Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanik: Miletić Mihajlović.

Prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2015. GODINU.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju dr Dušan Vujović, ministar finansija, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Mirjana Ćojbašić, pomoćnik ministra finansija i Slavica Manojlović, viši savetnik u Ministarstvu finansija.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelan pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Primićete sada, ako već nije distribuirano, i amandman Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Pre nego što pređemo na član 1, po Poslovniku, narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, član 27 – predsednik Skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Kao što ste rekli – treba da dobijemo amandman. S obzirom da je pauza od 10 minuta trajala pola sata, ja vas pozivam da sačekamo još nekoliko minuta, da bi videli taj amandman. S obzirom da ovaj zakon ima dva člana, usvajanjem tog amandmana verovatno se menja potpuno suština zakona i ja ne mogu da diskutujem ukoliko ne znam o čemu se u Predlogu zakona radi.

Ako smo mogli 10 minuta da pretvorimo u pola sata, ako možemo da odložimo sa utorka na ponedeljak, onda možemo i pet minuta da sačekamo, ili koliko je vremena potrebno, da svi poslanici dobiju taj amandman Odbora za finansije i budžet, kako bi znali šta je na kraju Predlog zakona koji, evo, doživljava promene iz dana u dan. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću. Ali, kao što ste i sami rekli, mi nismo otvorili raspravu o tom amandmanu. Pre nego što otvorimo raspravu, vi ćete dobiti taj amandman. Ovog momenta je na kopiranju izveštaj Odbora, tako da ćete svakog trenutka to dobiti. A dok ne dobijemo predlog tog amandmana Odbora, mi ćemo da raspravljamo o nekim drugim amandmanima.

Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Koristiću pet plus dva minuta.

U Srbiji se svašta dešava, pa i to da otmete ljudima 50, 60, 70 hiljada dinara kroz navodne mere štednje, a onda im posle godinu dana vratite jedan deseti deo toga i kažete da treba da budu srećni, veseli, da poštuju i da vole onoga kome je to palo na pamet. To imamo sa ovim zakonom, gde se kroz rebalans budžeta za 2015. godinu, kako god neko želi da sakrije, svaka izmena Zakona o budžetu je rebalans i tu nema nikakve sumnje. Rebalansi inače nisu ništa opasno, da to bude jasno građanima. Rebalansi mogu da budu i takvi da ima viška sredstava, pa treba da se to preraspodeli. U ovom slučaju to nije tako.

Imamo potpuno jedan nejasan zakon koji je obavijen velom tajne. Dobili smo ga, ima dva člana, a od tada je bilo bar pet izmena. Prvo je bilo 6.000 dinara, sada se predlaže 7.000 dinara. Prvo je bilo da to važi samo za osnovne i srednje škole i za ustanove učeničkog standarda, a sada to važi i za više, visoke, a čujem da treba da važi i za predškolske ustanove.

Nemamo nikakav jasan podatak koliko je to ukupno para. Pominje se milijarda i 700 miliona, pominje se milijarda, itd. I jedan i drugi podatak su netačni. Ako je milijarda i 700, sa porezima i doprinosima, to je samo jedno vraćanje para u budžet i nadležne fondove, pa prema tome nije relevantno za odlučivanje. Ako je milijarda, ja pitam – kako ste došli do te cifre? Koliko ima prosvetnih radnika u Srbiji?

Ja imam podatke iz 2003. godine, da je bilo 52.935 nastavnika u osnovnim školama, 30.120 u srednjim školama. Teško da na fakultetima ima još onih 40-ak hiljada, koliko ste vi rekli kada ste dali podatak da je 120, 130 hiljada ljudi obuhvaćeno ovim povećanjem.

Ukupno povećanje, hajde da kažemo da je to milijarda dinara, to je jako velika brojka. Kad to prevedete u nešto što će biti lakše razumljivo za građane Srbije, to je bednih 8,33 miliona evra. Kad to podelite sa 120 i nešto hiljada ljudi, odnosno kad vidite da je tih sedam hiljada nešto manje od 60 evra, onda vidite da je ta pomoć prosvetnim radnicima koja po obrazloženju ima cilj „unapređenje kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda“, znači da vi mislite da možete da unapredite kvalitet procesa rada u srednjim i osnovnim školama tako što ćete dati ljudima po pet evra mesečno.

