Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Osvrnuo bih se na to šta su to u stvari privredne šume. Privredne šume su šume koje prvenstveno služe za trajnu proizvodnju drveta i drugih šumskih proizvoda. Tako da u samoj definiciji privrednih šuma je obuhvaćene su i šume sa kratkim periodom ophodnje kao i ostale.
Na 2.252.000 hektara u Srbiji je pod šumama, od toga za 1.700.000 hektara šuma su privredne šume, što znači da se za njih donose planska dokumenta, tj. osnove i godišnji planovi gazdovanja iz kojih naravno se vidi šta se planira i koja proizvodnja. Da li je to drvna masa od šuma sa kratkom ophodnjom ili nekih drugih. Zahvaljujem.
Izvinjavam se, samo da dopunim, da ne ostanem nedorečen.
U svom izlaganju malo pre sam rekao da nisam video u ovom Predlogu izmena i dopuna zakona nigde ograničavajući faktor za sopstvenike i korisnike šuma da ne proizvode šume sa kratkim periodom ophodnje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, ovim amandmanom, naša namera je bila da ne sme da se omogući da čista seča ne sme da se vrši ako ne postoji u planu gazdovanja šuma.
Ovde se predviđa da je dovoljna i saglasnost nadležnog ministarstva za poslove šumarstva, a mi smatramo da čistu seču, koju bi ministarstvo odobrilo za postavljanje elektrovodovoda, cevovoda, PTT vodova, gasovoda, žičara i drugih sličnih radova, kao i seču na odlagalištima pepela, ne smatra promenu namene šume, što je nedopustivo.
Upravo ove sve seče menjaju namenu šume i ja ne vidim nikakvog javnog interesa u tome što će sutra, vi volite da govorite u tom budućem vremenu, što će sutra neka kompanija koja se bavi elektrovodovima biti privatna, ja tu ne vidim nikakav javni interes, cevovoda, neka kompanija koja gradi žičare sad po Kopaoniku, po Staroj planini je gradila žičare, i zbog toga, da bi ona gradila, a to je iz onog vremena kada niste vi bili i mnogo toga ste u pravu, nego neki drugi su bili na vlasti i dozvolili, ali i vi ste voleli tog ministra da uvučete kod sebe u vlast, jer je on uništio Staru planinu po oprobanom kapitalističkom metodu. Znate na koga misli, onaj što je preko Zavoda za zaštitu prirode uništio prirodu Srbije, on i njegova stranka.
Mi zaista, nema ih sad nažalost ovde u sali, ili na sreću. I zaista mi, u našim amandmanima imamo po jednu fokusiranu tačku trudeći se da popravimo zakon, ali zakon ima sve tačke rasplinute i nedovoljno jasne. Biće ovde predloga iz pozicije u amandmanima koje ćemo prihvatiti, koje brinu, za razliku od interpretacije nekih mojih kolega, brinu o šumama, ili u tuđem dvorištu ili u našem dvorištu, ne o šumama, nego o stablima, izvinjavam se.
Bar govorim u svoje ime, Zeleni će nekoliko tih amandmana prihvatiti, mada ih je i Vlada u dobrom delu prihvatila, ali argumenti koji se ovde čuju su toliko konzervativni i neekološki, da to više liči na rani kapitalizam 19. i 20. veka, nego na 21. vek.
Ovde nema ni „Z“ od zelene ekonomije, ovde nema ni „C“ od cirkularne ekonomije, ovde nema ni „Z“ od zaštite životne sredine. Ovi zakoni koji dolaze u Skupštinu su paradigma jedne antiekološke politike koja se vodi već četiri godine i jedne antiekološke politike koju smo, da kažem, čiji smo svedoci već 25 godina.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prosto slušam, sada smo tek na četvrtom amandmanu, trećem ne prihvaćenom, ali ono što mene brine jeste što podnosilac amandmana ima izgleda jedinu fokusiranu tačku, a to je kako promeniti namenu šume. I to sam videla i u prvom amandmanu i evo i sada.
Dakle, kako je izmeniti što pre. Traži se u amandmanu da se vrši promena namene šuma samo zato što će se vršiti čista seča, usad, izgradnja određenih objekata. A ovde je jasno napomenuto o kakvim objektima je reč. I ja ću, ovako zbog javnosti da pomenem, to su objekti od javnih interesa, ne privatnog.
Dakle, uz saglasnost ministarstva, znači, geodetski radovi, geološka istraživanja, naučno-istraživački ogledi i naravno, pod uslovom, ako se time ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume, a zna se šta su prioritetne funkcije šume. Zatim, otvaranje protivpožarnih linija, tj. koridora protiv šumskog požara, zatim, suzbijanje biljnih bolesti i štetočina i ekoloških akcidenata, ponovnog korišćenja kopova i odlaganja pepela na površinama koje su ranije rekultivisane.
Ono što je jako bitno reći je da, na nekim mestima, u ovim napomenutim objektima, kada se otvori koridor, on naknadno usled više, ako ne postoji potreba da on i dalje bude tu, kao što je otvaranje npr. protivpožarnog koridora, on kasnije može da se zatvori. Zašto bismo menjali namenu šume zbog toga.
