Zahvaljujem.

Kada je u pitanju strategija...

Izvinjavam se.

Izvinjavam se, kolega Bečiću, i vama i svim narodnim poslanicima, ukoliko je ovo obrazloženje bilo malo opširnije. Nekako stojim na stanovištu da je reč o jednom od zaista suštinskih zakonskih projekata, koji zahteva da se kroz obrazloženje ukaže na njegov značaj i značaj svih odredbi koje u sebi nosi. Ponavljam, nadam se da nisam bio dosadan, nisam čitao obrazloženje koje su vam već dostavili.
Kada je Strategija razvoja energetike u pitanju, u samom startu moram da kažem da je to jedno od ključnih pitanja za razvoj Srbije. Nema budućeg privrednog rasta, nema budućeg privrednog razvoja, nema novih investicija, nema normalnog života u Srbiji ako ne bude praćen razvojem energetike, ukoliko energetika kao jedna od najznačajnijih privrednih delatnosti u Srbiji ne bude na visini zadatka i na visini očekivanja i ukoliko energetika ne obezbedi da svi građani, sva privreda, svi oni koji imaju potrebu za energentima da imaju jedno sigurno, stabilno, pouzdano snabdevanje svim onim energentima koji su neophodni za život i rad u Srbiji.
Upravo polazeći od činjenice da sve zemlje u svetu u vrh svojih prioriteta stavljaju tu novu energetsku doktrinu koja na prvom mestu stavlja pitanje energetske stabilnosti i energetske bezbednosti, mi smo izašli sa ovom strategijom pred parlament, sa strategijom koja treba da da te neke ključne pravce razvoja segmenta energetike u Srbiji do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine, kao garancijom da mi kao ministarstvo, da Vlada u celini i konačno država kroz ovu ulogu parlamenta, nakon njegovog usvajanja, imamo jasnu viziju toga šta će se u Srbiji dešavati u tom periodu, kakva će biti naša kretanja i sa stanovišta demografije i sa stanovišta privrede i privrednog razvoja i koji su to kapaciteti neophodni koje Srbija, uz sve to što će se u godinama pred nama dešavati, mora da ima kako bi obezbedila upravo ono od čega sam krenuo. Znači, jedno sigurno, stabilno snabdevanje svim energentima i jednu potpunu energetsku bezbednost koja, ponavljam, postaje jedno od najznačajnijih pitanja u geostrateškim okvirima svake države u svetu.
Mi smo izašli pred vas sa ovom strategijom. Na ovoj strategiji je radio ekspertski tim, koji je definisan u jednom otvorenom postupku, kroz jednu nabavku usluge za konsultanta. Ja sam izuzetno srećan što je ta uloga poverena jednom vrhunskom timu domaćih stručnjaka. Nosilac projekta je bio Rudarsko-geološki fakultet, ali uz obavezu koja je bila deo dokumentacije, da oforme tim od najmanje devet eksperata iz različitih oblasti koje su kapitalno značajne za stvaranje jedne ovakve strateške projekcije razvoja energetike u Srbiji za narednih 10, odnosno projekcije za narednih 15 godina.
Verujem da je tim ljudi koji je radio zajedno sa nama na izradi ove strategije, a ponavljam, o strategiji se puno pričalo, o strategiji je bio deo jedne široke javne rasprave, imali smo samo šest javnih prezentacija, odnosno javnih tribina kao deo te javne rasprave, plus ogroman broj stručnih, veoma ekspertskih rasprava na temu pojedinih segmenata ove strategije. Moram da ponovim da je ova strategija bila deo našeg bilateralnog skrininga u Briselu, da je ova strategija dostavljena bila i Evropskoj komisiji i Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, čija smo ugovorna strana, a ni od strane Evropske komisije ni od Energetske zajednice nismo dobili suštinske primedbe na sam ovaj tekst, odnosno da je usaglašena u potpunosti.
Ova strategija, naravno, kreće od energetskih resursa i potencijala energetskog sektora Srbije. Zatim, kao te ključne odrednice i ključni okviri u kojima se kreće su definisani: projekcija potrošnje energije, odnosno sagledane energetske potrebe Republike Srbije u periodu do 2030. godine, utvrđeni osnovni prioriteti razvoja energetskog sektora Republike Srbije i utvrđeni strateški pravci delovanja za svaku od oblasti energetike, posebno za električnu energiju, toplotnu energiju, obnovljive izvore, naftu, gas, ugalj i energetsku efikasnost.
Ono što moram da istaknem ovde, jeste da je u izradi ove strategije energetska efikasnost, kao jedno od ključnih mesta budućeg razvoja energetike u Srbiji, sagledana iz dva ugla. Iz jednog ugla naše potrebe da kao odgovorno društvo u godinama pred nama počnemo da štedimo energiju, jer smo do sada bili poznati i svi statistički podaci pokazuju da Srbija rasipa energiju, da se nalazimo među energetski manje efikasnim društvima i državama i da postoji potreba da kroz čitav niz mera, podsticaja, kampanja, aktivnosti, što energetskih kompanija, što ministarstva, utičemo na smanjenje energetske potrošnje, odnosno racionalnijeg korišćenja energije. To je jedan ugao.
Drugi ugao - mi sagledavamo kroz ovu strategiju energetske efikasnosti kao energetski izvor jer duboko verujemo da upravo svaki dinar koji uložimo u energetsku efikasnost predstavlja najbolje uloženi dinar u neku novu energiju koju ćemo moći da koristimo i trošimo na kvalitetniji način.
Ova strategija u sebi sadrži kao okvir novi Zakon o energetici, koji je parlament usvojio u decembru 2014. godine. Ovaj zakon prepoznaje sve one direktive i obaveze koje smo kao Republika Srbija prihvatili prema Energetskoj zajednici, našem procesu evropskih integracija. Ova strategija prepoznaje povećanje učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21-22% na 27% 2020. godine. Ova strategija prepoznaje Direktivu o energetskoj efikasnosti kod krajnje potrošnje i energetskim uslugama. Ova strategija prepoznaje našu obavezu da u oblasti energetske efikasnosti ostvarimo uštede od 9%, kao što smo se svojim planovima obavezali. Ova strategija prepoznaje primenu Direktive o ograničenju emisije iz velikih ložišta. Ona prepoznaje potrebu da, kao država i kao društvo, moramo da investiramo u dalju eksploataciju uglja, kao jednog od najznačajnijih sirovina i energenata kojima, kao država, raspolažemo.
