Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Postavljam pitanje, ne znam kome da postavim pitanje u Vladi, evo, recimo ministru privrede, kako on komentariše da svaka opština u kojoj je na vlasti SNS je kompletnu Grand produkciju provukla kroz budžet?
Moje pitanje za ministra Rasima Ljajića i ministra Vulina je kako objašnjavaju da su juče, povodom Dana oslobođenja Kruševca i Niša, u Drugom svetskom ratu, ponavljam, 71 godina nakon Drugog svetskog rata, zašto je gradonačelnik Perišić i ministar Gašić u Kruševcu, položili vence i zašto na spomenik palima iz Prvog svetskog rata? Da li je to zato što naše ministarstvo nije našlo za shodno da nađe neku bolju lokaciju, ili mi prosto nemamo spomenik?
Sledeće pitanje je zašto u biltenu APR-a za ministra privrede Sertića nije objavljen podatak, a prvobitno je urađen, pa onda nije odštampan i nije objavljen, da broj zaposlenih u velikim preduzećima tokom 2014. godine je smanjen za, poštovani građani, 126.181 zaposlenog, pošto je u 2013. godini iznosio 430.789 a u prošloj 304.608, dok je u srednjim i privrednim društvima pad nešto manji i meri se indeksom 96 ili apsolutnim ciframa 199.000 radnika manje u prošloj godini u odnosu na prethodnu? U zbiru svih radnih mesta smanjenje broja zaposlenih je manje i iznosi ukupno 18.839 između 2013. i prošle godine, a broj privrednih društava smanjen je za oko 2.000. To su podaci iz APR, koji iz nepoznatog razloga, a voleo bih da mi ministar odgovori, nije odštampan i nije objavljen.
Veliki broj građana se javlja, poštovani ministre Vulinu, sa pitanjem – zašto se insistira i dalje neprekidno da se kroz evidenciju za nazaposlene ljudi moraju angažovati na radnim poslovima i zašto socijala i socijalna davanja se stavljaju u tržišnu kategoriju i dokle mislite to tako da radite, naročito i inače ugrožena prava Roma ovim se dodatno gaze i nipodaštavaju, tako da mi nije jasno kakva je vaša projekcija kada znamo da za desetine hiljada građana Srbije je u poslednjih godinu i po dana palo ispod granice siromaštva, preko 20.000 ljudi samo u poslednjih godinu dana? Raste nam broj beskućnika u Srbiji, raste broj formulara iz Vulinovog ministarstva, apsolutno ništa se u tom smislu ne poboljšava, pored svih vaših propagandnih aktivnosti.
Ono što sam takođe hteo da pitam premijera Vučića, ministra Dačića i Marka 5.0 Đurića, dakle, prvo pitanje je – kada ste saznali za uslove koji su se pojavili u amandmanu na Poglavlje 35? Kog datuma, koje godine? U čemu konkretno, osim terminoloških nesaglasnosti je to u suprotnosti sa Briselskim sporazumom koji ste potpisali? Najvažnije pitanje, na koji način će država i naša diplomatija u narednom periodu da deluju da isprave ovaj spoljno-politički fijasko koji je Vlada doživela, najveći posle Rambujea i mišljenja Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova?
U svakom slučaju, mi smo država u kojoj se kroz sredstva javnog informisanja ističe kako imamo porast zaposlenih. Život vas demantuje. Imamo pad zaposlenih u Srbiji. Statistika vas demantuje, imamo pad. Imamo pad prihoda, iako ste povećali sve poreze. Zbog toga pitam ponovo ministra Vujovića, nijednom nisam apsolutno nijedan odgovor Vlade, poštovana predsednice, nisam dobio na bilo koje pitanje koje sam postavio u poslednjih šest meseci.
Zašto Vlada, pitanje za premijera, ne odgovara na pitanja, makar nesuvislo, makar formalno, makar izokola, na bilo koji način, zašto ne odgovarate narodnim poslanicima na pitanja? To je neverovatno.
Dakle, da li ćete razgovarati, ministre Vujoviću, sa MMF-om da se uradi moratorijum na otplatu spoljnog duga i za nas i za druge zemlje zapadnog Balkana, čime bi država prihodovala preko milijardu evra za neophodne reforme? Da li ćete uvesti nove poreze, recimo, crkvama i verskim zajednicama, čime ćete obezbediti preko 140 miliona evra i onemogućiti dalje smanjivanje protivustavno i nezakonito našim penzionerima njihovih penzija? Na koji način ćete obezbediti nova radna mesta, ministre Sertiću, ako se Srbija deindustrijalizovala ovih dana?

Hvala.
Da li se još neko javlja da postavi pitanje, odnosno traži obaveštenje? (Ne)
Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju poslanici: Momo Čolaković, Miroljub Stanković, Nada Lazić, Vladimir Marinković i Gordana Čomić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o tački 1. dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽELEZICI.
Obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Miodrag Poledica i dr Dejan Trifunović, državni sekretari u Ministarstvu, i Nenad Tomović i Saša Stojanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, uvažena ministarko, poštovani kolege poslanici, ja sam pokušao i u načelnoj raspravi da u dijalogu sa ministarkom, njenim saradnicima i sa vama, drage kolege, objasnim svoj stav i stav poslaničke grupe DS, koji je vezan za sve propuste u donošenju ovog zakona, koji je vezan za sve propuste koji se tiču primene prethodnog zakona iz 2013. godine. Očigledno da je naš stav delimično uvažen, odnosno da niste baš najbolje razumeli sve poruke koje smo toga dana poslali.
Pokušali smo da sa predlogom, više od 20 amandmana, popravimo ovaj Predlog zakona, međutim prihvaćeno je samo četiri predloga. Ja ću pokušati i danas u raspravi da se izborim za podršku za ove predloge o kojima ću govoriti i da pokušamo da i pored toga što smo svesni da je nemoguće sa dvadeset i nešto amandmana popraviti loš zakon, da se napravi neki veliki doprinos, ali naše je da pokušamo.
Kod ovog prvog člana smatrali smo da je suvišno obrazloženje u ovom drugom stavu da je ono ne važno i da je suvišno da se u prethodnim stavovima obrazlaže ono što je važno za ovaj član. Vlada i ministarstvo su ovaj naš predlog odbili i to govori o tome da nisu dovoljno ozbiljno prihvatili naš predlog, odnosno sagledali naš predlog.
Mislim da ćemo u kasnijim diskusijama, da ne bi trošio sada vreme po amandmanima, uspeti da obrazložimo sve predloge. Žao mi je što ovaj predlog nije usvojen, ali nadam se da će drugi biti usvojeni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo, što se tiče ovog amandmana i predloga gospode kolega poslanika, očigledno je da smo mi ušli u jedan ozbiljan proces, proces restrukturiranja železnica i da sam taj proces podrazumeva i promenu terminologije.
Već smo napravili dva preduzeća, preduzeće koje se bavi prevozom robe, prevozom putnika. Jednostavno, vaš predlog nije u duhu ovog zakona i sve one buduće mere koje se budu donosile verovatno će biti selektivne u odnosu na oblast prevoza i na oblast putničkog saobraćaja, jer sam obim putničkog saobraćaja je znatno niži u odnosu na zemlje EU, u odnosu na teretni saobraćaj, pa će, prema tome, kažem, i mere koje će najčešće biti u oblasti subvencija i pomoći u mnogo većoj meri obuhvatati putnički saobraćaj. Neophodno je da i radi daljeg unapređenja ove zakonske legislative već sad napravimo ovaj prelaz i ovu razliku između putničkog i robnog saobraćaja, jer to je i suština svega onoga što se radi, suština svih ovih promena koje predlaže Ministarstvo i Vlada Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Očekivao sam da će poštovana ministarka posle izlaganja gospodina Antića, kada je rekao da će sve buduće mere biti selektivne, reagovati i ispraviti ovu izjavu, ali očigledno je da se ona slaže sa ovom izjavom i očigledno je da je to možda i suštinski način razmišljanja ove vlade i vas kao većine, o tome kako ovaj zakon treba u narednom periodu da se primenjuje.
Naime, ovaj član 2. je vrlo važan. Ima preko 35 tačaka koje obrazlažu njegovu primenu i njegovu suštinu. Mi smo u nekih 6-7 tačaka pokušali da otklonimo neke nedostatke i da predložimo neku drugu formulaciju, ali nažalost delimično su prihvaćeni neki od ovih predloga.
Prvo, u tački 1) kaže se kako će gradska železnica, odnosno kako je gradska železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, itd, itd. Znači, termin „osobinama“ koje su ranije bile je zamenjen „karakteristikama“ i slažemo se da je to bolja formulacija, ali takođe kažemo da je to suvišna formulacija, i to u ovom delu koje počinje od reči „posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama“.
Ako u ovom Predlogu zakona ne kažete koje su posebne karakteristike, onda je to suvišna formulacija i može da dovede do zabune.
U tački 13) možda se suštinski otvara to pitanje ozbiljnosti kada ste predlagali 2013. godine zakona za koji ste sami u raspravi priznali da je loš, da ima loše efekte, da je smanjen broj putnika, da je smanjen broj putnika i obim prevoza robe, da su efekti tog zakona loši i priznali ste kroz predlog 45 tačaka izmene ovog zakona da u stvari taj zakon nije bio dobar.
Na ovom primeru se pokazuje sva površnost i možda brzina kojom ste radili ovaj zakon. Znači, da nisu ispoštovane procedure, da nije ispoštovana struka.
Slažem se da je u ovoj tački gde se određuje infrastrukturni pojas loš termin „računajući“ koji ste zamenili, ali je takođe loš i predložen glagol „mereći“. Bilo mi je čudno kako ovako lošu formulaciju glagola nesvršenog vida stavljate u ovaj kontekst i pokušao sam da u kasnijim članovima nađem iste termine, odnosno da li ste menjali te formulacije i onda sam zaključio sledeće. U članu 3. tačke 13) i 34), pa u članu 4. koristite ovu formulaciju „mereći“, pa sam onda u jednom trenutku razmišljao da treba u prilogu, odnosno dodatku tog glagola staviti i zamenicu „on“, odnosno u trećem licu „ga“, znači „mereći ga“, što je daleko bolja formulacija nego što je bila. U članu 58. video sam da koristite termin „mereno“. Znači, to govori, a imate još neke članove, mislim da je tu 49, ne znam tačno koji, gde opet koristite termin „računajući“ za određivanje nekog rastojanja, recimo, u ovom slučaju pojasa, zaštitnog, itd, ili nekih drugih sličnih termina.
