Gospodine Markoviću, ja bih vas zamolio ponovo da se vratite na temu.

Tako da nemojte mi oduzimati vreme i usmeravati moju priču u interesu…

Sami sebi oduzimate, jer pre par minuta niste imali problem gospodine Markoviću.

Znači, posebno me zanima član 51. poštovana ministarko, koji govori o statusu Direkcije za „Železnicu“, o tome ćemo verovatno pričati i u delu kada govorimo o amandmanima.
Ono što danas mislim i pored ovih upadica predsedavajućeg i gospodina Babića, da ste dužni da odgovorite građanima Srbije, posebno građanima zapadne Srbije, Užica, jeste ova namera da Šargansku osmicu prebacite u infrastrukturu i da umesto da bude u delu gde se angažuje u prevozu putnika, prebaci u drugi sistem iako sam svestan da tamo postoje prihodi i da ste posmenjivali sve one ljude koji su godinama uporno, vredno i predano radili da se taj projekat završi, da ste ih posmenjivali i doveli neke svoje poslušnike i kadrove koji misle da od tog profita koji se ostvaruje na godišnjem nivou treba da se taj profit usmeri u nekom drugom pravcu, da razmislite o toj odluci i da posvetite posebnu pažnju tom sektoru.
Naime, Mokra gora i čitavo područje Tare, Zlatibora je upravo posle izgradnje Šarganske osmice i u toku te izgradnje počelo da živi. Tamo su ljudi počeli da se vraćaju, tamo su počela ulaganja. Tamo je samo nekoliko ljudi svojim radom, zalaganjem i trudom uspelo da napravi prvi korak. Kasnije je došao gospodin Kusturica, kasnije su se razvili projekti, kasnije su se zapošljavali ljudi, ali ako to ukinete i ako taj projekat budete gledali samo kroz novac i interes, da se novac usmeri ili isisa iz tog područja u neke druge promašene projekte, vi pravite veliku štetu za čitav taj kraj.
Bio sam pre dva meseca u Mokroj gori, na železnici, tamo je počela da raste trava, tamo je počeo da raste korov. Tamo ljudi koje ste vi delegirali da se bave tim poslovima ne rade svoj posao. Tamo je drastično opao broj putnika, nema više priče oko toga da Šarganska osmica treba da bude veza sa Republikom Srpskom. Zaustavljen je projekat izgradnje pruge uskog koloseka prema Kremnima, Biosi i ka Užicu. Znam da možda nemate vremena, čak i ako helikopterom letite, da obilazite radove, da vidite šta se radi tu, ali od pre tri godine sve je stalo, ništa se više ne radi. taj projekat je došao u stanje da ćete još malo doći u priliku da se taj posao potpuno zaustavi, odnosno da tamo više nema gostiju. Na godišnjem nivou, 100.000 ljudi je koristilo usluge tog prevoza.
Naš pokušaj da usku prugu od Mokre gore sa Višegradom bio je naš pokušaj da pomognemo tim ljudima da tu što kvalitetnije i bolje žive.
Gospodine predsedavajući imam li još vremena

Imate još nepuna dva minuta.

Neka ostane to za kasnije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović.

