Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 narodna poslanika od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić predložio je da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari, zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlogu zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, zajednički jedinstveni pretres o Predlogu za donošenje odluke o prestanku funkcije predsedniku Privrednog suda u Čačku i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i zajednički jedinstveni pretres o Zbirnoj listi kandidata za izbor prve polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta na period od šest godina i Predlogu odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 139, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 narodna poslanika od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 138, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 23 narodna poslanika od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu;
7. Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izveštavanju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece;
9. Predlog za donošenje odluke o prestanku funkcije predsedniku Privrednog suda u Čačku;
10. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju n sudijsku funkciju;
11. Zbirna lista kandidata za izbor prve polovine članova Nacionalnog Prosvetnog saveta na period od šest godina;
12. Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje;
13. Predlog autentičnog tumačenja odredaba čl. 27, 28, 40. i 71. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“, broj 25/01, 80/02, 80/02-dr. Zakon, 43/03, 84/04 i 18/10) i člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 61/07.
Obaveštavam vas da sam danas na sednicu pozvala prof. dr Zoranu Mihajlović, potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Miodraga Poledicu i dr Dejana Trifunovića, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Nenu Tomović i Sašu Stojanovića, vršioce dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Molim poslanike da sednu. Poslanici, molim vas da sednete da možemo da pređemo, ili ko ima neke druge obaveze, da napusti salu.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović želi reč? Izvolite.

Poštovana predsednice, potpredsednici, drage poslanice i poslanici, ispred vas su izmene i dopune dva predloga zakona – Zakona o železnici i Zakona bezbednosti i interoperabilnosti železnice, naravno, i dva predloga o potvrđivanju sporazuma sa tri države Tunisom, Mađarskom i Slovačkom Republikom.
Osnovni cilj zašto smo pred vas danas stavili izmene i dopune ova dva zakona, jeste da nastavimo reforme koje se sprovode u železnici, odnosno u železničkom transportu. Želimo da i operativno i finansijski železnica bude, pre svega, profitabilna, zatim da bude efikasna i zatim da sve ono što smo uradili prethodnih godinu dana bude samo početak našeg usklađivanja i uključivanja naše železnice u železnički sistem zemlja EU.
Novine koje jesu u izmenama i dopunama oba zakona tiču se poboljšanja i povećanja bezbednosti u železničkom saobraćaju, tiču se uspostavljanja konkurencije u železničkom transportu, što je veoma važno i, rekla bih, do sada se mnogo više pričalo o tome, nego što se zaista realizovalo, i uvođenja pristupa i korišćenja železničke mreže.
Železnički transport u Srbiji je dugi niz godina nekako uvek bio poslednji kada govorimo o vrstama transporta. Prioritet i interes Vlade jeste da železnica i železnički transport se vrate na mesto koje zaista i zaslužuju, 3809 kilometara pruge ima Srbija, samo 36% je elektrificirano. U isto vreme, krenuli smo uporedo u određene promene. Promene se tiču i reformisanja, ali smo isto tako uporedo učinili sve da pokrenemo investicioni ciklus u železnici, imajući u vidu da milijardu i po evra stoji u železnici, a tiče se investicija, sve sa željom da železnice, zaista, kao što sam rekla, dođu na nivo koji zaslužuju.
Verujem da ćemo u današnjoj raspravi, kao i u raspravi u pojedinostima, učiniti ovaj zakon još boljim, odnosno predloge za izmene oba zakona još boljim. Otvoreni smo za sva vaša pitanja i verujem da standardi koje želimo da uspostavimo u železnici, učiniće železnicu Srbije jednako konkurentnom kao i sve druge železnice u regionu zapadnog Balkana.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li neko od prijavljenih izvestilaca želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo, kratko izveštavam o stavu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine Republike Srbije.
Na sednici koja je održana danas, Odbor je u načelu razmatrao predložene izmene i dopune Zakona o železnici, Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, kao i tekstove tri međudržavna sporazuma u domenu saobraćaja sa Slovačkom Republikom, sa Mađarskom i Republikom Tunis.
Predstavnici predlagača su detaljno obrazložili rešenja koja se nalaze u tekstovima koji su danas na dnevnom redu. Istaknute su dobre strane koje podrazumevaju u prvom redu usaglašavanje sa standardima EU, ali takođe i pojednostavljenje procedura, kao i omogućavanje da se otklone neki praktični problemi, kao i da se obezbedi kvalitetniji pristup i korišćenje infrastrukture.
Nakon diskusije Odbor se izjasnio glasanjem i tom prilikom Odbor je jednoglasno podržao predložena rešenja. Hvala lepo.

