Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutna 134 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kolege i koleginice, pre godinu dana postavio sam pitanje u vezi sa decentralizacijom i ravnomernim regionalnim razvojem. U međuvremenu dobio sam odgovor od ministra privrede da je u toku izrada nacionalnog plana regionalnog razvoja, kojim će se definisati osnovni prioriteti. Sada pitam da li se razmišlja o formiranju stručnog tela koje bi se bavilo ovim problemom? Proces regionalizacije i decentralizacije je jedan od najbitnijih za oporavak Srbije, za oživljavanje najsiromašnijih opština. Ravnomerni regionalni razvoj ujedno znači i stvaranje boljih uslova za život u nerazvijenim delovima Srbije, što je i osnova za stvaranje uslova da bi se povećala stopa nataliteta.
Podsetiću na neke bolne činjenice. Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika. Ukoliko se nastavi ovaj trend, za 50 godina biće nas milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod. Prosek starosti naših ljudi u Srbiji je 41,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i u svetu. Demografi kažu da nam tek predstoji dramatično smanjenja broja stanovnika. U Srbiji danas ima skoro 1,7 miliona ljudi starijih od 60 godina i 1,25 miliona starijih od 65 godina. Razlika između umrlih i rođenih u narednom periodu biće sve veća. Trenutno je ona 30.000, a procenjuje se da bi se ta brojka za deceniju ili dve mogla popeti na čak od 50.000 do 60.000.
Istraživanje Društva demografa Srbije pokazalo je da u Srbiji negativan prirodni priraštaj ima 158 opština, dok visok prirodni priraštaj od 9,6 do 11,8 promila ima samo Preševo, Novi Pazar i Tutin. U Srbiji su uopšte smanjenjem broja stanovnika najviše stradala planinska sela. Najteža situacija je u seoskim sredinama oko Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića, Bajine Bašte. Prema podacima Zavoda za proučavanje sela, u narednih deceniju i po čak 700 sela će nestati, jer su u njima ostali da žive uglavnom starci.
Da dalje ne nabrajam porazne podatke, verujem da smo svesni činjenica koje nam jasno govore da je ovo veliki problem, za čije rešavanje nam je potrebno posebno angažovanje. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moje pitanje će biti usmereno ministru pravde, gospodinu Selakoviću. Dakle, šta namerava da uradi sa reformom pravosuđa? Imamo situaciju da se već godinama priča da je reforma pravosuđa, koja je izvršena pre pet godina, bila najgora reforma na svetu, da je naše sudstvo bilo u ogromnim problemima, da nije funkcionisalo, a po svemu što se sada dešava situacija je još gora nego što je bila. Dakle, ono što je Ministarstvu pravde i ministru Selakoviću povereno, da izvrši reformu pravosuđa i otkloni sve navodne nedostatke iz prethodne reforme, apsolutno ništa nije uradio i situacija je još pogoršana. Dakle, šta namerava da uradi kada se sudijama ukidaju rešenja zbog pogrešne primene materijalnog prava? Da li su to zaista nestručne sudije ili se možda zbog određenih ličnih interesa prave da su nestručne?
Imamo najnoviji primer Niške pivare koja je prodata iz stečaja, gde je kupac pravno lice, tj. privredno društvo iz EU. Dakle, 3. avgusta ove godine izvršena je solemnizacija ugovora, takođe je izvršena i uplata kupoprodajne cene na račun prodavca, 4. avgusta je kupac uveden u državinu, a 8. avgusta je završena primopredaja nepokretnosti i pokretnih stvari.
U periodu od 06. do 26. avgusta uposleno je 25 radnika, sklopljeno više ugovora u cilju rekonstrukcije remonta pivare, a sve u cilju pokretnja proizvodnje. I onda 26. avgusta uručen poziv za sudsko ročište u kojem se traži, gde se tražilo poništavanje kupovine uz uvođenje privremenih mera o obustavljanju svih aktivnosti.
