Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.10.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/409-15

20.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:10 do 21:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS-a mr Dejan Radenković.
...
Socijalistička partija Srbije

Dejan Radenković

Socijalistička partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, više fokusirati i dati akcenat na Predlog zakona o ulaganjima, a moje kolege će kasnije u preostalom delu rasprave dati svoje viđenje o ostalim zakonima koji su objedinjeni.
Što se tiče poslaničke grupe SPS, mi ćemo za sve predložene zakone glasati za. Ono što bih ja hteo da kažem o Predlogu zakona o ulaganjima, na koji ću se više fokusirati, su strateški interesi Srbije, jesu reforme društvenog i privrednog sistema i ona podrazumeva neophodne strane i domaće investicije koje bi dovele do zaustavljanja pada i ubrzanog oporavka, koji je neophodan za ostvarivanje strateških ciljeva. Za angažovanje stranog kapitala u našoj privredi, neophodno je postojanje dobro podešenog zakonsko regulativnog okruženja koje bi stimulativno delovalo na motivaciju stranih investicija, a isto tako je važno i za domaće investitore.
Da bi jedna zemlja uspela da privuče strani kapital i aktivni domaći, potrebno je da prethodno stvori povoljnu investicionu klimu. Investiciona klima postoji ako vladaju stabilni uslovi privređivanja, odnosno ako je moguće privređivati sa velikim stepenom izvesnosti, a Vlada SPS - SNS je dovela do izvesnosti kada je u pitanju investiciona klima.
Takođe mora postojati politička i socijalna stabilnost, da država ima pozitivne stavove prema domaćim i inostranim investicijama, da postoji povoljan spoljno-trgovinski, carinski, devizni tretman, da postoji pouzdana i obučena raspoloživa radna snaga, da postoji razumevanje za interes ulagača u pogledu podizanja projektovane rentabilnosti i razumnog profita.
Strane kompanije koje u Srbiji ulažu svoj kapital i donose boljitak, jer se korišćenje njihovih kanala prodaje u inostranstvu povećava izvoz. Sve je ovo dobro poznato, ali smatramo da nije dovoljno. Dva su razloga. Prvi je da druge zemlje ne stoje skrštenih ruku, jer smo i do sada imali na papiru mnogo toga od ovoga što sam pomenuo, ali nismo postigli rezultate koje smo očekivali. Stimulisali smo investitore, ali je kontrola zakazala. Svedoci smo toga. Zato je ovaj zakon bitan. Mora da dovede da jedan sistem, koji je lepo zamišljen, učini efikasnijim i da nam se nikada više ne desi da visoki menadžeri sistema podsticajnih investicija završe na naslovnim stranama, ali ne zbog ostvarenih rezultata, nego zbog učinjenih propusta u tom segmentu.
Takođe, ne postoji razlog da se ove pogodnosti odnose samo na strane investicije, jer je aktivacija domaćeg neuposlenog kapitala po efektima jednaka stranim investicijama, osim kada su u pitanju transferi, tehnologije, znanja. Strane direktne investicije se smatraju ključnim instrumentom u procesu transformacije zemlje onih zemalja koje postaju deo Kluba država, a kojima već sada pripadamo, i to je naše strateško opredeljenje. Ove zemlje, kao i naša, imaju hroničan problem manjka sredstava za investiranje. Stimulisanje je jedini način da se značajnije poboljša neodređeno loše stanje.
Nedovoljna sopstvena akumulacija može jedino da se nadomesti privlačenjem stranog kapitala. U suprotnom zemlja se nalazi u začaranom krugu, gde sve više zaostaje u odnosu na razvijene zemlje. Naravno, dobar deo tih razloga za takvo stanje je neodgovorno zaduživanje, jer sada ne možemo da imamo značajnije državne investicije. Upravo iz tog razloga što dobar deo privrede Srbije ne može da se pokrene bez značajnih ulaganja, mišljenja smo da će strane direktne investicije biti i te kako značajne, jer one stvaraju bazu za kooperante u Srbiji. Strani investicije otvaraju prostor za domaće i to nije perpetum mobile, kakvim su ga nekada predstavljali, ali jeste dobar način da svi budemo na dobitku. Naravno, ako smo u stanju da vodimo sistem koji sami postavimo.
