Zahvaljujem, profesore Marinkoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite, gospođo Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine ministre mi danas raspravljamo o, kao što ste i sami rekli u obrazloženju, veoma važnom Zakonu i Strategiji za razvoj energetike.
Na početku svog izlaganja pozdravljam što ste sa velikim brojem svojih saradnika danas u parlamentu i što ste u više od sat vremena, zaista jasnim argumentima, rekli razloge zbog čega danas raspravljamo o novom zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i strategiji koja nam je bila neophodna za naš dalji razvoj.
Moram da podsetim zbog javnosti da smo novi zakon o rudarstvu doneli 2011. godine, ali da smo već posle godinu dana došli do saznanja da moramo da imamo novi zakon i ono što je bilo karakteristično, prateći raspravu o ovom zakonu, jeste nekoliko verzija nacrta zakona. One su se menjale, i to bih pozdravila. Mislim da je dobro što se na javnim raspravama uvažavaju sugestije i struke i privatnog sektora i što je cilj radne grupe bio da se dođe do jednog sveobuhvatnog, dobrog rešenja koje će biti, nadam se, primenljivo u praksi i što se na taj način, pre svega mislilo na činjenicu da stalna menjanja zakona ipak nisu dobra za jedan dugoročni strateški razvoj.
Osnovni cilj ovog zakona jeste pojednostavljenje procedure i privlačenje novih stranih investicija i ulaganje u rudarstvo. Naravno da zakon ima i dosta novina i ja ću se u svom daljem izlaganju bazirati na te novine sa konstatacijom da ću vam postaviti i nekoliko pitanja.
Značajna novost novog zakona je uvođenje licenci za kompanije, pored licenci za fizička lica. Mislim da je to važno sa stanovišta struke. Ovim Predlogom zakonom su definisane i sirovine koje su od interesa za državu, a to je bitno sa aspekta bržeg dobijanja dozvola. Dobro je što se sve rešava u Ministarstvu, odnosno što Ministarstvo za energetiku i rudarstvo koordinira sa ostalim nadležnim institucijama oko dobijanja dozvola. Brzina je vrlo bitan i značajna faktor za investitora koji donosi odluku o ulaganju.
Prva verzija nacrta ovog zakona predviđala je obavezno strateško partnerstvo investitora sa državom u istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina. Od te prvobitne varijante se odustalo zbog toga država ne može da novčano prati firme koje se bave eksploatacijom. Negde mogu da razumem razloge zbog čega se od toga odustalo, jer strateško partnerstvo sa državom nije obavezno. Može se, po ovoj novoj verziji, realizovati na zahtev investitora, ako on u tome vidi svoj interes.
Određivanje rudne rente je, po mom mišljenju, bilo veoma važno za ovaj zakon. Vi ste naveli dva razloga zbog čega se to prebacuje u Ministarstvo finansija. Negde sam mišljenja bila da je možda trebalo naći rešenje da ipak struka odredi visinu rente. Međutim, koliko vidim, radna grupa je dala predloge Ministarstvu finansija na osnovu čega će se odrediti rudna renta, pa negde tu vidim da je povezanost struke, što mislim da je dobro.
Veoma je važno što se na sugestiju privatnog sektora bankarska garancija smanjila sa 10 na pet posto. Cilj ove odredbe je bio da se spreči zauzimanje istražnog prostora koji je nemoguće istražiti u zakonskom roku od tri godine, a čemu su pribegavale pojedine kompanije kako bi konkurentima onemogućile istraživanje.
Važećim zakonom, lokalne samouprave imaju ovlašćenja da vrše inspekcijski nadzor i izdaju rešenja kada je reč o građevinskim, mineralnim sirovinama i geotermalnim izvorima za ličnu upotrebu.
Cilj zakonodavca, još uvek važećeg zakona, je bio da se zaposli što veći broj ljudi, ali u praksi su postignuti loši rezultati, jer od 123 opštine, samo devet lokalnih samouprava je prihvatilo ovu odredbu. Zbog toga je novim predlogom zakona predviđeno da poslove inspekcijskog nadzora obavlja isključivo resorno ministarstvo, što praktično mogu da razumem, kao predlog, na osnovu ovih činjenica koje su vrlo jasno.
Naravno da i novi predlog zakona definiše da su svi mineralni, geološki i geotermalni resursi svojina Republike Srbije. Nadam se da ćemo, kao država, budućim koncesionim ugovorima adekvatno zaštiti skvoje vitalne interesa, a naravno da je osnovni interes zapošljavanje novih ljudi, otvaranje novih rudnika i ja moram da spomenem da je veoma važno da se na osnovu otvaranja pet novih rudnika zapošljava pet hiljada ljudi i da budem još preciznija, da navedem: 3.600 indirektnih radnika, hiljadu direktnih, 976 radnih mesta koja su povezana sa aktivnostima samog rada rudnika.
Još jedan važan momenat u ovom novom zakonu jeste namera da se konačno stane na put praksi divlje eksploatacije prirodnih građevinskih materijala, i to tako, što će, u skladu sa odredbom člana 82, puštanje ovih sirovina u promet biti moguće isključivo uz garanciju da potiče sa legalno eksploatisanog polja. Mislim da je to veoma važno, jer smo svih ovih godina bili svedoci koliko su pojedinci napravili ozbiljan kapital baveći se, prvenstveno, iskopavanjem peska, šljunka na crno iz rečnih vodotokova. Taj kapital su posle oprali u postupcima privatizacije, tako da pozdravljam ovu nameru države da konačno ovakvom postupanju trajno stane na put.
Odredbom člana 81. propisuje se da ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja odobrenja za eksploataciju. Imajući u vidu da bavljenje rudarstvom i geološkim istraživanjima uvek, po prirodi stvari, nosi sa sobom ozbiljan rizik po životnu sredinu, logično mi se nameće pitanje – šta je predlagač predvideo u slučaju da se inspekcijskim nadzorom ustanovi da rekultivacija, odnosno sanacija terena nije uređena kako treba ili da nije urađena uopšte?
Šta sa odobrenjem za eksploataciju u tom slučaju? Pretpostavljam da ono takođe prestaje da važi u tom slučaju. To je logično. Ali, moje mišljenje je da zakon treba uvek da bude što precizniji, ne treba uključivati logiku, pretpostavke i moje mišljenje je da u ovom delu člana 81 je to moralo i da stoji.
Član 130. reguliše situacije koje se odnose na privredne subjekte koji se bave rudarskom delatnošću, a vezani su za zaštitu voda i životnu sredinu. Takođe ste naveli dobre i loše primere iz naše prakse kada je ovaj momenat u pitanju. Zaista mislim da šteta koja se odnosi na nemar i uništenje životne sredine je nemerljiva i konkretno bih imala pitanje za vas – kako ćemo se izboriti sa zagađenjem Jadra? Moje pitanje je vezano za oštećenje jalovišta zatvorenog Rudnika antimona „Stolice“ u Kostajniku, da li uopšte postoji trajno rešenje za ovo, s obzirom da smo posle prošlogodišnjih poplava videli sa kojim se problemima suočavamo?
U članu 151. propisana je i obaveza privrednog društva sa većinskim državnim kapitalom da u slučaju trajne obustave rudarskih radova preda nadležnom organu na čuvanje svu raspoloživu dokumentaciju vezanu za stanje radova i stanje resursa. Moje pitanje je za vas – zašto se to odnosi samo na privredna društva sa većinskim državnim kapitalom, zašto se ne odnosi i na ostale subjekte sa drugačijom vlasničkom strukturom?