Voleo bih da čujem tog genija koji je to smislio i po kom zakonu, fizičkom, nepostojećem? Da li je to perpetum mobile ili nešto drugo? Da li mislite da bilo šta možete da unapredite tako što ćete nekome mesečno da date kao milostinju 500-600 dinara?

To je sramna odluka, a da ne pričam o atmosferi u kojoj je ona doneta i atmosferi u kojoj se ona promoviše. Kaže ministar obrazovanja – ko neće, neka vrati. Znači - baš me briga za vas, 120 hiljada. Imamo premijera koji je praktično isto to rekao. To su nedopustive stvari u civilizaciji 20. veka, u Severnoj Koreji, a kamoli u jednoj državi koja je u procesu tranzicije prema nečem boljem, prema vladavini prava, prema zaštiti sloboda, prema nečemu što su standardi EU u koje se svi kunu, ali neki to kao da psuju, a ne da kunu te iste standarde.

Obrazloženje kojim je odbijen amandman koji smo u istovetnom tekstu dali kolega Pavićević i ja, kaže – Amandman se ne prihvata iz razloga što je ocenjeno da je u ovom trenutku predloženo rešenje celishodnije, dok se ne donese zakon koji će na sistemski način urediti plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, čija je izrada u toku.

Izrada tog zakona je u toku već više od dve godine, bar je tako obećano. Kako vi mislite da milostinjom od pet evra mesečno prosvetnim radnicima rešite pitanje plata i drugih primanja u javnom sektoru? Kakvom to milostinjom rešavate pitanje plata u zdravstvu? Kakvom to milostinjom rešavate pitanje plata u policiji, Vojsci u svim drugim delovima javnog sektora? Hajde, da vidim tog genija koji će da mi objasni kako se, ponavljam, malim sredstvima koja su inače takva da nije vredno govoriti o njima, možete da rešite velike sistemske probleme.

Tačno je da ljudi u Srbiji nemaju para. Tačno je da je za mnoge ljude 5, 6, 7.000 dinara ogromna cifra, ali ne možete prosvetne radnike da svrstate u tu grupu. Jadna je država, jadna je vlast u državi gde su prosvetni radnici višak, gde njihove plate su velike i gde njima dajete socijalnu pomoć.

Konačno, imamo i veliki problem definicije šta je tih 7.000. Bilo je priče da je to nagrada, bilo je pričano da je to socijalna pomoć i priča da je to podrška. Nagrada, ne mogu nagrade da dobiju svi, nagradu dobijaju oni koji su bolji. Socijalnu pomoć treba da dobiju oni koji su socijalno ugroženi, a podrška, podrška nije reč koja može da bude upotrebljena u Zakonu o budžetu. Prema tome, ja vas pozivam da povučete ovaj zakon i da date dobro, normalno i pravilno rešenje.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja nisam završio tu višu oko ekonomske, pa nisam dovoljno razumeo njegov govor, uglavnom oni su predložili amandman po kome se briše ovaj član i po tome oni hoće da kažu da ovih 7.000 dinara ne treba podeliti prosvetnim radnicima, da je to milostinja itd.

Slažem se da bi to moglo biti više da se pare nisu trošile, recimo, na subvencije za vinograde, 525.000 eura, da nije otuđena parcela od 52ha kada je firma zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je uzeto u zakup otuđena, pa se zbog restitucije predmet poljoprivrednog zemljišta morao obeštetiti sa 500.000 eura. Da nije tih milion i nešto evra otišlo za pokušaj mog kolege poljoprivrednika da se bavi poljoprivredom i vinogradarstvom, možda smo mi u ovakvoj situaciji mogli da uvećavamo više, a ne 7.000 dinara. Dakle, mogli smo da to bude uvećano i da iznosi 10.000 dinara po prosvetnom radniku, samo da se nije 2007. godine desilo da moj kolega poljoprivrednik mimo propisa iskoristi pravo na podsticaje, bude tri godine poljoprivrednik, izađe iz poljoprivrede, proda državno zemljište koje je uzeo u zakup i na takav način ošteti budžet Republike Srbije za 525.000 eura. Kada uračunamo da je to zemljište imalo pravne sledbenike koji zahtevaju restituciju, još 500.000 eura treba naplatiti u restituciji, dakle ukupno milion i 25.000 evra i tri miliona koje je dobio 2010. godine, mi bi danas da nije bilo takvih upada u budžet mogli da povećamo to i da u ovom trenutku ta jednokratna isplata prosvetnim radnicima bude 10.000 dinara.

