Hvala, predsedavajuća.

Vi ste došli na vlast sa tvrdnjom da ste bolji od nas, da nećete da pravite greške koje smo mi pravili. Zato vas pitam, ako važi zakon koji kaže - 1. novembra budžet u Skupštini, gde je budžet? Vaš odgovor je - kad ste vi. Pa, vi ništa ne umete da radite, nego da pričate šta smo mi i kako smo mi radili.

Evo, da vam kažem kako smo mi. Mi smo za pet godina zadužili ovu zemlju pet milijardi evra, a vi ste za manje od četiri godine 10 milijardi evra. Desete milijardi evra ste zadužili. Mi smo potpisali ugovore za sve te kilometre auto-puteva koji se prave u poslednje četiri godine u Srbiji.

Ugovor jedan donesite, jedan za jedan kilometar koji ste dogovorili u ove tri i po godine auto-puta da se pravi u Srbiji, pa makar on išao od njive do njive. Pa, što niste taj auto-put spojili za ove tri i po godine? Što niste našili finansijera ili neki drugi način da se finansira? Šta ste to vi uradili? Stalno vam je odgovor neko drugi kako je radio.

Govorite o kamatama. Kamata u to vreme tih kredita od 7,5%, evro kamata je bila 5,5%. Danas je negativna, negativna. Danas, da je pameti, uzeli bi kredit i razdužili se za ta dugovanja koja jesu velika i opterećuju državu Srbiju, ali uzimana su u trenutku kada je kamata na evro nivou bila 5,5%, a danas je negativna. Negativna!

(Veroljub Arsić, s mesta: Nije tačno. Ne govoriš istinu.)

Molim vas, predsednice, da ne dobacuju poslanici i da ne polemišu sa mnom na ovaj način. Ja sam dobio kaznu zbog toga, a neko drugi neće da dobije ni skretanje pažnje da se to ne radi sa vaše strane.

Molim vas da ne dobacujete.

Znači, kamate koje plaćamo…

Prošlo vam je vreme. Tražili ste repliku.

…otplaćujemo zbog 10 milijardi, koliko se ova država se zadužila u poslednjih četiri godine. Hvala.

Hvala vam, poslaniče.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

(Marko Đurišić, s mesta: Na šta sad?)

Nemojte da dobacujete, molim vas. Opomenuli ste me više puta, ne znam stvarno šta da radim. Da opominjem ili ne opominjem? Ajde, recite mi, da opominjem poslanike ili da ne opominjem?

(Marko Đurišić, s mesta: Jesam li ga spomenuo? Ni jednom jedinom rečju ga nisam spomenuo.)

Eto, tako će mi svi reći od vas. Onda će po amandmanu, svejedno, ima prava da govori. Je li vam tako lakše? Možemo li da nađemo kompromis?

Po amandmanu, molim vas, gospodine Babiću, imaćete još više vremena.

Sada smo videli, gospođo predsednice, da je 5,5% kamate bolje nego 2%, koliko dobijamo sada. Evo, sada smo dobili priznanje. Naučite me, molim vas, kakva je to matematika gde je 5,5% kamate bolje, i to 5,5% na pet godina, na kratkoročni kredit, nego 2% na 10, 12 ili više godina. Evo, priznajem, ako me ubedite i ako građani Srbije ubedite u tu vrstu matematike, svaka čast! Mislim da zaslužujete Nobelovu nagradu.

Što se tiče toga da smo bolji, da, jesmo bolji. Zbog toga sa ponosom mogu da kažem da smo, recimo, budžet za 2013. godinu usvojili 1. decembra, gde je pre toga bio u redovnoj proceduri, za razliku od onih kojima budžet nedostaje, koji su svaki put budžet dali po hitnom postupku u proceduru i to u pet do 12, u pet do isteka roka.

Kaže neko - ovde smo mi napravili ugovore. Pa, izvinite molim vas, ljudi u Srbiji danas ne idu po ugovorima, ne voze automobile po papirima, nego po onome što je urađeno i što je izgrađeno. Ljudi koji se prevoze železnicom, prevozili su se u vaše vreme brzinom od 26 kilometara na sat. To je ta dobra, moderna, to je ta ispravna politika. Sada 12 kilometara brže, 38, nije ni to nešto za pohvalu, ali brže.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Vreme! Koliko vremena ima za repliku?)

Mnogo više vremena nego ovi sa pašnjaka vračarskih. Tako da, loše su im te štoperice, moraće da ih baždare malo na drugačiji način.

Nije, nego samo malo pažnje kada dam repliku, kada puštam na amandman, koliko poslanička grupa ima vremena itd.

Reći ću vam i još jednu stvar.

