Poslaniče, odlično je to što ste izjavili, nego malo se vratite samo na ovaj amandman, pošto samo pričamo danas o amandmanima, i dobićete prelaznu ocenu. Samo se malo vratite na materiju.

Poštovana predsednice, ja sam naučio, ne na prelaznu, nego na najviše ocene. Ja vas molim da se korigujete sada.

Može, ali vratite se sada na materiju, baš po ovom članu.

Tako je, ovo je amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici. Ovim amandmanom, evo, da možda ja sada informišem i gospodu narodne poslanike koji možda nisu toliko pažljivo čitali šta je sadržina svih podnetih amandmana, mi smo predložili gospođi Mihajlović i njenim saradnicama i saradnicima da se u jednom delu, u jednom stavu, na jednom mestu doda jedna zapeta, poštovana gospodo. To je bio naš amandman. Gospođa Mihajlović je prihvatila ovaj amandman, poštovana gospodo, zato što smatra da kada pišemo zakone moramo striktno da se pridržavamo pravopisa i gramatika našeg srpskog jezika, poštovana gospodo.
Ali, pazite, ja mislim da ovde zaista jeste vredno pohvale to što je prihvaćen ovaj amandman. Evo, ja kažem gospođi Mihajlović – bravo! Zašto? Zato što dodatno preciziranje, poštovana gospodo, pojašnjavanje nečega što je zakonska materija samo znači usmerenost, poštovana predsednice, vi ste pravnica, vi to sigurno najbolje razumete, ka poštovanju jednog od najvažnijih načela našeg Ustava, a svi mi ovde znamo koje je to načelo, poštovana gospodo. To je načelo vladavine prava, koje je definisano članom 3. našeg Ustava. Kada mi prihvatimo i ovakav amandman, sa ovakvim predlogom izmene, mi zapravo saopštavamo da smo privrženi, da hoćemo da budemo privrženi tom velikom načelu, načelu vladavine prava, koje je osnovna pretpostavka našeg Ustava, koje počiva na tome da se svaka vlast povinuje Ustavu i zakonu.
Ja onda molim gospođu Mihajlović da možda u jednom obraćanju ovde podseti narodne poslanike stranke čija je i ona članica, da kada diskutuju ovde ne zanemaruju važnost i ovakvih predloga izmena, i gospodina Markovića, i gospodina Babića, i gospođu Rakić, i gospodina Atlagića, kao i ostalu gospodu da podseti ovde na to. Jedan znak interpunkcije strašno može da menja ono što je sadržina jednog stava jednog člana zakona. To što je prihvaćeno danas ovde povodom ovog amandmana za mene znači usmerenost ka vladavini prava, makar vezano za jedan stav jednog člana jednog predloga zakona, o kojem ovde, poštovana predsednice Narodne skupštine, raspravljamo.
Ali, moram da iskoristim sada ovu priliku, povodom amandmana na član 6, da kažem gospođi Mihajlović, uprkos tome što, naravno, jeste vredno pohvale kada se prihvati amandman koji nas usmerava ka vladavini prava, da ne zaboravljamo, gospođo Gojković, i neku vrstu delanja koja nije bila vredna pohvale za gospođu Mihajlović.
Gospođo Mihajlović, ne možemo da zaboravimo zatrpavanje ranohrišćanske bazilike kod Bele Palanke. Ona je zatrpana…

Poslaniče, ja sam vas molila da ne mešamo babe i žabe, a vi uporno…

Moram, poštovana ministarka nam je u gostima i sada ja da propustim priliku da je podsetim na nešto što nije…

Ona je vrlo često ovde u parlamentu.

Jeste i ja je uvek podsećam. I samo na još jednu stvar, na naš predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, celovit zakon, 200 stranica…(isključen mikrofon)

Moram da vas isključim, jer pričate o svemu osim o ovome što treba da pričate. Prihvaćen vam je amandman, ali to se izgubilo u svemu ovome.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi da govori? (Ne)
On nije tu. Hvala.
Na član 9. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović i zajedno Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, mi smo u ovom predlogu stavili poseban akcenat na pitanje davanja licenci i ukidanja licenci, prenošenja nadležnosti, prenošenja obaveza, prenošenja nadzora, prenošenja kontrole koja se tiču daljeg upravljanja ovim sistemom. Smatrali smo da je dobro da ostanu ti članovi 10, 11. i 12. i svi oni delovi zakona koji se tiču licenci i koji se tiču nadzora i upravljanja u ovoj oblasti. Posebno prvi stav, odnosno svi stavovi u članu 12. koji govore, ja ću da pročitam samo prvi stav, koji kaže – Direkcija za železnice proverava svih 12 meseci, odnosno svakih 12 meseci da li upravljač infrastrukture ispunjava uslove iz člana 10. itd.
Znači, smatram da je nedopustivo i da je pogubno da se sa osnivanjem novih privrednih društava, koja su u povoju, koja se osnivaju bez plana i koncepta, a tvrdnja za to je i činjenica da je proces deobnog bilansa započet tek onda kad se izlazi sa ovim konceptom, da zaposleni u svim ovim preduzećima i društvima uopšte ne znaju dalji status, ne znaju svoje obaveze i da je u ovom trenutku sistem železnice prepušten sam sebi upravo govori o tome koliko je površno odrađen ovaj proces. Smatrali smo da je nedopustivo da pitanje licenci ostaje dalje nedorečeno, odnosno da se taj posao prenosi na one koji će da upravljaju ovim sistemom, da propisuju propise, da kontrolišu itd. Smatrali smo da Direkcija za železnice treba da ostane kao ključni deo Vlade Republike Srbije, kao institucija koja će kontrolisati ovaj proces, a po ovom predlogu sve se ovo ukida. Hvala.