Imamo iskustva kako ne treba da se radi u dosta oblasti, tako da nema valjanog razloga da ponavljamo greške, ako trenutna ekonomska kretanja u svetu, a samim tim i kod nas, ne idu na ruku zemljama u tranziciji, pre svega oni koji proces privatizacije nisu priveli kraju i koje su visokozavisne od priliva stranog kapitala, što je slučaj sa našom zemljom i to ne može biti opravdanje za nesprovođenje daljih reformi neophodnih za poboljšanje privrednog sistema. Ovaj zakon je korak u tom pravcu. Ako smo do sada kasnili, to ne znači da je bilo zbog toga što je koncept bio loš, nego zato što nije primenjen na najbolji način. To je bolno vidljivo kroz stanje koje smo nasledili, a gotovo u svim institucijama koje su promovisale investiranje i strane investicije.
U najkraćem, cilj države treba da bude stvaranje uslova potrebnih za privlačenje investicija, naravno, kako domaćih, tako i stranih. Država mora da ohrabruje kompanije da budu što ambicioznije na putu ka ostvarivanju konkurentske prednosti i mešanje države u tržišni mehanizam može da pomogne da se ostvare određene kratkoročne prednosti, a puni efekat može da se vidi tek na srednjem roku, tj. u srednjem roku.
Hajde da malo razmislimo gde smo sada kao zemlja, kao Srbija, gde je naše mesto u svetu, šta stvarno možemo, a šta bi želeli da možemo, da se ne lažemo ni da smo bolji ni da smo gori nego što jesmo. Prirodni resursi mogu da stvore povoljne šanse za razvoj, ali njihovo postojanje ne garantuje uspeh baš uvek. Ono što Srbiju karakteriše veoma povoljno jeste njen geografski položaj. Međutim, veliki problem predstavlja upravo nedovoljno razvijena infrastruktura. Srbija ostvaruje komparativnu prednost kroz povoljan privredno geografski i saobraćajni položaj i dobru osnovu za razvoj svih vidova prevoza i privlačenja robnog tranzita.
Ono što predstavlja zaista veliku prepreku privrednom rastu i povećanju produktivnosti, konkurentnosti u našoj zemlji, jeste, kao što sam već rekao, slabo razvijena infrastruktura, zastareli prevozni kapaciteti, neadekvatna organizacija saobraćaja, bezbednosti i zaštite životne sredine. Srbija je povezana zemljama zapadne Evrope i zemljama Bliskog istoka jednostavnim pristupom Koridora E75 i međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“, kao i koridorima 7 i 10. Neophodne su nam velike investicije u modernizaciji železnice. Srbija ima kvalitetan ljudski potencijal, ali je nezaposlenost na visokom nivou. U svim ovim pobrojanim pokazateljima beležimo poboljšanja, ali i dalje smo daleko od onoga što stvarno želimo. Zato i koristimo svaki raspoloživi način da damo dodatnu snagu reformama i da rezultate reformi oseti što više građana.