Moram, kao malu digresiju, da pomenem to da smo u proteklom periodu, kao Ministarstvo i kao Vlada, puno radili kako bi obezbedili da Republika Srbija dobije to pravo kroz korišćenje, kroz učešće u međunarodnim institucijama, organizacijama država i kroz primenu novih tehnologija, da dobijemo pravo da koristimo ugalj kao naš ključni energent.
Podsetio bih da, nažalost, mi nemamo velike rezerve i zalihe nafte i gasa, da je najveći energent, i ono što u našim bilansima zauzima ključno mesto, što i vidite u tabelama, upravo ugalj, i to u najvećem segmentu lignit. Mi prepoznajemo potrebu da kroz ovu strategiju definišemo pravce i prioritete korišćenja tog uglja, kako bi to pravo ostvarili i kako bi te zalihe uglja kojih imamo za ovaj vek u kojem se nalazimo mogli zaista da iskoristimo.
Mi smo definisali sve one suštinske i ključne pravce u kome svaki od ovih sektora treba da se razvija. Definisali smo šta treba da se radi kada su obnovljivi izvori energije u pitanju, sagledali smo u potpunosti naše realne potencijale, kada su obnovljivi izvori u pitanju. Oni nisu mali, ali nisu ni takvi da mogu da isključe korišćenje ovih konvencionalnih, klasičnih, fosilnih goriva. Nastavljamo sa politikom subvencija i podsticaja za obnovljive izvore.
Podsetio bih vas da, kao država, imamo odluku da damo subvencije za oko 1.090 megavata energije iz obnovljivih, najvećim delom iz energije vetra, mini-hidro, zatim su to solar, biomasa u pitanju. Sa tih 1.090 megavata mi realno možemo da dostignemo onu zacrtanu količinu do 2020. godine od 27% iz obnovljivih u ukupnoj potrošnji.
Sagledali smo stanje svih blokova, vezano za termo sektor. Sagledali smo sve investicije koje su neophodne da se urade, pre svega u procesu odsumporavanja i denitrizacije. Sagledali smo i one blokove čija je prosečna starost već gotovo 50 godina i energetska efikasnost ispod 30% i koji će se sukcesivno povlačiti iz upotrebe u periodu od 2018. do 2024. godine. Sagledali smo sve scenarije kako da tu energiju nadomestimo kroz strategiju jer smo analizirali dva moguća scenarija - referentni scenario i scenario sa primenom mera energetske efikasnosti.
Ova strategija daje potpune i jasne odgovore za svaki od tih scenarija. Ova strategija je usaglašena sa projekcijom, ponavljam, i procenama broja stanovnika u Srbiji do 2030. godine. Ova strategija podrazumeva da će Srbija u godinama koje su pred nama ostvarivati privredni rast i razvoj u iznosu od 3% i da će se ukupna
potrošnja energije do 2030. godine na teritoriji Republike Srbije povećati za 28% u onom referentnom scenariju, odnosno 14% u scenariju ako do kraja sprovedemo mere energetske efikasnosti.
Definisali smo šta su nam neophodne količine novih energetskih kapaciteta da bi tu procenu realizovali. To otprilike izgleda ovako – do 2020. godine nama je neophodno 2.620 megavata novih kapaciteta, od čega oko 1.100 iz obnovljivih izvora i to je upravo ono zašta dajemo podsticaje. Neophodan nam je jedan novi termokapacitet od 350 megavata. To je upravo ovaj termoblok koji radimo u Kostolcu i planiramo nove termokapacitete na gas i reverzibilne hidroelektrane kao, da kažem, zamenska, odnosno bekap postrojenja za obnovljive izvore, uzimajući u obzir da za svaki obnovljivi izvor vi morate da imate komercijalnu podršku jer, naprosto, energija vetra i energija Sunca su takve da ne daju isti intenzitet proizvodnje niti tokom jednog dana, a kamoli 365 dana u godini.
Do 2030. godine biće nam neophodno još 1.323 megavata novih kapaciteta, od čega, po našoj projekciji, oko 623 megavata iz obnovljivih, novi termokapaciteti na ugalj od 700 megavata, što sve zajedno do 2030. godine izgleda kao projekcija novih 3.943 megavata kapaciteta, od čega je 1.735 iz obnovljivih, 680 iz reverzibilnih hidroelektrana, 1.050 ugalj i 478 megavata na gas.
Mi smo dali spisak projekata koji to mogu da obezbede. Verujte da to nije spisak lepih želja, to su apsolutno odgovorni projekti. Ponavljam, u termokapacitetu tu je projekat koji otpočinje, projekat koji je već u fazi realizacije, to je Kostolac B3. Kada su ti termokapaciteti u pitanju, tu mi, kao ključne interesantne projekte, sagledavamo onaj potencijal koji imamo u Štavlju.
Podsetio bih da na teritoriji opštine Sjenica, odnosno u Štavlju imamo do sada overene rezerve za nešto manje od dvesta miliona tona kvalitetnog uglja, da po nekim projekcijama ukupne rezerve u tom depozitu su značajnije veće. To otvara mogućnost izgradnje termokapaciteta u tom delu Srbije, što je za nas izuzetno značajno i sa stanovišta energetike, ponavljam, proizvodnje same energije, ali nam je značajno i za taj deo Srbije kome naprosto trebaju takve velike investicije, kojima trebaju nova radna mesta, kojima treba nova vrednost. To je važno i za ukupan segment naše energetske proizvodnje koja treba da bude, da kažem, bolje raspoređena od ovoga što imamo sada jer će nam dati veće mogućnosti i kvalitetnije balansiranje samom sistema, koja će nam biti neophodna i u podršci razvoja obnovljivih izvora.
Pored tog Štavlja, izuzetno nam je interesantan i potencijalno moguć projekat, vezano za Kovin. Vi znate da mi tamo imamo podzemnu eksploataciju uglja, ali znate da je pred Pokrajinskim sekretarijatom, pre možda 15 dana, su overene dodatne rezerve vezano za tu lokaciju, što opet otvara mogućnost izgradnje jednog termokapaciteta, da sada ne kalkulišemo neka struka da viđenje koje se mogućnosti i koja snaga tog kapaciteta.
Pored toga, mi imamo dodatne mogućnosti u TENT-u, to je onaj potencijalni projekat TENT B3 koji bi lagano mogao da se realizuje ako se nađu investitori. Ako taj investitor bude spreman da tu električnu energiju koju bi tamo proizvodio, prodaje na tržištu, bez unapred definisane potrebe da EPS, odnosno Republika Srbija otkupljuju tu električnu energiju po ceni koja bi se unapred definisala.