Znači, predlagač prosto brzinski želi da promeni namenu šume i da potpuno, zato su mi negde nejasni vaši motivi zašto ovo tražite, zato što, i druga stvar, kod eksploatacije, kada su rekultivisani tereni, ako se već radi o nekoj malo većoj površini, ovo ostalo, PTT vodovi, to su koridori.
Dakle, rekultivisano zemljište uglavnom se ne koristi više na privredu jer se zna da se na dubljim slojevima nalazi otpad, tako da u principu, ono kasnije i može opet poslužiti u najvećem broju slučajeva opet u iste svrhe.
Tako da prosto ne vidim zašto bi se ovaj amandman usvojio i nije dobronameran i žao mi je zbog toga. Mislim da ipak Vlada i Ministarstvo čuvaju interese šuma. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Da ne ponavljam što je rekla koleginica, ali  zaista ovaj amandman, ja mislim kolega da kad sve pogledamo šta je javni interes, skijališta naravno da ne mogu ući u tako nešto što možemo nazvati javnim interesom, ali ako govorimo o PTT vodovima, o koridorima, kao što je rekla koleginica, za energetiku, za prenos struje, što nema veze da li je distributer privatan ili ne. To je potpuno, ne razumem zašto ste  to rekli. Da li je distributer privatan ili ne, pa to je potpuno irelevantno. Tržišna privreda je ovde zastupljena, realan sektor je valjda ravnopravan sa javnim sektorom, to sve, idemo u EU.
Znači, argument vam baš i ne stoji. Neki privatnik će da pravi dalekovode, ili da postavlja, da prenosi, pa on to ne može da uradi bez dozvola države, bez planskih.
Ali, opet pričamo o nečemu što se tiče, pre svega, ruralne sredine. I mi želimo tamo narod da zadržimo. Pa taj narod mora da ima isto sve kao i u gradu, mora da ima asfalt, mora da ima gas, mora da ima struju, mora da ima internet vezu, i mladi moraju da imaju sve isto kao i u gradu, možda čak i bolje, da bi ostali tamo da žive jer su nam potrebni.
Da bi vodili računa o tim šumama, da bi vodili računa o toj ekologiji tamo, da bi razvijali eko turizam, da bi mogli da žive od stočarstva na tim planinama, da bi moli da žive od eko turizma, mi moramo da im obezbedimo sve. Sve podjednako.
Koji će vam strani turista doći na Staru planinu koju ste pomenuli, govorili ste o gospodinu Dinkiću, razumeo sam, i mnogo toga je, kada neko tako krene sa nekim svojim planom a ne vodi računa o svim detaljima, naravno da se načini šteta kao što je u jednom delu načinjena Staroj planini, ali ako želimo da neki strani turista Nemac, Englez, pričamo i o turizmu, dođe na naše planine, pa ne očekujemo valjda da nema struju, jer to ni on ne očekuje i ne očekujemo valjda da nema Wi-Fi konekciju, mrežu, da bude uvek u toku sa svojim poslovima, sa svojom rodbinom, sa svojim prijateljima itd. Internet konekciju bilo koju.
Sve je to potrebno. A u zakonu jasno piše – ako je veći javni interes od naknade koju dobijamo za, samo ako je veći javni interes. valjda računamo da smo svi dovoljno odgovorni ljudi da poštujemo, kada pišemo zakon, da poštujemo norme.
Znam da će neko reći – Pa nije baš uvek tako; ali menjamo naše društvo, otvaramo poglavlja, pregovaramo, ući ćemo u EU brzo zahvaljujući Vladi gospodina Aleksandra Vučića.
I zato je i ovo dobro predviđeno, pravimo odgovorno društvo i vrlo je jasno. Ja neću reći da vam nije dobronameran predlog, još naročito kao nekome ko pripada Zelenima. Ja mislim da vi dobro mislite, ali u ovom trenutku niste dobro izmerili šta je, dobro želite u stvari, ali niste dobro izmerili šta je vrednost javnog interesa i šta je vrednost naknade za isečenu šumu u tom slučaju. Znači, javni interes ako je veći onda nema problema, jasno piše u zakonu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Samo vrlo kratko. Kolege su uglavnom slušale, očigledno nisu pročitale poslednji pasus. Predlagač ovog amandmana tj, pre svega Zeleni Srbije, a zajedno sa SDS i ZZS, znači predlagači ovog amandmana zahtevaju i predlažu da se radovi u gore navedenim oblastima označe kao čista seča koja za rezultat ima promenu namene šume. Znači, niko se ne zalaže da ne bude radova i niko se ne zalaže da se menja namena, nego ako vi to radite da je onda to promena namene šume i da se za to obavezno plaća naknada koja služi za podizanje novih šuma. A to da li će neko da utvrdi da li je veći javni interes ili je manji, u svakom slučaju javni interes ako postoji platite naknadu, podignite nove šume i prođite kuda hoćete, ali ne možete da uništavate prirodne resurse bez naknade.