Vreme.

… da sam ja krao … na jezeru Vrutci … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
(Jovan Marković, s mesta: I naravno to je bio razlog … To je zamena teza.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Replika na izlaganje gospodina Markovića. Pomenut je imenom i prezimenom. Izvolite.

Kad god neko nema dovoljno dobru i snažnu argumentaciju krene da ustaje i maše rukama ovde, Poslovnikom, ne znam čime već, da govori van tačke dnevnog reda, da govori o onome što ga čovek pita i ne pita i to je legitimno pravo svakog narodnog poslanika.
Ne vidim razloga za toliku nervozu. Videli smo kako je moja uvažena koleginica Ivana Stoiljković iz Užica vrlo argumentovano, tiho, pristojno, onda kada je dobila reč govorila i o onim problemima, ali i o rešenjima za grad Užice.
Ono što je mnogo veći problem je kada neko ko nema argumentaciju, pa još uz to nema ni podršku građana Užica, onda kreće sa tim uvredama – nemušto objašnjenje, niste se pripremili, šibicari, ovakvi, onakvi.
Dajte molim vas, gospodine Bečiću, ako neko hoće da unese ovde duh primitivizma to je njegovo pravo. O tome građani Srbije najbolje procenjuju, ali vi ste u obavezi da taj duh primitivizma, da za taj duh primitivizma ipak zaključate vrata Narodne skupštine i kompletno našeg društva.
Neko ko se nije dobro pripremio za ovu sednicu jasno nije mogao da vidi ni moj amandman na isti ovaj član i na bolje pojašnjenje šta sme, šta ne sme i koji objekti i naravno nema gradnje objekata u Prvoj zoni zaštite, ali neko ko nije čitao ili ko nije želeo da pročita ili ko ono što je pročitao ne želi da interpretira, onda ćemo dobiti ovakvu raspravu koju mislim da Narodna skupština ne zaslužuje takvu raspravu, a građani Srbije ne zaslužuju takve predstavnike.

Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Zašto mislite? Niste pomenuti uopšte.
(Jovan Marković, s mesta: Čovek je pričao o mom izlaganju.)
Nije vaše ime i prezime pomenuto gospodine.
(Jovan Marković, dobacuje s mesta.)
Dobila je na osnovu pominjanja njenog imena i prezimena, kao što ste vi dobili prethodno kada ste pomenuti, kao što je sada dobio gospodin Babić pošto je pomenut.
Na osnovu toga da ja tumačim da li neko u svom izlaganju je mislio o nečijem izlaganju i da li to izlaganje pominje ili ne, to ne mogu da radim. Pogotovo ako to nije u negativnom kontekstu. Zahvaljujem.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić i Slobodan Homen.
(Jovan Marković, s mesta: Da li mogu po amandmanu?)
Sad smo već prešli na sledeći amandman.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Gospođa ministarka, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, već sam o ovom problemu govorio u uvodnom izlaganju i, da budem iskren, s jedne strane mogu da pozdravim koji je najavila ministarka, koji je podneo gospodin Babić, koji je malopre pričao, kojim jeste pojašnjeno, odnosno smanjena je mogućnost izuzetaka, odnosno legalizacije ili ozakonjenja objekata u delovima naše zemlje koje su pod posebnom zaštitom.
Ono što je moje pitanje, zašto sam se javio za reč, je upravo to zašto od jednog zakona za koji možemo da zaista ima dobro rešenje, uz određene izuzetke, kao što je ovaj ovde, zaista pravite zakon koji neće doneti ništa dobro.
Moj amandman koji sam podneo glasi da jednostavno ono što ste napisali, gospođo ministarka, da ne može da se gradi, da ne može da se ozakoni objekat, tako i ostane. Jednostavno, da sve izuzetke izbrišemo iz zakona. Tačno je da je amandmanom ublažen odnos, uz manju mogućnost izuzetaka, ali zaista ne vidim potrebu zbog čega vi, kada ste legalizovali ili ozakonili objekte koji se nalaze i u drugom stepenu zaštite prirodnih dobara ili kulturnih dobara.
Posebno želim da napomenem da smatram da ovo pravi i nepravnopravnost građana Srbije. Oni koji imaju objekat, oni će ga legalizovati, imaće vikendicu ili porodičnu kuću na takvom mestu, a neko ko bude podneo zahtev, neće moći da dobije redovnu dozvolu, jer tu nije predviđeno za gradnju u redovnoj proceduri. Mislim da će ovaj član ovako kakav je napisan sa ovakvim izuzetkom sigurno biti i predmet rasprave pred Ustavnim sudom, jer vi ne možete da pravite neravnopravnost među građanima. Ko je divlje zidao, taj može da ima vikendicu, ako to nije radio, ne može nikada ni da dobije dozvolu.
Ponavljam još jednom, ja vas molim da zaista uzmete u obzir da usvojite amandman i da ovaj zakon kako ste napisali bude savršeno jasan, bez ijednog izuzetka, jer mislim da je pošteniji i pravedniji i prema onima koji su zidali i onima kojima planiraju da zidaju i na legalan i na nelegalan način. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojević.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege, jako je zanimljivo slušati raspravu u kojoj prethodni režimi, prethodna vlast sede i gledaju kako se u zaštićenim područjima nešto dešava, niču objekti, grade se, a sada bi trebalo neko posle njih da dođe i ono što je rađeno na očigled svih poruši. Ima tu nekih objekata u raznim zonama zaštite koji su stariji od samih zona zaštite.
Primera radi, imam ovde jedan mejl koji je danas stigao od jednog Udruženja građana „Zapadna Morava“, koji su na jezeru Ovčar banja u Međuvršju napravili neke vikend kuće i kuće za stanovanje, a koje su starije, neke od njih, 480 ih ima ukupno, jedan veliki deo je objekata koji su izgrađeni pre proglašenja klisure za predeo izuzetnih odlika.
Takvih mesta ima puno, zaista se ne može sada krenuti u frontalno rušenje svih njih. Da li su oni koji održavaju te svoje kuće na obali jezera veći zagađivači od grada Užica, kažem Užice zato što je uzvodno u vodotoku, ili Ivanjice ili Požege ili svih onih gradova iz kojih kanalizacija kompletnih gradova ide u istu tu reku, Zapadnu Moravu, bez ikakvog prečišćavanja? Da li su veći zagađivači ljudi u Đerdapskoj klisuri od samog grada Beograda koji ima 2,5 miliona stanovnika? Da samo operu ruke svi Beograđani tokom jednog dana biće veći zagađivači od svih tih kuća, vikend kuća koje su nizvodno na Dunavu.
Dakle, zaista je najlakše reći nekom ko je sada, u liku ove Vlade, spreman da pokuša da reši problem koji je nasledio iz prošlosti, da treba nešto da uradi po onome što oni nisu uradili prethodno. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo ministarka, da li želite reč?
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo da dodam uvaženom poslaniku Homenu. Ako bismo tako uradili, kao što vi sada kažete, i sklonili baš sve izuzetke, onda znate šta? Onda možemo i da uopšte nemamo Zakon o ozakonjenju, da se vratimo na postojeći i da, ono što sam rekla na početku, posmatramo sve nezakonito izgrađene objekte, odnosno one koji su to radili da imaju krivične prijave i da ih stavimo u zatvor.
Moramo da imamo određene stvari gde moramo da napravimo određenu vrstu otklona i određene izuzetke i to je svima jasno. Primer upravo, to je primer koji sam htela da kažem, ali primer koji ste sada čuli je jedan od razloga zašto recimo u drugom stepenu zaštite smo ostavili. Terminologija zakona, još jednom da ponovim, je terminologija iz Zakona o zaštiti prirode.
Tako da, mislim da je ovaj zakon, kao što sam rekla, delimično pravedan i pokušava da reši problem onih drugih 1,5 milion ljudi koji su gradili i iz objektivnih, ali i iz drugih razloga nas doveli u situaciju da imamo toliki broj nelegalno izgrađenih objekata i moramo to da rešimo, nema trećeg rešenja, čini mi se da nema.