Zahvaljujem se.
Izvinjavam se poslanicima, i vreme koje ste prekoračili, biće vam oduzeto od poslaničke grupe.
Izvolite gospodine ministre.

Što se tiče arbitraže, mi smo prihvatili izmenu tog člana, u smislu toga da se opciono stavi da može da se rešava spor sporazumnom rešavanju. Dakle, ne impliciramo normu da to mora da bude tako i da da dajemo taj rok od 45 dana, dakle, postoji mogućnost, ukoliko su stranke zainteresovane, ukoliko ne, imaju na raspolaganju i arbitražu i domaće sudove i sva ostala pravna akta.
Što se tiče samog ovog preimućstva potpisanih sporazuma, ovaj zakon, onako kako je napisan, ne isključuje pravno definisano, već mogućnost da ono što postoji kao veća mogućnost da bude primenjena tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a u prvom delu ove sednice, imali smo priliku da čujemo jedan, mogu da kažem mali ekspoze, ili jedno dobro predavanje koje ste imali, a vezano je za sva tri zakona o kojima ste pričali.
U stvaranju preduslova za dolazak investitora, naravno da je bitna infrastruktura i najbitnije od svega su te neke zakonske norme, a zakon o kome danas raspravljamo je samo jedan u nizu zakona koji trebaju da olakšaju takve situacije.
Iz vaše diskusije se videlo da se u nekom periodu više vodilo računa o investitorima nego o državi i o novcu koji je njima dat na korišćenje, pod pitanje kakvim uslovima. Na žalost, kako po pravilu u Srbiji i niko za to nije odgovarao.
Rekli ste da je danas već definisano tačno kako se sredstva daju, kakve obaveze ima onaj ko ta sredstva primi i ko vrši kontrolu. Reorganizovali ste agencije, to je dobro, meni lično taj izraz agencija poprilično smeta zato što ih u Srbiji nažalost ima možda i više nego što treba, ali svakako će biti jedna agencija koja je osposobljena kako ste nam danas rekli, da vodi računa o svim ovim stvarima.
Predložili ste da se nove investicije, investitori uvezuju i da deluju sinhronizovano i da onda taj podsticaj koji država daje ima sve više smisla. Da uposle one koji mogu da im pripreme određene resurse ili repromaterijale za eventualno njihovu proizvodnju ili da im daju neku lokalnu logistiku, kada je u pitanju davanje neke usluge. Dobar primer za to je svakako grad Jagodina i ono što je gospodin Dragan Marković Palma, predsednik naše Poslaničke grupe uradio i radi zadnjih osam godina, a to je dovođenje investitora i popunjavanje te industrijske zone.
Zašto to kažem? U jednom trenutku ste danas rekli da trebamo da definišemo i da smo već ovim na neki način i definisali ko su ljudi koji ispred lokalnih samouprava preuzimaju obavezu komunikacije sa ministarstvom, sa tim investitorima i ko su ljudi koji bi njima, uslovno rečeno, trebali da budu na usluzi i da sve to iskoordiniraju.
Možda jedan od predloga koji niste trebali da uvažite i trenutno osposobljenost ljudi koji se bave lokalnim ekonomskim razvojem po gradovima i po opštinama i da se napravi neka klasifikacija njihovog iskustva ili znanja da mogu uopšte takvim poslovima da se bave.
Nisam siguran da smo sada u mogućnosti da kažemo da je svaki grad ili svaka opština spremna da odgovori jednom takvom izazovu. U skladu sa tim, možda i nije loše da se to iskustvo koje je Dragan Marković stekao za ovih osam godina i dokazao da jedna industrijska zona može da se popuni, nađete način i podelite ga preko ministarstva ostalim lokalnim samoupravama.
Vi ste ti koji moraju da prepoznaju takve ljude. To su, pre svega, veštine. Neke stvari ne mogu ni da se nauče, prosto postoje ljudi koji neke stvari mogu da urade. Možda trebate da se pozabavite formiranjem i jedne grupe ljudi koja može na kraju krajeva da bude komunikator između ministarstva i takvih privrednih društava.
Ja hoću da vas zamolim da obratite pažnju na šest amandmana koje je podneo ekonomski KOKUS Republike Srbije. Ja sam ujedno i član tog KOKUS-a, u pojedinostima ćemo verovatno da pričamo o svim ovim amandmanima, ali za sada, eto, samo da vas zamolim da ih uvažite.