Međutim, to se nije desilo. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika, jer još stara poslovica kaže da onaj koji je vladao nad drugima njemu je nesnosna vlast drugoga nad samim njim. Prema tome, mislim da neko ko je vodio veoma lošu Vladu nekoliko meseci, a od te Vlade je bila gora samo njegova Vlada, mislim da ima određene namere prema nekome koji ima neki rezultat uprkos tome što je nasleđena veoma loša situacija.

Njemu kao ekonomisti u pokušaju, kao poljoprivredniku u pokušaju moram da objasnim da rashodi zavise od prihoda i da država za razliku od njihovog vremena kada se finansirala zaduživanjem mora da živi od svojih prihoda, mora to da zaradi. Prošlo je vreme kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog. Šta je još gore? Sada bi lakše živeli zarađenog i naš narod i prosvetni radnici bi to lakše podneli, imali veća primanja, da nije došlo vreme da živimo od zaduženog i da vraćamo kamate na ono vreme kada se živelo umesto od zarađenog, živelo se od zaduženog. Em moramo da zaradimo svaki dinar i uštedimo koji se isplaćuje u javne rashode, em moramo da vraćamo 130 milijardi ove godine smo vratili kamata na ono što su oni zadužili u prethodnih 12 godina.

Dakle, u potpunosti razumem njegovu nameru da rezultate nesumnjive koje je Vlada postigla, a svaka ušteda pa i mala je velika zarada, to takođe kaže narodna poslovica, međutim s obzirom da neznanje nema granice, ja mu na tome opraštam. Sve što je ušteda je i te kako velika zarada i svaka isplata prosvetnim radnicima je veoma značajna jer je stečena u izuzetno teškim uslovima za našu zemlju, međutim, on to ne želi da razume.

Da bi mu bolje objasnio, mi možemo u ovom trenutku svakom našem građaninu da podelimo po 5.000 eura. To je bio način na koji se ponašala prethodna vlast. Zadužimo zemlju, ubedimo nekoga da nam da 35 milijardi kredita i svima podelimo po 5.000 eura. Ništa nećemo postići jer će samo za godinu dana ti 5.000 eura naši stanovnici koji su siromašni i željni svega, zbog posledica koje je ostavio bivši režim, tih 5.000 eura ćemo potrošiti za nabavku strane robe kao što se trošilo u njihovo vreme kada su se kreditima, tuđim novcem kupovala tuđa roba preko stranih trgovinskih lanaca, kada je izvršena preterana liberalizacija, kada je SSP koji je potpisan garantovao takvu vrstu liberalizacije i olaku zaradu uvozničkom lobiju zato što im se dopalo da što pre padnu carine, što ni jedna zemlja nije uradila, uvek se ta liberalizacija poklapala sa datumom ulaska u EU te zemlje. Oni su to potpisali želeći pre svega da uvozni lobi, izvozni lobi što više zarađuju i na takav način je počišćena prehrambena industrija. Za tuđi novac smo kupovali tuđu robu i oni bi želeli da se to nastavi.

Mi kada bi podelili po 5.000 eura stanovništvo bi to potrošilo kao i ranije za nabavku strane robe. Mi ne bi oživeli svoju proizvodnju nego bi porasla proizvodnja u zemljama odakle tu robu uvozimo. Mi moramo da štedimo, mi moramo da se trudimo, mi moramo da dižemo svoj BDP da bi konačno od zarađenog mogli da imamo što više javnih prihoda i naravno da ova država treba da se finansira od onoga što ubere, a ne od onoga što povuče iz inostranstva i na takav način iz realnih izvora isplatimo i plate i penzije i da na takav način porastom BDP rastu javni prihodi i da rastu plate u javnom sektoru i da rastu penzije. Sve drugo može da nas odvede u sasvim suprotno, umesto u rast proizvodnje može da se odvede u pad proizvodnje i na kakav način bi učinili medveđu uslugu i svom narodu kao što su oni činili tako što su uvećavali penzije i plate za 5%, a onda puste inflaciju od 10% i uvozni lobi na razlikama u ceni preko stranih trgovinskih lanaca zarade enormne sume.