Imala bih još jedno pitanje vezano za član 178. koji predviđa krivično delo zatvora od jedne do pet godina za sve one koji unose lakozapaljiva ili drugi zabranjeni materijal u jamu sa metanom ili drugim opasnim gasovima. Međutim, u članu 178. stav 3. po mom mišljenju se blago sankcioniše unošenje zapaljivih materijala iz nehata. Svako ko ima pravo pristupa u navedene objekte po prirodi stvari mora da zna šta sme a šta ne sme da unese i uopšte ne vidim gde je tu prostor za nehatno postupanje? Lično mislim da šteta od unošenja zapaljivih materijala je ogromna. To je jasno propisano članom 178, ali se onda u jednom delu daju novčane, po mom mišljenju blage kazne za nehatno postupanje. Zašto uopšte postoji to nehatno postupanje? Zašto se uopšte daje prostor za bilo kakvo nehatno postupanje? Mislim da su kazne tu trebale da budu strožije.
Još dve bitne stavke na kraju. Primarni cilj geoloških istraživanja i ispitivanja podrazumeva procenu rezervnih mineralnih sirovina i ekonomsku opravdanost njihove eksploatacije, to je na prvom mestu, ali mislim da ništa manje nije bitno i proučavanje osobenosti terena u cilju optimalnog prostornog i urbanističkog planiranja. Mislim da je veoma važno što je Predlogom zakona predviđeno izbegavanje gradnje na klizištima sa kojima danas imamo ogromne probleme.
Takođe mislim da je veoma dobro što je izbrisana obaveza plaćanja naknade za korišćenje geotermalne energije, prvenstveno radi privlačenja stranih investicija. Srbija nije kao Mađarska gde prosto stavite štap u zemlju i izlaze neki termalni izvori, ali mislim da kao država imamo mnogo termalnih izvora, da oni nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno da stepen iskorišćenosti kapaciteta ovog prirodnog resursa iznosi samo oko 10%, tako da mislim da privlačenje stranih investitora kako bi se što više ovi kapaciteti razvili je veoma važno. Prema nekim podacima Srbija bi mogla da ima oko 300 banja, a trenutno ih ima 39 uz pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom.
Navela bih jedan klasičan, ali dobar primer korišćenja geotermalnih izvora u svrhu građana sa željom da ih bude što više u Srbiji. To je Hotel „Olimp“ na Zlatiboru koji se greje iz obližnjeg nalazišta termalne vode, lociranog još 2009. godine. Sistem grejanja i hlađenja ovom vodom je u funkciji od pre tri godine. U njegovo projektovanje i izgradnju je uloženo negde oko 160.000 evra, a period povraćaja uloženih sredstava iznosi između tri i četiri godine. Na navedeni način ostvaruje se mesečna ušteda od preko 5.000 evra. Ukupna toplotna snaga koja se može dobiti iskorišćavanjem svih postojećih izvora termalne vode iznosi oko 216 megavata, što predstavlja ekvivalent količini od 180.000 tona nafte.
Na kraju, želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati i Strategiju i novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade i ministarstva, gospodine ministre, građani i građanke Vojvodine su u više navrata osetili pogubnu politiku na svojoj koži kada pričamo o energetici i pogrešnu energetsku politiku. Kada to kažem prvo mislim na poklanjanje NIS Ruskoj Federaciji i ne samo rafinerija nego i ležišta, što je nezapamćeno bilo gde u svetu.
Skoro smo ponovo imali novi aspekt energetske politike kada je ugašena „Elektro Vojvodina“ i pripojena EPS pod plaštom nekakve reorganizacije, a sa ciljem da se gubici EPS Srbije zamaskiraju i da se „Elektro Vojvodina“ kao jedino profitabilno preduzeće pripoji EPS.
No, da se vratim na zakon. U Predlogu zakona o rudarstvu i u Strategiji razvoja energetike za nas i za LSV su evidentni nastavci dosadašnje politike, a oni se odnose na dalju centralizaciju, odnose se na vođenje računa o interesima upravo jednog od investitora, odnosno suvlasnika NIS i odnose se na neusklađenost naše Strategijom sa Strategijom EU, odnosno evropske energetske politike.
U pogledu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, decentralizacija nije prepoznata ni kao bitan uslov, a kamo li da je jedan od strateških uslova. Naime, važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima daje mogućnost da Vojvodina donosi plan osnovnih geoloških istraživanja na svojoj teritoriji za određeni period i to je tako bilo do sada. Novim Predlogom zakona predviđeno je da Vojvodina odnosno Skupština, odnosno Vlada EP Vojvodine samo predlaže plan osnovnih geoloških istraživanja, što znači da se prilikom izrade plana osnovnih geoloških istraživanja za teritoriju Republike Srbije predloženi planovi iz Vojvodine mogu zanemariti ukoliko to neko u Vladi RS tako trenutno želi. Naime, time se uskraćuje na dalje jedna od nadležnosti vojvođanske administracije, to je za nas neprihvatljivo. Naravno, dali smo amandmane koje ćete razmotriti i videćemo da li ćete ih prihvatiti.
Takođe, predložena površina istražnog prostora za naftu i gas znači da bi u Srbiji bilo samo 17 prostora, tj. projekata. Ako uporedimo predložene površine i potreban broj projekata za dobijanje lične licence ispada da šansa geologa za naftu i gas je 50 puta manja od članstva geologa za ostale mineralne sirovine, a čak 2,5 hiljade puta manja od geologa koji se bavi nemetaličnim mineralnim sirovinama. Iz tog razloga smanjiti predloženu površinu istražnog prostora za naftu i gas u ovom Predlogu zakona. U Pravilniku za licence treba smanjiti broj projekata za naftu i gas sa pet na jedan. Ako se dobro razumemo.
Naime, u rumunskom delu Banata do Plandišta definisana su četiri istražna bloka bez bloka Južni Banat. U celom Banatu definisane su ukupno tri istražna bloka i to severni, srednji i južni Banat. Koristeći kriterijume u Rumuniji samo u Banatu bi trebalo definisati osam do deset blokova za istraživanje nafte i gasa. Primera radi, Hrvatska je odredila površinu istražnih prostora od 2.100 do 2.600 kvadratnih kilometara.
Ono što je važno za građanke i građane Vojvodine, kao i za nas iz LSDV je tretman čuvenog energetskog sporazuma i onoga na šta smo upozoravali i već godinama apelujemo da se revidira čuveni energetski sporazum u delu rudne rente. Takođe je za nas važna i raspodela sredstava od prikupljenih sredstava eksploatacije resursa i predložili smo da se članu 159. ovog zakona naknade za korišćenje mineralnih resursa i sirovina,geotermalnih resursa rasporede po ključu 20% bi išlo u budžet Republike Srbije 40% bi bio prihod jedinice lokalne samouprave, 40% AP.
Obzirom da svaka eksploatacija za sobom nosi i degradiranje eksploatacionih površina kao i uništenje putne infrastrukture, odnosno određeni stepen narušavanja uslova za životni standard stanovništva, primereno je da se raspodela vrši na način na koji smo mi to predložili, jer sredstva ostvarena na osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina upravo bi onda bila namenjena unapređenju života u lokalnoj zajednici.
Što se tiče NIS i rudne rente od 7%, ono što ne bi bilo protivno energetskom sporazumu sa Rusijom, jer ne bi bio praktično porez, nego bi bila naknada za eksploataciju rudnog blaga, je dodatno uvođenje određenih procenata za eksploataciju kada je NIS u pitanju.
Naš predlog je da se formulacija napravi tako da to ne bio poreski tretman, što na osnovu onoga što naši pravnici kažu je za sada moguće, jer se ne radi o promeni poreza, kako je to definisano u sporazumu, nego se radi o naknadi za eksploataciju rudnog blaga i druga stvar je zamrzavanje poreskog tretmana u skladu sa energetskim sporazumom važi u periodu dostizanja ekonomske isplativosti projekta, što znači ako je projekat ulaganja u obaveznu investiciju Rafinerije u Pančevu postao isplativ, ova odredba više nije na snazi.