Drugi zakon, koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Sebi sam danas dao za pravo da kada ukucam jednu takvu stvar na guglu vidim šta će da se pojavi i na žalost ono što se pojavilo, meni uopšte ne izgleda dobro, a to su naslovi koje možemo da pronađemo u našim dnevnim štampama.
To je otprilike ovako – kako li se ne umore dva upravnika, a vode 52 stečaja, a dole je objašnjenje da je maksimalna isplata 43 miliona.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika iznos od 43 miliona dinara je najveći ikad isplaćeni na ime nagrade stečajnom upravniku.
Radi se o preduzeću čija je imovina imala likvidacionu vrednost od preko milijardu dinara, a bruto nagrada upravnika po zakonu je naravno 4%.
Sledeći, stečajni upravnici se bogate, preduzeća propadaju. Stečajni upravnici zarađuju milione. Koliko su državu koštali stečajni upravnici, pa onda kaže da su na bankrotu zaradili 2,3 milijarde dinara.
Sledeći u nizu naslova je – stečajni upravnici ne sahranjuju, možda je ovaj i najblaži, kažu oni samo opevaju opelo na kraju. U narodu ne vlada dobro mišljenje o njima.
Ja ne kažem da je tu Agencija napravila neke svoje propuste, prosto tamo su definisana pravila kako stečajni upravnik postaje to što jeste, ali sami ste danas rekli da Zakon o stečaju moramo da menjamo.
Ja bih vas zamolio da taj zakon u proceduru uđe što pre. Zato što svaki dan i sve više ovakvih naslova ne nanose samo ljagu na pojedine ljude koji se bave tim poslom, nego pre svega se pravi jedna velika šteta ekonomiji i privredi.
Treći Zakon je sporazum o finansijskom restrukturiranju. Usvojen je 2011. godine. Na osnovu ovog iskustva od četiri godine, koliko se njime bavimo, podatak koji ste nam izneli je da je do sada podneto 37 zahteva. Da je 13 zahteva rešeno i da su tri zahteva u toku. Vrlo mali broj zahteva.
Ja računam da će upravo olakšicom, gde ste rekli da će preduzetnici moći da koriste ovakvu vrstu usluga, ovaj broj svakako da bude veći. Bitno je i to da dug svakako miruje uz saglasnost obe strane da više nije obaveza da miruje, nego, prosto, ako se oni usaglase da on može da miruje.
Moje pitanje je, obzirom da ste rekli i da u Privrednoj komori Srbije, i da svim ljudima koji su uključeni u ovaj proces, postoji jedno veliko iskustvo, da su njih druge stvari usporavale, da tih zahteva ne bude više, da će ovaj zakon da omogući da ih bude više.
Moje pitanje je da li ste imali iskustva i da li ste mislili i na javna preduzeća kada ste ovaj zakon predlagali, u stvari, 2011. godine je on usvojen kada ste radili izmene.
Mi imamo veliki broj javnih preduzeća koja imaju slične ili iste probleme kakva imaju i privredna društva u realnom sektoru.
Moje pitanje je da li postoji mogućnost da na isti način pomognemo i tim preduzećima, jer konkretno iz mesta iz koga ja dolazim imamo javna preduzeća koja su u vrlo teškim finansijskim situacijama, jedno je u malo dužoj blokadi, a drugo je na pragu da bude u sličnoj situaciji.
Da li postoji mogućnost da se odreaguje i da se spreči da oba preduzeća ne dožive istu sudbinu.
Još jednom ponavljam, za ove predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, poslanička grupa JS će glasati.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Željko Sertić.

Zahvaljujem na podršci za zakone i daću vam obrazloženje po pitanju lokalne samouprave, potpuno ste u pravu da danas pored svih kritika koje mi upućujemo, da nam je veoma važno da podignemo kapacitet lokalne samouprave da pomognemo ljudima da urade svoje poslove na pravi način. Mi nismo hteli, niti želeli da se mešamo u odluke lokalne samouprave, ali jedini cilj je bio da definišemo jasno i tačno, ko je odgovoran za poslove investicione kancelarije u svakoj lokalnoj samoupravi u državi.