Moram da priznam da, pošto sam često u parlamentu, jer dosta zakona ovo ministarstvo predlaže, svaki put kada vi ispred poslaničke grupe DS krećete da objašnjavate određeni zakon, odnosno imate određene komentare na to, svaki put su potpuno iste rečenice, iako su zakoni potpuno drugačiji. Neki o planiranju i izgradnji, neki o železnici, neki o vodnom transportu, ali vi imate identične rečenice koje sam ja i prošli put i sada zapisala. Tako da bih vas zamolila da bar učinite toliki napor da se zaista zainteresujete za zakone koji su ispred vas, jer oni zaista mogu da donesu dobro Srbiji.
Podsetiću vas 1884. godine, kada je prva pruga napravljena od Beograda do Niša onda je njena prosečna brzina bila 40 kilometara na sat. Kada je SNS 2012. odnosno 2013. godine sačinila Vladu, vi ste nam ostavili pruge koje su prosečno išle ispod 30 kilometara na čas. Znači, od 1884. godine kada je bilo 40 kilometara na čas, DS je ostavila ispod 30 kilometara na čas. Tako da svaka priča o tome kako nešto nije sada urađeno, prvo pogledajte šta ste uradili.
Ja ću vam reći šta smo mi uradili za godinu i po dana. Za godinu i po dana Srbija se po stanju infrastrukture pomerila za 19 mesta na svetskoj listi. Dakle, baš zato što smo pokrenuli sve investicije koje smo mogli, baš zato što modernizujemo pruge koje sada jednim delom u Srbiji idu već prosečno 100 kilometara na čas. Ne kažem da je to savršeno, ne kažem da je to sjajno, može bolje, ali smo za godinu i po dana to uradili.
Za svih deset godina vlasti koliko je bilo kod vas, vi ste nas doveli u situaciju da niko neće da uđe ni u jedan voz u Srbiji, jer pre svega nije bilo vozova, strašno su izgledali, da ne kažem, katastrofalno, a brzina je bila ispod 30 kilometara na čas, na nekim deonicama 15 kilometara na čas. Tako su izgledale pruge kada smo mi došli na vlast. Danas već to izgleda potpuno drugačije.
Kada govorite da nismo trebali da menjamo ovaj zakon, mislim da treba da znate jednu stvar. Transport, pogotovo železnički transport je živ transport. To znači kao što se u EU donose desetine direktiva i to ne godišnje nego mesečno, tako je logično valjda da se i Srbija uskladi sa tim direktivama i da ima moderne zakone. Zato ovaj zakon menjamo.
Ne razumem uopšte rečenicu o skrivenim namerama. Ne znam šta to znači. Možda ste vi tako funkcionisali i radili, pa ste stalno imali neke skrivene namere iza zakona i reformi. Kod nas je stvar vrlo jasna. Mi smo za godinu i po dana uspeli da završimo prvu fazu reformisanja železnice. Železnica danas ima tri preduzeća i holding koji će trajati ograničeno. Železnica danas ima „Srbija kargo“, „Srbija voz“ i „Srbija infrastruktura“. „Železnica Srbije“ danas već izgleda potpuno drugačije i svi ti sindikati nisu izopšteni. Za vašu informaciju, postoji stalni komitet u Vladi Srbije koji se održava na temu reformisanja. Na tom komitetu nalaze se svi predstavnici sindikata.
Ne samo to, mi nemamo strah da razgovaramo sa ljudima. Nakon prve faze mi smo bili u „Železnici“ i razgovarali sa radnicima „Železnice“, otvoreno, onako kako to treba da se radi. Oni znaju da činimo zajedno, ali mi smo u partnerskom odnosu i činimo sve da železnica zaista uzme primat u odnosu na drumski saobraćaj, koji danas nažalost nema još uvek.
Takođe, ne razumem šta znači da ugine projekat? Rekli ste – Šarganska osmica i da ne dozvolimo da ugine projekat. Da ugine projekat ne može nikako. Svi dobri projekti koji donose dobro Srbiji će raditi, može samo da ugine nešto drugo.
Tako da, nadam se da u amandmanima koje ste dali ima više suštine i svega onoga što zaista želite da postignete i poboljšate ovaj zakon. Mi ćemo sa dužnom pažnjom te amandmane pogledati. Hvala.

Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Da li imam pravo na ona dva minuta?)
Imate na kraju rasprave. Kada se iscrpi lista govornika, onda možete na kraju rasprave.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović, ovlašćeni predstavnik SPS.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovana ministarka, uvažene kolege iz ministarstva i kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS saobraćaj je jedan od tri razvojna prioriteta Srbije i samim tim posebnu pažnju posvećujemo svim zakonima koji su iz oblasti saobraćaja na dnevnom redu.
U tom kontekstu smo i razmatrali ove predloge zakona, koji imaju za cilj razvoj železničkog saobraćaja. Prema aktuelnoj Strategiji razvoja saobraćaja za period 2010.-2015. godina značajno mesto ima železnički saobraćaj kao vid saobraćaja koji ima značajne i ekonomske i ekološke prednosti u odnosu na druge vidove saobraćaja i naravno veću efikasnost masovnog prevoza putnika i robe.
Republika Srbija je značajno čvorište Evrope i upravo takav geostrateški položaj Srbije treba i jeste da bude osnov za mnogo intenzivniji razvoj saobraćaja. Srbija jeste na Koridoru 10, ne samo drumskom već i železničkom koridoru koji povezuje južnu i zapadnu Evropu, i ovakav potencijal Srbija mora da iskoristi, pogotovu ako imamo u vidu da je železnički saobraćaj i jedan od najjeftinijih vidova transporta.
Kada smo 2013. godine usvajali novi Zakon o železnici, tada je i predlagač, Vlada Republika Srbija, ali i stručna javnost bila svesna da će efekti primene novog zakona biti vidljivi posle nekoliko godina upravo jer taj zakon je doneo suštinske novine, možemo reći jedan od savremeni koncept, upravo u skladu sa ovom strategijom.
Usvajanjem ovog zakona mi smo raskinuli sa tradicionalnim modelom organizacione strukture železnice, koji je podrazumevao neefikasnost i nerentabilnost.
Taj novi zakon takođe je obezbedio formalne uslove za novi koncept upravljanja i razvoja železničkog sistema, a suština novog koncepta jeste efikasna, rentabilna i bezbedna železnica.
Druga suštinska novina bila je razdvajanje infrastrukture i samih usluga na železnici, polazeći od savremene prakse u razvijenim državama sveta, a to jeste da razvoj železnice i njeno poslovanje mogu da se unaprede samo odvojenim upravljanjem infrastrukturom i dvema delatnostima.
Važno je istaći na kraju da ovaj zakon jeste bio osnov za restrukturiranje koje je aktuelno današnjih dana, Akcionarskog društva „Železnice Srbije“, koje je u ime države upravljalo železnicom.
Transformacija postojećeg sistema upravljanja jedan je od zahteva i Svetske banke i EU, a cilj jeste bio da se ustanovi jedan racionalan, moderan i održiv sistem, a naravno za je nas važno, i to su i moje kolege govorile, da taj sistem bude i konkurentan, kada je u pitanju međunarodni transport.
Procesom restrukturiranja železnica formirana su tri nova preduzeća, Preduzeće „Infrastruktura“, „Srbija voz“ i „Kargo“ i ostalo je postojeće preduzeće a.d. „Železnica Srbije“, koje je ostalo da postoji kao deo sistema i upravljaće, koliko smo shvatili imovinom železnice.
Formiranjem ovih preduzeća pruža se šansa da država konačno pokaže šta železnica za nju znači i šta zaista želi od železnice, a ovim novonastalim preduzećima se otvorila mogućnost da na zdravim osnovama počnemo konačno da razvijamo sve sisteme i usluge na samoj železnici.
Socijalistička partija Srbije smatra da ovako organizovan sistem železnice može i treba da obezbedi uslove za angažovanje svih raspoloživih ljudskih resursa, posebno imajući u vidu ambiciozne razvojne ciljeve.
Izmene i dopune o kojima danas raspravljamo jesu upravo u skladu sa ovom vizijom i strateškim ciljevima Vlade Republike Srbije i jesu korak napred u smislu unapređivanja uslova za uspostavljanje savremenog koncepta razvoja, o kome i govorim. Važna izmena u ovom zakonu jeste da Republika Srbija zadržava odgovornost za upravljanje i razvoj železničkom infrastrukturom. Razdvajanjem delatnosti upravljanja od usluga sistem svakako će postati efikasniji, a samim tim i ekonomičniji i to svakako podrazumeva smanjenje izdataka iz budžeta.
