Zahvaljujem.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarević, Enis Imamović i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, gosti, poštovane koleginice i kolege, član 31. odnosi se na član 66. zakona koji govori o licenci za prevoz. Mi smo tu predložili da se u delu gde se govori o tome šta onaj ko podnosi zahtev za licencu treba da poseduje - kada govorimo o dobrom ugledu da to bude dobar poslovni ugled, a kada govorimo o građanskoj odgovornosti da to bude građanska poslovna odgovornost jer mislimo da je to primerenija formulacija datih navoda.
Ono što sam još želeo da kažem je da ste gospođo Mihajlović imali lošu informaciju. Grad Niš je uradio generalni urbanistički plan. U tom planu je sadašnja pruga laka šinska pruga, laki šinski prevoz. Nova trasa ide trasom delom zaječarske pruge i na osnovu toga je urađen PDR i na osnovu toga je urađena studija izvodljivosti … (Isključen mikrofon.)

Molim vas da mi objasnite kakve to veze ima sa licencama za prevoz putnika.
(Blagoje Bradić, s mesta: Vrlo bitno.)
Ne, vi se ovde raspravljate oko železnice u Nišu. To nije tema ovog amandmana.
(Blagoje Bradić, s mesta: Oko čega onda? Oko Aerodroma u Beogradu?)
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč?
Reč ima mr Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, kako odmiče ova diskusija i kako srčanije branimo sve ove amandmane koje smo predložili, možete da vidite kako smo u stvari predložili da ostanu neki članovi iz prethodnog zakona iz 2013. godine na snazi, što negde ukazuje na to da ćemo verovatno u narednom periodu, i potpuno sam siguran u to, sa primenom ovog zakona o kome se raspravlja imati još negativnije efekte nego što je to bilo sa ovim zakonom iz 2013. godine.
Amandman koji smo predložili vezan je za član 80. u stavom Predlogu zakona koji kaže da prilikom odvijanja kombinovanog transporta tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva mogu prekoračiti dimenzija određene pravilima, pa kažete – železničkog transporta.
U ovom predlogu koji je dat u ovom prvom stavu kažete da sva ova uputstva itd. propisuje, utvrđuje upravljač infrastrukture. Mi smo smatrali da je formulacija koja je ranije predložena šira, da je nedopustivo da se kroz ovakve procedure ograničavaju neke stvari koje su u zakonu ili u standardima o kojima ste danas toliko govorili možda i predviđaju. Zbog toga smo i smatrali da je ova formulacija gde kažete da se to određuje pravilima železničkog transporta kvalitetnija i bolja i daju više mogućnosti i da je zbog toga važno da usvojite ovaj amandman.
Znači, mislim da je sve više predloga koji idu upravo u tom pravcu da ukazuju da je ovaj zakon još lošiji nego što je zakon iz 2013. godine i da će imati još više negativnih efekata u samoj primeni.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč?
Reč ima mr Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, opet jedan od članova koji govore o površnosti onih ljudi koji su radili na izradi ovog zakona, govori o tome da nisu poštovane procedure, da nije dobro sprovedena javna nabavka, javna diskusija i rasprava. Inače, drugo obrazloženje zbog čega se u ovom, recimo, članu dešavaju nedopustive stvari – kaže se u drugom stavu ovog člana da se tovarne jedinice koje se transportuju na železničkim vozilima voznim sredstvima moraju biti, pa kaže, na određen način označena. To je termin koji se ovde koristi – na određen način. Niti se kaže koji je to način, niti se upućuje na mesto gde će se pročitati koji su to određeni načini. Samo to stoji i visi u ovom stavu kao nešto što ne treba da stoji.
U sledećem stavu kaže se – železnička vozna sredstva koja transportuju tovarne jedinice drumska vozila moraju biti itd. specijalizovana za kombinovani transport i na poseban način označena. U prethodnom stavu to je određeni način, ovde je opet formulacija – poseban način, i ono što je ovde problem jeste taj četvrti stav gde se kaže – ministar propisuje način označavanja i bliže uslove itd.
Naš predlog, amandman jeste dug i odnosi se na čitav ovaj član, ali je suština da se bar u ovom delu koriste ti termini koji se, odnosno termin koji je u četvrtom stavu, a to je da može biti obeležen na propisan način umesto određen i umesto reči - poseban da kažemo - propisan način. To je bolja formulacija koja će rešiti sve nedoumice oko značenja ovog člana. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč?
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč?
Reč ima mr Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, mi smo i u načelnoj raspravi pokušali da ukažemo na sve nedostatke Predloga zakona u njegovoj primeni. Pokušali smo da ukažemo na sve one članove koji su vezani za neke jezičke i leksičke promene koje neće suštinski uticati na stvarne promene i reforme ovog zakona u ovoj oblasti. Pokušali smo da ukažemo na to da je jako loše da se izbacuje ta procedura oko davanja i kontrole licenci.
Ono što je možda najvažnije je deo na koji smo hteli da ukažemo i vama, poštovani poslanici i vama uvažena ministarko, a to je upravo ovaj član 88. koji se odnosi na dodelu ugovora u javnom prevozu i koji se odnosi na procedure.