Sličnu stvar imamo i u Kolubari. Tamo ima projekat Kolubara B. Imamo ozbiljne namere u sagledavanju projekata Teton Novi Sad. Imamo velike potencijale na Moravi, Ibru, srednjoj Drini za izgradnju hidrokapaciteta. Dugo se priča o reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica, taj projekat je takođe nešto o čemu treba razmišljati, što treba analizirati, kao i Đerdap 3, kao i niz drugih mini hidroelektrana koje u narednih nekoliko godina treba raditi.
Kada je ugalj u pitanju, mi ćemo nastaviti sa istraživanjem ležišta uglja na teritoriji Srbije. Otvaraće se zamenski kapaciteti za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom. Otvaraće se novi kopovi za nove termoelektrane, tu pre svega mislim o prva ova dva projekta o kojima sam govorio Kovin i Štavalj. Optimizovaće se proizvodnja uglja iz podzemne eksploatacije. Mi u ovom trenutku, u podzemnoj eksploataciji imamo devet rudnika, od čega Aleksinački rudnik ne radi. U ovih preostalih osam imamo različite situacije. Neke od njih, realno, se nalaze na kraju svog životnog veka. Prema njima treba pristupiti odgovorno, sa stanovišta priprema za izlazak i zatvaranje tih rudnika u skladu sa najboljom evropskom i svetskom praksom. Tamo gde ima kapaciteta, ta proizvodnja će se unaprediti.
Ono što nam je izuzetno važno kada je ugalj u pitanju je sistem koji trenutno u Elektroprivredi Srbije radimo, a vezano za upravljanje kvalitetom uglja. Mi u ovom trenutku, kada stigne kompozicija lokomotiva u Termoelektranu Nikola Tesla, ne znamo šta nam u kojoj kompoziciji stiže i koja je njegova energetska vrednost. Kada završimo sistem upravljanja ugljem, svaki od vagona koji stigne u TENT će imati svoju deklaraciju i svaki od njih će imati unificiranu energetsku vrednost uglja i to će značajno da unapredi proces rada termoelektrani i samih blokova.
Kada je nafta u pitanju, pre svega moram da istaknem, obezbeđivanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u skladu sa direktivama, nastavak istraživanja u cilju pronalaženja novih ležišta. Ono što je za nas izuzetno bitno, to je modernizacija same rafinerijske prerade u Rafineriji nafte u Pančevu. Mi moramo ući u taj sistem duboke prerade, mora se kroz sistem duboke prerade obezbediti efikasnija rafinerijska prerada koja će suštinski obezbediti da NIS može da radi pod finansijski pozitivno, bez obzira koju naftu koristi da li je to nafta iz domaćih nalazišta ili iz uvoza.
Naravno, tu je i efikasniji transport derivata nafte kroz podukt, to vode kao jeftiniji transportni segment u odnosu na ovaj kamionski prevoz koji u ovom trenutku najviše pristaje.
Kada je prirodni gas u pitanju, to je naravno nastavak istraživanja. Korišćenje prirodnog gasa kao zamena za potrošnju električne energije, za toplotne potrebe, izlazak u segmet korišćenja gasa za kombinovanu proizvodnju električne toplotne energije, regionalno povezivanje. Mi moramo pored postojeće, jedine gasne konekcije koju imamo sa Mađarskom, preko koje se vrši dopremanje gasa u Srbiju, da imamo dodatne interkonekcije. U prioritetu nam je ona sa Bugarskom, ali razmišljamo i o ostalim susednim državama.
Idemo u proširenje skladišnih kapaciteta. Ono što je već dogovoreno i što je već potpisano je proširenje podzemnog skladišta Banatski dvor, sa sadašnjih 450 miliona metara kubnih na projektivnih od 800 do jedne milijarde. Nastavićemo da radimo studiju o opravdanosti daljih ulaganja u skladište kapaciteta. Tu pre svega mislimo na mogućnosti stvaranja jednog masivnog kapaciteta u ITB, ali ono mora biti deo jednog komercijalnog sagledavanja naših potreba, odnosno sagledavanja mogućnosti da Srbija postane u neku ruku gasni hab i da preko tih skladišta se omogući jedno dodatno snabdevanje gasom susednih država.
Naprosto, ne može se ukupni skladišni kapacitet staviti u funkciju isključivo naših potreba, jer ako bi tako sagledavali stvari, mi bi ušli već sada u problem, da li nam treba nešto dodatno, jer naprosto, niko ne skladišti svoje ukupne godišnje potrebe i to je skupo, to je neopravdano. Na kraju dana bi značajno uticalo na povećanje cene gasa.
Ponavljam, mogao bi o ovome da pričam još dugo. Tu je i energija iz komunalnog otpada, to je nešto što planiramo, što ozbiljno sagledavamo. Tu su škriljci kao jedan resurs koji još uvek nije dovoljno istražen u Srbiji. Van bilansno, kroz naše geološke rezerve, mi možemo da konstatujemo da su naše rezerve škriljaca dosta velike. Ono što je na žalost ograničavajući faktor je činjenica da u ovom trenutku imamo ozbiljno urađena istraživanja i overene rezerve isključivo na lokaciji Dubrava, u sklopu Aleksinačkih rudnika, sa jedne strane. I sa druge strane, još uvek traje poprilična jedna snažna rasprava oko te tehnologije kojom se iz škriljaca izdvaja nafta, odnosno električna energija kao nus proizvodi njene ekološke opravdanosti.
Mi ćemo kao Ministarstvo i kao Vlada da radimo na sagledavanju i studiji mogućnosti korišćenja tih škriljaca, ali oni potencijalno jesu veoma interesantni za našu buduću energetsku stabilnost.
Ponavljam, ozbiljna strategija, radio je ozbiljan ekspertski tim na njoj. Verujem da ćemo dobiti podršku Narodne skupštine za ovu strategiju. Nakon nje ćemo, kao Vlada, usvojiti program ostvarivanja strategije za šestogodišnji period koji treba da obezbedi ostvarivanje ciljeva ove strategije. Jedanput godišnje ćemo izlaziti pred Skupštinu da pravimo prolazna vremena u strategiji. Strategija u odnosu na ta prolazna vremena može i da se koriguje.
Verujem da smo izašli sa nečim što je u potpunosti ozbiljno i odgovorno prema budućnosti Srbije i da smo na jedan realan način sagledali sve naše energetske potrebe za narednih 10 godina sa projekcijom za 15 godina i da će rezultat toga biti ono od čega sam krenuo, da će Srbija biti energetski stabilna zemlja koja će obezbediti sigurno snabdevanje svih naših građana i privrede energentima sa jedne strane i sa druge strane da će Srbija biti energetski bezbedna zemlja.