Hvala.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati da iznesem stavove poslaničke grupe SVM u vezi Zakona o železnici i o jednom sporazumu.

Važeći Zakon o železnici je donet 2013. godine, sa ciljem da se poboljša efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i da se integriše srpska železnica u železnički sistem EU. U postojećem Zakonu o železnici izvršeno je delimično usklađivanje sa direktivom 2012/34/EZ, kojim se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje. Rok za implementaciju ove direktive u zemljama članicama EU je sredina ove godina, tj. sredina 2015. godine.

Jedan od najbitnijih razloga što je danas ovaj zakon ispred nas je neophodnost usklađivanja našeg Zakona o železnici sa relevantnim propisima EU. Činjenica je da su železnice jedan od najvitalnijih dela transportnog sistema zemalja članica EU. Mi moramo naš železnički sistem poboljšati da bi se mogao integrisati u sistem železničkog transporta EU.

Ovde je najbitnija reč - konkurentno tržište prevoza roba i usluga. Evropska unija je počela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU, a nije reč o jedinstvenom evropskom sistemu železnice, nego je reč o jedinstvenom i efikasnom sistemu koji će omogućiti rok ili tok robe i usluga bez prepreke i diskriminacije svih učesnika.

Znači, ako hoćemo da se integrišemo u ovo veliko tržište, onda moramo što-šta da odradimo, jer, iskreno rečeno, naš sistem železnica je jako daleko od evropskog standarda, nažalost. Ovaj posao moramo odraditi što pre, tim bolje, jer se već osećaju neke posledice, kao npr. zaobilaženje Koridora 10. Svi iz Evrope znaju da put od zapadne Evrope do Bliskog istoka je put preko Srbije. Ali, ako nemamo traženi kvalitet transporta usluga i roba, onda će se ovaj tok nažalost promeniti i skrenuće prema Rumuniji i Bugarskoj. Nažalost, ovaj deo trase se već koristi. Što se više koristi zaobilazni tranzit, veće su štete za našu privredu. Ovo su nažalost činjenice. Znači, moramo da počnemo da radimo da bismo prevazišli ovaj problem.

Kao što su i činjenice da je sadašnja struktura „Železnice Srbije“ neodrživa, prevaziđena, kao i najveći deo naše železničke infrastrukture. Do sada su „Železnice Srbije“ imale monopol i nivo ulaganja u tehnologiju, u infrastrukturu, a u poslednjih 30-35 godina nažalost su na minimalnom nivou.

Daću jedan primer koji sam ovde sebi zapisao. Mi imamo srebrnu munju kod nas gore u Vojvodini za šinobuse, koji kreću u pravcu Subotice prema Kikindi, preko Sente. Mi ih zovemo srebrna munja pošto su kola srebrna, ali nažalost brzina nije brzina munje, nego je poslednjih godina sve manja i manja. Kada sam počeo svoje studije osamdesetih godina u Subotici, sa ovim šinobusom sam išao u Suboticu i dan danas je relacija ista, ista su kola, ali sve je manji broj putnika i, nažalost, manja je brzina ovih šinobusa.

Ako pogledamo budžet Republike Srbije, subvencije za železnice su dosta velika stavka u našem budžetu. Nadamo se da će se ubuduće ove subvencije koristiti za poboljšanje sistema „Železnice Srbije“. U analizi efekata ovog zakona istaknuto je da će nivo ovih subvencija ostati isti. Jednom rečju, to znači da za sprovođenje ovog zakona neće biti potrebno obezbediti dopunska sredstva iz budžeta.

O samom zakonu bih još prokomentarisao još nekoliko članova. U članu 8. Predloga zakona promenjen je stav 1. član 9. važećeg Zakona o železnici i glasi: „Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, prenose se upravljaču infrastrukture koga osniva AP, odnosno jedinica lokalne samouprave“. U odnosu na odredbu važećeg zakona iz 2013. godine stav 1. člana 9, razlika je u tome što u važećem zakonu poslove upravljanja mogu preneti, dok se sada nameće obaveza prenosa poslova upravljanja. Ostaje jedno veliko pitanje – odakle će se obezbediti novčana sredstva AP Vojvodine ili lokalnim samoupravama?