Naime, ovaj član kaže – ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti, prvo, na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza. Ovaj član koji govori o neposrednom dodeljivanju ugovora je jako sporan i po našoj proceni on direktno ugrožava Zakon o javnim nabavkama koji smo usvojili pre nekoliko meseci u ovoj Skupštini, za koji smo takođe imali mnogo primedbi i mnogo sugestija.
Dalje, u rugom stavu ovog člana kaže da se na osnovu javnog konkursa otvorenog za sve železničke prevoznike uz poštovanje načela transparentnosti itd. može, opet podvlačim može, nakon dostavljanja ponuda i eventualnog prethodnog izbora uključivati i pregovore u skladu sa tim načelima transparentnosti itd. Ovde se opet otvara mogućnost da nakon završenog postupka javne nabavke, nakon završenih procedura otvori mogući neki proces pregovaranja.
U nastavku onoga što je posebno sporno u tumačenju ovog člana, pa i ovog zakona kaže se da po pravoj tački u slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 1. ovog člana ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od deset godina. U slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 2. ovog člana ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od 15 godina. Znači, i u jednom i u drugom slučaju ovde decidno stoji – ne može trajati duže od 10 ili 15 godina, a onda u sledećem stavu daje se mogućnost i kaže se – po potrebi se može produžiti za najviše polovinu trajanja ugovora iz stava 2. ovog člana itd. i dolazimo do toga, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, da je sa ovim članom dovedeno u pitanje suštinsko zalaganje i ministarstva i Vlade RS da se ostvare ciljevi u narednom periodu sa primenom ovog zakona o povećanom broju putnika, povećanom obimu prevoza robe i o tome da ovaj zakon ukida monopol.
Ako se vratimo na činjenicu da u prethodnom periodu ministarstvo ulazi u transformaciju železnice bez jasnog plana, bez procedure da se prvo izvrši deobni bilans sa ovim privrednim društvima sa kojima rade, možete videti da ovde u stvari postoji i možda namera da se u narednom periodu umesto državnog monopola uvodi privatni monopol.
Ako ovde imate zanemarenu javnu nabavku, koja podrazumeva određene procedure, a zanemarena je u smislu da može upravljač posle završenih procedura da ponovo ugovara sa nekim drugim ili trećim, da ga uvodi na mala vrata kao 10 ili 15 godina u posao, u stvari to će biti 22-23 godine, onda se dovodi u pitanje krajnja i iskrena namera predlagača za primenom ovog zakona.
Što duže traja rasprava oko ovog zakona o izmeni ovog zakona, možemo videti da je u stvari namera vrlo loša, odnosno možemo zaključiti da će primena ovog zakona biti još lošija nego što je zakona iz 2013. godine, možemo zaključiti da ćemo veoma brzo, verovatno opet imati ovde izmene ovog zakona o kome danas raspravljamo. Hvala vam.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poslaniče Demokratske stranke, uvek se iznenadim, to je bilo i u raspravu u načelu, a evo sad je i u pojedinostima, kako vi pretpostavljate da će nešto da bude. Ne znam da li imate neku kristalnu kuglu, pa se time bavite, ali da se vratimo na početak, da ne biste obmanjivali vi građane Srbije, kao što ste to radili u prethodnom periodu. Niko ovde ne uvodi privatni monopol, niko ovde ne radi protiv zakona. Trenutno, za vašu informaciju, jer to očito ne znate, postoji samo jedan nacionalni prevozilac, a to je „Srbija voz“. Trenutno svaka lokalna samouprava može da napravi svoj dogovor i zato stoji mogućnost neposrednog kontakta. Znači, može da napravi ugovor samo sa „Srbija vozom“, dok se ne bude potpuno, odnosno dok se delimično ne bude otvorilo tržište. Naravno da postoji mogućnost da onda isto otvori, odnosno da kroz proces javne nabavke zaključi eventualno ugovor i sa nekim drugim ko može biti prevozilac. To sam objasnila i u načelnoj raspravi. Žao mi je što to niste razumeli.
Znači, da ponovimo, za sada u Srbiji postoji samo jedan prevozilac, to je „Srbija voz“. Onda je logično da lokalna samouprava, grad ili Vlada, jer ovde lepo u članu piše – nadležni državni organ, a državni organ je Vlada, dakle, pokrajina ili na kraju krajeva lokalna samouprava i grad, kao što sam rekla, naprave ugovor sa „Srbija vozom“. Na taj način mi vršimo, dok se ne bude otvorilo to tržište, zaštitu nacionalnog prevozioca. Znači, nema drugog, trećeg i petog. Vremenom će biti i drugi, treći i peti. U toj situaciji sasvim je prirodno i normalno da će postojati javni poziv i da će postojati tender, gde će se lokalne samouprave izabrati onoga koji im bude najviše odgovarao i koji bude ponudio najbolje uslove. To piše u tom članu zakona.
I, još jednom da vas podsetim, ovaj zakon je napravljen zato što želimo da poboljšamo onaj prethodni zakon i zato što se to radi u svim razvijenim zemljama, a mi želimo takođe da budemo razvijeni. Mi nećemo da budemo na onom nivou na kojem ste nas vi ostavili pre nekoliko godina. Nećemo da idemo 30 kilometara na sat, nećemo. Takvu ste nam ostavili železnicu, a mi se s tim ne slažemo i zato već sad imate delove železničke pruge koji idu 120 kilometara na sat.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)