Ono što smo dali kao mogućnost i to mislim da je dovoljno široko napisano u zakonu, a to je, da može da bude već neko lice koje je obučeno ili zaposleno unutar lokalne samouprave. Može da bude dato nekome ko to radi, neka asocijacija, dakle, od privrednih komora, od lokalne kancelarije za ekonomski razvoj, od regionalne razvojne agencije, može da bude neka lokalna asocijacija, koja je dovoljno snažna i jaka i ima podršku lokalne samouprave.
Dakle, lokalna samouprava mora svojim pravosnažnim aktom da donese odluku ko će to da radi. Za nas je to dovoljno i imamo ime i prezime, odnosno adresanta za sve te poslove. Mi ćemo propisati minimalna pravila koja su potrebna da neko lice može da obavlja poslove te i jednostavno, to je iz te prakse svetske jedna od veoma važnih stvari.
Na vaše zadovoljstvo, a i naše kao predlagača, od zahteva, mogu da kažem da smo svih šest amandmana ekonomskog KOKUS-a Skupštine Srbije ćemo prihvatiti u danu za glasanje za to.
Što se tiče Zakona o stečaju, u decembru mesecu ćemo ući sa izmenama i dopunama Zakona o stečaju, a vi ste upravo apostrofirali jedan od problema koji postoji u stečajnom postupku, a to je sam rad stečajnih upravnika i videćemo kako ćemo to ubuduće voditi i na koji način će biti iskontrolisano, ali samim ovim delom ćemo, malopre kada sam obrazlagao, a rekli smo da postoje dva nezavisna sistema gde u jednom postoji kontrola, a u drugom nikakva kontrola ne postoji i to jeste problem koji je izazvao veliki broj problematičnih situacija, pogotovo za društvena preduzeća, odnosno preduzeća sa većinskim državnim kapitalom i Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju nisu predviđene ograničavajuće okolnosti po pitanju načina organizovanja firme.
Dakle, bilo koje, čak i javno preduzeće, može dobrovoljno da uđe u proces dogovaranja i da iskoristi sva prava koja ovaj zakon nosi sa sobom.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici gospodina ministra, danas je u ovoj raspravi više zakona pred nama, ali očigledno je da u ovoj raspravi najviše interesovanja imamo za Zakon o ulaganjima. Razgovarali smo o tome i sa ministrom i sa članovima Odbora za privredu na tom Odboru, pomenuli neke teme i mislim da je važno poći upravo od obrazloženja koje smo dobili u ovom materijalu, a to je stanje investicija u Srbiji od 2009. do 2014. godine, što smo dobili kao podatak koji je po malo čudan, pa bih voleo da razjasnimo šta to u stvari znači.
Onaj ko je čitao to obrazloženje, mogao je da vidi da imamo jasnu informaciju, da je kontinuirani pad investicija u tom periodu sa argumentacijom da je prosečan pad investicija minus četiri posto, odnosno četiri posto je prosečni pad na godišnjem nivou za tih pet godina.
Da je u 2013. godini, a 2012. godina kao godina kada je aktuelna koalicija došla na čelo Vlade Republike Srbije, je pad investicija bio 12%, a 2014. godine 13%.
Prostom zbirkom to je 25% za pet godina, a to je prosečno 5%, što znači da onaj podatak od minus četiri posto, jer je čudan izabir tog perioda od 2009. do 2014. godine, imamo i rast u onim prethodnim godinama koje su pozitivno uticale na taj procenat.
Dakle, to govori o ukupnom obrazloženju u kome se najčešće, a ovde smo od nekih kolega čuli, pominju razlozi za pad investicija, ekonomska kriza u svetu, regionalne nestabilnosti, nestabilnosti na tržištima, ali nema nijednog tona samokritičnosti i priznanja da negde razlozi leže i u nama, da negde razlozi leže u Vladi Republike Srbije, u vama, u predsedniku Vlade, svim ministrima i naravno, lokalnim samoupravama u delu odgovornosti koje oni imaju u podsticaju lokalnog i ekonomskog razvoja.
Dakle, tu ste govorili i o nedovoljnoj aktivnosti. Ja ću biti blaži čak od vas, nedovoljne aktivnosti predsednika opština i gradova i nedovoljno efikasnom pristupu u ovoj temi, a ja se slažem da je to jedna od ključnih tema, najvažnija tema za sve gradonačelnike, naravno, da u sklopu podsticaja lokalnog i ekonomskog razvoja imamo i želju za što boljom uređenosti lokalnih samouprava i u infrastrukturnom smislu i u svakom drugom smislu.