Uz još jedno izvinjenje što sam govorio ovako dugo, ja se zahvaljujem na pažnji i čekam komentare iz rasprave. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Da li neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne)
Da li vi, gospodine Kruževiću, želite reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i ja ću izneti neke osnovne novine, što je u predlogu zakona na osnovu, na važeći zakon, što je još u primeni.
Ima, kao što je gospodin ministar rekao, puno novina ja ću neke da izdvojim, a to ne znači da ostali nisu toliko važni. Znači, u ovom predlogu zakona pojednostavljene su i skraćene procedure za izdavanje svih vrsta dozvola, licence na šest meseci do godinu dana.
Onda, određeni su mineralni resursi, odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju, za koje su omogućena sprovođenje postupka eksproprijacije prema posebnim propisima, s obzirom na to da su mineralne sirovine prirodno dobro u državnoj svojini. Ukinute su pojedine naknade. Na primer, naknada za eksploataciju geotermalnih izvora. Radi toga, radi podsticaja korišćenja istih resursa, kao što je gospodin ministar rekao. Ukida se izdavanje odobrenja za eksploataciju geotermalnih izvora s obzirom da je korišćenje tih resursa određeno iz oblasti vodoprivrede.
Oduzeta je poverena nadležnost jedinica lokalnih samouprava za izdavanje odobrenja iz oblasti rudarstva. To je zbog toga da tu nadležnost obavljaju u malom obimu i većina jedinica lokalnih samouprava se izjasnila da ne može da obavlja ovu poverenu nadležnost.
Ukinuta su ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava u vezi vršenja inspekcijskog nadzora. Uvedene su nove licence za pravna lica i, na kraju, definisana je i dozvoljena površina istražnog prostora za izvođenje primljenih geoloških istraživanja.
U ovom predlogu, ova površina iznosi najviše do 100 kvadratnih kilometara, osim za istraživanja nafte i prirodnog gasa. To je najviše do pet hiljada kvadratnih kilometara. Istraživanje podzemnih voda i geotermalnih resursa najviše do deset kvadratnih kilometara. Istraživanje nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskog i industrijskog materijala, najviše dva kvadratna kilometra.
U javnim raspravama smo čuli da najveću kritiku smo dobili, ovaj zakon je dobio na ovih pet hiljada kilometara što neki kritičari su rekli da u okolnim zemljama, znači u zemljama EU ova površina je manja.
Kod nekih je pet puta manja, na primer ako gledamo Rumuniju, tamo je oko hiljadu kvadratnih kilometara ova površina. Ali po nekim mišljenjima ova površina od pet hiljada kilometara nije ni toliko sporna, ako se ograniči broj koncesija koje jedna firma može da dobije da se ne bi stvorio monopol. Znači, u nekom delu, to se da i prihvatiti.
Kao što vidimo, nadležnosti AP Vojvodine u ovom zakonu ili predlogu zakona su zadržane i neke su i pridodate, kao što je primenjena geološka istraživanja minerala ili mineralnih i drugih geoloških resursa koje se izvode na teritoriji AP Vojvodine po zahtevu privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, izvode se na osnovu odobrenja nadležnog organa AP Vojvodine, kao i geološka istraživanja mineralnih sirovina za dobijanje prirodnih građevinskih materijala vrše se na osnovu odobrenja nadležnog organa AP Vojvodine.
Što se tiče same naknade, mi ga zovemo po narodnom iskazu kao rudna renta, u ovom zakonu je ostala ista, znači 7%. Ali treba istaći da rudna renta ili prihodi od rudne rente u suštini se menjaju. Menjanje se u ovom zakonu, predlogu zakona, prihod od ove rudne rente, prihod Republike Srbije je u visini od 60%, a prihod budžeta jedinica lokalnih samouprava je 40%.
Ako se ova istraživanja vrše na teritoriji AP Vojvodine, onda 50% prihoda ovih rudnih renti je prihod Republike Srbije, 40% je prihod lokalnih samouprava i 10% je prihod budžeta autonomnih pokrajina.
Ako gledamo sadašnji važeći zakon, ako se vrši eksploatacija ovih prirodnih resursa, do sad je 40% je bio ovih prihoda, prihod Republike Srbije, 40% prihod lokalnih samouprava i 20% prihoda je bio tzv. sopstveni prihod ministarstva. Ako se istraživanje vodi na teritoriji pokrajine, onda je bio u važećem zakonu još je 40% prihod od budžeta Republike Srbije, 40% ostaje ili isto je u lokalnim samoupravama, 10% je za budžet autonomne pokrajine i 10% je bio tzv. sopstveni prihod ministarstva.
Kao što vidimo, suština se nije menjala nego oni prihodi koji su bili tzv. sopstveni prihodi ministarstva, to su sad prihodi Republike Srbije. Oni toliko posto, i ostaju lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, kao što je bilo i prethodno.
Ako smo već kod naknade ili rudne rente, ovde treba da istaknemo ili da kažemo da za naftu i za prirodni gas NIS ima povlašćenje u našoj zemlji, jer kao što smo videli u zakonu je ova rudna renta 7%, a oni plaćaju tek samo 3% rudne rente. Ovo je na osnovu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti nafte i gasne privrede.
Iz podataka što smo dobili od pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u budžet autonomne pokrajine u poslednje tri godine su išli prihodi i to u veličinama, u 2014. godini uplaćeno je oko 225 miliona dinara, u 2013. godini je uplaćeno oko 236 miliona dinara, a u 2012. godini je bilo oko 272 miliona dinara.
Kao što vidimo da, prihodi su godinama sve manji i manji, ali prema podacima sa terena i isto iz sekretarijata vidimo da NIS svoje istraživanje ili obim proizvodnje godinama, u ove poslednje tri godina je povećavao. Znači, obim proizvodnje je veći, a prihodi su nažalost sve manji i manji.
Na osnovu ovih činjenica, kao što je gospodin ministar rekao, tri opštine iz AP Vojvodine su potpisale jedan protokol, pošto na njihovim teritorijama oko 90% se iscrpljuje nafta ili prirodni gas, a to su opštine Kanjiža, Kikinda i Srbobran.
Oni su 2014. godine, tačnije 16. septembra, potpisali jedan protokol i dali inicijativu nadležnom ministarstvu da se promeni prihod lokalnih samouprava na osnovu rudne rente. Oni su predali to da bi ovaj prihod od rente, onih 3%, da bude stopostotni prihod ovih lokalnih samouprava, a ne da se deli na tri ili četiri dela.