U Srbiji je, nažalost, jeftina radna snaga, a produktivnost rada je visoka. Prosečna plata je i dalje najmanja u regionu i ona iznosi oko 360 evra. Srbija ima povoljan položaj, kao što sam već rekao, ali čak mnogo povoljniji kada su u pitanju tržišta i kada je reč o veličini domaćeg tržišta, što je faktor koji najviše utiče na priliv stranih investicija. Otvaraju se velike izvozne šanse za potencijalne investitore kroz potpisane sporazume koje imamo o slobodnoj trgovini. Srbiju treba mnogo više promovisati kao atraktivnu lokaciju za direktne strane investicije. Specifične konkurentske prednosti države su one koje moraju da budu glavne u promotivnim porukama. Najbolji način za uspostavljanje veza sa novim potencijalnim investitorima jeste pridobijanje stranih investicija neposrednom promocijom, zato što je to direktan pristup koji je prilagođen samom investitoru. Da bi se stvorila pozitivna klima za privlačenja investitora, potrebno je pružiti određene usluge i olakšice.
Ako vam ovo izgleda već poznato, posebno ove četiri rečenice koje sam naveo, to bi bilo opredeljenje vlada koje su izbegavale reforme. Ona su postojala na papiru, a mi danas pokazujemo kako se obavlja neposredan kontakt, kako se komunicira sa investitorima, kako se promoviše Srbija i kako na kraju postižemo ono što su ranije smatrali da nije moguće. Jako nam je bitno da menjamo institucije koje podržavaju investicije u Srbiji i proces razvoja. Nemoguće je da takve institucije u Francuskoj i Nemačkoj budu ponos nacije, a da u Srbiji budu ponos naslovnih strana štampa. Jako nam je bitno da, dok ne rešimo nasleđeno vrzino kolo neefikasnih zakona, podzakonskih akata i nefunkcionalnih institucija, osmislimo puteve za premošćavanje tih problema. Ako budemo čekali da se sve što se treba promeniti promeni, izgubićemo vreme ako budemo dopustili da nas koči ono što je bilo namenjeno da selektivno koči investiciju u prošlosti. Kažem selektivno koči investicije jer je bilo i toga u prošlosti. Kažem vam da ćemo propustiti dragoceno vreme. Nije naša želja da prečice i subvencije budu naš dugoročni izbor, ali sigurno nećemo odbaciti rad i standard naših građana, dok sistem ne bude potpuno uređen.
Najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiji je do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, došao preko privatizacija. Kako se ovo polje sužava, naravno, tražimo nove mogućnosti. Ako se pođe od pretpostavke da makroekonomsko okruženje nije glavni problem, kako nam to naši međunarodni partneri govore, onda uzroke treba tražiti u zakašnjenju sa regulatornim reformama. Srbija je još uvek zemlja koja ima teško nasleđe u korupciji loših zakona, a to se ne može izmeniti za godinu, godinu i po dana, a da se ne žrtvuje kvalitet zakona i dovede u pitanje njihovo sprovođenje. Pored toga, mi preispitujemo gde država treba da bude deo privrednog sistema, a gde da se povuče. Naš pravi balans nije jednostavno naći, a pogotovo naći pravi balans nakon godina pogrešnih intervencija i propuštanja da se interveniše u onim segmentima gde je trebalo pokazati snagu države.
Iskustvo tranzicije uspešnih zemalja pokazalo je da strane direktne investicije u potpuno nove pogone, kao i nove direktne investicije domaćih ulagača predstavljaju osnovni pokretač privrede i pokretač privrednog rasta. One u stvari generišu realnu zaposlenost. Naime, nova preduzeća nisu opterećena prošlošću, nemaju nasleđena dugovanja, od samog starta su organizovana isključivo za maksimilizaciju profita, odnosno ekonomske efikasnosti. Raznolike investicije te vrste i privatizacija postojećih preduzeća neće biti moguća. Ove napomene odnose se i na našu zemlju, pošto sam naveo primere nekih zemalja koje su imale te probleme. Mogu da kažem da ko to ne želi da vidi sigurno će mudro spominjati koliko smo uložili u subvencionisanje, ali će propustiti da prikaže efekte tih subvencionisanja.