Zakonom se uvodi plaćanje naknade za korišćenje železničke infrastrukture za prevoznike, čime će upravljač imati sopstvene prihode i u značajnoj meri rasteretiti budžet. Ono što država mora da obezbedi jeste javni prevoz svojim građanima i da ukoliko postoji potreba za linijom od javnog interesa država to i subvencioniše, naravno vodeći računa o nepotrebnim troškovima kojih u prethodnim godinama bilo dosta.
U predlogu ima nekoliko novih odredbi koje su preuzete iz Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Novine su i odredbe koje se tiču davanja zakonskog okvira već postojeće prakse prema kojoj lokalne samouprave, ali i drugi zainteresovani subjekti mogu graditi i pružne prelaze, nadvožnjake, podvožnjake i slično na teritoriji uz saglasnost upravljača železničke infrastrukture.
Ovim izmenama i dopunama rešavaju se pitanja postupaka prava rokova za pristup železničkoj infrastrkturi, a bliže se definišu poslovi koje obavlja Direkcija za železnice. Takođe, Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice proširuju se nadležnosti Direkcije. Direkcija dobija nova ovlašćenja od donošenja propisa, preko izdavanja dozvola i sertifikata čime praktično postoje jedno regulatorno i kontrolno telo.
Iako se u Zakonu o bezbednosti interoperabilnosti železnice menja mnogo članova. O tome su neke kolege govorile, većina ovih odredbi u sebi sadrži izmenu termina i većina njih je u skladu sa direktivama EU.
U zakonu je izvršeno srodnije i logičnije povezivanje pojmova i usklađeni su termini Zakona o železnici i Zakona o interoperabilnosti železnice.
Takođe, uvedena su i dodatna pojašnjenja za osoblje koje radi u sistemu, bilo da je u pitanju vozno ili statično osoblje i ukazala se potreba za objedinjavanje odredaba koje se odnose na ukrštanje puteva i pruga.
Imam jednu dopunu koja je važna za široku javnost, to jeste pooštravanje kaznenih odredbi za fizička lica koja krađom ugrožavaju bezbednost na železnici, budući da smo svedoci koliko je zapravo štete ovim krađama naneto i direktno utiče na bezbednost saobraćaja.
Sva rešenja, sve izmene u ovom predlogu jesu u cilju razvoja i unapređenja bezbednosti železničkog saobraćaja i oba predloga, kao što sam rekla, jesu u skladu sa strategijom i postavljenim ciljevima koje je država kada je u pitanju razvoj celokupnog saobraćaja postavila 2010. godine. Ono što se mi nadamo kao poslanička grupa jeste da će i strategija za budućih pet godina biti zapravo kontinuitet ovih ciljeva.
Kada su u pitanju sporazumi, na dnevnom redu imamo tri sporazuma. Sporazum o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade RS i Vlade Slovačke koji je potpisan 1. decembra 2014. godine. Odredbe ovog sporazuma odnose se na međunarodni kombinovani transport, a ovakav sporazum upravo ukazuje na razvoj železnice, odnosno potrebu za razvojem železnice budući da se taj intermodalni transport najčešće obavlja železničkim saobraćajem.
Kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari, on je potpisan prošle godine u Beogradu. Odredbe ovog sporazuma odnose se na drumski prevoz putnika i stvari između država strana ugovornica, prevoz putnika i stvari u tranzitu preko teritorija država strana ugovornica itd. Ovim sporazumom prestaju da važe dva sporazuma između Narodne Republike Mađarske i SFRJ iz 1966. godine i još jedan sporazum iz 1962. godine.
Poslednji sporazum jeste još jedan u nizu sporazuma koje ratifikuje ovaj parlament kada su u pitanju bilateralni odnosi RS i Republike Tunisa. To je sporazum između dve vlade o drumskom prevozu putnika i stvari.
Na samom kraju želela bih da još jednom ponovim da je za nas izuzetno važan saobraćaj. Smatramo ga velikom razvojnom šansom Srbije. Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe kažem da ćemo glasati za sve predloge koji su danas na dnevnom redu i ovom prilikom odgovoriću na pitanje mog kolege koji trenutno nije u sali, a to je da naš bivši ministar podržava sve predloge, što je i na sednici Odbora za saobraćaj rekao. Hvala.