Znači, ovde se radi o prenosu prava upravljanja na pruge od regionalnog i lokalnog značaja, na zahtev AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, s tim da odluku o prenosu poslova donosi upravljač infrastrukture, a na tu odluku saglasnost daje Vlada. Izmena je i da odluku o prenosu poslova upravljanja donosi upravljač infrastrukture, a ne društvo, jer je u tački 39. člana 3. Predloga zakona, tamo je značenje izraza, navedeno da je upravljač infrastrukture javno preduzeće, što do sada nije bilo, društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom.

Poslanička grupa SVM neće dati amandmane na ovaj zakon. Mislili smo da ne treba da damo, jer oni amandmani koje smo dali 2013. godine na Zakona o železnici u neku ruku su i u ovom tekstu. Podsećam na jedan amandman što smo tada dali, 3. maja 2013. godine na Predlog zakona o železnici, koji je u jednom delu identičan sa tekstom izmenjenog stava 1. člana 9. važećeg zakona, jer je bila upotrebljena formulacija: „prenosi se“, a ne: „mogu se preneti“.

Drugim amandmanom što smo tada dali poslanička grupa je predlagala definisanje modela javnog privatnog partnerstva u cilju izgradnje, rekonstrukcije, modernizacije i održavanja pojedinih delova železničke infrastrukture na nacionalnom nivou, na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Kao što smo videli iz predloženog zakona, uvodi se poglavlje 11 – koncesija i javno privatno partnerstvo.

U novom članu 64a definiše se koncesija i javno-privatno partnerstvo. Mogu se davati za izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje železničkom infrastrukturom, u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija. Znači, i ovaj amandman prethodni u 2013. godini je u neku ruku u tekstu ovog zakona.

Što se tiče novog člana 49a, ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja uređaja i naprave i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na tom prelazu snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.

Isto se i postavlja još ono pitanje kao što sam prethodno postavio – da li će imati lokalne samouprave toliko sredstava da to obrade ili moramo u Zakonu o budžetu nekako da predvidimo ta sredstva za pomoć lokalnim samoupravama ili ponekad i AP Vojvodini?

Kao poslednje, u članu 43. Predloga zakona menja se rok tri meseca na donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona. Malo mi je neverovatno one dve godine što je tamo pisano i zato sam ovo i istakao jer do sada to nije bilo tako izrečeno, npr. od nekoliko meseci prelazimo na godine.

Na kraju, za ovaj zakon poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će da glasa.

Na kraju, jedan sporazum - Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u drumskom prevozu putnika i stvari. Usvajanjem i stupanjem na snagu prestaju da važe ona tri sporazuma koji su svojevremeno sklopljeni između tadašnje Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske. Jedan sporazum je u Budimpešti potpisan 1962. godine, drugi sporazum 1965. u Beogradu, a treći u Segedinu 1982. godine.

Ovim sporazumom što je danas ispred nas unapređuje se ekonomska i trgovinska saradnja između dveju zemalja, što je pozitivno, i Sporazum se odnosi samo na drumski saobraćaj, znači, za ostale vidove saobraćaja, kao što su rečni, vazdušni, železnički, nije u pitanju samo drumski saobraćaj.

Znači, ovaj sporazum je potpisan na Samitu Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske, koji je održan u Beogradu, dana 1. jula 2014. godine. Sporazum koji se nalazi ispred nas je detaljan, moderan akt koji će omogućiti lakši, brži i efikasniji prevoz lica i stvari drumskim putem.