Ne bi to ništa bilo čudno da preduzeće koje je podnelo taj tužbeni zahtev i koje je tražilo te privremene mere nije preduzeće čiji je pravni zastupnik Danilo Nikolić, advokat, a bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde, dakle, član Srpske napredne stranke. Ako uzmemo u obzir i da je predsednik jednog suda u Nišu takođe na to mesto došao sa članskom kartom SNS, onda ne može da nas začudi i to da je tužbeni zahtev prihvaćen kao i da je određena privremena mera. U toj privremenoj meri u obrazloženju čak piše da je razlog, i to da treba imati u vidu, da nije predviđeno da se sa kupcem zaključuje ugovor o prodaji, što je najgrublje moguće kršenje materijalnih prava, jer je upravo nacionalnim standardom, broj 5, o načinu i postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika predviđeno sklapanje kupoprodajnog ugovora.
To rešenje koje je doneo Privredni sud u Nišu 28. avgusta ove godine je Privredni apelacioni sud u Beogradu ukinuo u potpunosti 25. septembra i vratio na ponovno odlučivanje, ali je sudija koja je postupala i pre ukidanja rešenja istog trenutka donela novo rešenje kojim potvrđuje staro rešenje bez uzimanja u obzir obrazloženje koje izneo Privredni apelacioni sud. Dakle, još jedno pitanje za ministra Selakovića, da li će pokrenuti inicijativu za razrešenje sudije zbog nestručnog vršenja funkcije i zbog grubog kršenja materijalnog prava? Zahvaljujem.

Vreme. Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik Balša Božović. Izvolite.

Tri veoma jednostavna i kratka pitanja Vladi Republike Srbije.
Kada je u pitanju poljoprivredni kombinat Beograd PKB, jednostavno pitanje - zašto je početna cena za prodaju kapitala svega 51% od tržišne vrednosti ako znamo da je i preduzeće u stečaju kada se prodaju, prodaju se sa 100% tržišne vrednosti? Toliko nije za preduzeća koja su u stečaju u ovom trenutku u Srbiji koje Vlada Republike Srbije pokušava da nekome proda. Ona se prodaju za 100% cene, PKB za 51% od tržišne cene. Koristi se zakonska mogućnost kada je u pitanju najniža moguća cena za prodaju od 51% bez bilo kakvog obrazloženja. Ukoliko se u prvom krugu niko ne javi od zainteresovanih kupaca za PKB koji je najveći proizvođač hrane u Beogradu i u Srbiji, druga cena je 35%.
Kada je u pitanju, takođe konverzija zemljišta, PKB je pokušao da se uknjiži u katastar kada je u pitanju poljoprivredno zemljište i katastar ih je odbio. Drugostepeni organ Ministarstvo kao i kada je bio u pitanju Zlatibor, uknjižilo je PKB na celokupno poljoprivredno zemljište, u ovom trenutku PKB ima pravo korišćenja. Zašto se to dogodilo pred prodaju? Samo iz jednog razloga zato što je nekome veoma stalo da dođe zapravo do zemljišta, ne do delatnosti kojom se bavi PKB. Sigurna proizvodnja zdrave hrane je time za glavni grad Beograd i Srbiju veoma ugrožena.
Kada je u pitanju Obrenovac, postavljamo pitanje zbog čega je 20 hiljada dinara po hektaru koja su bila predviđena za poplavljena područja nije isplaćeno Obrenovcu? I zašto poljoprivrednici nisu uspeli da dođu do 20 hiljada dinara kojim bi se koristili pre svega za sanaciju zemljišta koje je veoma, veoma oštećeno tokom majskih poplava?
Isto tako, postavljamo pitanje kada će Upravni sud da odluči da li je bivši predsednik opštine Mladenovac, gospodin Dejan Čokić smenjen zakonito ili ne s obzirom da su u trenutku njegove smene glasali neki građani ili pojedinci koji nisu bili odbornici skupštine opštine Mladenovac? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da,)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ja produžim gde je moj kolega stao, pa postavljam prvo pitanje – Šta će Ministarstvo privrede i privatizacije uraditi povodom nečuvenih privatizacija tipa tri evra, tri šećerane? U sklopu toga, šta će uraditi sa privatizacijom koja je izvršena u šećerani Kovačica gde je 200 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato za tri evra, a šećerana je došla pride, što nas dovodi do cene od 15 euro centi po hektaru. Budući da moj prethodni kolega postavio pitanje poljoprivrednog zemljišta, ja Ministarstvu privrede i privatizacije postavljam ovo pitanje budući da je privatizacija izvršena u korist tadašnjeg finansijskog direktora drpokratske, pardon, Demokratske stranke.
