Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutno najmanje 84 narodna poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Izvolite, gospodine Čikiriz.

Hvala predsedavajući.    
Ja imam pitanje za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno gospodina Vulina.
Ovih dana bi trebala država na dostojan način da obeleži i proslavi Stogodišnjicu od povlačenja srpske vojske, Vlade, kralja i stanovništva preko Crne Gore i Albanije.
Međutim, nažalost, ova tema koja bi trebala da bude, i jeste upisana zlatnim slovima u srpsku istoriju, nije na taj način doživljena od ministarstva i ministra Vulina na čijem je on čelu, pa ministru Vulinu postavljam sledeća pitanja - zašto ministarstvo ne planira da obeleži Stogodišnjicu od povlačenja srpske vojske, Vlade, kralja i stanovništava preko Crne Gore i Albanije?
Da li je ministar Vulin svestan da u svetskoj istoriji ratovanja ne postoji primer tako uzvišene žrtve jednog naroda koji je na kraju rata sa saveznicima srušio tri carstva, Nemačko, Austrougarsko i Otomansko?
Zašto ministar Vulin umesto obeležavanja ovako značajne Stogodišnjice, značajnog datuma za našu istoriju koji treba da nam bude na pijedestalu svih istorijskih sećanja, svako ime, svaki grob treba da sija kao sunce, jer je Srbija u borbi za slobodu žrtvovala sve najvrednije i najdragocenije što je tada imala, uključujući i srpsku mladost, stanovništvo i buduću srpsku elitu?
Umesto toga, ministar Vulin svoju energiju i vreme troši na spornu istorijsku ličnost Dragutina Dimitrijevića, Apisa i želi da ova godina bude u znaku prenosa kostiju Dragutina Dimitrijevića, Apisa, u Aleju zaslužnih velikana, uz ličnu argumentaciju ministra Vulina, da je Apis, zamislite, junak i jedna od svetlih tajni koje su 100 godina bile zaboravljene i potisnute, te da ima osećaj da će nas Apis malo više ujediniti.
Apis sigurno ima mesto u srpskoj istoriji, ali nikako ne može biti proglašen za heroja koji treba da bude uzor mladim generacijama, jer je organizovao 1903. godine Majski prevrat, ubio kralja i kraljicu, pogazio oficirsku zakletvu, modernim rečnikom mnogi ga smatraju teroristom. Optužen je za pripremu atentata na regenta Aleksandra Prvog Karađorđevića.
Da li je po mišljenju ministra Vulina naneta nepravda Apisu zato što je ubio samo jedan kraljevski par, a ne i drugi?
Zašto ministar Vulin menja istorijske činjenice i tvrdi da organizacija „Crna ruka“, nije ni postojala, već samo organizacija „Ujedinjenje ili smrt“ i da je tu najveća žrtva faktički u Prvom svetskom ratu bio pukovnik Apis?
Takođe, ministar Vulin smatra, patetično, da treba da se setimo polako i stidljivo na ramenima kakvih džinova zapravo sedimo, te da im nađemo parče srpske zemlje i parče srpskog neba.
Mi nemamo ništa protiv toga da se kosti Dragutina Dimitrijevića Apisa prenesu u Srbiju, ali to je po mišljenju istoričara veoma sporna istorijska ličnost. I umesto da ove godine trošimo našu energiju na obležavanje ovako značajne Stogodišnjice, koja je zadivila ceo svet, svetsku istoriju, ministar Vulin, verovatno pod ideološkom matricom, u navodnoj želji da nas malo više ujedini, u stvari nas sve više deli.
Da li je ministar Vulin svestan da su drugi narodi imali ovakvu istoriju i podvige, da bi cela godina bila u znaku te vrste obeležavanja?
Ono što su zaista junaci koje svi treba da se sećamo, to je onih skoro 30% stanovništva, odnosno preko 1,2 miliona koje je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu. Od rana i epidemija je umrlo 402 hiljade. Prilikom prelaska preko Albanije poginulo ili ubijeno 77.455 vojnika, 200 hiljada stanovništva je prošlo, 140 hiljada je ostalo u planinama i bespućima Albanije, 1300 kaplara, golobradith, od njih je 2/3 izgubilo život u Prvom svetkom ratu.
Tadašnji predsednik Narodne skupštine Andra Nikolić je rekao kada Srbija …

Vreme.

Evo, završavam.