Primenom ovog sporazuma očekuje se poboljšanje na tlu privrede između Republike Srbije i Mađarske. Još jednom da istaknem da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati na ove zakone. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka sa saradnicima, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zajednički načelni jedinstveni pretres više predloga zakona, dakle: Zakon o železnici, Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice i tri sporazuma – prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke, drugi između Vlade Republike Srbije i Vlada Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunisa o drumskom takođe prevozu putnika i stvari.
Naravno, na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona.
Moje izlaganje na samom početku biće usmereno svakako na Predlog zakona o železnici. Na početku, reći ću da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona jer njegovim donošenjem stvaraju se prvenstveno uslovi za poboljšanje efikasnosti železničkog saobraćaja u Republici Srbiji, sa druge strane, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integrisanje srpske železnice u železnice sistema EU.
Kada sam već pomenuo EU, reći ću neke značajne stvari, da je EU počela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja u jedinstven sistem. Ovde treba reći da se ne radi o stvaranju jedinstvene evropske železnice, već o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog od učesnika. Svakako da je cilj da se podstaknu privatni operateri za bavljenje ovim poslom, a povećanje konkurencije treba da dovede do povećanog kvaliteta usluga, kako u smislu bezbednosti, tako i u smislu konkurencije cena proizvoda.
U stvari, sve je krenulo devedesetih godina, kada su zemlje Evropske zajednice pridale veliki značaj rešavanju problema u železničkom saobraćaju. Doneta je prvo direktiva kojom su države članice Evropske zajednice preuzele obavezu da garantuju da će železničkim preduzećima obezbediti status samostalnih operatera koji će se ponašati na komercijalni način i prilagođavati tržišnim potrebama. Ova direktiva praktično je postala osnov za sve buduće normativne akte. Dakle, prvi paket propisa EU donela je 2001. godine, kojim se reguliše način pristupa tržištu i izdavanju dozvola operaterima, drugi paket iz 2004. godine u okviru koga je formirana Evropska agencija železničkog saobraćaja i 2013. godine usvojen je četvrti paket mera kojim se definišu procedure za jedinstven sertifikat za železnička vozila u zemljama EU i svakako liberalizacija unutrašnjeg putničkog saobraćaja.
Praktično, moram da kažem, železnica se sve više vraća u modu kao ekološki najprihvatljiviji, sa jedne strane, vid suvozemnog transporta, koji uz dobru organizaciju svakako može biti i ekonomski veoma, veoma konkurentan. Ovde ću samo reći jedan primer, da, recimo, Švajcarska skoro da je zabranila tranzit kamiona i forsirala železnički transport. Što se tiče EU, donela je posebnu agendu kojom se predviđa rasterećenje puteva, postavlja cilj da se do 2050. godine polovina ukupnog teretnog prevoza odvija železnicom.
Moram da kažem, u prethodnim decenijama industrijska železnica, potisnuta od drumskog saobraćaja, ponovo postaje veoma, veoma aktuelna. Recimo, daću samo jedan primer, možda malo ili više poznat, da, recimo, u samoj Rusiji ima 63.000 kilometara industrijskih pruga, a isto tako veoma malo je poznato da, recimo, „Etihad“, jedna od vodećih svetskih vazduhoplovnih kompanija ima deo koji se bavi železničkim transportom.
Sada, što se tiče Srbije, malo je poznato da, pored državnih firmi, i privatnici se bave železničkim prevozom. Evo, ministarka, ja dolazim, recimo, iz Kragujevca, tamo je „Fijat“, jel tako, oni su za prevoz industrijskim kolosekom angažovali privatnu firmu „Kombinovani prevoz“. Ali, da kažem, oni nisu radili samo za „Fijat“. Pored „Fijata“, tu je, recimo, i NIS, „Petrohemija“, zatim „Železara“, odnosno sistemi koji Železnici Srbije zbog nedostatka lokomotiva nisu bili u mogućnosti da pruže uslugu. Ali, samo da napomenem, da se vratimo malo unazad, dakle, od 2005. godine ovim zakonom je omogućeno da i privatnici mogu da koriste železničku infrastrukturu.