Problem je u tome što nije definisana metodologija za utvrđivanje isplativosti projekta koja bi bila usaglašena između država potpisnica sporazuma, pa projekti mogu da se beskonačno tretiraju kao neisplativi iako po rezultatima poslovanja NIS u prethodnim godinama je evidentno da je pređen prag ispaltivosti investicionih projekata. S obzirom da je Rafinerija u Pančevu dokazano isplativa i sada ono što imamo u praksi je nenormalno eksploatisanje domaćih rezervi nafte.
Da podsetim javnost, nekada je eksploatacija domaćih rezervi nafte od strane NIS bila oko 20 do 30% iz domaćih rezervi, a ostalo se uvozilo. Sada je to u proporciji 50-50. Ako se ovako nastavi domaće rezerve nafte i gasa uskoro više nećemo imati i to sve u periodu kada NIS ne plaća rudnu rentu, ni kako plaća u matičnoj državi vlasnik većinski. Tako da smo predložili uvođenje progresivne stope za ubrzane eksploataciju nafte, naftnih i gasnih ležišta. To postoji kao rešenje u drugim evropskim zemljama. Znači, ukoliko eksploatišete procentualno veće domaće rezerve morate da plaćate i veću stopu rudne rente ili kako god želite da je nazovete.
Ono što takođe nam smeta u ovom Predlogu zakona to je površina istražnog prostora koja se kreće od dva do 100 kilometara kvadratnih, osim za naftu i gas. Znači, površina eksploatacionog polja će biti manja. Površina eksploatacionog polja do 100 hektara identična je površini od jednog kvadratnog kilometra i ako imamo zaštitni prostor od 2,5 hiljade metara za eksploataciono polje veće površine od 100 hektara, površina zaštitnog prostora iznosiće 2.400 hektara.
Za zaštitni prostor nije predviđeno plaćanje nikakve naknade, a kao što se može izračunati zaštitni prostor je 24 puta veći od eksploatacionog polja koje pune budžete svih nivoa vlasti, a takođe se određeni broj ljudi zapošljava. Obrazloženje je da zaštitni prostor je potreban radi mogućeg proširenja rezervi i resursa. Znači da ovaj način podstiče praktično nezavršavanje poslova i na određeni način neznanje, što u ovom slučaju znači da nezavršavanje poslova dobija zakonsku zaštitu. Određeno je da se Srbija odriče u korist praktično neznanja bez ikakve naknade 24 puta veće površine u odnosu na površinu sa koje se realizuje prihod u budžet.
U okolnim zemljama to je drugačije uređeno i postoji više nivoa naknada koje se plaćaju. Ponovo ću da navedem primer Hrvatske.
Takođe, podaci i dokumentacija mogu postati državna svojina po više osnova pa ne treba definisati osnov sticanja, naročito ako se vodi računa o budžetu. Ako je jedan od ciljeva Predloga zakona povećanje priliva u budžet, ovo je prilika da se to uredi na način na koji ovu problematiku rešava i EU.
Da su 2014. godine naplaćene naknade predložene stavom 5. sama naplata naknada za naftu i gas povećala bi prihod budžeta RS za oko 19,6 milijardi dinara, što je, podsetiću, suma veća od ukupnog povećanja plata i penzija koje je MMF odobrio za 2016. godinu.
Što se tiče strategije razvoja, Strategije razvoja energetike RS do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine, ono što mi vidimo kao problem je da je kao bazna godina korišćenih analiziranih i prikazanih podataka 2010. godina, što nije primereno značaju dokumenata. Svaka vlada koja dođe na vlast naravno uvek smatra da istorija počinje od nje. Mislim da energetika kao takva ne dozvoljava sličnu praksu. Takođe, nedostaje veza u početnom delu predloga strategije sa Strategijom razvoja energetike RS do 2015. godine. Zatim, osvrt na realizaciju iste i navođenje izmena strateških pravaca u novom dokumentu.
Zbog fundamentalnih grešaka u tabeli, a vrlo je bitno geološke rezerve fosilnih goriva vezanih za prikaz energetskih mineralnih sirovina kao prirodnih resursa nisu adekvatne. Na primer, bilansne rezerve nafte usvojene u Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, objavljene u „Službenom glasniku 33/2012“, iznose 40,54 miliona tona, a ukupne geološke rezerve 186,36 miliona tona. U predlogu ove strategije rezerve nafte su 10,14 miliona tona, a ukupne geološke rezerve su 50 miliona tona.
Ista situacija je i sa prikazanim rezervama uglja, kada se uporede sa Predlogom strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine, koja se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije. Rezerve uglja u tabelama su dva do tri puta manje nego u pomenutom Predlogu strategije. Ova tri dokumenta radi isto ministarstvo, a imaju izgleda različite podatke u sebi. Dozvoliću da to vi ili vaši saradnici objasnite.
Ono što smo mi dali kao primedbe odnosi se na liberalizaciju, odnosno toga šta će dovesti konkurencija na tržište električne energije. Cilj liberalizacije bi trebao biti povećanje konkurencije i nivoa usluga krajnjim kupcima, a istovremeno i smanjenje cena. Značajno bi bilo, s obzirom da se predviđa da Republika Srbija mora da nađe način da učestvuje u realizaciji elektro-energetskih objekata u AP Kosovo i Metohija, bilo bi dobro da su autori Strategije ponudili neke od načina kako misle da sprovedu ostvarivanje navedenog stava. To je, naravno, za svaku pohvalu, ali bi bilo dobro da je malo više rečeno na tu temu.
U poglavlju 5. ne stoji konstatacija vezana za skladište gasa Banatski dvor, kada znamo da je iz podzemnog skladišta gasa Banatski dvor dnevno moguće istisnuti četiri do četiri i po miliona kubnih metara gasa, a dnevne potrebe Republike Srbije u toku zimskog perioda su oko 12 miliona kubnih metara gasa. Ispravite me ako grešim, ali mislim da bi, takođe, tu moglo da se da dodatno objašnjenje.
Naravno, dolazimo i do projekta „Južni tok“, od koga smo saznali da nema ništa. Autori Strategije navode da je neophodno obezbediti novi pravac snabdevanja prirodnim gasom, uz ulaganje dve milijarde evra do 2030. godine, i ništa više od toga. Mislim da bi morali obratiti pažnju na to šta je evropska energetska politika, odnosno, kao što je kolega pre mene i pomenuo, saznali smo iz sredstava javnog informisanja da će se u Hrvatskoj graditi „LNG terminal“, koji je praktično deo Evropske energetske strategije. Za sada Srbija, koliko sam upoznat, nema nikakve veze sa tim, niti se planira nekakva konekcija na tu stranu. Evropska unija finansira taj projekat, odnosno projektnu dokumentaciju. Maroš Šefčović, koji je evropski komesar za energetiku, javno je podržao i potpredsednik SAD, gospodin Džo Bajden, takođe je podržao taj projekat. Iz tog projekta, koliko shvatamo, gasom će se snabdevati Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Slovačka i ta konekcija ide čak do Poljske.
Ne znam zašto Srbija nikada nije pokušala da na neki način ostvari učešće u tom projektu, jer je to od strateškog značaja za naše snabdevanje gasom, koje, koliko znamo, manje-više zavisi od milosti ili nemilosti ruske strane i što se tiče cene i što se tiče pravaca snabdevanja „Južni tok“ je zvanično otkazan. Sada smo slušali i o „Turskom toku“. Usled nekih geopolitičkih razloga, možda od toga takođe ne bude ništa. Tako da, unutar Strategije razvoja energetike za nas je od primarnog značaja da se takva stvar preciznije definiše i da jednostavno građani saznaju kako, ne ova, nego sve buduće vlade misle da reše kontinuirano snabdevanje gasom, koji je ključni energent, koliko za stanovništvo, tako i za privredu.