Mi to nećemo da radimo. Ja kao poljoprivrednik ne mogu ekonomisti koji je završio višu ekonomsku, odnosno višu oko ekonomske, višu uzaludnu, ja jednostavno ne mogu, a da opširno mu ne objasnim koja je razlika između njih i nas. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. ovog Predloga zakona kojim predlažemo, ministre Vujoviću zapravo da povučete ovaj Predlog zakona zato što bi isplaćivanje ovog iznosa od 7.000 dinara bilo krajnje poniženje za prosvetne radnike. Ministre Vujoviću, mi vam nudimo jedan čestiti izlaz iz situacije u kojoj ste se možda sticajem okolnosti našli.

Ministre Vujoviću, ja vas podsećam da smo i u načelnoj raspravi ovde povodom sadržine člana 1. ovog Predloga zakona čuli od vas da smatrate da je mera koju predlažete pravedna, a onda smo čuli da su profesori beogradskih gimnazija, na primer, u ime Foruma beogradskih gimnazija poručili da je to za njih poniženje.

Ljudi kojima hoćete to da isplatite i kažete - to je pravda; ministre Vujoviću, kažu - to je za nas poniženje.

Gospodin Babić je takođe u načelnoj raspravi rekao da je isplata ovog iznosa stvar dostojanstva, a nastavnici profesori poručuju barem koliko sam ja mogao da čitam i da čujem njihove nastupe i u javnosti i u medijima da to nije nikakvo dostojanstvo, nego da je to milostinja poštovana gospodo.

Čuli smo u načelnoj raspravi gospodina Vučića koji je rekao da će nastavnici, profesori biti radosni zbog toga što će dobiju ovaj iznos, a onda smo čuli nastavnike i profesore koji kažu neće ničiju milostinju.

Nemojmo gospodo da usvajamo predloge zakona koji su nepravedni, koji se tiču poniženja i koji se tiču milostinje. Mi ovde treba da usvajamo pravedne zakone, poštovana gospodo, što ovaj nije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, pa naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 1. ovog zakona, svojstven predlagaču ovog amandmana koji glasi – briše se.

Mislim da svako ko radno i odgovorno pristupa današnjem zakonu i današnjoj temi, ne može da podrži brisanje člana 1. i isplatu sedam hiljada dinara koja je predviđena ovim zakonom. Ali, nažalost, ponovo smo u obrazlaganju ovog amandmana od strane predlagača i mislim na gospodina Živkovića, dakle, ne na gospodina Pavićevića čuli opet one iste prazne fraze i floskule i čitav niz neistina koje smo imali prilike da slušamo i u načelnoj raspravi rebalans, itd. Ali, ne mogu da pređem preko toga, dakle, prvo im smeta kada ne obuhvatimo sve kategorije zaposlenih u prosveti ovim zakonom, pa im je onda to glavna zamerka. Onda uvažimo taj argument, otklonimo taj nedostatak, uvažimo svoje, odnosno pokrijemo sve kategorije, pa im onda i to smeta, pa onda i to ne valja.

Ako nisu prosvetni, odnosno ljudi koji su zaposleni u predškolskim ustanovama obuhvaćeni ovim zakonom, to je problem. A onda napišemo amandman, amandman bude usvojen, otklonimo, kažem, taj nedostatak, a onda je problem zašto jeste sada?

Dakle, dokle više ta kritika radi kritike? Dokle više kritizerstvo bez jednog realnog argumenta? Neću se osvrtati na to što su opet po ko zna koji put ovde zaista korišćeni neprimereni izrazi „sramno, bedno, mizerno“ itd.

Možda je za vas gospodine Živkoviću ovo mizerija, možda vama sedam hiljada dinara ništa ne znači. Mi bi voleli da smo u mogućnosti da vam isplatimo možda 500, 25 hiljada evra, ili da svakom prosvetnom radniku isplatimo kao vama 525 hiljada evra. Možda je to za vas prihvatljiva cifra, ali nemamo.

I žalosno je što smo u situaciji da se minuti i minuti troše od strane poslanika koji uživaju, čija se podrška meri u promilima, bukvalno u promilima. Dakle, i da to je istina govori u prilog i tribina koju je predlagač ovog amandmana držao pre neki dan, ja mislim u petak u Novom Pazaru pred 11 ljudi.

Evo, pogledajte, gospodine predsedavajući, celih 11 ljudi na tribini u Novom Pazaru kod gospodina Živkovića. Promili.