i neki su pomislili da je to bojkot, ali je vredelo ostati sve ovo vreme, jer su kolege koje su ostale vrlo inspirativno govorili o svojim zavičajima i bilo je zaista pravo zadovoljstvo slušati te idilične priče, od kojih su neke stvarno bile i iznad nivoa jednog eseja za prvi razred srednje škole.
Naravno, nismo čuli nikakve suštinske ni od ministra, a ni kasnije u diskusiji, jasne dokaze zašto je ovaj zakon toliko važan, toliko dobar. Naravno da su izmene bile neophodne, ali očigledno po izlaganju koleginice Biljane Ilić Stošić, sa njom se slažem potpuno i zbog kratkoće vremena nemam vremena da ponovim to što je ona rekla, mislim da je to ona jako dobro rekla i šteta što se to nije čulo u klupama oko nje, ali primedbe koje je ona dala govore o tome da je pokušaj da se zakon popravi, da je taj pokušaj više neuspešan nego što je uspešan.
To ćemo videti još u daljoj raspravi, u svakom slučaju, dobro je što smo ostali do pet sati sa ovom temom koja je naravno jako važna za Srbiju i žao mi je samo što tu nisu neke kolege, njih 10-15 iz vladajućih stranaka koji su juče otišli u Moskvu da igraju fudbalski turnir sa kolegama iz drugih parlamenata, verovatno je to u cilju otopljavanja saradnje sa Rusijom, povećavanja prihoda od turizma itd.
Gospođa Čomić, koleginica, je pitala ministra jedno važno pitanje, da se objasni učešće firme „Hepako“ sa Vračara, u odluci o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik.
Naime, prvo je bilo predviđeno tom odlukom da troškove izrade tog plana snosi nadležno ministarstvo, a onda je pre neki dan Vlada u predsedavanju Aleksandra Vučića donela izmenu člana 10. i sad taj član glasi – sredstva za izradu izmene i dopune tog plana obezbeđuje „Hepako d.o.o.“ Beograd – Vračar, sa procenom od šest miliona. To je firma koja je osnovana 20. maja prošle godine …