Mi smo dali amandmane na Predlog zakona i nadamo se da ćete ih vi razmotriti. Ukoliko ih usvojite, mislim da će u značajnoj meri popraviti zakon, ali za sada za njega ne možemo da glasamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Hvala, gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre, ja se neću puno obazirati, odnosno neću se posle vašeg izlaganja apsolutno obazirati na Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, iz prostog razloga što ste to sjajno prezentovali, tako da mi iz Jedinstvene Srbije možemo da kažemo samo da ćemo u danu za glasanje dati podršku tom zakonu.
Što se tiče Strategije razvoja energetike Srbije, želim da kažem da je ona jedan logičan nastavak Zakona o energetici, kao važan strateški dokument. Ona je, naravno, podzakonski akt i predstavlja viziju razvoja energetike Republike Srbije i projekciju načina pribavljanja i produktovanja energije u narednih 10 godina, sa projekcijom do 2030. godine.
Strategija je usklađena sa novim Zakonom o energetici, kojim je u srpsko zakonodavstvo prenet kompletan energetski paket, odnosno treći paket Energetske unije, a time je i Srbija postala jedina potpisnica Energetske zajednice koja je implementirala taj celokupni paket Energetske unije, koji smo potpisali još 2005. godine. Naravno, time smo se obavezali da to uradimo. Još jednom napominjem da smo to prvi uradili od svih potpisnica.
Pravilo je, naravno, da ste strategija donosi paralelno sa Zakonom o energetici. Zakon je donesen u decembru mesecu 2014. godine i predstavlja zaista jedan strateški akt za energetiku i energetska preduzeća u Republici Srbiji. Zakon je rađen temeljno i kao rezultat tog temeljnog rada dobili smo jedan zakon koji je dobio dobar prijem Energetske zajednice i Evropske komisije.
Što se tiče tog zakona, mi smo već, evo, u 2015. godini uradili deo koji se odnosi na energetska preduzeća i ušli smo u restrukturiranje „Srbijagasa“. Od pravila da zakon i strategija idu zajedno se odstupilo upravo iz saznanja da se odustalo od izgradnje „Južnog toka“, što znači da se u samom toku pravljenja te strategije napravila i neka izmena. Ta činjenica je delom opredelila i drugačiju strategiju, što govori da na sektor energetike i te kako utiču politički i geopolitički događaji, zbog čega se, naravno, prioriteti menjaju.
Strategija je tehnički gledano realna, jer se oslanja na saradnju i energetske resurse u regionu. Dakle, u periodu od narednih pet, a možda i deset godina, kao što sam rekao, neće biti građeni veliki transnacionalni projekti. „Južni tok“ je suspendovan i sada se gradi „Severni tok 2“. Ono što je pitanje koje se samo nameće jeste - ono što je neprihvatljivo da se radi na jugoistoku Evrope, odlično je da se radi na severu Evrope? Malo je nelogično, ali je to realnost sa kojom smo morali da se suočimo.
Što se tiče same Strategije energetskog razvoja, mi smo stava da je treba tražiti u sopstvenom potencijalu i regionalnoj saradnji. Velikih projekata kao što je „Južni tok“ nema. Turski tok je razvojem događaja u zadnjih 15 dana takođe realno neizvodljiv. Odatle i zaključak da se treba osloniti na sopstvene snage i pojačati saradnju u regionu.
Otvaranje prema regionalnoj saradnji omogućava diversifikaciju energetskih izvora, efikasnija rešenja, bolju iskorišćenost kapaciteta i kao posledicu toga daje jednu nižu cenu energenata. Sve suprotno ovome dovodi do energetskih kriza i povećanja same cene.
Strategija u oblasti električne energije. Izgradnjom energetskih objekata sa susednim državama na vodotokovima, interkonekcije i bolja veza sa elektropotencijalima Republike Srpske. Srbija, kao što ste i vi sami rekli, mora da obezbedi stabilnu i sigurnu proizvodnju električne energije, iako smo se mi obavezali da ćemo do 2020. godine proizvoditi 25% električne energije iz obnovljivih izvora. Ali, ono što ja želim da naglasim jeste da je proizvodnja struje jedini segment gde smo gospodari svoje sudbine u energetici. Biću slobodan da konstatujem da nema privrednog razvoja baziranog na uvoznoj struji.
Srbija mora iskoristiti sav svoj ugalj. Srbija mora iskoristiti sve svoje resurse. Ono što je ohrabrujuće u svemu tome jeste da Srbija ima rezerve uglja za narednih 50 godina. Mnogo veće, razvijenije zemlje i bogatije zemlje od Srbije će pre Srbije ostati bez tog energenta i na njima je, naravno, da traže nove modele u proizvodnji električne energije, a na nama je da se u to uklapamo.
Srbija mora što skorije, kada kažem što skorije, mislim u narednih deset godina, da izgradi 700 do hiljadu megavata termo potencijala i isto toliko hidro. Želim samo da napomenem jednu činjenicu, da je potencijal vode koja otiče u vodotokovima u Republici Srbiji 25 hiljada gigavat-časova godišnje. Ti projekti koji postoje, i sami ste pričali o njima, moraju da se prihvate, ozbiljno da se počne na njima da se radi jer bojim se da će nam se, u suprotnom, u budućnosti vratiti kao problem koji je izazvao bumerang efekat.
Naravno, što se tiče strategije u oblasti prirodnog gasa, pomenuli ste i sami izgradnju drugog dela podzemnog skladišta „Banatski dvor“, kao i potencijalno dva nova skladišta gasa Itebeju i Tilvi, oba u Banatu. Što se tiče drugih obnovljivih izvora, imamo izgradnju interkonekcije prema Bugarskoj, potencijalno interkonekcija prema Hrvatskoj. Što se tiče drugih obnovljivih izvora, 12. novembra pušten je u rad i prvi vetropark koji ste vi otvorili u opštini Kula. Očekuje se da se naredni vetropark izgradi u Vršcu.
Naravno, u ovoj strategiji moramo da obuhvatimo i očekuje nas prihvatanje opštih ciljeva EU o povećanju udela obnovljivih izvora u energetici. Naravno, najveći procenat ove energije se dobija iz hidrotokova. Za još veću proizvodnju, kao što sam rekao, od onih 25.000 gigavat-časova godišnje, možemo iskoristiti potencijal i u Drini i u Ibru i u Moravi. Kao još jedan od najvažnijih energenata iz obnovljivih izvora, a da razmišljamo o budućnosti, jeste biomasa, koja je svakako jedan od najneizostavnijih potencijala i tog resursa, po procenama, u Srbiji postoji 3.405 miliona tona ekvivalenta nafti, što je, složićete se sa mnom, ogromna količina.
Naravno, što se tiče EU, oni insistiraju i na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ne bih tu mnogo pričao o tome, ali ono što želim da pročitam, da ne ispadne da sam drugačije rekao, jeste jedna izjava upravo ministra Antića, koji kaže da u prvi plan treba staviti odgovoran odnos prema životnoj sredini, u smislu korišćenja fosilnih goriva i novih tehnologija koje treba da smanje emisiju ugljendioksida i zagađenje životne sredine. To je upravo ono o čemu sam i govorio. Moramo iskoristiti maksimum svojih kapaciteta. Moramo koristiti maksimum proizvodnje te prljave energije, ali i uložiti sredstva da ne zagađujemo životnu sredinu.
Pomenuću i nešto što sam pričao i kada je bilo reči i o Zakonu o energetici u decembru mesecu 2014. godine, a to je da velika, industrijska Nemačka koristi 70% proizvodnje svoje struje upravo iz uglja, tako da ne treba apsolutno da se bojimo toga i te resurse treba da koristimo u što većoj meri.
Naravno, ono što nas očekuje još kroz ove ciljeve EU jeste i ušteda energije. Energetska efikasnost je za nas u Srbiji novina. Ta novina iziskuje određena ulaganja, ali, generalno, ona otvara i nove šanse. Kada pričamo o novim šansama, isključivo mislim na otvaranje proizvodnje vezano za novogradnju i za, hajde da kažem, dovođenje u efikasniju ulogu energetske te efikasnosti starih objekata, pa očekujem da se u Srbiji i otvore neka nova radna mesta u toj industrijskoj grani, što je za nas iz JS i te kako važno i siguran sam da će i predsednik naše stranke Dragan Marković Palma uspeti da dovede neke investitore u narednom periodu koji će se baviti tom delatnošću. Isto tako sam siguran da ćemo i raditi na otvaranju svojih preduzeća, kako bismo bili konkurenti upravo stranim proizvođačima i ne samo da budemo konkurentni u svojoj državi, nego da budemo konkurentni i na evropskom i na svetskom tržištu, pa da povećamo malo i izvoz.
Na samom kraju da zaključim da strategija jeste zaista spisak onoga što treba da se uradi u narednom periodu. Nakon usvajanja strategije je veoma važno pitanje kako će se sprovoditi, pa se očekuje izrada realnog terminskog plana primene strategije, kako strategija, naravno, ne bi ostala samo spisak želja.
Zbog značaja ovog strateškog dokumenta i strateških ciljeva razvoja energetike koji su njome definisani, poslanička grupa JS će u Danu za glasanje glasati da se da šansa ovoj strategiji i da se ona podrži. Naravno, još jednom da kažem, JS će u Danu za glasanje glasati za obe tačke današnje objedinjene rasprave. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Kruževiću.
Reč ima narodna poslanika Branka Karavidić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite, gospođo Karavidić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima je izuzetno bitan, obzirom da definiše oblast koja bi trebalo da bude veoma važna privredna grana. Ova strateška delatnost danas doprinosi BDP-u sa oko 2%. Razvoj rudarskog sektora u Srbiji bio bi nesumnjivo snažan oslonac celokupnom privrednom razvoju ukoliko bi država znala da ceni svoje veoma bogate prirodne resurse, pažljivo ih i sa merom koristi i privuče investitore koji se bave istraživanjem i eksploatacijom mineralnih sirovina.
Danas u Srbiji postoji više od dve i po hiljade ležišta mineralnih sirovina, a osim metala i nemetala tu su ugalj, nafta i gas, tako da ima 46 basena uglja, od kojih se 13 eksploatiše. Rezerve uglja se procenjuju na 13 milijardi tona, nafta je locirana na 90 rudnih polja, 250 je ležišta u uljnih škriljaca, na oko 20 mesta u Srbiji. Procenjeno je da je njihova količina oko pet milijardi tona. Rezerve rude bakra u Boru i Majdanpeku dovoljne su za proizvodnju u narednih 50 godina.
Kako rudarska istraživanja zahtevaju velika finansijska i tehnička sredstva, samo velike kompanije mogu to da obezbede. Dakle, Srbija je bogata mineralnim resursima, veoma je privlačna za strane investitore koji bi da se bave istraživanjem i eksploatacijom rude.
Da li je naša država svesna svog prirodnog bogatstva? Kako se odnosi prema svom bogatstvu? Ima li strategiju korišćenja mineralnih sirovina? Da li ima valjanu i jasnu zakonsku regulativu? Šta država radi na razvoju i jačanju institucionalnog okvira koji bi sve to pratio? Koje su primedbe potencijalnih investitora? One se odnose na ekonomsku i pravnu nesigurnost, na zakonsku regulativu koja se često menja, a žele jednostavne procedure, transparentnost pri izdavanju dozvola, nediskriminaciju potencijalnih investitora, ažurnu i odgovornu administraciju.
A šta mi želimo i na koji način to ostvarujemo? Znamo da su nam potencijali po pitanju mineralnih sirovina veliki, ali ne usvajamo strateški dokument koji će nam pomoći da valjano upravljamo mineralnim sirovinama. Rudarsko geološki fakultet iz Beograda je 2012. godine uradio Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine. Zašto ona nije usvojena od strane Vlade i poslata u Skupštinu? Ko je odgovoran što se ovaj strateški dokument nalazi u Ministarstvu, a nije pušten u proceduru usvajanja, evo, već tri godine?
Čujemo ovih dana od strane vlasti da će se do kraja 2015. godine usvojiti na Vladi strategija upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine. Da li je to tačno, gospodine ministre? Da li je to ona ista strategija iz 2012. godine čija je izrada plaćena Rudarsko geološkom fakultetu? Zašto se nije prvo usvojila strategija, pa nakon toga pristupilo donošenju zakona i podzakonskih akata? Logično je bilo tako postupiti, ali, nažalost, nije.
U obrazloženju ovog zakona kaže se da je osnov za izradu zakona u akcionom planu za sprovođenje nacionalne Strategije održivog razvoja Srbije od 2009. do 2017. godine. Uopšte ne potcenjujem ni ovaj dokument ali pitam šta je radilo ministarstvo, odnosno Vlada ove tri godine? Zašto osnov izrade ovoga zakona nije strategija upravljanja mineralnim sirovinama odnosno resursima Srbije do 2030. godine?
Međutim, odgovor se nekako nametnuo sam ako znamo ko nam je bio ministar rudarstva u to vreme. Tadašnji ministar imao je sasvim druge afinitete. Nije se bavio svojim poslom, ali se zdušno zalagao da ostvari vekovni san svih Srba, a to je Kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. On je opsesivno tražio partnere u dalekoj Kini, sa njima je navodno dogovorio izradu studije izvodljivosti za izgradnju kanala. To je, gospodine ministre, jedan od razloga što Vlada Srbije do sada nije usvojila pomenutu strategiju. Fokus ministra bio je na drugoj strani.
Važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima usvojen je u novembru 2011. godine, trebalo je u roku od dve godine usvojiti neophodna podzakonska akta, kako bi zakon doživeo svoju punu primenu. Zašto je od 32 podzakonska akta doneto samo osam, kada je rok za njihovu izradio bio kraj 2013. godine? Ko je odgovoran što nije doneto preko 20 podzakonskih akata? Da li je neko svesno opstruisao donošenje podzakonskih akata da bi se doneo novi zakon, ili je možda u pitanju nešto drugo? Kako Vlada može da proceni efekte postojećeg zakona kada on praktično nije ni zaživeo? Besmislene su optužbe iznete u obrazloženju za donošenje ovog Predloga zakona, citiram – da isti nije zaživeo zbog toga što je većinu podzakonskih akata trebalo da donese ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, umesto ministarstva zaduženog za geološka istraživanja. Podsetiću vas da je u vreme usvajanja važećeg zakona nadležno ministarstvo bilo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, što znači da su zakon radili zaposleni u ministarstvu zaduženi za sektor rudarstva.
Posle majskih izbora 2012. godine, logično je bilo da se urade preostala podzakonska akta, logično je bilo da svako radi svoj posao, pa i ministar zadužen za rudarstvo ma kako mu se tada zvalo ministarstvo, a možda se zakon i menja samo zbog toga što ga je sačinilo ministarstvo koje je po nekima imalo neadekvatan naziv.
Nadam se, gospodine ministre, kako imati resor energetike, da ne očekujete da podzakonska akta koja proističu iz ovog zakona rade upravo zaposleni i zaduženi za sektor energetike. Zašto se, zapravo, donosi novi zakon kada je više od 80% postojećih rešenja ugrađeno u predlog novog zakona, samo su ona preformulisana, neka su čak bila i istovetna? Važeći zakon je usaglašen sa svim direktivama EU, procedure u predlogu novog zakona su identične sa onim u važećem zakonu. Istovetne su i naknade za korišćenje mineralnih sirovina i da ne nabrajam dalje. Vidim i šta su dobra rešenja u ovom predlogu zakona, ali ona su mogla biti samo predmet izmena zakona, jer je suština praktično prepisana.