Naređuje naredba, i izgubio je oba sina. I, milion je svetlih primera, koje je nažalost ministar Vulin zaboravio.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
Izvolite, gospodine Imamoviću.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Koleginice i kolege narodni poslanici, potvrđujući svoje antifašističko opredeljenje Bošnjaci i svi građani Sandžaka su 20. novembra 1943. godine osnovali Zemaljsko antifašističko vjeće narodnog oslobođenja Sandžaka ili ZAVNOS.
Ponosni na svoju antifašističku borbu i u znak sećanja taj veliki dan danas obeležavamo kao dan Sandžaka. Zato koristim ovu priliku da građanima čestitam 20. novembra – dan Sandžaka.
Sa druge strane, za ovu priliku ću takođe iskoristiti i da državi, odnosno državnom vrhu i institucijama kroz nekoliko pitanja skrenem pažnju na uslove u kojima se danas živi u Sandžaku. Bošnjaci čvrsto podržavaju i zalažu se za članstvo Srbije u EU, pa shodno tome, kao osnov za današnja pitanja, koristiti upravo poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.
U delu izveštaja koji se tiče Sandžaka između ostalog stoji da je bošnjačka zajednica i dalje nedovoljno zastupljena u državnim institucijama i organima sa javnim ovlašćenjima, a u prvom redu, u sudstvu, tužilaštvu i policiji naročito.
U izveštaju takođe stoji da je region Sandžak i dalje ostao jedan od najnerazvijenijih, sa visokom stopom nezaposlenosti, uz nedostatak adekvatne infrastrukture i investiranja u tom regionu.
Ovo nije rekla opozicija. Ovo je rekla Evropska komisija, a mi godinama unazad upozoravamo da su upravo ovo prepreke na našem evropskom putu. S toga danas tražim od predsednika Vlade, Aleksandra Vučića da nam odgovori – koje će mere zapošljavanja preduzeti da se u sastavu policije, sudstva i tužilaštva zaposle Bošnjaci u onom procentu koji čine u gradovima u Sandžaku?
Ovakvom porukom zapošljavanja država šalje Bošnjacima jasnu poruku da im ne veruje i da ne želi da im poveruje obavljanje odgovornih pozicija, odgovornih funkcija u zemlji, osim ako je neki pojedinac u direktnoj službi neke većinske stranke koja je na vlasti.
Pitam – šta će uraditi po pitanju smanjenja nezaposlenosti u Sandžaku koje iznosi i preko 60%, što je tri puta više nego u ostatku Srbije? Kada će u Sandžak doći bilo kakva investicija, nebitno da li će biti domaća ili strana?
Odgovorno tvrdim da su danas putevi u Sandžaku najgori koje ćete naći u zemlji i zato postavljam pitanje ministarki infrastrukture kada će građani u Sandžaku dobiti iste puteve kakve imaju građani i u ostatku zemlje?
Pitam šta je sa Auto-putem kroz Sandžak i Železnicom do Novog Pazara? Pitam i ministarku državne uprave i lokalne samouprave šta će preduzeti po pitanju prezaduženosti grada Novog pazara, ko će preuzeti odgovornost za nezakonito usvojene budžete od 2009. godine, pa na ovamo i ko će preuzeti odgovornost za astronomski i nezakonit dug grada Novog Pazara koji će vaša koalicija ostaviti u centru Sandžaka?
Šta će Vlada uraditi po pitanju korumpiranih partijskih inspektora koji reketiraju građane i privredu u Sandžaku i tako sprečavaju i najmanju nadu za razvoj privrede? Postavljam pitanje i kada će se nastaviti realizacija programa povratka i održivog opstanka prognanih Bošnjaka u Priboju, koji je ova Vlada zaustavila? Šta će ova Vlada preduzeti za rešavanje slučajeva otmice Bošnjaka u Štrpcima, Priboju i Sjeverinu i kada će žrtvama dodeliti status civilnih žrtava rata?
Pitam ministra policije – kada će konačno rešiti svirepa ubistva u Novom Pazaru, koja godinama nisu rasvetljena, na šta smo već nekoliko puta upravo u ovoj Skupštini ukazivali? Pitam ministra prosvete – kada će Bošnjaci u školama u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši moći da pohađaju školu na maternjem bosanskom jeziku i kada će dobiti udžbenike, kao i sva druga deca?