Dakle, toliko o uvodu i potrebi, mislim da je vrlo lekoviti da izađete i da jasno kažete – Da, i u nama je krivica u tome što imamo ovako dramatičan pad investicija u 2013. i 2014. godini.
Analizirao bih Predlog zakona sa tri osnovna aspekta. Jedan je ono što je činjenica i ne mora Demokratska stranka i ja kao poslanik Demokratske stranke govorim o tome, mislim da dovoljno govore nezavisne agencije i nezavisni pojedinci koji govore o ovom zakonu.
Dakle, jedna od stvari je i ovaj dokument koji smo mi dobili, sigurno svaki od nas poslanika, a to je mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je navedeno oko 20 članova koji od ovog zakona, koji otvaraju mogućnost korupcije. Dakle, jedna ozbiljna tema kojoj treba ozbiljno pristupiti.
Mislim da je važno pomenuti to, jer ako imamo primedbu na 20 članova jedne nezavisne agencije u zakonu koji ima ukupno 45 ili koliko članova, onda se treba upitati kakav je ovo kvalitet zakona i otvoreno razgovarati o tome da li je ovaj zakon kada govorimo o toj temi o transparentnosti, o mogućnosti korupcije i o realnoj centralizaciji, a to je druga tema o kojoj ću govoriti u svetlu ovog zakona, u stvari Zakon o mogućoj centralizaciji korupcije na nivou Republike Srbije.
Jedan od članova, da ne bih govorio uopšteno i o utiscima, takvu primedbu je imala i Transparentnost Srbije, to je sigurno došlo do vas, sličnu primedbu su imali i Poverenik za javne informacije i Ombudsman, koji su predložili amandman. Mi smo takođe predložili amandman kao i neke od poslaničkih grupa koje su o tome govorile, član 24. i pristup informacijama važnim za javnost. Mislim da je vrlo bitna uloga javnosti i dokazuje da ovaj zakon ipak u Predlogu nije bio idealan. To ste i sami priznali i dobro je da ste priznali.
Ali, argument, radili su eminentni stručnjaci, odlično, i Svetska banka i MMF. Nije bilo dovoljno da se kaže da je to bio perfektan zakon, jer evo već imamo prvi dokaz, a to je da se i po vašem priznanju i prihvatanju briše član 24, jer nije u skladu sa našim zakonima. Dakle, moguć je problem i u nekim drugim članovima.
Navešću neke od tih članova i obradovalo me je da ste u međuvremenu u ovoj raspravi pomenuli da je prihvaćen jedan od amandmana koje smo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke dali, upravo komentarišući i član 4. Mislim da zaslužuje pošto je kratak da ga pročitam, koji kaže – Domaći i strani ulagači uživaju slobodu ulaganja u skladu sa Ustavom i zakonom. Drugi stav – Jemči se zaštita u ulaganjima izvršenim u skladu sa zakonom.
Mislim da je ovaj član 2, u stvari stav 2. potpuno nepotreban. Mislim da je nepotreban jer je ovaj 1. stav dovoljan da bi definisao to pravo.
Isto to vidimo i u članu 5. – Ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih u ulaganju. Drugi stav – Ako je ulagač svoje pravo stekao teretnim ugovorom od prenosioca kome je to pravo utvrđeno pravosnažnim upravnim aktom, a naknadno taj akt bude ukinut vanrednim pravnim sredstvom, stečeno pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno.
Šta se ovim štiti? Nepotrebno i vi ste i sami sada prihvatili da je ovaj naš predlog amandmana „briše se stav 2. u članu 5.“, nešto što je sasvim logično.
Na šta nama liči ovo dodatno normiranje? Liči na potrebu da se zaštite neke od spornih investicija ili neki od spornih ugovora, kakav je recimo „Beograd na vodi“.
Možemo da pretpostavimo da je to tako, da se jedan ugovor, privatni ugovor o investiciji pretvara i ovde smo u Skupštini glasali o leks specialisu koji je pretvorio privatni ugovor i privatnu investiciju u javni interes.
Mi ovde imamo sada dva stava o kojima smo se složili da nisu potrebna, ali ta potreba da se dodatnim normiranjem zaštite takve ili slične investicije, nešto što nam moguće daje za pravo da sumnjamo na tu temu.
