Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, replika. Izvolite.

Poštovana ministarka, zaista mi je drago da smo sada čuli veoma važan podatak, da vi suštinske reforme zasnivate na primeni zakona za koje kažete da su iz 2005. godine, a možda prepisani i iz 1988. godine.
Član zakona 88, na koji smo ovde ukazivali, je jedan od suštinskih članova koji se kosi sa onim što vi govorite da ćete u narednom periodu garantovati da se ovaj zakon sigurno, sa dobrom primenom, može upodobiti potrebama građana Srbije i ovoj oblasti i da će dati pozitivne efekte.
Mi kažemo – ako ste dobili izbor, između ostalog, na temi javne nabavke, zbog čega onda suštinski u ovako važnoj oblasti vi dajete priliku za direktna pogađanja, da li na lokalnom nivou, državnom nivou ili bilo kom, primenjujete Zakon o javnim nabavkama, i onda je to sve u redu?
Drugo, oko tih ugovora koje pominjete više puta. Mislim da je važno i to vaše priznanje i mislim da treba da delimo tu zajedničku odgovornost, vi ste bili član G17 plus u to vreme kada su ti ugovori potpisivani. Nikada nisam pročitao u javnosti da ste rekli reč protiv tih ugovora, nikada nismo dobili informaciju o tome da ste od momenta kada ste postali ministar Vlade Republike Srbije rekli kako su oni bili štetni i kako ste delimično bili deo tih ugovora, odnosno bili ste u to vreme član te stranke.
Prema tome, mislim da je potpuno u redu da danas otvorimo i tu temu. Više puta govorite o tome kako je DS odgovorna i kriva što je sa 30 hiljada radnika 2000. godine taj broj smanjen na 17 hiljada, pa još treba više da se smanjuje. Pa, da nije bilo tih poteza, da nije bilo tih aktivnosti, da nije bilo tih pokušaja da se taj sistem dovede u red, vi biste danas, po našem razmišljanju, morali da otpustite 15 hiljada ljudi, to je logično.

Vreme, dva minuta. Hvala.
Reč ima ministar, replika.

Pa, opet ne zbog vas, zato što vi, sasvim sigurno, ništa ne razumete od ovoga što je rečeno. Upućujem vas ponovo da pročitate zakon, naročito taj čuveni član 88.
Zbog građana Srbije da objasnimo šta to znači. Trenutno u Srbiji postoji samo jedan operater i zove se „Srbija voz“, državno je preduzeće. Dakle, trenutno lokalne samouprave, Vlada ili pokrajina mogu i treba da naprave ugovor o železničkom prevozu sa operaterom koji postoji, trenutno je to samo „Srbija voz“, pričam o putničkom saobraćaju. Nadamo se da će se možda pojaviti neki drugi operateri. Onog trenutka kada se to desi, nadležni organi, opet Vlada, pokrajina i lokalna samouprava raspisuju javni poziv, transparentno i pregledno biraju onoga ko će im ponuditi najbolje uslove za njihove građane.
Znači, nema nikakvih direktnih dogovora u četiri oka, koji jesu sasvim sigurno postojali u vaše vreme, jer vi polazite očito od sebe, ljudi uvek polaze od sebe kada govore takve stvari, kada govore takve kritike. Možda mogu i to da razumem kod vas, polazite od sebe, ali kažem vam – zakon je vrlo jasan i zakon se primenjuje i nadam se da ćemo mi pokazati u vremenu koje je ispred nas vrlo brzo da može Železnica da bude konkurentna, upravo tako što ćemo otvoriti infrastrukturu za prevoz putnika i ka nekim drugim operaterima.
Drugo, 2006. godine, 2010. godine, za vašu informaciju, ja nisam bila član G17 plus, 2006. godine ste sklopili ugovor sa Evropskom investicionom bankom na 80 miliona evra. Niste ni jedan jedini evro potrošili svih godina dok ste bili na vlasti, za svo to vreme, kako se to kaže, taksimetar radi. Mi smo došli na vlast i plaćali kamate na kredite koje niste povukli. Za te dve rekonstrukcije za koje je uzet kredit od Evropske investicione banke, da obavestimo građane, ova Vlada je za godinu i po dana te rekonstrukcije završila.

Vreme.

U novembru mesecu će biti puštena i ta druga. Izvinjavam se.

Hvala.
Završavamo. Vi ste potrošili svo vreme i onda replike.
Hajde, izvolite, nemam ništa protiv.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, replika.