Kao što znamo, gospodin ministar je rekao da smo predali nekoliko amandmana, jedan od naših amandmana se baš osniva na ovaj potpisani protokol, što su ove tri opštine potpisale i već znamo šta je sudbina ovog amandmana, pošto je gospodin ministar rekao da se to neće prihvatiti, ali mi smo morali ovo da predamo pošto i ovaj zakon reguliše baš naknadu za rudnu rentu.
Nama je drago što smo čuli da ministar ima razumevanja prema ovim opštinama, jer stvarno njihova infrastruktura trpi najviše kod eksploatacije nafte što se tiče Kanjiže, Kikinde i Srbobrana i da će novi sistemski zakon što će se doneti što se tiče naknade za rudnu rentu, ili naknade, da će uvažiti ili će dati neki prihod ovim opštinama.
Sledeća dva amandmana su predata od strane poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u vezi nadležnosti AP Vojvodine. To su povereni poslovi, što se tiču finansiranja osnovnih geoloških istraživanja na teritoriji AP i drugi amandman je pisan na donošenje godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja na svojoj teritoriji, u skladu sa dugoročnim programom.
Mislimo da su ova dva amandmana logički povezana, da ako se da finansirati iz sredstava AP, onda oni moraju i doneti ove kratkoročne programe koji su usklađeni sa dugoročnim programima.
Mi se nadamo da ćete neki od ovih amandmana prihvatiti što smo predali, hvala vam. Na kraju da se izjasnim da će poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pek.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite gospodine Marinkoviću.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, veći deo današnjeg govora ću posvetiti strategiji razvoja energetike, iako je ministar, naravno, lepo objasnio projekciju za narednih deset godina, kada je u pitanju razvoj, kada su u pitanju planovi u oblasti koja je, slobodno mogu da kažem, jedna od ključnih i temeljnih za ukupan društveni razvoj Srbije, ne samo za ekonomski razvoj.
Ono što ja u ime Socijaldemokratske partije Srbije mogu da snažno podržim, to je razvoj energetske politike, ono što ministar sa svojim timom radi, a odnosi se na usklađivanje domaće regulative sa regulativom Evropske unije i sa onim što definiše kao energetsku politiku Evropska energetska zajednica, gde Srbija stvarno postiže odlične rezultate i ispunjava gotovo sve kriterijume koji su definisale zemlje koje su već članice Evropske unije.
Uvek kada kao narodni poslanici imamo priliku da odemo u Evropsku energetsku zajednicu, prvi put se desilo pre nekoliko meseci da članovi Odbora za privredu, bila je tada i predsednica Odbora, gospođa Tomić, prisustvuju Odboru za privredu Evropskog parlamenta. Možemo da kažemo da smo ponosni sa onim što je Srbija u tom domenu uradila i kada je u pitanju politika gasa, nafte, nadam se i obnovljivih izvora energije i svega onoga što će karakterisati razvoj energetike u narednom periodu.
Ova strategija razvoja energetike postavlja dosta ambiciozne ciljeve, ambiciozne planove i nadam se da će ispunjenje bar nekih 70 do 80% tih planova omogućiti da Srbija postane zemlja koja je energetski bezbedna, koja diversifikuje svoju energetsku politiku, koja nažalost, danas nije u toj situaciji, pošto smo veoma zavisni, odnosno potpuno zavisni od uvoza gasa iz Ruske Federacije, tako i sa naftom i naftnim derivatima i da ćemo u narednom nekom periodu, a to jeste čvrsto obećanje ministra, periodu od četiri ili pet godina, doći bar do još jednog aspekta i još jedne mogućnosti da se snabdevamo iz nekog drugog izvora gasom, a ne sada, kao što imamo danas situaciju da se snabdevamo iz jednog jedinog.
Ova strategija po dubini govori o razvoju energetike u Srbiji i parametrima koje je potrebno ispuniti kako bi energetika prvenstveno došla u prvi plan, kako bi realizovali projekte koji se tiču naučnoistraživačkog rada, a naravno samim tim i mogućnosti da privučemo što bolje i što kvalitetnije investitore, nove tehnologije i mogućnosti da budemo energetski efikasna zemlja, da naša javna preduzeća koja se bave energetikom budu što bolja, što učinkovitija, efikasnija i produktivnija kroz mogućnost i definisanje jedne jasne politike korporativnog upravljanja i tu moram da pomenem da ono što je Energetska zajednica najviše zamerala Srbiji, a to je što nisu bili razdvojeni transport i distribucija, da je i to urađeno i naravno, to predstavlja nekih 99% ispunjenosti kriterijuma Energetske zajednice kada je u pitanju Srbija. Slobodno mogu da kažem da u tom domenu jesmo zemlja koja je lider, koja ima jasnu viziju i jasnu strategiju, kako u tom nekom energetskom domenu i definisanju energetske politike, kuda treba da idemo i to mislim da je prvi put u poslednjih nekoliko decenija, da taj plan jeste dugoročni, da on ide i do 2025. godine i čak do 2030. godine.
Puno stvari moramo da uradimo u ovom domenu i ja ću naravno postaviti neka pitanja ministru, koja su, ne da su nepoznanica, ali me zanima kako će se država i kako će se Ministarstvo postaviti u tom nekom praktičnom delu implementacije kada je u pitanju pronalaženje novih izvora snabdevanja gasom.
Moram da napomenem da imamo trenutnu situaciju koja nije sjajna, imamo neefikasnost javnih energetskih preduzeća, energetska bezbednost nije na zavidnom nivou, tržište energije se otvara i liberalizuje, što je jako dobro i pohvalno i idemo ka tome da tržište energije kao robe, postane jedno tržište gde će se konkurencija utrkivati i što će u krajnjem smislu imati jedan jasan pomak i pozitivan signal i pozitivne efekte za domaćinstva, za građane Republike Srbije, ali naravno i za privredu.
Mislim da ćemo uvesti tržišnu cenu komercijalnih izvora energije i imamo pripremljene projekte podsticaja i stimulacija. Predviđa se 80% proizvodnje u zemlji i 50% koncesione proizvodnje. To je dosta ambiciozan cilj. Nadam se da će se ispuniti, obzirom da ste malopre pominjali kada je rudarstvo u pitanju, da se pregovara, razgovara i da su ovde već prisutne najveće svetske kompanije u oblasti rudarstva. Nadamo se da će to biti tako kada je u pitanju energetika.
