Recite na koji član?
(Jovan Marković, s mesta: Član 103.)
Član 103. kako sad 103.?

Narodni poslanik je dužan da navede koji član Poslovnika sam povredio.

Naveo je, 27.
Poslaniče, nemojte zbog zloupotreba to malo vremena od poslaničke grupe da oduzimam.
Naveo je.

I povredio sam ga?

Izvolite.
Jel treba ja da vam se pravdam da li znam ili ne znam da vodim sednicu. Izvolite, član 27. je rekao.
Replika, Zoran Babić, na neko davno vaše izlaganje.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, odgovornost.
Odgovornost jeste zaista ključna reč. Srpska napredna stranka insistira na odgovornosti, svesni smo naše odgovornosti, ne bežimo od nje, ali tražimo odgovornost zbog čega se 2011. godine nije ova Narodna skupština izjasnila o Zakonu o železnici.
Tražimo odgovornost za sve što je izrečeno. Tražimo odgovornost zato što neko odavde uporno tri godine plaši ljude u Srbiji i nikom ništa. Kada se izglasavala Vlada Republike Srbije 2012. godine, isti narod i poslanici bivšeg režima su govorili – biće sankcija, biće ovoga, neće imati ni hleba, ni goriva, ne znam ti ni čega. Isti ti narodni poslanici sada kažu – 6000 ljudi ćete da otpustite sa železnice, vi ste ovo, vi ste ono. A niko da ih pita za odgovornost za izrečeno?
Da li gospodin Marković i gospodin Stefanović, koji je izašao, da li su spremni na odgovornost da ukoliko se to ne desi, a neće se desiti na osnovu reči gospođe Mihajlović, da li su spremni da snose odgovornost? Moralnu? Da kažu – izvinite, slagali smo. Neće biti ni prvi, ni poslednji put. Izvinite slagali smo, idemo sada u Užice, podnećemo ostavu.
Hoćete li podneti ostavku gospodine Markoviću zbog ovakvih izjava? Zbog izjava da će se otpustiti 6000 ljudi, a do toga neće doći? Zato što ste plašili ljude u železnicama, zato što plašite ljude u Srbiji, bez ikakve odgovornosti.
Znate, onda kada sam sa vašim kolegom menjao sat, ja sam mu sat dao, ali vi ste skinuli sat pa rekli – nemam ga. Ne možete da taj način da se odnosite prema odgovornosti, budite iza onih reči koje ste izrekli.

Saglasno članu 27. i članu 81. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da danas završimo raspravu o predloženom dnevnom redu.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Izvolite.

Gospodine Babiću, za razliku od vas, ja sam i pre i danas i u buduće ću uvek biti spreman da podnesem i političku i svaku drugu vrstu odgovornosti za ono što govorim.
Na moju sreću vodio sam računa u prethodnih 15 godina šta govorim u javnom obraćanju i u javnom životu, za razliku od vas. Danas, niste bili prisutni, upravo kada sam govorio o 6000 ljudi koji se eventualno otpuštaju po primeni ovog zakona, naveo upravo intervju koji je izašao 6. oktobra u jednom dnevnom listu, gde predsednik sindikata „Železnice“ govori zabrinuto o tome i govori zabrinuto o činjenici da u poslednjih godinu i po dana, posle vaših čuvenih reformi imate sve manje, odnosno imamo sve manje putnika u železničkom saobraćaju, sve manje prevozimo robe, imamo sve lošije efekte primene zakona.
Danas sam upravo postavio to pitanje. Vi umesto da se angažujete i uključite u tu problematiku, po starom dobrom običaju zamajavate građane Srbije, pričate o tome kao hroničar šta je bilo 2011. godine na nekoj skupštini, ko je i šta čistio u zoni železničkih pruga 2008, 2009. i 2010. godine i ne dajete suštinske odgovore na ono što interesuje građane Srbije.
Isključen mikrofon.
(Jovan Marković, s mesta: Znači, vi kada mi pokažete tako nešto, ja treba da stanem?)

Ne. Mislite pogledom sam vas presekla. Nisam. Izgleda imam neku moć koju ste vi sad otkrili. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Sada baš vidimo to uzmicanje od odgovornosti. Do malopre, pa ja mislim da su i ptice na grani oko Narodne skupštine zapamtile - vi ste ovakvi, vi ste najgori na svetu, vi će te da otpustite šest hiljada ljudi. Kada zatražimo odgovornost, pošto se tako nešto neće desiti, istog trenutka drugačija formulacija, pa se kaže - eventualno ako budete, znate, eventualno ako se nešto desi, znate, eventualno ako se, ne znam ugase ovi reflektori, šta će eventualno da se desi. Nema eventualne odgovornosti.
Ili stanite do kraja iza reči koje ste izrekli i iza takvih katastrofičnih najava kojima plašite ljude u Srbiji, pa, kako ih plašite, tako i završavate. Kako stojite iza vaših reči, tako ste i prošli u Užicu na izborima. I ne samo u Užicu, nego i u celoj Srbiji.
Sada, kada nije ti bilo dovoljno - eventualno znate ostavku dati, a to u demokratskom rečniku to ne postoji. Odmah prelazimo na eventualno, ali da bi se zaštitili do kraja onda kažemo - ne, nije to rekao gospodin Marković, to je rekao predsednik sindikata, pa neka predsednik sindikata podnese ostavku. Znate, samo nemojte demokratske ostavke, nikako ne dolaze u pitanje, niti dolazi to demokratsko odgovornost. To ne postoji. Odmah će žrtvovati i predsednika sindikata. Žrtvovaće koga god je neophodno samo da ostanu u foteljama u kojima jesu i samo da rade ovo što su naučili da rade, a to su optužbe bez ikakve računice, optužbe bez ikakve istine, ali nisu računali na jednu stvar, a to je ljudi u Srbiji vam više ne veruju i to su pokazali na svim dosadašnjim izborima.