Sve navedeno me dovodi da posumnjam u iskrene namere Vlade Republike Srbije, da li donošenje novog zakona ima za cilj da se interesi građana, a samim tim i državni podrede interesima investitora i to onih koji u prethodnom periodu nisu radili u skladu sa zakonom. Naime, odredba postojećeg zakona, koji je donet 2011. godine, po prvi put je definisano da investitor nosilac prava za geološka istraživanja mora da za prve tri godine istraživanja realizuje minimum 75% predviđenih projektovanih radova i time dobije mogućnost za produžetak prava na istraživanje za još dva istražna period od po dve godine, što čini da ukupno vreme detaljnih geoloških istraživanja iznosi maksimalno sedam godina.
Kako pojedini investitori nisu izvršili zakonom definisane obaveze, realizacija minimum od 75% predviđenih radova, umesto da im oduzme prava na istraživanje, Vlada Predlogom novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima namerava da omogući da oni koji nisu poštovali zakon dobiju pravo da narednih osam godina upravljaju, na neki način, resursima koji su, podsećam po Ustavu, vlasništvo građana Republike Srbije.
Ovim Predlogom zakona, Vlada će omogućiti da se pravo kompanija na detaljna geološka istraživanja sa sadašnjih sedam godina produži praktično na 12 godina. Naime, januara 2012. godine izdata su prva rešenja za detaljna geološka istraživanja, po postojećem zakonu i to pravo je trajalo do januara 2015. godine, umesto da investitorima koji nisu izvršili minimum 75% predviđenih istraživanja radova oduzme pravo na istraživanja, Ministarstvo rudarstva i energetike cele 2015. godine ne dodeljuje pravo drugim kompanijama koje su aplicirale za pravo na istraživanje na istim istražim prostorima, niti oduzima pravo kompanijama koje nisu radile u skladu sa zakonom.
Ministarstvo iste te kompanije, bez ikakvih zakonskih osnova nagrađuje još jednom istražnom godinom. Vlada Republike Srbije je još darežljivija. Ona ovakvim predlogom zakona te iste kompanije nagrađuje sa još osam godina prava da koriste mineralne resurse naše države. Pitam – zašto se nije poštovao postojeći zakon i šta je garancija da će se ovaj koji je sada na dnevnom redu biti poštovan?
Dakle, ovako dug period za geološka istraživanja ne postoji ni u jednoj evropskoj državi, posebno ako se uzme u obzir da investitori nemaju obavezu da vrše i eksploataciju mineralnih sirovina, odnosno resursa.
Ovakvim predlogom zakona, Vlada omogućava da se na raznim svetskim berzama špekuliše prirodnim kapitalom i nacionalnim blagom građana Republike Srbije i to isključivo u interesu privatnih kompanija, uglavnom stranih, suprotno interesima naše države.
Ovakvim predlogom zakona podređuje se interes građana Srbije, interesima loših investitora i nažalost na ovaj način se izjednačavaju kvalitetni i odgovorni investitori sa špekulantima i investitorima koji nisu ispunili svoje zakonske obaveze. Ovim se lični interesi pojedinaca i parcijalni interesi prihvatnih kompanija stavljaju iznad nacionalnih i državnih. Da li bi se sve ovo jasnije videlo da su predložene samo izmene i dopune zakona? Naravno da bi.
Još jedna od zamerki je i ta što se oduzima nadležnost lokalnim upravama ovim predlogom zakona. Razlozi za eliminisanje lokalnih samouprava iz Predloga zakona su dati u obrazloženju i to da lokalne uprave poverene im poslove obavljaju u veoma malom broju, negde oko 20% lokalnih uprava je to prihvatilo, da su nezainteresovane, da će se na ovaj način omogućiti brža i efikasnija primena zakona, da će se ubrzati procedura i tome slično.
Interes, gospodine ministre, svake lokalne uprave je da zna šta se na njenoj teritoriji dešava i po pitanju geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, ako je tačan podatak da na teritoriji Srbije ima preko 300 ilegalnih odnosno divljih lokacija sa kojih se eksploatišu mineralne sirovine, interes svake opštine na čijoj teritoriji se to radi je, naravno, da takve pojave spreči i sankcioniše. Reći ćete da je ovo predmet za rudarsku inspekciju i naravno jeste, ali broj rudarskih inspektora je zanemarljiv u odnosu na broj nelegalnih i bahatih korisnika ovih resursa.
Ako nam je svima cilj na putu ka EU, jačanje i razvoj kako republičkih tako i lokalnih institucija, trebalo je promovisati među lokalnim upravama ovaj povereni posao. Zašto se nije podsticalo udruživanje lokalnih uprava koje bi možda udružene mogle da zajednički preuzmu poverene poslove. Odredbe važećeg zakona odnose se na jedinice lokalne samouprave su bile korak ka decentralizaciji. Ovim predlogom, vraćate lokalne uprave korak nazad. Veći deo naših amandmana ponovo uključuje lokalne uprave u procedure koje su propisane ovim predlogom zakona.
Prihvatanjem nekih od njih, vratili bi se povereni poslovi lokalnim upravama. One bi na taj način povećale kapacitete upravljanja prirodnim kapitalom, koji se nalazi na njihovoj teritoriji, pospešio bi se razvoj kreiranja zelenog budžeta lokalnih zajednica, uvećao ekonomski potencijal opština i gradova.
Neprihvatljivo je gospodine ministre da se korisnicima mineralnih sirovina omogući zakonom bilo kakvo odlaganje naplate duga i po osnovu korišćenja mineralnih sirovina.
Za svaki eventualni dug neke kompanije mogao se uraditi reprogram duga sa dinamikom plaćanja. Stavljati u zakon formulaciju, način plaćanja naknade i uslove odlaganja plaćanja duga po osnovu naknade bliže određuje Vlada, je prosto nedopustivo, jer se time praktično stimuliše i ohrabruje finansijska nedisciplina a time i otvara prostor za korupciju.
Kada smo već kod naknade za korišćenje mineralnih sirovina, koliki je stepen naplate ove i prošle godine? Šta je sa lokalnim upravama koje u svoje budžete planiraju ove prihode, a oni se ne ostvaruju, zato što pojedina preduzeća i rudnici godinama ne uplaćuju naknade u lokalne budžete, pa i u republički budžet, zato što su u restrukturiranju.
Ima li država evidenciju kolika su dugovanja prema budžetu Republike Srbije, a i prema opštinama širom Srbije? Kakva je sudbina tog duga? Lokalne samouprave sa ovakvim problemima ne mogu da realizuju svoje lokalne planove.
Veća je i zabrinutost lokalnih uprava posle najave ministarke Kori Udovički da će se smanjiti transferi opštinama i gradovima u budžetu za 2016. godinu.
Na žalost, sa ovakvim trenutnim tretmanom republičke vlasti prema opštinama, najmanju sreću imaju upravo one koje na svojim teritorijama imaju resurse od kojih praktično nemaju nikakvu korist, naprotiv.
Gospodine ministre, Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka „Zajedno za Srbiju“ – Zeleni Srbije, neće glasati za ovaj zakon.
Naš je predlog da ovaj Predlog zakona povučete iz procedure, završite izradu podzakonskih akata i na taj način otklonite svaku sumnju u loše namere ove Vlade. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Karavidić.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Pre svega, želim da se zahvalim svim dosadašnjim učesnicima u diskusiji.
Kada je u pitanju gospodin Zoltan Pek, vezano za amandmane koje je podneo SVM, stav Ministarstva je, i to će biti predloženo na sutrašnjoj sednici Vlade, da se dva amandmana, vezana za ovlašćenje AP Vojvodina, prihvate.
