Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada pričamo o ovom amandmanu gospodina Pavićevića i o lekarskim komorama, zaboravio sam pre dva dana da spomenem jednu anomaliju koju sam primetio oko tog licenciranja. Sada igra reči i svega ostalog.
Ono na šta želim da skrenem pažnju Lekarskoj komori jeste da Lekarska komora, a i Ministarstvo zdravlja bi moralo da povede računa da klinički centri, da klinike naprave plan edukacije lekara. Neke kolege koje su predlagale amandmane su rekli da su mladi lekari malo stavljeni u drugi plan. Ja ću vam reći, ne samo mladi lekari, nego i lekari koji su po unutrašnjosti da teško dolaze do mogućnosti, finansijske mogućnosti, pogotovo ako je mala opština, ako ima veći broj sela, onda mora da radi na teritoriji sela, svakog dana menja selo, menja seosku ambulantu, da on ostvari taj bonus, da skupi tih 24 kredit poena za godinu dana, a sve zavisno od struke.
Moja preporuka je da se napravi plan po bolnicama, da direktori naprave plan edukacije svojih kolega, da se jasno zna ko ide i gde ide. To je nešto što zamka, što ću javno reći dokle god imam imunitet. Znači, ja sumnjam da neki lekari ne izlaze iz aviona i oni imaju te licence, a da neki lekari ne mogu da dođu do sredstava da se sponzorišu, da dođu na neku edukaciju.
Zato farmaceutske kuće ne mogu da ulaze u direktan odnos jedan na jedan sa lekarom i da ona sa lekarom napravi sporazum, tj. sponzorstvo, a da direktor klinike ne zna, pa imate neke lekare koji ne izlaze iz aviona, a da Lekarska komora izdaje kredit poene. To je stvar koja je, po meni, vrlo suspektna, koja se desila i da država mora više da kontroliše i da ustroji taj jedan sponzorski rad farmaceutskih kuća. To mora da ide preko direktora ustanova. Znači, da direktor ustanove zna ko finansira kog lekara, da zna gde je taj lekar išao, da li je išao u okviru programa edukacije kliničkog centra ili određene bolnice ili je bio samo zato što je propisivao lekove određene farmaceutske kuće, tj. favorizovao određenu farmaceutsku kuću, što smatram kriminalom.
Rekao sam, kao poslanik koji još uvek ima imunitet, ovo je stvar koju su uređene evropske zemlje uredile, gde farmaceutske kuće mogu da sponzorišu lekare, ali moraju direktori zdravstvenih ustanova da znaju, da naprave plan i da se kaže ko, kada i gde ide, koga edukujemo, za šta ga edukujemo i ko plaća, da se jasno kaže na sajtu kliničkog centra, na sajtu zdravstvene ustanove za 2016. godinu – prof. dr Slavica Đukić će ići na kongres psihijatara, prof. Milisavljević će ići na kongres otorinolaringologa. Znači, da se zna jasno ko ide i ko to plaća, a posle toga se time ujednačava i broj kredit poena. Predsednice parlamenta, želeo sam da dovedem, oko licenciranja, moju diskusiju u vezu sa ovim što sam rekao. Hvala puno.