Moje sledeće pitanje se odnosi na ponašanje gospodina Zorana Panovića i upućeno je ministru kulture i informisanja. Naime, u subotu je bila godišnjica osnivanja SNS i tim povodom u emisiji, u gledanoj emisiji tv Dnevnik gostovao je glavni i odgovorni urednik, ili sam urednik novina koje se zovu „Danas“ i tom prilikom je optužio premijera koga su ranije optuživali za cenzuru da nije izvršio cenzuru govora Emira Kusturice.
Tom prilikom je gospodin Panović uputio zamerku premijeru što nije režirao režisera Kusturicu, pa je taj njihov obračun između SNS i gospodina Panovića ne bi meni smetao kao što mi ne bi ne smetalo ni saopštenje SNS, ni odgovor gospodina Panovića u autorskom tekstu u listu „Danas“ koji je usledio juče, da gospodin Panović nije upotrebio jedan izraz koji je nečuvena uvreda za selo i seljake. S obzirom da sam ja predsednik Narodne seljačke stranke to sam doživeo veoma emotivno. Upotrebljen je izraz da je SNS u svom saopštenju, saopštenje koje je ona uputila okvalifikovano od strane gospodina Panovića kao seljački staljinizam.
To je nečuvena uvreda za seljake. Nečuvena uvreda za mene s obzirom da je vođa Narodne seljačke stranke, 1947. godine staljinističkom čistkom odveden iz ovog parlamenta i odrobijao je devet godina u zatvoru. Takođe, za mene kao vođu Narodne seljačke stranke nečuvena je uvreda upotreba reči seljački staljinizam s obzirom da je opšte poznato, a ako gospodinu Panoviću nije, nama sa sela jeste, da su seljaci bili nečuvene žrtve tog istog staljinizma, da su odvođeni u logore, da su im čupani brkovi, da su ubijani, da su ranjavani, da im je otimana imovina, da je vršena konfiskacija, da je vršena prisilna kolektivizacija. Neke od posledica po pitanju otimanja imovine do dana današnjeg i rehabilitacije nisu nad seljačkom populacijom otklonjeni.
Vezano za to, uputio sam protest listu „Danas“ i NUNS-u s obzirom da NUNS ovog puta nema nameru da se oglasi, ja pitam ministra kulture – Šta će uraditi povodom nečuvene uvrede koja je upućena selu i seljacima koji su bili žrtve staljinizma, a u ovom slučaju su označeni gotovo kao počinioci? Izraz seljački staljinizam je trebao da bude uvredljiv i sa onim seljačkim, a posebno sa seljačkim staljinističkim metodama, bi trebalo da znači da su seljaci sprovodili takvu vrstu represije nad stanovništvom, a u stvari su oni bili žrtve.
Sledeće moje pitanje se odnosi na divlju gradnju fabrike olovnih akumulatora u Inđiji izgrađenoj na vodozahvatu 2007. godine odakle Inđija i okolina piju vodu, s tim u vezi potpitanje je šta će Ministarstvo građevine preduzeti povodom divlje gradnje objekta Trejdjunik- poslovno-stambenog centra u centru Inđije od 40 hiljada kvadrata koji je izgrađen bez građevinske dozvole, gde je opština kupila za četiri miliona evra poslovnog prostora, a da objekat nije imao upotrebnu dozvolu i s tim u vezi dovodim u pitanje i stan u kome živi predsednik opštine Inđija od 200 kvadrata penthaus, u istom objektu, stan u Beču, kuću na Tatarskom brdu, dva stana u Novom Sadu i stan u Inđiji.
Šta će Ministarstvo građevine preduzeti povodom divlje gradnje, a MUP povodom nečuvenog obogaćivanja stambenog fonda predsednica opštine Inđija Gorana Ješića. Hvala.