Onaj amandman vezano za raspored u samoj renti mi nismo u mogućnosti da prihvatimo u ovom trenutku. Dali smo obrazloženje toga, a i iz kasnijih diskusija se tačno dalo videti da je moj stav u potpunosti ispravan. Mi smo imali predlog i SVM da taj raspored ide u raspodeli da 100% ide lokalnim samoupravama, gospodin Stojšić je predlagao da ide 40% lokalnim samoupravama, 40% AP Vojvodina, 20% Republika Srbija i ponavljam, donošenje zakona o naknadama će biti pravo mesto i vreme gde treba da vodimo jednu ozbiljnu raspravu o svim tim naknadama i upravo iz tog razloga Ministarstvo finansija i priprema takav predlog zakona.
Kada je u pitanju gospodin Marinković, nije sada tu, ali ću iskoristiti priliku da iskomentarišem tri pitanja koja je on postavio, vezano za pravde snabdevanja gasa.
Kao što sam rekao, mi imamo u ovom trenutku samo tu konekciju sa Mađarskom, preko koje obezbeđujemo ukupne količine gasa za Srbiju, to je tranzit Rusija – Ukrajina – Mađarska – Srbija.
Ono što je nama prioritet, to je gasna interkonekcija sa Bugarskom i taj projekat se nalazi u onih top šest prioriteta EU. Znači, CESEK je opredelio prioritetne projekte.
Prvi prioritet u tim projektima je Grčko – Bugarska interkonekcija, drugi prioritet je Bugarsko – Srpska interkonekcija. Među tim prioritetnim projektima se nalazi podrška EU projektu LNG Terminala Krk, ali se ne nalazi interkonekcija Hrvatska – Srbija.
Mi, ponavljam, sa velikom pažnjom pratimo sve te gasne projekte koji imaju za cilj da dovedu neke nove količine gasa u ovaj deo Evrope. Mi smo kao država i kao društvo veliku energiju posvetili realizaciji Južnog toka, taj projekat je zaustavljen i sada pokušavamo da nametnemo jedan novi pogled na sve to da sa stanovišta toga da Srbija treba aktivno da učestvuje i da prati realizaciju svih projekata.
Iz tog razloga, Srbija daje jedan konstruktivan pristup sa Grčkom – Mađarskom, odnosno sa Grčkom – Makedonijom – Mađarskom i Austrijom, vezano za sam Tesla projekat, ali pokušavamo sa ovim interkonekcijama, pre svega sa Bugarskom, da dođemo u kontakt sa projektima Tanap i Tap koji dovode gas iz tog Kaspijskog basena, koji mogu da dovedu sutra potencijalno i Iranski gas, gas iz Turkmenistana, ali i projekat koji ima veze sa mogućim LNG terminalima, pre svega onima koji su u Grčkoj.
Vezano za LNG terminal na Krku. Neko je ovde pominjao koje sve zemlje planiraju da se snabdevaju preko njega, to je potpuno jedan pogrešan pristup, i ne znam odakle uvaženom kolegi, čini mi se Stojšiću, takva informacija. Kapacitet tog terminala, koji će biti plutajući, će biti, čini mi se, maksimum 5,6 milijardi metara kubnih gasa. To zaista nisu ozbiljne količine gasa da bi se s tim snabdevale Hrvatska, Mađarska, Slovačka, Poljska. To je potpuno jedna proizvoljna priča. Te količine preko LNG terminala na Krku mogu biti interesantne ali ne mogu biti interesantne sa stanovišta ozbiljnog snabdevanja ni jedna od ovih država u okruženju.
Mi u ovom trenutku nemamo u pripremi bilo kakav projekat sa Hrvatskom, izgradnja interkonekcije iz dva razloga. Prvi razlog je što naprosto, zna se šta su prioriteti.
Prioritet je Bugarska i drugi razlog što sa Hrvatskom postoje realni problemi koje svi imaju vezano za realizaciju samih projekata interkonekcije. U skladu sa politikom Evropske komisije i Energetske zajednice, interkonekcije su dvosmerna gasna komunikacija između dve susedne države. Hrvatska ne želi da gradi interkonekcije koje su dvosmernog karaktera, već samo jedan pravac snabdevanja. Iz tog razloga i Mađarska ima veliki problem za realizaciju svoje interkonekcije sa Hrvatskom koja je deo već tih projekata.
Tako da, mi pratimo to što se radi na Krku. Svaka količina gasa koja će ući u ovaj region i koja može da popravi stanje na tržištu, jer ja duboko verujem da tržište je jedini odgovor na pitanja energetske stabilnosti, bezbednosti i demonopolizacije koje treba da obezbede i povoljnije cene za građane, svaki taj projekat mi podržavamo i svemu ćemo dati doprinos u meri u kojoj možemo. Za nas je ipak prioritet ovaj krak iz Bugarske i na tome ozbiljno radimo i sa Evropskom komisijom i sa Energetskom zajednicom i sa našim bugarskim partnerima.
Kada su u pitanju obavezne rezerve, da, kao što je kolega Marinković rekao, mi smo završili akcioni plan, ali ono što je paralelno sa tim rađeno i što je značajno je činjenica da smo mi već krenuli u stvaranje obaveznih rezervi, da u skladu sa tom dinamikom i planom dugogodišnjeg stvaranja obaveznih rezervi mi smo za 2015. godinu, odnosno zaokružujemo u 2015. godini obavezne rezerve nafte za devet dana kao što je usaglašeno, ponavljam, i sa Evropskom komisijom i energetskom zajednicom.
Gospođi Filipovski se zahvaljujem na podršci zakonu. Po pitanju onog što sam uspeo da nađem kao eventualnu primedbu je vezano za rudarske projekte, planove i skice koji su vezani za privredna društva sa većinskim državnim kapitalom gde mi tražimo da se predaju na čuvanje nadležnom državnom organu. To imamo pravo jer je reč o državnoj imovini. Kada su privatni rudnici u pitanju ti planovi i kompletna dokumentacija je privatna imovina i nalazi se kao privatno vlasništvo, makar su mi tako moji saradnici objasnili da tu nismo imali prostor te vrste.
Sa kolegom Stojšićem, na žalost ili ne na žalost, se u najvećem segmentu primedbi apsolutno ne slažem. Pre svega, ne vidim ni na jedan način ozbiljnost bilo kakve tvrdnje da Vlada Srbije vodi bilo kakvu diskriminatornu politiku prema AP Vojvodina.
Tražiti argument za to u činjenici da je privredno društvo Elektro Vojvodina koje se do sada nalazila i oduvek nalazila u EPS-u je ušla u neku drugu organizacionu formu je potpuno ne argumentovano i zlonamerno, pogotovo neozbiljno kada uzmemo u obzir činjenicu da se sedište značajnih energetskih kompanija upravo nalazi na teritoriji AP Vojvodine i to nikad niko nije politizovao na taj način.
Podsetio bih da je sedište „Srbija gasa“ u Vojvodini. Podsetio bih da je sedište Naftne industrije Srbije u Vojvodini i nikad niko u Srbiji to nije politizovao i ne znam odakle ta ideja da činjenica da Elektro Vojvodina koja se nalazi u okviru EPS ulazi u jedan drugi sistem organizacioni za koji apsolutno tvrdim da je ozbiljan, odgovoran, dugoročno važan za građane Srbije i Vojvodine na način na koji vi to očigledno ne možete da prepoznate.
Danas nalaziti takvu tezu je za mene potpuno, ponavljam, politički neprihvatljivo i neodgovorno i ne ide u pravcu stvaranja jedne zdrave klime i atmosfere u kojoj mi, verujte mi, radimo sa pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i oni su deo jednog šireg energetskog tima i svih radnih grupa koji su učestvovali u svemu, pa uključujući i zakon i strategiju.
