Hvala vam predsedavajući.
Poštovana ministarka, uvažene kolege iz ministarstva i kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS saobraćaj je jedan od tri razvojna prioriteta Srbije i samim tim posebnu pažnju posvećujemo svim zakonima koji su iz oblasti saobraćaja na dnevnom redu.
U tom kontekstu smo i razmatrali ove predloge zakona, koji imaju za cilj razvoj železničkog saobraćaja. Prema aktuelnoj Strategiji razvoja saobraćaja za period 2010.-2015. godina značajno mesto ima železnički saobraćaj kao vid saobraćaja koji ima značajne i ekonomske i ekološke prednosti u odnosu na druge vidove saobraćaja i naravno veću efikasnost masovnog prevoza putnika i robe.
Republika Srbija je značajno čvorište Evrope i upravo takav geostrateški položaj Srbije treba i jeste da bude osnov za mnogo intenzivniji razvoj saobraćaja. Srbija jeste na Koridoru 10, ne samo drumskom već i železničkom koridoru koji povezuje južnu i zapadnu Evropu, i ovakav potencijal Srbija mora da iskoristi, pogotovu ako imamo u vidu da je železnički saobraćaj i jedan od najjeftinijih vidova transporta.
Kada smo 2013. godine usvajali novi Zakon o železnici, tada je i predlagač, Vlada Republika Srbija, ali i stručna javnost bila svesna da će efekti primene novog zakona biti vidljivi posle nekoliko godina upravo jer taj zakon je doneo suštinske novine, možemo reći jedan od savremeni koncept, upravo u skladu sa ovom strategijom.
Usvajanjem ovog zakona mi smo raskinuli sa tradicionalnim modelom organizacione strukture železnice, koji je podrazumevao neefikasnost i nerentabilnost.
Taj novi zakon takođe je obezbedio formalne uslove za novi koncept upravljanja i razvoja železničkog sistema, a suština novog koncepta jeste efikasna, rentabilna i bezbedna železnica.
Druga suštinska novina bila je razdvajanje infrastrukture i samih usluga na železnici, polazeći od savremene prakse u razvijenim državama sveta, a to jeste da razvoj železnice i njeno poslovanje mogu da se unaprede samo odvojenim upravljanjem infrastrukturom i dvema delatnostima.
Važno je istaći na kraju da ovaj zakon jeste bio osnov za restrukturiranje koje je aktuelno današnjih dana, Akcionarskog društva „Železnice Srbije“, koje je u ime države upravljalo železnicom.
Transformacija postojećeg sistema upravljanja jedan je od zahteva i Svetske banke i EU, a cilj jeste bio da se ustanovi jedan racionalan, moderan i održiv sistem, a naravno za je nas važno, i to su i moje kolege govorile, da taj sistem bude i konkurentan, kada je u pitanju međunarodni transport.
Procesom restrukturiranja železnica formirana su tri nova preduzeća, Preduzeće „Infrastruktura“, „Srbija voz“ i „Kargo“ i ostalo je postojeće preduzeće a.d. „Železnica Srbije“, koje je ostalo da postoji kao deo sistema i upravljaće, koliko smo shvatili imovinom železnice.
Formiranjem ovih preduzeća pruža se šansa da država konačno pokaže šta železnica za nju znači i šta zaista želi od železnice, a ovim novonastalim preduzećima se otvorila mogućnost da na zdravim osnovama počnemo konačno da razvijamo sve sisteme i usluge na samoj železnici.
Socijalistička partija Srbije smatra da ovako organizovan sistem železnice može i treba da obezbedi uslove za angažovanje svih raspoloživih ljudskih resursa, posebno imajući u vidu ambiciozne razvojne ciljeve.
Izmene i dopune o kojima danas raspravljamo jesu upravo u skladu sa ovom vizijom i strateškim ciljevima Vlade Republike Srbije i jesu korak napred u smislu unapređivanja uslova za uspostavljanje savremenog koncepta razvoja, o kome i govorim. Važna izmena u ovom zakonu jeste da Republika Srbija zadržava odgovornost za upravljanje i razvoj železničkom infrastrukturom. Razdvajanjem delatnosti upravljanja od usluga sistem svakako će postati efikasniji, a samim tim i ekonomičniji i to svakako podrazumeva smanjenje izdataka iz budžeta.