Što se tiče gasa, ono što bih napomenuo je da je jednostavno jasno uspostavljeno domaće, ali treba da radimo na tome da se uspostavi jedno jasno i dobro regionalno tržište gasa, da ispunite koliko je to moguće vaše planove da se bar dve interkonekcije do 2020. godine realizuju. Znamo da ste u pregovorima daleko otišli kada je u pitanju Bugarska. Voleo bih da mi kažete nešto o tome kako će to dalje ići, kada je u pitanju hrvatska interkonekcija sa Hrvatskom, eventualno Makedonijom ili Rumunijom, što se pominje u ovoj strategiji.
Mislim da bi najlogičnije bilo i najbolje bilo da napravimo interkonekciju sa Hrvatskom kako bi mogli da se snabdevamo gasom preko Krka i postrojenja koja mogu da budu gotova i da se završe tamo za godinu dana. Mislim da to ide u prilog i vašem odlasku i razgovorima zajedno sa premijerom Vučićem u septembru, ali i u junu mesecu, kada je bila u pitanju poseta SAD, gde nam je pružena ruka i prvi put smo dobili uverenja od strane SAD da su voljni i da postoji mogućnost da se otvori novi sistem i novi izvor snabdevanja sa njihove strane. Mislim da bi to uz izvore koji podrazumevaju „Šahdemizi“ iz Azerbejdžana i mogućnost da se preko Hrvatske i gasovoda koji već postoji i preko Mađarske snabdevamo gasom iz Egipta, Alžira, Nigerije, Katara i drugih zemalja kako bi mogli da obezbedimo preko potrebnu energetsku bezbednost.
Što se tiče rezervi gasa, mislim da je tu dosta urađeno. Banatski dvor podrazumeva skladište od 800 miliona kubnih metara. Ono što predstavlja naš potencijal je još dva i po miliona kubnih metara i mislim da ćete u narednih nekoliko godina uspeti u tome da realizujete te projekte kako bi i na taj način obezbedili energetsku bezbednost i sve to uz sve ove pakete Energetske zajednice, pogotovo uz poštovanje trećeg paketa Energetske zajednice, govori o tome da vodimo jednu isplaniranu, ozbiljnu energetsku politiku u našoj zemlji, što naravno, predstavlja temelj ukupnog ekonomskog razvoja, jer u proteklim decenijama se nije radilo puno na ovom planu. Imamo zastarelu tehnologiju. Nije se puno planiralo, nije bilo nikakve vizije.
Došli smo do toga da budemo potpuno energetski zavisni, da su nam postrojenja veoma stara, da, nažalost, imamo prljave tehnologije, a u samoj strategiji lepo piše koliko je potrebno investirati i u interkonekcije i u nova postrojenja i u nove tehnologije, kako bi došli do onog nivoa proizvodnje i razvoja da naša energetika bude efikasna, da budemo energetski efikasna zemlja i da to bude jedan od osnovnih i najozbiljnijih i najboljih imputa za našu privredu i da ide u prilog reindustrijalizaciji zemlje koja se planira.
Sve što se radi u oblasti energetike, naravno, radi se zbog jačanja privrede i radi se zbog privrednog rasta koji nam je preko potreban. Ako nemamo dovoljno produktivnosti, ako nismo dovoljno efikasni u toj oblasti, naravno da naša ekonomija neće biti efikasna, da nećemo moći da budemo konkurentni ni na regionalnom, a kamoli na današnjem globalnom tržištu.
Takođe bih napomenuo da je veoma dobro što je izrađen Akcioni plan za obavezne rezerve nafte i gasa, koji je već sada u Kancelariji za evropske integracije i čeka se da se prosledi nadležnima u Evropskoj komisiji. To je nešto što je konkretno, što je urađeno, da pored strategije, pored onih želja definisanih koje imamo, imamo i jasan plan konkretnih koraka kako ćemo ovu politiku da realizujemo.
Ono što nas iz SDPS najviše zanima i na šta smo dosta fokusirani, to je socijalna dimenzija i socijalna komponenta vođenja energetske politike. Ona jeste u skladu sa politikom Energetske zajednice, ali mislim da i vi, kao neko ko je socijaldemokratski provinijencije imate taj senzibilitet da oni koji su najugroženiji, oni koji nemaju mogućnost da na tržištu zarade novac i svoju egzistenciju, na njih moramo da obratimo posebnu pažnju i na njih moramo da budemo energetski senzibilni, kako ne bi plaćali tržišnu cenu energenata. Za sve druge imate punu podršku, bar od SDPS, da uspostavite tržišne kriterijume i tržišno funkcionisanje kompletnog energetskog sistema, da ne bi imali sutra probleme kao što ih imamo u proteklih 25 godina sa radom javnih preduzeća, sa radom kompletne privrede, sa međusobnim dugovanjima, što je i kreiralo jedan ogroman domaći, a sa jedne strane i javni dug.
Ono što smatram da bi mogli da iskoristimo u narednom periodu, vi ste to pominjali, to su naši resursi koji postoje u škriljcima. I sami znate da se u SAD proizvodnja nafte i jačanje proizvodnje nafte, koje nije zabeležno u proteklih pedesetak godina, razvija upravo zbog škriljaca. Mislim da je tu jako značajno naći nekog strateškog partnera ne zato što mi nismo sposobni to da uradimo, već zbog novih tehnologija koje bi išle u prilog tome da se sačuva životna sredina i da se eksploatacija škriljaca radi na najbolji mogući način kada je u pitanju njihova prerada, kada su u pitanju, ali i ekološki aspekti.
Tako da, trebalo bi da iskoristimo tu priliku i da otvorimo jednu konkretnu i novu stranicu u našim odnosima sa SAD, pogotovo kada je u pitanju oblast energetike. Naša šansa, pored energetike, tu je u novim investicijama, u oblasti bezbednosti. Mislim da naša nova doktrina, kada je u pitanju spoljna politika, koju predvodi i koju promoviše premijer Aleksandar Vučić, upravo ide u prilog tome da se orijentišemo prema zemljama koje su sa najvišim tehnološkim dostignućima, sa zemljama čije kompanije mogu da dovedu i da donesu investicije koje imaju prelivajući efekat, koji će biti dobar za naše zaposlene, za novu tehnologiju koja će ovde doći, ali i za nove menadžment sisteme koje treba da primenjujemo, pogotovo u energetskom sektoru.