Ovo su samo neka od pitanja koja muče građane Sandžaka i koja kod njih pojačavaju osećaj dvostrukih standarda i da su građani drugog reda. Zato pozivam Vladu da hitnim merama u svim ovim oblastima promeni ovo stanje, kako bi naredne godine na dan Sandžaka, zajedno sa čestitkom… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite, gospođo Filipovski.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Grupa srpskih intelektualaca, predvođena akademikom Vasilijom Krestićem, pokrenula inicijativu za podizanje memorijalnog centra srpskim žrtvama 20. veka, kao što to imaju mnogi narodi u svetu, Jevreji u Jerusalimu, Jermeni u Jerevanu.
Cilj ove inicijative je da se sakupi sav materijal o stradanju našeg naroda, od Balkanskih ratova do današnjih dana, da se popišu sve žrtve genocida, svi stradali u ratovima, u logorima i na kućnom pragu i da se na levoj obali Save podigne ovaj memorijal. Srpski memorijal bi trebalo da bude ona inicijativa koja će otrgnuti od zaborava istinu o jednom od najstradalnijih naroda u 20. veku.
Prema informacijama koje ja do sada imam, Skupština Grada Beograda je odredila jednu lokaciju kod starog Sajmišta, ali memorijal treba da bude podignut za žrtve iz Drugog svetskog rata. Međutim, moje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije i premijeru Vučiću, da li su upoznati sa ovom inicijativom i ko je njihov stav o ovom pitanju?
Takođe, prema mojim saznanjima do sada, podizanje ovog memorijala su podržali predsednik Republike Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Imao bih pitanje za predsednika Vlade. Ovih dana završena je jedna faza u prodaji „Telekoma“, faza kada su date ponude i jedna od ponuda, kako javnost mogla da sazna kroz medije, je ponuda Investicionog fonda „Apolo“ zajedno sa slovenačkim „Telekomom“.
Ono što je moje pitanje za premijera - da li će ispitati eventualni sukob interesa i na koji način će reagovati, pošto je „Apolo“ strateški partner firme „Lazard“, od 2008. godine zajedno nastupaju u Evropi. U brojnim poslovima je „Lazard“ savetovao „Apolo“ prilikom njihovih akvizicija u Evropi, a „Lazard“ je, kao što znamo, određen od strane Vlade za savetnika pri prodaji „Telekoma“.
Postavlja se pitanje – da li je firma „Lazard“ u sukobu interesa? Ona će sada obraditi ove ponude i dati predlog Vladi o tome koju ponudu eventualno da prihvati. U situaciji kada „Lazard“ radi procenu ponuda sa jedne strane, a sa druge strane savetuje jednog od kupca, sasvim logično je da se postavi pitanje sukoba interesa i da li će država Srbija u ovom poslu zbog ove situacije biti oštećena?
Drugo pitanje je za ministra kulture. Letos kada je ovde obrazlagao izmene i dopune medijskih zakona, na pitanje o tome da li će u roku biti registar medija sastavljen, on je rekao – da, nemojte da brinete. Taj rok je isticao, odnosno sada je već istekao 14. avgusta ove godine, pre više od tri meseca. Do dana današnjeg registar medija javno, onako kako je zamišljeno zakonom, ne postoji. Ako odete na sajt Agencije za privredne registre i deo Registra za medija, videćete nepotpun Registar medija u kome nema svih podataka, nema uopšte podataka o vlasništvu medija, nema podataka o mnogim drugim stvarima, koje su po zakonu obavezne i koje su najkasnije od 14. avgusta ove godine morale da budu dostupne javnosti.
Ministar i njegov državni sekretar su nas ovde ubeđivali da će to biti urađeno, kada su bili u julu mesecu u Skupštini. Do dana današnjeg to se nije desilo. Pitam ministra kada će to da se desi? Zahtevam da podnese ostavku zbog toga, jer taj njegov neuspešan, jedna od mnogih neuspešnih stvari koje je radio, uzrokovao je da od strane Evropske komisije u Izveštaju o napretku Srbije u delu za medije jasno stoji da nikakvog napretka nema, da se usvojeni zakoni ne primenjuju. Ovo je najbolji primer kako se usvojeni zakoni i ono što je ovde proklamovano kao politika Vlade, u ovom konkretnom slučaju politika ministra za kulturu i informisanje, ne sprovodi.
Ne mogu da razumem koji je problem da posle više od godinu dana i tri meseca, znači 15 meseci kako je usvojen Zakon o medijima, ne može da se napravi registar sa svim onim stvarima koji zakon reguliše. Taj rok je bio više od godinu dana od dana usvajanja zakona, tri meseca je prošlo od tog roka, tog registra nema.
Tražim od ministra odgovor kada će to uraditi? Zajedno sa tim odgovorom očekujem i njegovu ostavku. Hvala.