Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.
Izvolite, gospođo Todorović.

Hvala, predsedavajući.

Mišljenja sam, kao i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, da predloženi amandman treba odbiti jer izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pre svega članovi 171. i 173, stvaraju preduslove da se ovom izmenom konačno reši višedecenijski problem plata kliničkih lekara jer otvara se mogućnost i prostor za objedinjavanje ove dve plate, zaključivanjem međusobnog ugovora između zdravstvene ustanove, fakulteta, zdravstvenih delatnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Naime, oni zaključuju međusobni sporazum o pružanju zdravstvenih usluga i na taj način i o načinu plaćanja, tako da ćemo jasno definisati koliki je procenat nekoga u edukaciji, a koliki je procenat nekoga u pružanju zdravstvenih usluga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Darko Laketić. Izvolite.

Hvala puno.

Motivi moga javljanja jesu sledeći. Saslušao sam i dodatne argumente predlagača i mislim da dugujemo svi zajedno jedno objašnjenje. Pre svega, kada govorimo o kliničarima iz malih sredina, oni nisu definisani ovim zakonom. Dakle, kliničar iz male sredine koji radi kao hirurg, urolog, ortoped, može da bude nastavnik određenog medicinskog fakulteta ukoliko je ta bolnica nastavna baza dotičnog fakulteta.

Dakle, skrenuo bih pažnju da kliničari iz malih sredina jesu definisani ovim zakonom ukoliko su i nastavnici na fakultetu. Dakle, to definiše jedna druga oblast, odnosno medicinski fakulteti procenjuju da li će određena bolnica biti njihova nastavna baza.

Što se tiče diskusije gospodina Bradića, za koju mogu da kažem da je zaista otvorena i konstruktivna, apsolutno se slažem da će oblast urediti dodatno pravilnici, ali bih još jednom citirao i naveo i ponovio reči ministra, da postoji jedna apsolutna otvorenost za definisanje svih nepoznanica u tim pravilnicima i svim onim problemima koji su vezani za rešenje u ovoj oblasti. Tako da, apsolutno jedna jasna i definisana situacija vezano i za ovaj član i uopšte za zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne) Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Jovana Jovanović i Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Koleginice i kolege, mi sada imamo jednu nelogičnost. Vi, ovako kako predlažete zakon, zapravo uvodite nejednakost u trajanju pripravničkog staža za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom i zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom za koje pripravnički staž ostaje 12 meseci, dok za zdravstvene radnike vi njega smanjujete na šest meseci.
Nelogičnost se sastoji u tome što ste vi u obrazloženju na naredni amandman koji su podnele kolege Pavićević i Živković, gde oni predlažu da se za zdravstvene saradnike skrati staž koji je unekoliko različit od ovog amandmana koji mi predlažemo, govorite da je to nemoguće zato što pripravnički staž mora da traje duže da bi se oni osposobili za posao koji obavljaju. Kada mi to isto predlažemo za zdravstvene radnike, vi taj amandman odbijate. Sada prosto treba da nam objasnite ovde na koji način imate različite aršine za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom i zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom.
Kažete da je ovo neophodno da bi mladi lekari što pre mogli da se zaposle. Pretpostavljamo da je to razlog zašto skraćujete ovaj pripravnički staž. Međutim, mi nismo primetili da je za mlade lekare prestala da važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, iako smo mi predlagali da oni budu izuzeti od toga. Nismo primetili da onaj zakon koji smo usvajali, kada smo isto govorili da neće doći do povećanja broja zaposlenih mladih lekara, daje rezultate. Radi se o Zakonu o specijalizaciji, zato što mladi lekari i dalje sve više masovno odlaze iz zemlje jer nije problem u dužini trajanja pripravničkog staža, nego je problem u tome što vi stvarate uslove u kojima oni u Srbiji apsolutno nemaju nikakvu mogućnost da ostanu, da zarade i da dostojanstveno žive od svog rada i da svoj život provedu onako kako su verovatno zamišljali kada su se upisivali na medicinski fakultet, znajući koliko školovanje traje i koliko je to jedan dugotrajan proces.
Zbog toga vi nećete rešiti nijedan problem. Ostaje dilema zašto je nekome potrebno šest meseci da se osposobi za posao koji treba da obavlja sutra, zašto je nekome potrebno godinu dana, ako u oba slučaja imaju visoku stručnu spremu. Opet kažem, ono što je najvažnije, da vi nijedan problem zaposlenja mladih lekara ne rešavate, a da ne pričam o tome da oni retki koji uspeju da se zaposle treba da budu svesni toga da će sutra brojač putnika u autobusu imati veću platu od njih, čak i kada budu specijalizovali to za šta su se u tom momentu već deset godina školovali.

Dr Milisavljević, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada diskutujemo o ovom amandmanu, ono na šta želim da skrenem pažnju, to je jedna anomaliju koju primećujemo o tom jednom radu sa mladim kolegama, da li je šest, devet ili 12 meseci. Ono što je važnije je šta ti mladi lekari dobijaju od nastavnika medicinskog fakulteta, od ljudi koji vode, praktično, taj staž u bolnicama gde oni obavljaju svoj lekarski staž.
Gospodine Bečiću, koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da, naravno, izvolite.

Smatram da unazad 20 i nešto godina u mom jednom kliničkom radu sam primetio da mladim lekarima ne dajemo dovoljno pažnje kao starije kolege. Kada sam kretao da specijaliziram otorinolaringologiju, rekli su mi – zanat se krade, kolega, morate da budete non-stop tu, morate da dišete za vratom primarijusu ili profesoru i da gledate šta on radi.
Mislim, jeste to tako i jeste to tačno. Međutim, svedok sam da u nekim situacijama mlade kolege naše, u želji da dođu do operacione sale, u želji da dođu do nekog težeg pacijenta kome bi mogli da postave dijagnozu, kome bi mogli da urade palpaciju abdomena ili auskultaciju toraksa ili da urade neku punkciju ili da urade bilo šta, da nisu praktično u ovom stažu koji se obavezno propisuje dovoljno ispoštovani od strane starijih kolega.
Mislim da moramo da pošaljemo apel da te mlade ljude, te mlade kolege moraju da im se mnogo više pažnje posvete, jer sam svedok, to ću vrlo odgovorno reći, da u mnogim situacijama oni dođu samo u pripravničku knjižicu, u stažersku knjižicu, dobiju potpis i idu dalje.
Ja ne dajem nikome potpis na blanko, ukoliko on ne provede 30 dana na mojoj klinici. Ne dajem mu uopšte, zato što kada stavite potpis, vi garantujete za tog specijalizanta, garantujete za tog kolegu. To je taj staž koji mora da bude u vremenu koji je zakonom uokviren, da bude ispunjen, da stvarno kada kolega prođe taj specijalistički staž, kada tih šest meseci prođe, da on obiđe sve te klinike i da bude upoznat sa patologijom i medicinskim radom mnogih zdravstvenih ustanova koje su u okviru staža, da li je on šest, devet ili 12 meseci. Ja sam bio sa 12 meseci na stažu. Sada kolege imaju šest meseci staža.
Mislim da je važnije od toga da se ozbiljnije pristupi tim mladim kolegama i da im se omogući da oni uđu i u operacionu salu, da oni imaju priliku da asistiraju starijim kolegama i da oni steknu jednu kliničku osnovu i znanje šta se na ostalim klinikama radi i šta bi mogli u neku od klinika da pošalju kao pacijenta ili da konstatuju neku specijalnost, a ovako to mislim da nije slučaj. Hvala.