Sada, vraćajući se na Železnicu Srbije, da kažem kako je stanje izgledalo. Reći ću samo dve stvari koje mogu da budu značajne. Znači, preko 20.000 zaposlenih, sa druge strane, najviše dotirana transportna firma u zemlji, sa više od 10 milijardi iz budžeta Republike Srbije. Kažem – bilo je. Ali, mislim da je već sada ova ozbiljna i odgovorna Vlada napravila veliki iskorak unapred i zasigurno dolaze bolji dani za železnicu. Kada to kažem, reći ću samo neke podatke značajne. Mislim prvenstveno da je vrednost aktuelnih železničkih projekata veća od jedne milijarde evra, znači, jedan zaista ohrabrujući podataka. Samo u narednih nekoliko godina Srbija će imati više od 500 kilometara modernizovanih pruga kojima će saobraćati 60 modernih vozova.
Ministarka, moram još i ovo da kažem, lepo i ohrabrujuće zvuči podatak da na našim prugama potpuno novim vozovima kreće se do 120 kilometara na čas. To je možda nekad bilo nezamislivo, ali došli smo i do tog trenutka.
Dakle, još od 1981. godine, kada su nabavljeni novi elektro-vozovi iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, posle toliko godina imamo prve elektromotorne garniture na srpskim prugama.
Od „Železnice“ su stvorena tri nova preduzeća – Preduzeće za infrastrukturu, Preduzeće za putnički saobraćaj i Preduzeće za teretni saobraćaj. Neko bi sada zlonamerno rekao – novi kadrovi, nova zapošljavanja. Ja mislim da ovo restruktuiranje svakako znači racionalizaciju, a ne širenje ovih preduzeća. Složićete se sa mnom da je tako i to će se pokazati i na delu.
Da zaključim, što se tiče ovog zakona. Železnica Srbije mora da bude moderna, razvijena, a ne kao pre 131 godinu, kada smo formirali našu železnicu, da nam se vozovi kreću 40 km na čas.
I na kraju, ovaj zakon donosi ispravljanje nedostataka uočenih prilikom praćenja važećeg zakona, zbog efikasnosti same „Železnice Srbije“, zatim zatvorenost i regulisanost tržišta železničkih usluga i integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU. Svakako da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Kada je reč o Predlogu zakona o bezbednosti i interoperabilnosti, treba reći da se njime stvaraju uslovi kojima se omogućava da naša železnica bude bezbedna, interoperabilna, u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja. Bezbednost železnice u smislu ovog zakona obuhvata uslove koje ispunjava železnički sistem i železnički radnici, kao i druge uslove od značaja za ostvarivanje bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Interoperabilnost železnice u smislu ovog zakona je sposobnost železničkog sistema da omogući bezbedan i neprekidan saobraćaj vozova koji ispunjava potrebne zahteve za određenu mrežu. Ta sposobnost zavisi od svih regulatornih, tehničkih, eksploatacionih uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se zadovoljili osnovni zahtevi za interoperabilnost. Odredbe ovog zakona ne odnose se na metroe, tramvaje i druge lake šinske sisteme, a odredbe na interoperabilnost ne primenjuju se na turističko-muzejsku železnicu.
Na samom kraju, govoriću o tri sporazuma, veoma kratko. Prvi Sporazum je između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o međunarodnom kombinovanom saobraćaju, potpisan u decembru 2014. godine u Bratislavi. Šta praktično znači ovaj sporazum? Ovim sporazumom ove države, u skladu sa Preporukama Evropske komisije, nastoje da unaprede robnu razmenu korišćenjem ekološki prihvatljivog vida transporta. Ja moram ovde uvek da napomenem da je nama Slovačka prijateljska zemlja, imamo izuzetne odnose i oni nas po pitanju teritorijalnog integriteta i evropskog puta podržavaju.
Kada je reč o druga dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Mađarske i Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari, reći ću da su potpisani u julu 2014. godine sa Mađarskom i u martu 2014. godine sa Tunisom. Praktično, ovim sporazumima je uređen drumski prevoz putnika i stvari između država, tranzit preko teritorija dveju država i prevoz iz i za strane ugovornice vozila za drumski saobraćaj. Zaključivanjem ovog sporazuma daje se pravni okvir za unapređenje bilateralne, trgovinske i ekonomske saradnje.