Vi koristite čas jednu, čas drugu reč i potpuno derogirate ovaj zakon, odnosno pokazujete svu ne ozbiljnost u pristupu kada ste ovaj zakon radili. Drago mi je da ste neke naše predloge prihvatili, neke amandmane koje smo dali, ali to nije dovoljno. Ja bih danas, kao što uvaženi kolega Jovanović Vlada kaže, da je srećan kada mu prihvatite neke amandmane, ja ne znam da li da se radujem, pre bih da se izrazim da sam tužan zbog toga što na ovakav način predlažete mnogo loših rešenja u zakonu i kažete kako verujete u to da će primena ovog zakona, odnosno svi ovi članovi koje menjate doprineti da zakon bude bolji, efikasniji i da ispunite određene ciljeve.
Znači, dalje u ovom članu 2. smo u tački 21. prvi put pomenuli tu temu oko licenci. Mislim da je raniji predlog i što se tiče ove tačke 21, ali i članova zakona u ranijem predlogu 10, 11, 12, 20. itd. koje govore o licencama, da su te stvari morale da ostanu u predlogu zakona, odnosno nedopustivo je da ste u ovom predlogu zakona izbrisali mogućnost licenciranja i prebacili ste nadležnost u to novo preduzeće, infrastrukturu i dali mu ogromna ovlašćenja.
Uspeli ste da upravo brisanjem ovih članova dovedete u pitanje procedure, dovedete u pitanje bezbednost. Ako ste izbrisali licenciranje kao proces i postupak u ovom zakonu, onda dajete nekom monopol, dajete nekom u ruke upravljanje, u isto vreme tom sistemu, i u isto vreme mogućnost da propisuje pravila, da vrši kontrolu nadzora i da sudi. Ja znam da je u narednom periodu planirano mnogo investicija u ovoj oblasti infrastrukture i znam da su tu zaposleni kadrovi SNS, pogotovo u vreme gospodina Simonovića, ali ovo je nedopustiv proces.
Dalje, u tački 27. opet smo ukazali na to da kod obaveza javnog prevoza putnika, izostavili ste i ovaj termin koji se pominje u članu 2. i 3, a to je prevoz robe, ne znam iz kog razloga. Dali smo sugestiju da ostane takođe tačka 28, tačka 32. kao bolje rešenje u odnosu na ovo što je ponuđeno itd. Znači, u tački 35.a. kažete – roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom i robnom saobraćaju, takođe loša formulacija. Ima još nekoliko propusta i da ne bih više trošio vreme po ovoj tački očekujem odgovor ministarke, pa da otvorimo diskusiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mnogo toga ste rekli. Opet se čini da niste čitali zakon, ali razumem tu smo da objasnimo. Pre svega nema obaveza javnog prevoza za robu, to je tržišna kategorija imamo samo kod prevoza putnika. Vrlo jasno je rečeno da kod infrastrukture postoji sertifikat koji se tiče, odnosno odnosi se na celokupnu mrežu, a kod prevoza putnika imamo i licence i sertifikat. I, nekako, samo vi po meni ne treba da govorite o bezbednosti i o tome da li smo doveli u pitanje, pitanje bezbednosti u železnici zbog toga što smo mi nasledili železnicu. Da podsetim još jedanputa poslanike i građane Srbije, koja je išla 30 kilometara na sat sa vozovima starim preko 40 godina, sa mrežom starom u proseku preko 40 godina, i ako nešto nije bilo bezbedno nije bilo to bezbedno, a danas se železnička infrastruktura modernizuje, danas dolaze novi vozovi. Juče je upravo jedan od 21 „štedlerovog“ voza išao za Niš u svojoj probnoj vožnji.
Dalje, nikada ova Vlad nije rekla da je zakon iz 2013. godine loš. Dakle, ne znam gde ste to čuli, ali da mislimo da je bolje, pre svega, da ovaj zakon poboljšamo imajući u vidu da je ovo živa materija i da je ovo materija koja se stalno poboljšava i kako se poboljšava u EU ne vidim nijedan razlog zašto mi ne bismo takođe učinili najviše što možemo i poboljšali situaciju u transportu, pre svega u železničkom transportu. Možda za DS vreme stoji, ali što se tiče ove Vlade mi vreme ne gubimo i činimo zaista sve da podignemo železnicu na jedan viši nivo nego što je ona bila i kako smo nasledili, a tužno je, odnosno tužno smo je nasledili, a verujem da ćemo imati jednu potpunu, već i sada imamo jednu potpunu drugačiju i železničku infrastrukturu i preduzeća i same radnike pre svega koji tu rade.
Takođe, vrlo je zanimljivo…