Govoriću opet u svetlu moguće korupcije i u svetlu mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije, o nečemu što je najvidljivije, član 11, gde se u stavu 3. kaže – za ulaganja od posebno značaja, predlog dodele državne pomoći donosi se bez objave javnog poziva. To je zaista neprihvatljivo. To je zaista neprihvatljivo i to je jedan od amandmana koje je Demokratska stranka predložila upravo u potrebi zaštite čitavog sistema u Srbiji, jer smo toliko govorili o javni nabavkama, Zakonu o javnim nabavkama i potrebi zaštite svih proizvođača i pravu svih na otvorenu i fer utakmicu i konkurenciju.
Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje ukoliko, naravno, ministar ne prihvati ovaj amandman, izglasamo nešto što je jedino logično, a to je da usvojimo ovaj amandman i izbrišemo ovaj stav.
Biće više prilike za razgovor u pojedinostima, ali ovi članovi su vrlo karakteristični i ja bih u tom delu pomenuo i neke od važnih jer je nesporno, interes svih nas građana Srbije, interes Demokratske stranke, da nađemo rešenja koja će iskreno i na pravi način podstaći investiranje u Srbiji. Možemo samo da razmišljamo o tome koliko ćemo biti efikasni u tom cilju.
Član 12. ovde kaže i govori o kriterijumima na osnovu kojih će se utvrđivati značaj ulaganja. Ovde je važno kvantifikovati broj novih radnih mesta i sa ovim navedenim kriterijumima se potpuno slažem, jer mislim da je izuzetno bitno poći od broja radnih mesta koji se otvara zahvaljujući podsticaju investicija i istakao bih posebno nešto što je vrlo važno, a to je da se i u ovoj raspravi i u obrazloženju za usvajanje ovog zakona stalno pominje izjednačavanje domaćih i stranih investitora.
Mislim da su to lažni argumenti, jer je i do sada i domaći i strani investitor imao jednaka prava na osnovu Ustava. Ali, mislim da je važniji argument upravo onaj koji se vidi u trećem kriterijumu i na kome treba insistirati i sa kojim se apsolutno slažem, a to je da je važnije od toga da li je domaći ili strani investitor, to da podsticaj dobije onaj ko radi na izvoznim projektima i onome ko može da doprinese smanjenju tog deficita spoljnotrgovinske razmene.
Mislim da je to jedan od ključnih argumenata i to ćemo svakako podržati uz nešto što ste verovatno zaboravili, a to je podsticaj održivog razvoja i zelenih tehnologija koje nisu unesene kao jedan od osnovnih kriterijuma u razvojnoj politici ozbiljnih zemalja, a to je jedan od važnih kriterijuma koji bi ja dodao ovde i jedan od amandmana koje je poslanička grupa Demokratske stranke dala je i ta dopuna još nekih kriterijuma o kojima neću govoriti u detaljima.
Ono što je važno za nas, naravno, u članu 13. govorimo o ulagačima koji ostvaruju svoje pravo na različite podsticaje za ulaganja i u skladu sa propisima koji se uređuju i državna pomoć i poreski podsticaji, posebna je tema državna pomoć, gde smo mi dali jedan važan amandman, mislim da je izuzetno važan i u ovoj javnoj raspravi, a to je da ulagači koji ostvaruju pravo na podsticaje, moraju deo tih podsticaja usmeriti na zapošljavanje žena, osoba mlađih od 30 godina i osoba starijih od 45 godina.
Znamo da su to ugroženije grupe, da nalaze najteže poslove i kada smo razgovarali o toj potrebi za specifičnom radnom snagom, gde se pojavljuju, i vi ste pomenuli neke od kompanija koje traže najmanje 10.000 ljudi, radne snage, posebno u tekstilnoj industriji, tu onda možemo da, naravno, očekujemo interes pre svega na jugu Srbije - Leskovac, Vranje, Pirot, Niš, tamo gde imamo tradiciju tekstilne industrije i gde je posebno ugroženo to stanovništvo i te žene koje su negde izgubile poslove u tim velikim gigantima. Mislim da je vrlo važno da podržimo te žene upravo usvajanjem ovog amandmana i jednog od kriterijuma koji može da bude implementiran u ovom zakonu.
Dakle, mislim da smo otvorili jedan proces dijaloga i mislim da je važno da prihvatite ove amandmane. Imamo ih još, neće biti vremena da o njima govorim u detaljima, jer bih želeo da pomenem sada i drugi aspekt koji je vrlo važan. To je pitanje decentralizacije.
Dakle, govorili smo o odnosu centralizacije u alokaciji resursa i mogućnosti. Mislim da to nikada nije dobro. Mislim da to nikada nije dobro, jer mislim da je potrebno decentralizovati i da je potrebno dati šansu i više verovati u ljude na lokalnom nivou.
Mislim da ih treba podsticati, jer treba biti i kritički nastrojen i reći – da, mi smo ovde donosili neke zakone koji su doveli lokalne samouprave u vrlo nezavidnu situaciju, da imaju sve manje kapaciteta i manje mogućnosti, manje budžeta da upravljaju svojim lokalnim sredinama.
Kada govorimo o tome, a ja znam u Nišu, odbornik aktuelne vlasti kritikuje gradonačelnika, izađe i kaže profesor – znate, Niš je pred bankrotom, jer se realizuje 60% budžeta. Kako će funkcionisati grad i kako će uspevati da ostvari i motiviše i ljude u gradskoj upravi, koji treba da rade efikasno na privlačenju investicija, koji treba da održe javne komunalne sisteme, koji treba da obezbede stabilno snabdevanje toplom vodnom energijom, treba da naprave snabdevanje gasom, treba da obezbede stabilno snabdevanje strujom, da obezbede komunalnu infrastrukturu ukoliko imamo takvo stanje?
Mi smo doprineli, jer smo donosili neke zakone gde smo stalno smanjivali nivo transfera prema lokalnim samoupravama da bismo pokazali da je centralni budžet u izvrsnom stanju. Šta je sa lokalnim nivoom? Onda kažemo – vi ste nesposobni, 90% gradonačelnika, predsednika opština je nesposobno, jer ne može pored svih tih poslova sa manjkom sredstava da uradi i to da dodatno motiviše i ulaže u industrijske zone, da odvoji sredstva i ulaže u infrastrukturu kojom će privući druge.
Onda bežimo od te vrste odgovornosti i kažemo – onda, pošto toga nema, pošto stvarno dođemo u situaciju da gledamo često za sve nas tužne prizore, u kojima se, a to je opšte poznato, otvara semafor u Novom Sadu i prikazuje javnosti kao velika investicija. Nažalost, to je stanje lokalnih samouprava, gde gradonačelnik Leskovca otvara toalet na javnom groblju kao veliku investiciju ili se otvara crveno-bela zebra, pešački prelaz u Nišu i to slika, javna česma. To je ponižavajuće za te ljude. Ja ih razumem u nekom delu, ali su to primeri koje sam naveo i koji su važni kao slika u Srbiji, jer mislim da je važno vratiti samopouzdanje i poverenje prema ljudima u lokalnim samoupravama.
Imamo i druge primere i način na koji lokalne samouprave utiču na svoj investicioni ambijent u svojim sredinama.
Šta smo još proizveli time što smo na neki način ponizili lokalne samouprave i smanjili nivoe transfera i njihovu održivost? Doveli smo ih u situaciju da nekritički i bez kriterijuma često podižu takse da bi popunili svoje budžete, a to toliko otežava ambijent u kojima rade privrednici, pa smo imali taj primer, sigurno dobro znate, Zaječar, Fabrika kablova, koja se retroaktivno za poslednjih pet, šest godina naplaćuje zelena taksa i koja kaže – ljudi, pa čekajte, šta radite, nećemo više investirati tamo, odlazimo, jer nećemo da trpimo takvu vrstu odnosa lokalne samouprave prema jedinom ko možda proizvodi neke prihode i koji zapošljava ljude. To je opasnost u čitavoj Srbiji.
Način na koji ćemo podržati mala i srednja preduzeća i način na koji ćemo imati pravedan odnos i prema stranim i prema domaćim investitorima, upravo ta vrsta poverenja prema ljudima i lokalnim samoupravama u čitavoj Srbiji, koji će imati dovoljno snage da svojim autoritetom, svojom samostalnosti kreiraju okruženje u jednoj finoj, izbalansiranoj tržišnoj utakmici između gradova i opština, a među njima ima i sada uspešnih, napravimo tu borbu i usmerimo sve budžete lokalnih samouprava na način da većina tog budžeta ide u podršku lokalnom ekonomskom razvoju.