Poštovana ministarko, mislim da je gospođa predsedavajuća potpuno u pravu da treba da prekine sa ovim replikama, jer što više i duže pričate o ovoj temi, sve više pokazujete da u stvari vi ne razumete.
Vaša rečenica da ja ništa ne razumem, prva rečenica, a u drugoj rečenici obrazlažete tu prvu rečenicu i kažete – trenutno je to „Srbija voz“, znači, on je potpisao ugovor sa Vladom itd, i mi ćemo, odnosno Vlada će ili državni organi će, sa „Srbija vozom“ potpisivati taj ugovor koji će biti dogovorni, potvrđuje vaše namere da vi ovaj član 88. zakona tretirate kao stvar koja će se dešavati danas za danas. U drugoj ili trećoj rečenici kažete – u narednom periodu očekujemo da ćemo otvoriti tržište, da ćemo ukinuti monopol i da ćemo otvoriti mogućnost za tržišnu utakmicu.
Ako to budete uradili, onda se prva tačka u članu 88. neće primenjivati. Praktično donosite zakon i ovaj suštinski član zakona vezujete za sadašnjost, za današnji dan, za uslove koje danas imamo, a pričate o reformama i budućnosti i meni kažete kako ja ne razumem, a ukazujemo na suštinski problem, a to je da vi sa ovim članom u stvari nećete otvoriti tržište, imaćete i dalje monopol, sklapaćete ugovore kako se vama svidi ili neko u vaše ime u Vladi, ko bude u tom trenutku.
Umesto da nam obrazložite vaše poslednje namere, vi kažete da ja ne razumem, a sami u svojoj diskusiji kažete kako vi u stvari ne razumete.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka sa vašim timom, kolege poslanici, poštovani građani, iskoristiću mogućnost da danas sa skupštinske govornice i ja nešto kažem o izmenama i dopunama Zakona o železnici.
Pre svega, želim da se osvrnem na probleme koje ovaj zakon treba da reši, kao i koji su to ciljevi koji se ovim zakonom postižu. Naime, ovim zakonom se domaća rešenja usklađuju sa direktivama EU i on donosi otvaranje tržišta, odnosno precizira i osavremenjuje pristup, stvarajući uslove da i strani operateri budu korisnici infrastrukture Srbije.
Zakon je zasnovan na neophodnosti usklađivanja propisa iz oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, jer je u postojećem Zakonu o železnici, usvojenom 2013. godine, izvršeno samo delimično usklađivanje sa direktivama EU, kojima se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje.
Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora država članica EU, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da države članice železničkim prevoznicima omoguće status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta. Operaterima će biti dostupna svaka deonica na kojoj se odvija saobraćaj. Strani špediteri već su zainteresovani da svojim vozovima prevoze robu preko teritorije Republike Srbije.
Način na koji je predviđeno buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji omogućiće efikasnu primenu sva četiri železnička paketa EU. Evropska unija je otpočela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja Evropske unije u jedinstveni sistem, pri čemu ovde nije reč o stvaranju jedinstvene evropske železnice, nego o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog učesnika.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je, uprkos svom značaju i potencijalima, u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnicama. Predlogom se štite interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže, magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga.
Posebno bih akcentovala na odredbe članova 14. do 16. kojima su utvrđeni postupak i način pristupa železničkoj infrastrukturi, dodele kapaciteta železničke infrastrukture, naknade za korišćenje železničke infrastrukture i usluga koje pruža upravljač železničke infrastrukture, popusti, sistem, pokazatelja za poboljšanje kvaliteta prevoza i upravljanje i praćenje dodeljenog kapaciteta infrastrukture.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici predviđeno je izmeštanje odredaba koje se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici se preciziraju, ispravljaju i osavremenjuju mnoge odredbe, čime se postiže olakšana i efikasnija praktična primena tog zakona.
U tom smislu, donošenjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici štite se interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga. Izmene i dopune Zakona o železnici su jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom.
Ja sam, gospođo ministarka, čitala upravo ono, a namerno sam čitala, mogla sam da naučim napamet, ali sam čitala ono što su ljudi iz železnice čitajući Predlog zakona dostavili meni kao njihova zapažanja i odobravanja onome o čemu ste vi danas govorili. Svakako ću u danu za glasanje o ovom zakonu glasati, ali ću upotrebiti ovu govornicu da vas lično zamolim nešto. Ja dolazim iz Futoga, mesta gde su ljudi posebno emotivno vezani i za prugu i za voz, kao i većina građana Vojvodine. Meni je sada jasno zašto 80 miliona evra nije investirano u železnicu. Pa, to je jedan vojvođanski kantautor u svojoj pesmi jako lepo otpevao. Hvala lepo.