Drugi put pristrasne analize je da se sistem koji primenjuju uspešne zemlje proglasi za loš, zato što oni koji danas kritikuju taj sistem nisu bili u stanju da isti vode i od dobrih poslovnih prilika su stvorili dobre prilike za korupciju i lično bogaćenje. Shodno navedenom, sve ono što dovodi do podsticanja novih investicija predstavlja osnovnu polugu prevazilaženja siromaštva.
U proteklom periodu je iznos veliki investicije u Srbiji kako strani tako i domaći bio manji nego što se to očekivalo, odnosno manji nego što je potrebno da se obezbedi visoka stabilnost i održava stopa privrednog rasta u našoj zemlji.
Očigledno je da još uvek postoje značajne prepreke u osnivanju novih preduzeća, te prepreke se ogledaju u većem broju rizika za strana ulaganja u našu zemlju koje se mogu podeliti na političke i regulatorne rizike. Politički rizik je danas na putu da potpuno nestane, jer imamo stabilnost i jasne pravce u kojima se Srbija kreće, regulatorni rizik pretpostavlja sveobuhvatnu institucionalnu reformu. Tu ne možemo, kao što sam već rekao, postići brze rezultate, ali možemo pokušati da budemo brži koliko je to god moguće.
Mnogo smo prtljaga dobili, a nismo za njega krivi i to nam je veliki izazov, a naš je ponos što svaki dan vidimo da je Srbija sve bolje mesto za život. Za našu poslaničku grupu privlačenjem stranih investicija i aktiviranje domaćih, predstavlja zadatak od prvorazrednog značaja za privredu Srbije. A heroji političkog života će biti oni koji stvore uslove da se otvaraju nova radna mesta. Mi socijalisti smo oduvek bili oni koji su verovali u heroje od onih koji su branili slobodu u vreme kad je to bilo teško, do onih koji su obnavljali zemlju, preko onih koji vode Srbiju tamo gde je i civilizacijski mesto pripada. Zahvaljujem vam se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Radenkoviću.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika žele reč? (Da.)
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Senić.
...
Socijaldemokratska stranka

Aleksandar Senić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Prvo bih govorio o Predlogu zakona o ulaganjima. Pošto imam dosta ovoga da kažem, ukratko, zakon je nejasan, neprecizan, nerazumljiv, netransparentan, dramatički nepotpun, a time i logički neodrediv.
Malopre sam dobio informaciju iz Sekretarijata, dakle, podneto je čak 198 amandmana na samo 48 članova zakona i svaki ozbiljni predlagač bi ovaj zakon povukao iz procedure. Ali, pošto vi to nećete naravno da uradite, na nama je da vam skrenemo pažnju koliko god možemo za ovih 20 minuta, šta su to loše odredbe zakona i ukoliko je moguće da prihvatite naše amandmane.
Dakle, Aleksandar Vučić je još u aprilu 2014. godine u svom ekspozeu najavio da će biti donet zakon o ulaganjima u roku od 100 dana. Dakle, do kraja jula prošle godine. Zakon kasni 15 meseci u odnosu na obećanje premijera i bilo je za očekivati da će zakon biti ozbiljan, van serijski, ali nažalost situacija nije takva. Zakon ne donosi apsolutno ništa novo, niti bilo šta rešava, on predstavlja čist marketing i to veoma loš.
Do sada sam učestvovao u pretresima više desetina možda i stotinu zakona, ali nikada do sada mi nije bio potreban čitav registrator za primedbe i zamerke, komentare za pripremu zakona. Ali, to ne mislim samo ja ili moja poslanička grupa, to evo misle i nezavisne institucije npr. Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Komisija za zaštitu konkurencije, Agencija za borbu protiv korupcije, ili Nacionalna koalicija za decentralizaciju, a takođe i Ekonomski kokus Narodne skupštine Republike Srbije, podneo šest amandmana na ovaj zakon.