To je mnogo kompleksnija priča od samo jednog zakona koji će u nekom trenutku centralizovati to i reći – savet ili agencija su okosnica i to je stub, i onda sedne troje, petoro, devetoro ljudi koji se sastanu ovde u Beogradu i imaju najbolju moguću sliku o tome šta se dešava na investicionom planu u Srbiji.
Mislim da je vrlo važno da iskoristite sve potencijale o kojima smo govorili, ali i neke koje nisam pomenuo, a to su i učešće Stalne konferencije gradova i opština i važno je uključiti ljude iz lokalnih samouprava upravo u ove organe. Neke amandmane smo u tom smislu dali. Ali, važno je koristiti i neke baze podataka koje su već postojeće. Vi verovatno to znate, pa, lokalne samouprave i Stalna konferencija su zajedno sa institucijama EU pravile slap-bazu podataka o najboljim projektima u Republici Srbiji i koristite te postojeće kapacitete.
Dakle, ima toga, treba ga integrisati. Ne treba po svaku cenu stalno praviti nove institucije. Da, sada smo ukinuli dve institucije, dve agencije – SIEPA i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Sada pravimo dve nove i stalno od nule resetujemo. Mislim da je vrlo bitno obezbediti neki kontinuitet i ono što je bilo dobro, a bilo je i dobrih stvari, i treba te dobre stvari iskoristiti.
Ja ću ovde stati. Hvala vam. Nadam se da je ostalo još malo vremena za kasnije.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem na vašoj konkretnoj diskusiji oko pojedinih rešenja zakona i probaću da vam ovako kako ste vi išli, da redom bar veći deo pitanja odgovorim.
Pre svega, vaše pitanje oko komentara Agencije za borbu protiv korupcije, moram da napomenem da ne postoji apsolutno ni jedan zakon koji ne može da bude predmet analitike i ozbiljnog premišljanja ljudi koji rade u Agenciji za korupciju, ali ne znam da li ste imali priliku da pratite u medijima, mi smo nekoliko puta imali sa njima direktno razgovore i u medijima. Oni su vrlo jasno, javno rekli da su zahvalni Ministarstvu privrede i radnoj grupi koja ih je upoznala dva puta sa rešenjima, iako to formalno nije bila naša obaveza.
Nama je bilo veoma važno da dobijemo njihovo mišljenje, upravo kako bismo skratili broj problematičnih stvari. Nekoliko stvari smo usvojili u samom postupku rada i u samom pisanju zakona, ali to što negde postoji potencijalna mogućnost za korupciju, kako je agencija vidi, to ne znači da će se ona i desiti i to jeste jedna od stvari. Sva naša zakonska rešenja idu upravo u tom delu.
Dakle, dvadesetčetvorku, sami ste rekli da smo prihvatili da se obriše, upravo kako bi smo vrlo jasno i otvoreno rekli da nikakav cilj nije bio, nikakvo skrivanje od javnosti, niti od bilo čega, prosto, jedna operativna stvar, koja nije tako dobro prihvaćena u javnosti, koja je protumačena drugačije i bio sam veoma slobodan da kažem da ćemo to prihvatiti u danu za glasanje.
Član 5. je takođe obrisan, znači, ceo stav dodatni je obrisan, tako da to možemo da kažemo da je prihvaćeno.
Vaša insinuacija da smo to pisali sa određenim ciljem kako bismo abolirali određeni problem ne stoji, jer ovaj zakon nema retroaktivnu primenu, tako da ne vidim razlog za takvu vrstu komentara. I ovim prihvatanjem amandmana, ali i samom osnovnom idejom, nikako nije bio niti cilj, niti pokušaj da bilo šta zaštitimo.
Ostale sve stvari koje se tiču ovih konkretnih elemenata, pitanja kontrole i svega toga, objasnio sam kako ide putanja i kako će se definisati sami podsticaji, to što nema javnog poziva, ne sprečava, odnosno ne ukida kontrolu. Dakle, i Komisija za državnu pomoć, a u krajnjem slučaju ono što nas čeka, i Evropska komisija i sekretarijati Odeljenja koji se bave kontrolom tih stvari u Briselu. Sam poziv kao poziv je praktično otvoren od momenta kada se ovaj zakon usvoji. Samo je to razlika. Nema potrebe da mi sada usvojimo zakon i kažemo – objavljujemo poziv da se jave investitori. Ne, poziv je stalno otvoren i svi ovi procesi o kojima pričamo će biti na pravi način objašnjeni u proceduri i realizovani u proceduri, kako je zakon definisao.
