Zahvaljujem gospođice Jerkov, vodiću računa.
Da li želite da se Skupštine izjasni? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo, u svakom slučaju ćemo ovaj amandman odbiti, odnosno nećemo glasati za njega. Mislim da je objašnjenje sasvim dobro dato u obrazloženju Vlade.
Mislim da je potpuno nepotrebno da sada širimo ovu diskusiju i mislim da kolege iz opozicione stranke možda, dozvolite mi za izraz, malo licemerno koriste ovaj amandman razmišljajući o tome …

Molim vas gospodine Mijatoviću, poštujte samo vaše kolege.

Dobro, u redu, ako izraz ne odgovara, izvinite.
Da li će devet ili šest meseci uticati na to, da li će se mladi lekari zapošljavati i da li će ići ili neće ići u inostranstvo, mislim da je to apsolutno nevažno i beznačajno u tom smislu. Zaboravljamo jednu drugu stvar, da nije to razlog ovog stanja u zdravstvu. Kolega Laketić kaže, od 2000. godine je u zdravstvu, pa može da sagleda, ja sam 36 godina u zdravstvu i mogu da sagledam svu problematiku zdravstvenog sistema.
Nemojmo zaboraviti da 15 godina, koliko ste bili u koaliciji i držali Ministarstvo zdravlja, šta je sve urađeno u zdravstvu i dokle je zdravstveni sistem Srbije doveden i na koji način, koliko je doneseno podzakonskih i ostalih akata koji su bili koruptivni, koji su dozvolili korupciju u zdravstvu i koji su potpuno srozali ugled zdravstvenih radnika. To je jedan od razloga zašto i mladi lekari odlaze u inostranstvo, jer, na kraju krajeva, su i dovedeni mnogi, ne baš do prosjačkog štapa, ali do krajnjeg siromaštva.
Ono što sada ova Vlada pokušava da uradi ne može da ono što je urušeno, 15 godina urušavano, da se popravi za dve ili tri godine. Donosimo propise koji će uticati i vratiti ponovo i materijalno stanje i dostojanstvo zdravstvenih radnika. Ovo je jedan mali deo, jedan, možete da kažete, i kozmetički deo, ali to je sastavni deo novog zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ćemo u svakom slučaju doneti i vratiti dostojanstvo zdravstvenim radnicima, koje ste vi, svojom i svojim koalicionim partnerima, doveli na najnižu moguću lestvicu. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovani njegovi saradnici, uvažene kolege narodni poslanici, zaista mi je drago kada čujem da se potvrđuje jedna istina o kojoj smo svi zajedno, govorim o ljudima iz SNS, govorili ranije, u jednom mnogo dugačkom periodu, a to je da zdravstveni sistem nije funkcionisao u periodu vršenja bivše vlasti i danas smo zvanično dobili za to i potvrdu.
Međutim, ono što se meni čini da bi bilo značajno bolje jeste da je takvo priznanje i da su takve kritike došle upravo u periodu kada se vršila vlast zato što su oni tada bili zaista u mogućnosti da realno menjaju sistem na način na koji danas pričaju. To je nešto što zaista uvažavam, ali isto tako i Turgenjev je rekao svojevremeno jednu rečenicu koja kaže –istina koja nije izgovorena u pravo vreme je gora od laži. Ja se opet ne mogu složiti do kraja sa ovom tvrdnjom, ali definitivno ostaje žal zašto zaista u tom periodu vršenja vlasti bivšeg režima nije došlo do žestoke kritike iz njihovih redova.
Takođe, ono što želim da kažem jeste vezano za povredu Poslovnika koja je reklamirana, mi ovde danas govorimo u svetlu nekih termina zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik. Očito da predlagači ne mogu biti zdravstveni radnici, jer nisu iz zdravstvene struke te iz tih razloga tumačim i ovo izlaganje koleginice Ljubice Mrdaković. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Branislav Blažić.
Izvolite, gospodine Blažiću.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podstaknut prethodnom diskusijom gospodina Milosavljevića koji rekao da ne želi da prihvati odgovornost i da DS ne želi da prihvati odgovornost za uništeno zdravstvo koje je bilo u prethodnom periodu, periodu njihove vlasti zato što su to ministarstvo vodile druge stranke, verovatno je mislio na G17 plus, međutim to svakako ne može da se opravdava.
Odgovornost je uvek na najvećem partneru i DS je bila najveći partner u toj vladi i svakako je mogla da utiče na to kako će i na koji način G17 voditi zdravstvo. Prema tome, apsolutna odgovornost DS za uništeno zdravstvo i ne može se sada prati i ne može niko da ustane i da kaže – ne, mi ne želimo da prihvatimo odgovornost za 10 godina uništavanja zdravstva, to je radio neko drugi u našoj Vladi, a mi smo bili najveći u Vladi.