Znate li kako su izgledali, gospođo predsednice, ti ugovori za izgradnju infrastrukture, za izgradnju puteva? Ja sam jako zahvalan Azerbejdžanu zato što nas razume i zato što nije naplatio sve one penale koje je mogao da naplati. Pravili su ugovore za izgradnju Koridora 11 na način što su se obavezali da će izvođače radova uvesti u posed, odnosno uvesti u gradilište za tri do šest meseci. Ako ga ne uvedu od tri do šest meseci, imali su obavezu po istom tom sjajnom ugovoru da plaćaju izuzetno visoke, tj. da plaćamo kao država izuzetno visoke penale. Onda su stavili ruke u džepove, fotografisali se sa tim ugovorom i rekli – evo, sve smo završili, a malopre smo videli da predstavnici bivšeg režima veruju da se saobraćaj odvija preko ugovora, a ne po auto-putu i po asfaltu. Nije ih bilo briga da izvrše imovinsko-pravne radnje, odnosno da izvrše eksproprijaciju zemljišta. Nisu imali gde da uvedu ljude bilo šta da rade.

U onom trenutku kada smo preuzeli odgovornost vršenja vlasti, morali smo da sednemo, naravno, sa izvođačima i da ih zamolimo da nam daju dodatni rok da eksproprijaciju i izvršimo. Nemojte samo ti stručnjaci koji ubeđuju građane Srbije da je 5,5% kamate bolje nego 2%, nemojte samo ti stručnjaci koji nam govore da se saobraćaj odvija po papirima i po ugovorima, a ne po izgrađenim putevima i po postavljenom asfaltu i izgrađenim mostovima, nemojte samo da ti ekonomski stručnjaci koji sve mere na jabuke, imaš dve više, dve manje, a onda ne prihvataju dimenziju inflacije i svega onoga što su pravili, a bilo je po 20 i nešto procenata. Nemojte samo da ti stručnjaci koji su navodno povećavali nešto iz kredita, iz nerealnog kredita, a prikrivali da je to u stvari pojela inflacija mnogo pre nego što su uopšte uplatili. Nemojte, molim vas, da nas ti stručnjaci koji su nas doveli u situaciju da plaćamo ove godine milijardu i 70 miliona evra kamate, a naredne godine kada je vrh tog talasa i milijardu i 300 miliona evra. Jer, da nije bilo tih stručnjaka i njihove pogubne politike, Srbija je sada u plusu, Srbija je u suficitu i zbog toga je cela ova nervoza, zato što vi to ne razumete. Ne razumete da je naš deficit i biće do kraja godine 500 miliona evra i to sa vraćenim kamatama koje ste nas zadužili.

Da nije tih kamata, da nije te pogubne politike koju ste vodili do 2012. godine, domaćinskim pravim poslovanjem, poslovanjem koje je utemeljeno na ekonomskim pokazateljima, i to ne morate da verujete meni, ne morate da verujete poslaničkoj grupi SNS, već pogledajte šta priča MMF, pogledajte šta kaže Svetska banka. Pogledajte, ta ista Svetska banka nas je pomerila unapred za 32 mesta na „duing biznis listi“. Da li se to dobija na lepe oči? Da li se to dobija na poznanstvo? Da li se to dobija ne manekenisanje bivšeg predsednika države ili se dobija posvećenom i reformskom politikom i teškim merama koje smo morali da uradimo? Da li se, uostalom, i saglasnost od onih koje ste oterali 2011. godine?

Međunarodni monetarni fond je bio u Srbiji 2011. godine samo da popije kafu i ručak i video je sa kim ima posla. Video je da su to ljudi koji ne drže do reči, već koriste budžet onaj koji su usvajali pred Novu godinu, koriste ga samo i isključivo za političku i ličnu korist, i otišli su ljudi.

Mi se ponosimo ugovorom sa MMF jer to je jedan od načina monitoringa nad trošenjem sredstava iz budžeta Republike Srbije. Zbog svega što smo uradili, napravili smo dogovor o ovom povećanju i plata i penzija i ove pomoći prosvetnim radnicima, ali na osnovu onoga što smo zaradili, na osnovu onoga što smo uštedeli, na osnovu onog realnog suficita koji smo napravili, da nije vaših kredita i kamata od 7,5 ili 5,5%, od tako sjajnih kamata gde nas ubeđuju i dan danas da je 5,5% bolje i povoljnije za našu državu nego 2%. Nemojte samo vi, molim vas, da nas učite toj vrsti ekonomije i vođenja finansija jer je takva ekonomija nas jednim dobrim i sigurnim putem dovela na vrata bankrota.

Po amandmanu, ministar.