Iako ova strategija podrazumeva i definiše mogućnost da se i sami građani, da je to jedan od zadataka države, obrazuju u ovom domenu, u ovom sektoru, što je jako važno, kako bi imali energetsku efikasnost, jer jedna od osnovnih karakteristika i fundamenata kada je u pitanju energije, je da ona nije neiscrpna i da se ona mora štedeti, tako da svaki građanin Republike Srbije mora u tom domenu biti obavešten, informisan. I to je posao Ministarstva i Vlade Republike Srbije, da svi znamo sa kakvim resursima raspolažemo i da ih na najbolji mogući način i najkvalitetniji mogući način treba da koristimo.
Nešto ću reći i o Zakonu o rudarstvu i o geološkim istraživanjima, potpuno sa jednog ekonomskog aspekta, sa aspekta BDP-a i razvoja Republike Srbije. Trenutno rudarstvo podrazumeva i definiše 2% BDP-a. Mi imamo šanse, po najnovijim analizama i istraživanjima, da rudarstvo dosegne 5% BDP-a, da se samo otvaranjem pet rudnika, a lepo ste naveli, mnoge kompanije iz SAD, iz Kanade, su veoma zainteresovane i već vrše istraživanja na terenu, samo otvaranjem pet rudnika možemo da dovedemo i da doprinesemo da naša zemlja ima pet milijardi dolara investicija, da otvori 1.500 novih radnih mesta, a posredno da se otvori pored toga 3.500 radnih mesta, što je nama i najvažnije u ovoj konstelaciji odnosa i ekonomskoj situaciji, kada je zapošljavanje prva i jedina stvar i Vlada Republike Srbije i parlamenta u narednom periodu, dakle, ekonomski razvoj i novo zapošljavanje.
Znači, potpuna podrška i za „Friport“ i za „Rezervoar Minerals“ i sve druge kompanije koje donose novu tehnologiju, koje su ozbiljne, koje hoće da zaposle naše ljude i uz to, naravno, moramo voditi brigu o tome da imamo i školovane kadrove, da investiramo i da kreiramo mogućnost da se Rudarski fakultet razvija, da se obezbedi mogućnost za njegov bolji i dinamičniji razvoj, ali i da se razvijaju nove profesije i zanimanja, kao što su energetski menadžeri i svi oni koji u svim projektima, da li su oni građevinski i energetski, treba da vode računa o energetskoj efikasnosti, jer će oni upravo biti ti koji će uspeti, nadam se, da uštede novac u budžetu, uštede novac državi, kako bi mogli da realizujemo druge važne projekte za nas.
Naravno, u danu za glasanje predstavnici SDPS će glasati i za Strategiju i za sve ovo što je predviđeno dnevnim redom, naravno, i za Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala vam.

Zahvaljujem, profesore Marinkoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite, gospođo Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine ministre mi danas raspravljamo o, kao što ste i sami rekli u obrazloženju, veoma važnom Zakonu i Strategiji za razvoj energetike.
Na početku svog izlaganja pozdravljam što ste sa velikim brojem svojih saradnika danas u parlamentu i što ste u više od sat vremena, zaista jasnim argumentima, rekli razloge zbog čega danas raspravljamo o novom zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i strategiji koja nam je bila neophodna za naš dalji razvoj.
Moram da podsetim zbog javnosti da smo novi zakon o rudarstvu doneli 2011. godine, ali da smo već posle godinu dana došli do saznanja da moramo da imamo novi zakon i ono što je bilo karakteristično, prateći raspravu o ovom zakonu, jeste nekoliko verzija nacrta zakona. One su se menjale, i to bih pozdravila. Mislim da je dobro što se na javnim raspravama uvažavaju sugestije i struke i privatnog sektora i što je cilj radne grupe bio da se dođe do jednog sveobuhvatnog, dobrog rešenja koje će biti, nadam se, primenljivo u praksi i što se na taj način, pre svega mislilo na činjenicu da stalna menjanja zakona ipak nisu dobra za jedan dugoročni strateški razvoj.
Osnovni cilj ovog zakona jeste pojednostavljenje procedure i privlačenje novih stranih investicija i ulaganje u rudarstvo. Naravno da zakon ima i dosta novina i ja ću se u svom daljem izlaganju bazirati na te novine sa konstatacijom da ću vam postaviti i nekoliko pitanja.
Značajna novost novog zakona je uvođenje licenci za kompanije, pored licenci za fizička lica. Mislim da je to važno sa stanovišta struke. Ovim Predlogom zakonom su definisane i sirovine koje su od interesa za državu, a to je bitno sa aspekta bržeg dobijanja dozvola. Dobro je što se sve rešava u Ministarstvu, odnosno što Ministarstvo za energetiku i rudarstvo koordinira sa ostalim nadležnim institucijama oko dobijanja dozvola. Brzina je vrlo bitan i značajna faktor za investitora koji donosi odluku o ulaganju.
Prva verzija nacrta ovog zakona predviđala je obavezno strateško partnerstvo investitora sa državom u istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina. Od te prvobitne varijante se odustalo zbog toga država ne može da novčano prati firme koje se bave eksploatacijom. Negde mogu da razumem razloge zbog čega se od toga odustalo, jer strateško partnerstvo sa državom nije obavezno. Može se, po ovoj novoj verziji, realizovati na zahtev investitora, ako on u tome vidi svoj interes.
Određivanje rudne rente je, po mom mišljenju, bilo veoma važno za ovaj zakon. Vi ste naveli dva razloga zbog čega se to prebacuje u Ministarstvo finansija. Negde sam mišljenja bila da je možda trebalo naći rešenje da ipak struka odredi visinu rente. Međutim, koliko vidim, radna grupa je dala predloge Ministarstvu finansija na osnovu čega će se odrediti rudna renta, pa negde tu vidim da je povezanost struke, što mislim da je dobro.
Veoma je važno što se na sugestiju privatnog sektora bankarska garancija smanjila sa 10 na pet posto. Cilj ove odredbe je bio da se spreči zauzimanje istražnog prostora koji je nemoguće istražiti u zakonskom roku od tri godine, a čemu su pribegavale pojedine kompanije kako bi konkurentima onemogućile istraživanje.
Važećim zakonom, lokalne samouprave imaju ovlašćenja da vrše inspekcijski nadzor i izdaju rešenja kada je reč o građevinskim, mineralnim sirovinama i geotermalnim izvorima za ličnu upotrebu.
Cilj zakonodavca, još uvek važećeg zakona, je bio da se zaposli što veći broj ljudi, ali u praksi su postignuti loši rezultati, jer od 123 opštine, samo devet lokalnih samouprava je prihvatilo ovu odredbu. Zbog toga je novim predlogom zakona predviđeno da poslove inspekcijskog nadzora obavlja isključivo resorno ministarstvo, što praktično mogu da razumem, kao predlog, na osnovu ovih činjenica koje su vrlo jasno.