Na samom kraju ću reći da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati sve pomenute predloge zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Ivan Bauer.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažena potpredsednice Vlade, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, u prethodnom skupštinskom sazivu 2013. godine doneli smo dva veoma važna sistemska, krovna, zakona sa idejom da se zaustavi proces propadanja železničke infrastrukture i urušavanja kvaliteta ali i nivoa saobraćaja, bilo da se radi o železničkom saobraćaju, bilo da se radi o prevozu putnika ili prevozu robe. Radi se o Zakonu o železnici i Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice.
Naravno, bilo je i tada onih koji su ukazivali na određene manjkavosti predloženih zakonskih rešenja, ali verujem da danas svi možemo da se složimo da su ova dva zakona u tom trenutku predstavljala veoma važan iskorak unapred i da su ta dva zakona učinila da je zakonodavstvo Republike Srbije u ovoj oblasti došlo u ravan sa evropskim zakonodavstvom.
Međutim, primena je pokazala da postoje određene stvari koje u ovim zakonima mogu da se unaprede, odnosno da postoje određeni nedostaci koji mogu da se otklone i kada na to dodamo i našu želju i obavezu da usklađujemo naše zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, onda vidimo da postoje dovoljno važni razlozi da se danas govori o izmenama i dopunama ova dva zakona.
Za početak, hteo bih da kažem nekoliko reči o političko-ekonomsko-geografskom aspektu značaja donošenja, odnosno, bolje rečeno, danas unapređenja ova dva zakona. Naravno da niko građane ne pokušava da dovede u zabludu da ćemo donošenjem ovih izmena i dopuna sve rešiti, kao što ni donošenjem ta dva zakona pre dve godine nismo mogli da rešimo sve probleme koji postoje u železnici, jer se to ne može rešiti jednim potezom nekakvog čarobnog štapića. Sa druge strane, verujem da je svima jasno da se kvalitetna, postojana, trajna kuća gradi samo na dobrim temeljima. Ja mislim, a verujem da se slaže i većina mojih kolega, da ova dva zakonska rešenja i njihove današnje izmene i dopune predstavljaju dobar osnov za rešavanje problema koji postoje u železničkom saobraćaju svugde u svetu pa i u Srbiji, a, rekao bih čak, naročito u Srbiji.
Železnički saobraćaj se suočava sa brojnim izazovima, nažalost, ne od juče već više od pola veka, iz različitih razloga. Na prvom mestu, zbog toga što su sektor saobraćaja i transporta doživeli ogromne promene, a na drugom mestu i što je moderno doba donelo određene promene.
Pre 60-ak godina, otprilike, u čitavom svetu se sve više ulaže u putnu infrastrukturu, rekao bih, u priličnoj meri i na uštrb železničke infrastrukture, a automobilski i kamionski saobraćaj dobijaju primat. Sa druge strane, imamo, rekao bih, pravi bum avio-saobraćaja, koji je zahvaljujući tom bumu, odnosno zahvaljujući njegovom sve većem obimu, postao takođe sve dostupniji sve većem broju korisnika, bilo da se radi o prevozu putnika, bilo da se radi o prevozu karga, odnosno robe, što sve utiče na železnički saobraćaj.
Kada na to dodamo izvesnu preraspodelu u privrednom razvoju na globalnom nivou, odnosno, sve veći rast usluga koje predstavljaju neproizvodnu delatnost u odnosu na proizvodne grane privrede koje su opet po svojoj prirodi i suštini više oslonjene na železnički saobraćaj, odnosno železnički transport, onda postaje jasno zbog čega je nastala kriza železničkog saobraćaja svugde u svetu, čak i u daleko razvijenijim zemljama od Srbije. Međutim, te zemlje su, za razliku od Srbije, u međuvremenu ulagala ogromna sredstva u razvoj železničke infrastrukture i železnice uopšte i na taj način pokušavale da smanje taj jaz koji je nastao i koji nastavlja i dalje da se razvija.
Sa druge strane, verujem da je svima poznato da je naša država u poslednjih nekoliko decenija ulagala gotovo ništa u železnice i da samim tim je logično da je naš železnički saobraćaj, odnosno železnice u celini spale na tako niske grane.