Pa da krenemo redom. Dakle, zbog građana i da bi oni imali predstavu u ovom zakonu, Zaštitnik građana je ukazao da Predlog zakona o ulaganjima koje mogu biti nesaglasne garanciji zaštite podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava koja zahteva da prikupljeno držanje obrade i korišćenje podataka o ličnosti bude uređeno zakonom, a ne aktom niže pravne snage.
Znam da ste već unapred prihvatili amandman na član 24. tako da se neću osvrtati ni na mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja koji je rekao da je ovako rešenje suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koja u članu 8. izričito predviđa prava iz ovog zakona, mogu se izuzetno podvrnuti ograničenjima propisanim ovim zakonom.
Imamo mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije koja kaže, koja u stvari izražava duboku zabrinutost povodom pojedinih predloženih zakonskih rešenja i takođe ukazuje da bi usvajanje ovog zakona bez odgovarajućih izmena za posledicu imalo niz negativnih efekata koji bi ugrozili ne samo sprovođenje zakona, već indirektno i interese samih ulagača. Znači, veoma loš marketing. Jer, zakon se po pravilu donosi da bi pospešio investicije, a vi prema Komisiji za zaštitu konkurencije donosite zakon koji bi ugrozio interese samih ulagača.
Dobili smo mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Predloga zakona o ulaganjima Agencije za borbu protiv korupcije na 10 strana. Za sve ove godine koliko sam narodni poslanik nisam ovoliko kritika za jedan zakon video od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Oni konstatuju da predloženo rešenje sadrži nedostatke i rizike korupcije koje je neophodno otkloniti, konkretno radi se o rizicima korupcije koji se odnose na sledeća pitanja. Nepostojanje odredaba o načinu vršenja pojedinih nadležnosti i poslova Saveta za ekonomski razvoj Razvojne agencije, nedostatak precizno propisanih uslova i kriterijuma za imenovanje članova Upravnog odbora Razvojne agencije, odnosno izbor direktora ove agencije, prepuštanje Vladi da isključivo postupa po zahtevima za davanjem informacija u vezi sa ulaganjima. Prepuštanje Vladi i ministru nadležnom za poslove privrede da bliže odrede određena pitanja podzakonskim aktima iako ta pitanja je neophodno detaljnije urediti zakonskim odredbama, te nedovoljno precizno određene dužnosti organa vlasti.
One ukazuju na niz nepreciznosti, kao što sam rekao zakon je vrlo neprecizan, šta znači iz reda poslovne zajednice? Mi smo uložili jedan veliki napor da nađemo šta u našem pravnom sistemu i gde je definisano šta znači poslovna zajednica i to smo našli, to je postojalo u zakonu o udruženom radu SFRJ koji je donet 1976. godine. Dakle, posle tog zakona više nikada niko nije, što se pravnog sistema Srbije uvodi pojam poslovne zajednice.
Takođe Agencija za borbu protiv korupcije zamera što ministar može odrediti kriterijume i merila u pogledu stručne osposobljenosti i radnog iskustva koje moraju ispunjavati kandidati za članove Upravnog odbora Razvojne agencije. Imamo Zakon o javnim agencijama i apsolutno je nepotrebno da se derogira taj zakon, odnosno da se određuju ili donose odredbe koje nisu u skladu sa već postojećim zakonom.
Isto, Agencija za borbu protiv korupcije kaže da formulacija bez odlaganja u članu 6. je nedovoljno precizna, ostavlja prostor za različitu primenu u praksi. U članu 9. osporava značenje termina – druge mere sa sličnim dejstvom. U članu 11. kaže da je nedopustivo da se podsticanje ulaganja putem dodele državne pomoći vrše bez objave javnog poziva.
U članu 12. koji se odnosi na kriterijum na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja je predviđeno da kriterijumi budu, kao što je ministar nabrojao, ima ih šest, da ih ne ponavljam, ali Agencija za borbu protiv korupcije kaže da se moraju odrediti kvantitativni elementi, odnosno procenti ili brojevi, tj. za kriterijume pet i šest, precizirati formulacije velike vrednosti, ili visoke dodate vrednosti i kredibilitet, odnosno, obuhvatiti tu i izvore sredstava.
