Poštovani građani Srbije, u ovom članu zakona u stavu 3. kaže se da je rok za sačinjavanje popisa iz člana 6. ovog zakona nezakonito izgrađenih objekata itd. 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo pokušali, poštovane kolege, da i u načelnoj raspravi i danas u ovoj raspravi po amandmanima ukažemo na to koliko je u raznim slučajevima nemoguće primeniti ovaj zakon. Posebno smo ukazali na to da su kapaciteti što se tiče broja ljudi u građevinskoj inspekciji nedovoljni i da će biti nemoguće za godinu dana od strane 300 ljudi zaposlenih u inspekcijama rešiti milion i po predmeta, a videćete i u ovom članu koji ima osam ili devet stavova, svaki put se kaže – građevinski inspektor, pa građevinski inspektor, pa građevinski inspektor.
Nije mi jasno zbog čega, ima nas nekoliko ovde poslanika opozicije, vi nećete i predsedavajući sve vreme osporavate naše pravo da kažemo naše argumente. Već nekoliko puta vi upravo tu debatu koja treba da utiče na poboljšanje ovog zakona kočite i ne dajete nam reč da kažemo ono što je potpuno opravdano za ovu raspravu i malopre i ne znam koliko puta sa prekidanjem naših izlaganja to činite, neopravdano. Znači, u ovom slučaju još jednom hoću da podvučem.
Nije moguće očekivati da će u lokalnim upravama…(Isključen mikrofon.)

Vreme. Zahvaljujem vam.

Gospodine Markoviću, vi sami sa sobom potrošite vreme i onda kada prođe dva minuta čudite se što nemate više vremena. Evo, niko vas nije prekinuo, vi ste sami govorili i kad je prošlo dva minuta, vi sad kažete – što je isključen mikrofon.

(Jovan Marković, sa mesta: Mogu li da završim?)

Kako mogu da mu dopustim rečenicu kad se on minut sam sa sobom svađa, niko ga ne opominje i na kraju čudi se što mu je vreme isteklo.

(Balša Božović, sa mesta: Red bi bio da mu dopustite da završi rečenicu.)

Molim vas, gospodine Božoviću, nemojte da dobacujete.

(Balša Božović, sa mesta: Po Poslovniku.)

Gospodine Božoviću, prvi se po Poslovniku javio gospodin Marković.

Izvolite gospodine Markoviću.

Ja mislim gospodine predsedavajući da je meni jako teška uloga zapala, građani Srbije sigurno će razumeti ovo što pričam, ali jako je teško da vi razumete ono što ću da kažem.

Ne mogu da razumem jer ne znam koji je član u pitanju.

Član 107. koji ste upravo povredili i hoću da napravim uvod jer mi je jako teško da vama objasnim zbog čega ste vi uvredili moje dostojanstvo kada ste rekli da ja sam sa sobom pričam minut o ovoj temi. Kako vas nije sramota da tako nešto posle ovoliko sati mog učešća u raspravi kažete da ja sam sa sobom raspravljam o ovoj temi ovde u prethodnih minut, na šta to liči.

Gospodine Markoviću ja nisam rekao da se vi raspravljate sami sa sobom o ovoj temi, vi ste preko minut vremena govorili da vas neko prekida, govorili ste van dnevnog reda, niste govorili o temi i ja vas nisam prekinuo i kada je isteklo vreme, posle dva minuta, vi se čudite zato što nemate više vremena kada ste potrošili čitav minut govoreći o nečemu što nema veze sa temom.

(Jovan Marković, sa mesta: Hoćete da kažete da sam ja sam sa sobom pričao?)

To je razlog na osnovu toga što mi je gospodin Božović dobacivao i ja nisam mogao na drugi način da mu objasnim samu činjenicu da je vama isteklo vreme, jer ste vi vodili monolog sami sa sobom. Eto, izvinjavam se ako sam rekao – svađali se, vi ste sami sa sobom, a niko vas nije prekidao. Imali ste svo vreme koje vama pripada. Vi ste u jednom trenutku otišli od teme i pričali o tome kako vas neko prekida, kako vam ne da da govorite, kako vas onemogućavamo da govorite o temi, da li je tako bilo gospodine Markoviću?

(Jovan Marković, sa mesta: Molim vas, da li je to razlog da kažete da sam sam sa sobom razgovarao posle svih opomena koje sam dobio?)

Ne znam šta da vam kažem, ne vredi. Ja prihvatam da odustajem, zamoliću nekog od profesora da pokuša da vam objasni na koji način da poštujete Poslovnik, ja stvarno više nemam mogućnost, jer sve što sam pokušao danas da vas uputim na poštovanje Poslovnika, vi jednostavno to ne razumete.

(Jovan Marković, sa mesta: Sad ne razumem?)

Ne razumete na način koji ja pokušavam da vam objasnim. Znači, ili pogrešno objašnjavam ili jednostavno vi ne možete da razumete kako i na koji način funkcioniše Poslovnik u Narodnoj skupštini.

(Jovan Marković, sa mesta: Ja ne mogu da razumem?)

Očigledno je tako. Zahvaljujem se, ali ne vredi, gospodine Markoviću, evo pola dana držimo narodne poslanike kao taoce koji slušaju kako ja vas pokušavam da edukujem na koji način da poštujete Poslovnik. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Povređen je član 108. iz prostog razloga što nekorektno vodite sednice, a o samom redu na sednici morate da se starate vi, niko drugi. Ne možete da vređate poslanike, a da očekujete da će na sednici da bude reda. Red ne može da bude u trenutku kada vi govorite za nekog da je pričao sam sa sobom pred punom salom i pred građanima koji gledaju direktan prenos. Dakle, molim vas da vodite računa o svom ponašanju, jer tokom celog dana ne može da se uspostavi red na sednici iz prostog razloga što vi jednima dozvoljavate sve, a nama koji nešto kritikujemo ne dozvoljavate ništa. Zahvaljujem.

Gospodine Božoviću, kada već govorite, ja bih voleo da govorite do kraja istinu. U trenutku kada ste vi dobacivali…

Ja nisam dobacivao.

Vi ste dobacivali.