Zakonom se uvodi plaćanje naknade za korišćenje železničke infrastrukture za prevoznike, čime će upravljač imati sopstvene prihode i u značajnoj meri rasteretiti budžet. Ono što država mora da obezbedi jeste javni prevoz svojim građanima i da ukoliko postoji potreba za linijom od javnog interesa država to i subvencioniše, naravno vodeći računa o nepotrebnim troškovima kojih u prethodnim godinama bilo dosta.
U predlogu ima nekoliko novih odredbi koje su preuzete iz Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Novine su i odredbe koje se tiču davanja zakonskog okvira već postojeće prakse prema kojoj lokalne samouprave, ali i drugi zainteresovani subjekti mogu graditi i pružne prelaze, nadvožnjake, podvožnjake i slično na teritoriji uz saglasnost upravljača železničke infrastrukture.
Ovim izmenama i dopunama rešavaju se pitanja postupaka prava rokova za pristup železničkoj infrastrkturi, a bliže se definišu poslovi koje obavlja Direkcija za železnice. Takođe, Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice proširuju se nadležnosti Direkcije. Direkcija dobija nova ovlašćenja od donošenja propisa, preko izdavanja dozvola i sertifikata čime praktično postoje jedno regulatorno i kontrolno telo.
Iako se u Zakonu o bezbednosti interoperabilnosti železnice menja mnogo članova. O tome su neke kolege govorile, većina ovih odredbi u sebi sadrži izmenu termina i većina njih je u skladu sa direktivama EU.
U zakonu je izvršeno srodnije i logičnije povezivanje pojmova i usklađeni su termini Zakona o železnici i Zakona o interoperabilnosti železnice.
Takođe, uvedena su i dodatna pojašnjenja za osoblje koje radi u sistemu, bilo da je u pitanju vozno ili statično osoblje i ukazala se potreba za objedinjavanje odredaba koje se odnose na ukrštanje puteva i pruga.
Imam jednu dopunu koja je važna za široku javnost, to jeste pooštravanje kaznenih odredbi za fizička lica koja krađom ugrožavaju bezbednost na železnici, budući da smo svedoci koliko je zapravo štete ovim krađama naneto i direktno utiče na bezbednost saobraćaja.
Sva rešenja, sve izmene u ovom predlogu jesu u cilju razvoja i unapređenja bezbednosti železničkog saobraćaja i oba predloga, kao što sam rekla, jesu u skladu sa strategijom i postavljenim ciljevima koje je država kada je u pitanju razvoj celokupnog saobraćaja postavila 2010. godine. Ono što se mi nadamo kao poslanička grupa jeste da će i strategija za budućih pet godina biti zapravo kontinuitet ovih ciljeva.
Kada su u pitanju sporazumi, na dnevnom redu imamo tri sporazuma. Sporazum o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade RS i Vlade Slovačke koji je potpisan 1. decembra 2014. godine. Odredbe ovog sporazuma odnose se na međunarodni kombinovani transport, a ovakav sporazum upravo ukazuje na razvoj železnice, odnosno potrebu za razvojem železnice budući da se taj intermodalni transport najčešće obavlja železničkim saobraćajem.
Kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari, on je potpisan prošle godine u Beogradu. Odredbe ovog sporazuma odnose se na drumski prevoz putnika i stvari između država strana ugovornica, prevoz putnika i stvari u tranzitu preko teritorija država strana ugovornica itd. Ovim sporazumom prestaju da važe dva sporazuma između Narodne Republike Mađarske i SFRJ iz 1966. godine i još jedan sporazum iz 1962. godine.
Poslednji sporazum jeste još jedan u nizu sporazuma koje ratifikuje ovaj parlament kada su u pitanju bilateralni odnosi RS i Republike Tunisa. To je sporazum između dve vlade o drumskom prevozu putnika i stvari.
Na samom kraju želela bih da još jednom ponovim da je za nas izuzetno važan saobraćaj. Smatramo ga velikom razvojnom šansom Srbije. Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe kažem da ćemo glasati za sve predloge koji su danas na dnevnom redu i ovom prilikom odgovoriću na pitanje mog kolege koji trenutno nije u sali, a to je da naš bivši ministar podržava sve predloge, što je i na sednici Odbora za saobraćaj rekao. Hvala.