Dobre su vaše ideje vezano za žene i za određene predloge kako da to upodobimo. Još ćemo se u toku dana konsultovati da li da to prihvatimo u smislu kriterijuma, odnosno amandmana, sad da ga upišemo u ovaj deo ili da zajedno sa tim i svim drugim elementima, koji su nam veoma važni, ugradimo uredbu koju ćemo uraditi, odnosno današnju, postojeću uredbu da proširimo i da još detaljnije postavimo. Uredba će biti javno objavljena, javni je dokument. Rekao sam već da ćemo je pisati, raditi zajedno sa svima sa kojima smo pisali ovaj zakon i on će biti integralni deo tog dela. Veoma nam je važno da sve te kvantitativne elemente o kojima ste pričali ugradimo u uredbu i da se tačno zna šta su četiri kategorije zapošljavanja, šta su devastirana područja, koje su to prednosti investitora koji zaposle ljude u devastiranim područjima, po broju, po broju investicija, po nivoima i sve ono što jeste važno.
Što se tiče decentralizacije, objasnio sam to na Odboru jutros, ali mislim da ste vi otišli, niste bili prisutni. Nisam kritikovao rad lokalnih samouprava, generalno, već sam kritikovao rad onih koji nemaju želju, ideju da se bave ekonomskim pitanjima, jer ima gradonačelnika i predstavnika lokalnih samouprava koji izričito kažu da to nije njihov posao. To je problem, jer svi očekuju od republičke vlasti da reši nešto. Ne, mi vodimo republičku politiku, ali osnovni deo posla, privlačenje investicija, jeste na lokalu. Ovim rešenjima upravo pomažemo, prvo radimo jednu sinhronizaciju, međusobnu koordinaciju i pomoći ćemo im, lokalna samouprava koja ima kapacitet, sjajno da radi i može da pomogne drugim samoupravama. Drugo, više lokalnih samouprava mogu da definišu jednu organizaciju ili jednog zastupnika i, treća stvar, tamo gde ne postoje kapaciteti, bićemo spremni u svakom slučaju da pomognemo, ali nam je rešenje institucionalno važno u smislu toga da dajemo obaveznost da svaka lokalna samouprava ima nekoga ko će se baviti investicijama. To je jako važno, jer onda možemo da računamo na povećan broj ljudi koji će se isključivo baviti tim poslom i tom problematikom.
Ne bih se složio sa vama da vršimo centralizaciju. Naprotiv, uvodimo te investicione kancelarije, kako ih zovemo, i dajemo pravo lokalnoj samoupravi, odnosno ističemo njeno pravo da lokalna samouprava, onoliko koliko ima svojih sredstava i način da podstakne stvar. Lokalna samouprava najčešće ne može finansijski da pomogne, ali može da da zemljište, može da da određene druge pogodnosti investitoru kako bi on došao da radi. Ono što sigurno može jeste da ljudi koji rade u administraciji, ljudi koji rade u upravnim organima lokalne samouprave budu brzi i efikasni, a to smo rešili onim zakonskim rešenjima.
Potpuno se slažem sa vašim zahtevom, i to je ono što jeste osnovni princip i naša ideja spajanja NAR-a i SIEPA u jednu sposobnu organizaciju, da sve ono što je dobro, što su baze podataka, što imamo kroz NALED, što imamo kroz Stalnu konferenciju gradova i opština, sve to što već postoji, što je finansirano najvećim delom iz sredstava donatora sa strane da uvežemo i da imamo na jednom mestu centralizovanu informaciju. Na to ćemo dodati sve one investicije koje budu nakon stečajeva, nakon ove privatizacije, takva je kakva je. Svi proizvodni pogoni, koliko god bili devastirani, u bilo kom smislu, u bilo kom fizičkom obimu i kvalitetu postojali, biće na jednom spisku potencijalnih mesta gde neka, kakva-takva, infrastruktura postoji, jer je očigledno tu fabrika postojala i radila, da bude deo naše prezentacije i da možemo kroz sistem privlačenja investitora da zainteresujemo bilo domaće, bilo strane i da na takvim mestima učinimo ekonomski život zdravijim.