Onda iz člana u član, evo i član 13. kojim se uređuju podsticaji za ulaganja propisano je da ulagači mogu ostvariti pravo na različite podsticaje za ulaganja u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć, poreski podsticaj, olakšice, oslobođenje od plaćanja taksi itd, ali, nedefinisano u zakonu sve je propušteno volji ministra da on propiše kako će to da uradi, i jednostavno podložno korupciji.
Oni kažu da je potrebno predati precizne uslove i kriterijume za dodelu podsticaja ulagačima iz delokruga jedinice lokalne samouprave, odnosno Autonomne pokrajine, i bukvalno iz člana u član, dolazimo i do člana 23. gde se osporava Razvojnoj agenciji Srbije da može preduzeti mere u skladu sa ovim zakonom,
Dakle, koje mere? Da li se tim merama ruši pravni sistem i pravni poredak Republike Srbije? Jer, ako imamo situaciju da Ministarstvo vrši nadzor nad radom, npr. lokalne samouprave, zašto se uvodi paralelna institucija da je Agencija za razvoj može da vrši nadzor i da preduzima neke mere koje uopšte nisu definisane u skladu sa ovim zakonom?
Tu se uvodi i pojam pritužbe, koji opet ne postoji u našem pravnom sistemu, bez definisane procedure, pravni lekovi u našem pravnom sistemu su prigovor, žalba i tužba, ali za pritužbu naš pravni sistem ne zna, a još manje za pritužbu za koju nije definisana nikakva procedura, kako se podnosi i kako se na nju odgovara, tj. kako se rešava po toj pritužbi i ko rešava.
Meni je ogledalo ili slika ovog zakona član 8. i ja sam, onako, veoma zastao u pokušaju da shvatim šta je predlagač zakona hteo da kaže. Dakle, ulagač radi plaćanja prema inostranstvu koja su dozvoljena zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje može kupiti devize na deviznom tržištu u Republici Srbiji. Kojim zakonom mu to trenutno nije dozvoljeno?
Zašto je potrebno da se to uvodi zakonom o ulaganjima, ako je to apsolutno moguće, dozvoljeno, dopustivo, postojećim zakonima u zakonodavstvu Republike Srbije?
Baš sam analizirao taj član ima samo taj jedan stav, iznad koga se čak nalazi naslov i kaže – sloboda plaćanja prema inostranstvu, i uopšte mi nije jasno zbog čega ovaj član stoji ovde, ako možete da mi odgovorite. Ne znam čemu služi, i čemu će doprineti, tj. kakvu to novu mogućnost ili pogodnost dozvoljava koja već nije dopušten i dozvoljena.
Definisani su i neki subjekti podrške koji su državni organi i tela, a to su državni organi i tela sa već definisanim nadležnostima i u tim nadležnostima oni imaju to da moraju da postupaju, npr. po zahtevima investitora, izdaju građevinske dozvole, itd.
Tako da, time što su definisani kao subjekti podrške apsolutno im nije dodata nikakva nova nadležnost niti mogućnost da na drugi način reaguju ili pomognu da se ostvari ili realizuje neka investicija. Tako da, ako možete da mi odgovorite čemu definicija da se neki državni organi i tela sa definisanim nadležnostima određuju kao subjekti podrške.
Dakle, šta to pomaže stranim investitorima, a da će bolje i brže da urade ako imaju već te državne organe definisane kao subjekte podrške.
Savet za ekonomski razvoj, koji čine ministri a u nadležnosti Saveta upravo ono što je Zakonom o ministarstvima definisano da je nadležnost tih ministarstava.