Osim što je naš železnički saobraćaj u tako ozbiljnom problemu, predstavljam problem za budžet, odnosno za sve građane koji pune taj budžet, jer se iz tog budžeta subvencionišu svi oni troškovi, odnosno svi minusi koji se proizvode iz „Železnice Srbije“ i što da kažem, pod znacima navoda, to predstavalja neprijatnost za građane i privredu koji su prinuđeni da koriste usluge železničkog saobraćaja. Ona je istovremeno i ozbiljan strateški problem za Srbiju upravo zbog tog lošeg kvaliteta železničke infrastrukture.
U Srbiji imamo pojavu da se sve više operatera, bilo da su putnički ili teretni operateri odlučuju za izmeštanje saobraćaja, govorim o međunarodnom saobraćaju iz Srbije, odnosno da se rute koje idu iz zapadne Evrope prema Bliskom Istoku, Turskoj i dalje izmeštaju iz Srbije i da idu preko Bugarske i Rumunije. Dakle, ona čuvena ruta koja postoji već dva milenijuma a koja ide kroz Srbiju danas zbog našeg neodgovornog ponašanja koje traje više decenija se praktično menja i mislim da je to nešto što je nedopustivo.
Naša država i Vlada RS su ovaj problem prepoznali i odlučili da, na prvom mestu, ulaganjem u železničku infrastrukturu, povećaju konkurentnost naših železnica i da na taj način pokušamo da povučemo međunarodni saobraćaj koji želimo da preuzmemo iz nekih drugih pravaca.
Iz tog razloga se pristupilo razgovorima sa Ruskom Federacijom, od koje je dobijen kredit pod veoma povoljnim finansijskim uslovima, upravo za obnovu železničke infrastrukture ali i železnica u celini, i taj program se već realizuje.
S druge strane, imamo plan na kome radimo sa našim partnerima iz Mađarske i Kine na realizaciji brze pruge Beograd – Budimpešta, koji treba da počne da se realizuje ove jeseni. To su dakle ti planovi koji treba da vrate Srbiju na mapu, na ozbiljnu železničku mapu Evrope.
Samo snažnim investiranjem, čini mi se, Srbija u budućem periodu može da prevaziđe taj gep koji ima u odnosu na razvijene zemlje, ali na žalost, i u odnosu na neke zemlje u okruženju, odnosno u regionu. Taj gep je, kao što sam već rekao, stvaran višedecenijskim, neozbiljnim i neodgovornim ponašanjem i neulaganjem u železnice.
Kao što sam rekao na početku, najbolji osnov za nesmetan, ubrzan razvoj železničkog saobraćaja, odnosno sistema železnica u Srbiji, predstavlja upravo donošenje kvalitetnih zakonskih rešenja i u tom smislu će Poslanička grupa SDPS, u Danu za glasanje, podržati ove izmene i dopune zakona, ali naravno i prateći paket zakona koje je predložilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Osim iz navedenih strateških razloga dugoročnog razvoja železnica u Srbiji, samim tim i međunarodnog saobraćaja, koji može da postane jedan od budućih generatora rasta i razvoja Srbije, razlog zašto želimo da unapredimo ova zakonska rešenja jeste i to što je naš spoljnopolitički prioritet broj jedan, pristupanje zajednici evropskih naroda, odnosno EU, a uslov za to jeste usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. kikomoniter, na čemu mi i radimo kroz izmene i dopune ovih zakona, jer dodatno harmonizujemo naše zakonodavstvo sa odgovarajućim direktivama EU, Evropske komisije, Evropskog saveta, sve zavisi ko ih je donosio, ili Evropskog parlamenta.
U tom smislu, pozdravljam to što je Ministarstvo poslalo oba ova zakona Evropskoj komisiji na mišljenje i naravno, pozdravljam što su sve one primedbe koje su dobijene od Evropske komisije bile inkorporirane u ove zakone.
Zahvaljujući tome, mi imamo podršku Evropske komisije za ove izmene i dopune zakona i imamo, na kraju krajeva, i podršku naše Kancelarije za evropske integracije.
Potpuna harmonizacija našeg zakonodavstva iz ove oblasti očekuje se do 2017. godine, do kada je rok da se donesu svi potrebni podzakonski akti.
Hteo bih da kažem još nekoliko reči o nečemu što do sada niko od kolega nije pomenu, a mislim da je vrlo važno jer pokazuje ozbiljnost u pristupu, da kažem, zakonodavne obaveze Ministarstva o kome govorimo.
Dakle, od trenutka kada su ovi zakoni doneti, a to je 2013. godine, krenulo se sa monitoringom, odnosno sa praćenjem primene, odnosno sa eventualnim pronalaženjem nekakvih nedostataka koji u tim zakonima postoje.
Mislim da je to jedan ispravan način na koji treba da se bavimo zakonodavstvom u Republici Srbiji, ukoliko mislimo da imamo makar te temelje kako treba za kuću koju pokušavamo da izgradimo.
Nakon toga, usledilo je formiranje radnih grupa u koje su uključeni eksperti iz svih mogućih oblasti koje tangiraju ovi predlozi zakona.
Konsultovani su i ljudi koji nisu bili članovi radnih grupa, organizovano je po pet javnih rasprava i za jedan i za drugi zakon, dakle, ispoštovana je u potpunosti demokratska procedura i to je način na koji treba zaista da radimo i mislim da mi kao poslanici treba da javno pozdravimo.
Samo još nekoliko reči, vezano za najvažnije izmene, mada je o tome bilo već govora od strane kolega i ciljeva koji treba da se postignu ovim zakonima.
Dakle, osim daljih usaglašavanja sa direktivama EU, rekao bih da je vrlo važno, nije o tome bilo reči, nešto što je takođe urađeno kroz izmene i dopune ova dva zakona koji na izvestan način čine celinu, a to je bolja preraspodela nadležnosti između ova dva zakona, pa je tako bezbednost, da kažem, dislocirana i više stavljena u nadležnost Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica, što je i logično.
S druge strane je pitanje ukrštanje pruga i puteva prebačeno, pod znacima navoda, u nadležnost Zakona o železnicama.
Nadalje, ovim izmenama i dopunama zakona izvršili smo usaglašavanje ovih zakona sa zakonima koji su doneti u međuvremenu, od 2013. recimo, Zakon o planiranju i izgradnji, koji ste, takođe vi, ministarka, predlagali ovoj Skupštini, a na koji se opet odnosi ovo pitanje ukrštanja puteva i pruga.
Nadalje, opet jedna vrlo važna stvar, koja do sada nije pomenuta, rekao bih naročito važna, jeste proširenje delokruga, odnosno davanje novih nadležnosti direkciji za železnicu, što je nešto što je u skladu sa najboljim evropskim praksama.
Nadalje, opet jedan, na izgled, banalan problem, a u stvari potencijalno izuzetno ozbiljan problem, a to je pitanje kaznene politike u odnosu na bezbednost saobraćaja na železničkim prugama, gde su takođe izvršene određene intervencije.
Nadalje, nešto što je u prethodnim zakonskim predlozima, čini mi se, propušteno da bude tretirano, a to je pitanje kombinovanog transporta koje je sada uređeno a to je opet nešto što je vrlo važno i što pomaže daljem unapređenju železničkog saobraćaja.
Kombinovani transport je, da uputim građane koji gledaju ovaj prenos, kombinovani transport predstavlja jedan miks transporta železnicom i nekim drugim vidovima saobraćaja i to je nešto što takođe ima potencijal za razvoj kada govorimo o železničkom saobraćaju.
Na kraju krajeva, uvođenje ugovornog odnosa između vlade, odnosno autonomne pokrajine, odnosno lokalnih samouprava, vezano za korišćenje zajedničke infrastrukture, odnosno upravljanje njome, koje podrazumeva određene naknade ili nadoknađivanje troškova ukoliko se radi o neprofitabilnim deonicama.
Ciljevi koji treba da se ostvare jeste možda ne na prvi pogled najvažnije, ali uvek najvažniji cilj povećanje bezbednost železničkog saobraćaja smo imali problem da su određene neodgovorne osobe, rekao bih na prvom mestu, osim što čine krivična dela, krale delove neke vrlo važne, na prugama, koje su predstavljali ozbiljnu opasnost po bezbednost saobraćaja našim prugama.
Mislim da čak, sva sreća te se nikada ništa nije dogodilo. Bojim se kakve bi tragične posledice bile i koliko bismo tek onda bili u stanju da shvatimo šta sve može da se dogodi kada se neko tako neodgovorno ponaša.
Nadalje, naravno, optimalnije korišćenje železničke infrastrukture, što je povezano sa ovim izmenama o kojima sam govorio. Naravno, racionalnije poslovanje preduzeća „Železnice Srbije“ i u krajnjem slučaju povećanje efikasnosti i konkurentnosti celokupnog železničkog sistema u Srbiji i samim tim u budućnosti povećanje konkurencije u njemu.
I na kraju krajeva, ono što je rekao i moj kolega pre mene, potpuno integrisanje našeg železničkog sektora u evropski sistem železnica.
Eto, toliko od mene, hvala vam najlepše.