Kada je plan geoloških istraživanja u pitanju. E, tu se sad već slažemo. Znači, kada je plan geoloških istraživanja u pitanju prihvatićemo vaše amandmane i ti amandmani će postati deo teksta.
Kada je u pitanju sporazum sa NIS-om, on je ljudi donet 2008. godine i takav je kakav jeste. Nije takav kao što ste ga vi čitali i nemamo mi tu sada neku opciju da rudnu rentu drugačije krstimo pa da je povećamo. Ja ću pročitati radi Skupštine i radi građana Srbije. Taj sporazum u članu 13. kaže otprilike tri stvari. Prva stvar je da ne možemo da pogoršavamo uslove poslovanja Naftne industrije Srbije. Drugi je da to ne možemo da radimo do dostizanja isplativosti projekata, odnosno investicija.
I treće, nabraja šta se pod tim pogoršanjima uslova podrazumeva i kaže vrlo precizno – pod pogoršanjem uslova oporezivanja u svrhu ovog sporazuma podrazumeva se uvođenje (uspostavljanje), novih poreza, taksi, carina i/ili drugih sličnih dažbina, povećanje poreskih stopa iznosa taksi i carina i/ili drugih i sličnih dažbina. Znači, otprilike vrlo precizno definisano da bilo šta što je iz domena poreza, taksi, naknada nije moguće dodatno uvoditi.
Kada su u pitanju podaci koji se nalaze u strategiji vezano za gas, za količine gasa i nafte, to su podaci koje smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za prirodne resurse i ja apsolutno verujem da su oni tačni.
Kada su u pitanju podaci koji su vezani za ugalj i ostale segmente, to su podaci iz našeg sekretarijata i oni su posledica ili overenih rezervi ili bilansa u koje takođe apsolutno ne sumnjam.
Kada je u pitanju skladište gasa, ja tu molim samo da se razumemo. Ja se slažem sa vama da je skladište od 450 miliona metara kubnih bi trebalo da se poveća i upravo zato mi radimo proširenje posebnih skladišta Banatski Dvor, ali ni jedna država na svetu nikada nije izgradila skladišnih kapaciteta za njene ukupne godišnje potrebe. Naprosto to je nemoguće da mi napravimo sada, nama će, Bože zdravlja, potrošnja gasa da 2030. godine izađe na tri i po milijarde metara kubnih. Naprosto, nema logike da mi svih tri i po milijarde metara kubnih skladištimo ovde.
Investicije u ta skladišta, skladištenje, do te mere bi poskupeli, korišćenje tog gasa, da bi gas od jednog energenta koji treba da bude povoljan i da se koristi u industrijske svrhe za grejanje, dobili bi da on bude u potpunosti komercijalno neisplativ.
Mi imamo u ovom trenutku studiju opravdanosti, verujemo u tih 800 miliona do milijardu. Već ovo za Itebej zahteva jednu dodatnu analizu, jednu dodatnu procenu da li taj gas može da se koristi, ponavljam i za komercijalne potrebe i da Srbija bude hab za snabdevanje i Republike Srpske, odnosno BiH i drugih okolnih zemalja.
Srbija ima tu neravnomernost u potrošnji gasa tokom čitave sezone. Ona ide od nekoliko miliona metara kubnih u letnjem periodu, što je uglavnom za potrebe industrije i određenih daljinskih sistema koji isporučuju građanima toplu vodu u stanovima, to najčešće negde devet do deset miliona metara kubnih gasa dnevno u zimskim uslovima, do maksimalnih 12 miliona koji idu onim ekstremno hladnim ledenim danima.
Naprosto, u takvim situacijama, ti skladišni kapaciteti ne gađaju tu najvišu tačku, nego u principu idu na tu neku srednju tačku, da bi sistem bio optimalan. To vam je kao kada dimenzionirate saobraćaj. Niti ga dimenzionirate na minimalnu količinu saobraćaja, niti možete da ga dimenzionirate na maksimalnu, nego na optimalnu, tako i u ovom segmentu.
Gospodinu Kruževiću se zahvaljujem na podršci i zakonu i strategiji. Kada je u pitanju ovaj set primedbi gospođe Karavidić, ja sam ih zaista čuo. Prvo, poznat je rukopis, u potpunosti znamo. Moram da kažem da je reč o jednom setu, po mom skromnom mišljenju, proizvoljnih ocena koje nemaju utemeljenje ni u jednom od segmenata niti zakona, niti onoga čemu ste, ja verujem, vi apsolutno odgovorno i ozbiljno pristupili i to izneli.
Prvo, ako sam dobro razumeo, najveća primedba je zašto se nije do kraja realizovao zakon iz 2011. godine. To zaista nije pitanje za mene i predstavnike ovog tima. Da li je taj zakon bio dobar ili ne, ja nisam sada toliko stručan, niti sebi dajem ulogu sudije da o tome ocenjujem, ali na taj postojeći zakon, odnosno na do danas postojeći zakon, je bilo puno primedbi i iz stručnih krugova i iz industrijskih krugova i to je, pre svega, nesporno kao da ga menjamo.
Vi jeste u jednom segmentu za nijansu u pravu. Naša prva ideja je zaista bila da radimo izmene i dopune zakona, ali procenat izmena i dopuna zakona je bio takav da je Republički sekretarijat za zakonodavstvo tražio da se to pretvori u novi zakon i mi smo ga pretvorili u novi zakon. Nismo bili pretenciozni, niti sujetni da one članove iz postojećeg zakona koji su bili dobri de fakto prenesemo u novi zakon. Iskoristili smo iz starog zakona sve što je bilo dobro, a ono što smo promenili, to smo promenili, i verujte mi, apsolutno sam uveren da smo promenili u interesu građana Srbije, u interesu novih investicija u rudarstvo, a ne u interesu bilo kog investitora.
Upravo smo mi uneli kapitalne promene u odnos prema rudnoj renti. Verovatno niste bili u sali ili me niste dobro slušali, od decembra 2006. do oktobra 2015. godine… zahvaljujem, gospodine Šutanovac, što vodite računa o mom vremenu… naplaćeno 26 milijardi, od čega u 2014. i u 2015. godini 12 milijardi.
U vremenu te 2011. godine, kada su se neki drugi bavili tom naplatom rudne rente, a možda vama pisali određene sugestije za vašu diskusiju, je ta naplata bila otprilike dve milijarde. U to vreme su nastali dugovi. Prošle godine je naplata bila 7 milijardi. Tako da, u situaciji kada su nastali i nagomilali se dugovi, mi nemamo drugo rešenje nego da probamo da ih naplatimo. Pošto ne možemo da ih naplatimo odjednom, mi onda pokušavamo da ih naplatimo kroz određeni reprogram i to je odgovorno ponašanje nas kao Vlade i nas kao Ministarstva.
Konačno, ja zaista verujem da ova Vlada ima apsolutno jedan čestit, odgovoran i pošten odnos prema budućnosti Srbije i da ovaj zakon ide u tom pravcu. Bilo kakvo dovođenje u pitanje takvog nekog stava je potpuno jedna samo politička priča, koja za mene je apsolutno neutemeljena i nadao sam se da nećemo danas ovde politizirati. Da je vreme u kome su se neki drugi bavili, pa pre gospodina Bačevića, za rudarstvo bilo dobro, u tom vremenu bi mi imali neku investiciju. U tom vremenu bi mi dogurali priču do nekog blizu otvaranja nekog rudnika. Pošto u tom vremenu nije bilo ništa, onda dozvolite da o našim rezultatima sudimo nakon što neke stvari realizujemo.
Ja kao neko ko je igrom slučajeva na neki način bio u nekoj vladajućoj strukturi i tih godina i sada, moram samo da apelujem da imamo jedan odgovoran odnos prema ocenjivanju stvari, a ne da to bude jedna politizacija i najčešće i nažalost, samo politikantska tema.