Naravno da i novi predlog zakona definiše da su svi mineralni, geološki i geotermalni resursi svojina Republike Srbije. Nadam se da ćemo, kao država, budućim koncesionim ugovorima adekvatno zaštiti skvoje vitalne interesa, a naravno da je osnovni interes zapošljavanje novih ljudi, otvaranje novih rudnika i ja moram da spomenem da je veoma važno da se na osnovu otvaranja pet novih rudnika zapošljava pet hiljada ljudi i da budem još preciznija, da navedem: 3.600 indirektnih radnika, hiljadu direktnih, 976 radnih mesta koja su povezana sa aktivnostima samog rada rudnika.
Još jedan važan momenat u ovom novom zakonu jeste namera da se konačno stane na put praksi divlje eksploatacije prirodnih građevinskih materijala, i to tako, što će, u skladu sa odredbom člana 82, puštanje ovih sirovina u promet biti moguće isključivo uz garanciju da potiče sa legalno eksploatisanog polja. Mislim da je to veoma važno, jer smo svih ovih godina bili svedoci koliko su pojedinci napravili ozbiljan kapital baveći se, prvenstveno, iskopavanjem peska, šljunka na crno iz rečnih vodotokova. Taj kapital su posle oprali u postupcima privatizacije, tako da pozdravljam ovu nameru države da konačno ovakvom postupanju trajno stane na put.
Odredbom člana 81. propisuje se da ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja odobrenja za eksploataciju. Imajući u vidu da bavljenje rudarstvom i geološkim istraživanjima uvek, po prirodi stvari, nosi sa sobom ozbiljan rizik po životnu sredinu, logično mi se nameće pitanje – šta je predlagač predvideo u slučaju da se inspekcijskim nadzorom ustanovi da rekultivacija, odnosno sanacija terena nije uređena kako treba ili da nije urađena uopšte?
Šta sa odobrenjem za eksploataciju u tom slučaju? Pretpostavljam da ono takođe prestaje da važi u tom slučaju. To je logično. Ali, moje mišljenje je da zakon treba uvek da bude što precizniji, ne treba uključivati logiku, pretpostavke i moje mišljenje je da u ovom delu člana 81 je to moralo i da stoji.
Član 130. reguliše situacije koje se odnose na privredne subjekte koji se bave rudarskom delatnošću, a vezani su za zaštitu voda i životnu sredinu. Takođe ste naveli dobre i loše primere iz naše prakse kada je ovaj momenat u pitanju. Zaista mislim da šteta koja se odnosi na nemar i uništenje životne sredine je nemerljiva i konkretno bih imala pitanje za vas – kako ćemo se izboriti sa zagađenjem Jadra? Moje pitanje je vezano za oštećenje jalovišta zatvorenog Rudnika antimona „Stolice“ u Kostajniku, da li uopšte postoji trajno rešenje za ovo, s obzirom da smo posle prošlogodišnjih poplava videli sa kojim se problemima suočavamo?
U članu 151. propisana je i obaveza privrednog društva sa većinskim državnim kapitalom da u slučaju trajne obustave rudarskih radova preda nadležnom organu na čuvanje svu raspoloživu dokumentaciju vezanu za stanje radova i stanje resursa. Moje pitanje je za vas – zašto se to odnosi samo na privredna društva sa većinskim državnim kapitalom, zašto se ne odnosi i na ostale subjekte sa drugačijom vlasničkom strukturom?
Imala bih još jedno pitanje vezano za član 178. koji predviđa krivično delo zatvora od jedne do pet godina za sve one koji unose lakozapaljiva ili drugi zabranjeni materijal u jamu sa metanom ili drugim opasnim gasovima. Međutim, u članu 178. stav 3. po mom mišljenju se blago sankcioniše unošenje zapaljivih materijala iz nehata. Svako ko ima pravo pristupa u navedene objekte po prirodi stvari mora da zna šta sme a šta ne sme da unese i uopšte ne vidim gde je tu prostor za nehatno postupanje? Lično mislim da šteta od unošenja zapaljivih materijala je ogromna. To je jasno propisano članom 178, ali se onda u jednom delu daju novčane, po mom mišljenju blage kazne za nehatno postupanje. Zašto uopšte postoji to nehatno postupanje? Zašto se uopšte daje prostor za bilo kakvo nehatno postupanje? Mislim da su kazne tu trebale da budu strožije.
Još dve bitne stavke na kraju. Primarni cilj geoloških istraživanja i ispitivanja podrazumeva procenu rezervnih mineralnih sirovina i ekonomsku opravdanost njihove eksploatacije, to je na prvom mestu, ali mislim da ništa manje nije bitno i proučavanje osobenosti terena u cilju optimalnog prostornog i urbanističkog planiranja. Mislim da je veoma važno što je Predlogom zakona predviđeno izbegavanje gradnje na klizištima sa kojima danas imamo ogromne probleme.
Takođe mislim da je veoma dobro što je izbrisana obaveza plaćanja naknade za korišćenje geotermalne energije, prvenstveno radi privlačenja stranih investicija. Srbija nije kao Mađarska gde prosto stavite štap u zemlju i izlaze neki termalni izvori, ali mislim da kao država imamo mnogo termalnih izvora, da oni nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno da stepen iskorišćenosti kapaciteta ovog prirodnog resursa iznosi samo oko 10%, tako da mislim da privlačenje stranih investitora kako bi se što više ovi kapaciteti razvili je veoma važno. Prema nekim podacima Srbija bi mogla da ima oko 300 banja, a trenutno ih ima 39 uz pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom.
Navela bih jedan klasičan, ali dobar primer korišćenja geotermalnih izvora u svrhu građana sa željom da ih bude što više u Srbiji. To je Hotel „Olimp“ na Zlatiboru koji se greje iz obližnjeg nalazišta termalne vode, lociranog još 2009. godine. Sistem grejanja i hlađenja ovom vodom je u funkciji od pre tri godine. U njegovo projektovanje i izgradnju je uloženo negde oko 160.000 evra, a period povraćaja uloženih sredstava iznosi između tri i četiri godine. Na navedeni način ostvaruje se mesečna ušteda od preko 5.000 evra. Ukupna toplotna snaga koja se može dobiti iskorišćavanjem svih postojećih izvora termalne vode iznosi oko 216 megavata, što predstavlja ekvivalent količini od 180.000 tona nafte.
Na kraju, želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati i Strategiju i novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala.