Zanimljivo je da se neko tako dobro zabavlja na jednoj veoma ozbiljnoj temi, kao što je izmena Zakona o budžetu Republike Srbije. ali, dobro, to ostavljam na sud građanima Republike Srbije, to ostavljam na sud ovim divnim mladim ljudima koji nas posmatraju i sada sa galerije Narodne skupštine, nadam se da će i siguran sam da će neko od njih u jednoj bliskoj budućnosti nas naslediti u ovim klupama i raditi ovaj posao verovatno mnogo bolje nego što to radimo mi.
Biti protiv nekoga ili protiv nečega je legitimno i demokratsko pravo svakog pojedinca, naročito nekoga ko se bavi politikom. Ali, formirati svoju politiku samo na osnovu toga što će sačekati nekoga ko vredno i odgovorno radi svoj posao, a onda biti protiv njega i svega onoga što on radi je opterećujuće i loše za jedan demokratski dijalog. Kada je ova Narodna skupština u jednom teškom danu jednu nametnutu stvar radila, a to je smanjenje plata u javnom sektoru i smanjenje dela penzionera sa najvišim primanjima, isti ljudi su bili protiv tog smanjenja, legitimno.
E, sada kada je na osnovu mera koje ova Vlada Republike Srbije je sprovela, na osnovu politike koju je sprovodio Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije došli smo u situaciju da država može iz onoga što je ušteđeno, iz onoga što je zarađeno, a ne iz kredita, kao što je to bio slučaj mnogo puta do sada, da uputi pomoć prosvetnim radnicima, da poveća plate prosvetnim radnicima, da poveća plate ljudima koji su zaposleni u zdravstvu, da poveća penzije čak i onim penzionerima čije penzije nisu smanjivane, opet su ti isti ljudi protiv. Na osnovu čega? Zašto da ne govorimo amandmanu? Amandman koji kaže u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, član 1. - briše se.
Poštovani građani Republike Srbije koji radite u prosveti, od predškolskog, školskog, osnovne škole, srednje škole, učenički standard, visoke škole i studentski standard, na ovaj način predlagači amandmana, ali i oni koji su ustali ovde i rekli – podržavamo to, su želeli da se ne dodeli ni ova pomoć od 7.000 dinara, jer su podržali amandman – briše se, prihvatanjem ovog amandmana – briše se, pomoć prosvetnim radnicima od 7.000 dinara. I gde je tu dostojanstvo? Gde je tu dostojanstvo?
Sa druge strane, opet na osnovu onoga biti suprotan onome što kaže ili radi Aleksandar Vučić i ništa drugo ne raditi u životu, osim biti protiv toga, je i rečenica da je ovo rebalans budžeta. Rebalans budžeta, za one koji imaju malo više od onoga što uvaženi kolega Marijan Rističević kaže – oko ekonomske škole, znaju da se rebalans budžeta radi onda kada se menja prihodna strana ili kada se menja rashodna strana, ili kada se menja struktura troškova više od 10%. Ni jedan, ni drugi, ni treći slučaj ovo nije, ali jeste u glavama onih ljudi koji će reći – da, zaradićemo neki poen zato što ćemo biti protiv Aleksandara Vučića i samo je to politika i ništa se ne radi i drže se ruke u džepovima i čeka se sledeća konferencija za novinare ili sledeći potez Vlade Republike Srbije, pa ćemo mi biti protiv i time ćemo nešto uraditi.
Ne, nećete, gospodo, uraditi ništa, jer onda se suprotstavljate jednoj marljivoj i čestitoj, poštenoj politici, i vi budite protiv, a mi ćemo i dalje nastaviti da uređujemo našu državu, i našu i vašu.
Vi budite protiv a mi ćemo se i dalje boriti da napredujemo kao i ove godine za 32 mesta na „Duing biznis listi“.
Vi i dalje budite protiv, a mi ćemo nastaviti i dalje radimo i gradimo i Koridor 10 i Koridor 11 i sve ostale puteve.
Vi i dalje budite protiv, ali ćemo se mi truditi i boriti da i naredne godine povećamo plate i penzije, ali ne na osnovu toga što ćemo kao bivši režim da povećamo nešto 10%, a da sakrijemo da je inflacija 25%, pa od realnog povećanja dolazimo do minuta.
Nećemo nikada zamajavati tako građane Srbije, niti ćemo bilo kakva povećanja raditi iz toga što ćemo otići i uzeti kredit, pa ćemo razmišljati da će ova deca koja su sada na galeriji Narodne skupštine, neka oni će to da vrate. Ne, neće vraćati ni oni, ni naša, ni vaša deca. Mi to moramo da radimo, kao što vraćamo vaše kredite, kao što plaćamo vaše kamate, kao što ćemo i naredne 2016. godine kada je vrh tog talasa najvećih kamata koje ćemo morati da platimo u iznosu milijardu i 300 miliona evra, kamata, a vi budite protiv. Mi ćemo nastaviti da radimo na ovaj način.
Ovaj zakon iako se menja u amandmanima i ne vidim razlog zbog čega se neko buni što se zakon menja amandmanima i zbog čega samo neko od narodnih poslanika ima pravo da podnese amandman, a nemam pravo da podnesem ja koji sam podneo amandman da se ta pomoć proširi i na profesore i na one ljude u studenskom standardu, ali i da se poveća ta pomoć 600, sedam hiljada dinara.
Zbog čega je samo nekome opredeljeno i moguće da preda amandman a ne i ostali? Pa, valjda smo ovde baš da bi menjali zakone, baš da bi ih poboljšavali. To smo radili ovim amandmanima, i mojim amandmanom, ali i amandmanom Odbora od pre nekoliko trenutaka. Zbog čega je to problem? Ovaj zakon je plod dogovora. Zašto nekome i u ovoj sali, ali i u našem društvu smeta kada postoji dogovor, kada postoje ljudi koji su spremni da sednu za isti sto, kao što su seli ljudi iz sindikata u prosveti, kao što su seli ljudi ih Vlade Republike Srbije, kao što su napravili dogovor. Da li je bilo lako doći do dogovora? Pa, nije. Naravno da nije, ali je napravljen dogovor.
Poštujem sve ljude u Srbiji, poštujem ljude iz Foruma gimnazija Beograda, čini mi se. Da li je to cela prosveta? Forum beogradskih gimnazija. Poštujem, još jednom, i još jednom ću reći da poštujem Forum beogradskih gimnazija, ali da li je to cela prosveta? Nije. Postoje gimnazije i u mojoj Vrnjačkoj banji, Kraljevu, Čačku, Subotici, Leskovcu i u Valjevu.
Postoje škole, 1.300 i koliko osnovnih škola, koliko postoji u RS. Šta je sa njima? Dakle, 1.257 osnovnih škola, 441 srednja škola i sada je izašao Forum beogradskih gimnazija i kažemo – to je to, to je stav prosvete. Ne, nije, gospodo, to stav prosvete. Stav prosvete je pokazan u dogovorima sa Vladom RS, a onima kojima smeta dogovor, verovatno da im je u glavi još uvek onaj najavljeni Ukrajinski scenario ili su im još uvek u rukama jaja ispred RTS ili tako nešto.
Dostojanstvo, mnogo puta pomenuto. Zar mislite da se dostojanstvo samo stvara količinom novca na računu ili onim što imaju prosvetni radnici? Učitelji, profesori, nastavnici, to je onaj naravno veoma važan deo prosvete. Ne manje važan deo prosvete su učenici i đaci. Ne manje važan deo prosvete su i škole i zgrade i table i mokri čvorovi i školske klupe i fiskulturne sale.
Zar mislite da bi se dostojanstvo poboljšalo, a da ostane u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Sipu kod Kladova ovakav mokri čvor u koji odlaze i deca i zaposleni? Mislite li da ćete time i da će se ovako usvojenim i ovim amandmanom usvojenim, da će oni mnogo dostojanstvenije otići u ovaj mokri čvor, koji ne verujem da je neki turski kazamat? U Alkatrazu je bolje bilo.
Pogledajte, takođe, mokri čvor u školi „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji. Zar mislite da ovo nije nedostojastveno?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Da li su mokri čvorovi u zakonu?)