Srpska napredna stranka prihvata odgovornost kao najveći partner ove Vlade i prihvatiće bez obzira ko od koalicionih partnera vodi koje ministarstvo. Ali ako već ne mogu da prihvate odgovornost za uništeno zdravstvo bar da budu korektni sad kad podnose ove amandmane, pa da budu ozbiljni i da kažu – ovo je jedan izvanredan zakon ljudi.
Jedino ko je uspeo to je SDS da kaže prihvatamo ovakav zakon koji je odličan i koji je jedan napredak u zdravstvu i ne ulažemo amandmane. Ovi ostali iz opozicionih partija pokušavaju nekim amandmanima da degradiraju nešto što ne može. Pa, sad, staž će da traje ne šest, nego da tražimo da traje 12 i to je amandman. Pa, medicina je trajala pet godina i onda je staž bio 12 meseci. Sada medicina traje šest godina pa je staž šest meseci. Zato što je ta šesta godina upravo onih šest meseci praktične nastave koja treba da se sprovede. To je kristalno jasna stvar, kao što je kristalno jasno kako je profesor Đurić objasnio šta je to suština da se izjednači nastavni deo jednog profesora univerziteta.
Mi podnosimo toliko jasne stvari i sada ćemo takve amandmane da dobijamo od opozicije da treba u Svilajncu da bude klinika. Čekajte ljudi, nemojte to raditi. I onda kada slušamo takav amandman DS mene čudi kako da se ima 5% uporište u građanima, kada takve amandmane podnose trebali su da imaju 2% i to bi trebalo da bude maksimum u odnosu na znanje i na demagogiju koju nam ovde prosipaju. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem, koristim vreme poslaničke grupe DS.
Amandman o kome je reč podnosi se na član 4. kojim se utvrđuje šta i kako mogu zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kada je u pitanju samostalni rad, pripravnički staž i koliko traje.
Naš amandman se odnosio na stav 4. koji kaže – pripravnički staž za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa višom odnosnom srednjom stručnom spremom traje šest meseci. Amandman koji smo podneli glasi da se reč „šest“ zamenjuje sa rečju „devet“.
Ako radimo u skladu sa članom 106. Poslovnika, onda je o tome da li je argument da bude šest ili devet meseci bolji ili nije, trebao da bude tema, ali pošto vidim da se ovde široko razume šta je član 106. i šta je tema dnevnog reda, da onda dam svoj prilog.
Koliko god je svakome volja da bira argumentaciju o lošim rezultatima u zdravstvu, o lošem stanju u zdravstvu, o nedostupnosti zdravstvenih ustanova, ogromnom broju ljudi u Srbiji, to je svačije pravo i svakome je na volju da izabere šta je argument koji će delovati uverljivo.
Ono što mogu da podelim sa svima koji biraju argument da je za to kriva DS, da li 12, da li 15 godina, mogu samo da osporim taj argument da to neće popraviti ni stanje u zdravstvu, niti pristupnost zdravstvenim ustanovama, ljudima koji žive u Srbiji, ali na to svaki narodni poslanik ima pravo, da bira argumentaciju.
Problem sa tom argumentacijom – neko drugi je kriv, nismo mi, je što ona ima ograničen rok trajanja i dešava se u svakom društvu i kod svakih izbora, ograničeno šest meseci do godinu dana, nakon što se formira nova Vlada. Sve dalje od toga služi samo za pokrivanje nedostatka rezultata, što je zajednička šteta.
Ono protiv čega ima zaista protiv u argumentaciji su sloboda da se biraju ad personom argumenti i da se podnosioci amandmana diskvalifikuju na bilo koji način, a u pravima i obavezama koje imaju po Ustavu i po Zakonu o Narodnoj skupštini.
Zašto tražimo devet meseci, zato što smatramo da je vreme koje treba da se provede na pripravničkom stažu od šest meseci nedovoljno. Zašto smatramo da je nedovoljno, zato što znamo šta je to što tokom pripravničkog staža trebaju ljudi sve da savladaju kao praksu i da steknu kao iskustvo da bi bili od poverenja ako i kada, posle pripravničkog staža zaista rade sa ljudima.
Ne sporeći nikome pravo da drugim ljudima da smatraju da je argument kada drugim ljudima osporite pravo da misle i da kažu, moje je pravo da vam kažem da to em neće nikoga ubediti da ima bolji pristup zdravstvu sada nego pre godinu dana, em svi imamo dovoljno podataka o tome šta i kako se tokom reformi zdravstvenog sistema radilo da bi se ustanovila zdravstvena zaštita za koju delimo želju da bude jednako dostupna svima.
Pošto nema volje da se razgovara argumentima, nego je izbor argumentacije diskvalifikacija podnosioca amandmana, to je izbor koji uvek govori sve o onome ko takav izbor pravi, da diskvalifikuje čoveka, a ne ono šta piše ili šta se govori i tu se manje više ništa ne može, to je karakter kojim se takav argument bira. Hvala.