Mi smo jednostavno prevideli da se taj savet briše, tj. da ne postoji jer nema potrebe da postoji. Dakle, ako svako od ministara koji su u tom savetu, zajedno sa ovim predstavnikom poslovne zajednice iz SFRJ iz 1976. godine, rade svoj posao zašto je neophodno da mi imamo savet za ekonomski razvoj i da imamo neke nove troškove, naravno taj savet mora da zaseda, oni moraju da imaju i neku administraciju koja će da ih prati, a recimo imamo i neku administraciju u ministarstvima itd, apsolutno je nejasno koja je svrha tog saveta.
Ono što je isto važno je to ko je odgovoran za loše rezultate ukupno novih organa, ali npr. saveta za ekonomske razvoj. Ko će da kontroliše rad saveta za ekonomski razvoj?
Dakle, imamo nastavak jedne tendencije da se formiraju neki kvazi državni organi za poslove koje treba da obavljaju Vlada i ministarstva. Takođe, i nastavak tendencije da se na PKS prenose određene nadležnosti koje bi trebalo da obavljaju neki državni organi, jer ipak je PKS jedno interesno udruženje.
Ovde, pre svega mislim kada je u pitanju Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, ali pošto neću imati dovoljno vremena, moje kolege će pričati o tome.
Takođe, nastavlja se sa donošenjem zakona koji isključuju transparentnost u radu. Opet imam procedure bez javnog poziva. I, na kraju predviđa se zapošljavanje sa članskom knjižicom, pretpostavljam SNS.
Dakle, ukida se SIEPA, ukida se Agencija za ravnomerni regionalni razvoj, preuzimaju se svi ugovori od tih agencija i sve se preuzima od njih, osim zaposlenih.
Nije precizirano kako zaposleni, da li uz otpremninu ostaju bez posla, ali po ovome što piše u zakonu, a vi, ministre ako imate neku tajnu, koju mi ne znamo ili je niste napisali ovde, mi smo mogli da sudimo samo na osnovu toga šta ovde piše. Mi zaključujemo da će u ovoj agenciji ili kako je zovete RAS, da rade samo oni koji imaju člansku kartu SNS u duhu partijskog zapošljavanja čiji smo svedoci već mesecima i godinama.
Takođe, kažemo i da će u ovaj upravni odbor da uđu ljudi koji su podobni ministru, da li je tako, jer ministar predlaže tri člana odbora iz svog ministarstva, možda su kandidati ispred nas, a mi to još uvek ne znamo, pa bilo bi lepo i da nam ih predstavite.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Seniću, ja vas molim da ipak malo sa više uvažavanja se obraćate članovima Vlade. Ja bih vas zamolio.
...
Socijaldemokratska stranka

Aleksandar Senić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Ja ništa loše rekao nisam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pa, ja bih voleo da posle pogledate i uđete u ono što ste rekli.
...
Socijaldemokratska stranka

Aleksandar Senić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Samo nemojte da mi vreme uzimate, a vi pričajte koliko god hoćete.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
A o tome ću odlučivati ja, ne vi.
Ja bih vas molio da posle pogledate i pročitate ono što ste izrekli, da vidite da ipak tu niste trebali na takav način da obrazlažete predlog zakona. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Aleksandar Senić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Dobro, samo mi vratite ovih minut vremena.
Pošto sam ometen od strane predsedavajućeg imam samo još minut. Nije mi jasno zašto se Zakonom o Sporazumu o finansijskom restrukturiranju derogira već postojeći Zakon o posredovanju u rešavanju sporova?
Dakle, ako već imamo na sajtu Ministarstva pravde, registar posrednika, zašto se uvode novi posrednici koji će biti pri Privrednoj komori Srbije, osim, evo, sada će kolege ponovo da se bune osim ako nije potrebno da imaju člansku kartu SNS i da na taj način budu podobni za rešavanje sporova koji će se voditi ili za rešavanje restrukturiranja, finansijskog restrukturiranja koji se vodi, biti pred Privrednom komorom Srbije? Zahvaljujem.