Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146, od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Još juna meseca dali smo Predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu. Naime, smatramo da je, vodeći lošu, necelishodnu politiku, Vlada, u istoj godini kada su smanjene plate i penzije, povećala sve poreze, pa između ostalog povećana su i rešenja na poreze na imovinu građana. Smatramo da je to duboko nepravedno i našim predlogom predložili smo drugačiji način obračuna poreza na imovinu koji, u krajnjem, ne bi doveo do smanjenja tog prihoda, prihoda lokalne samouprave, ali smatramo da bi bio pravedniji zato što pre svega oporezovalo bi se i zemljište koje se nalazi u zakupu, koje se sada po zakonu ne oporezuje, a zemljište se daje na zakup i na 99 godina, nalazi se na ekskluzivnim lokacijama, na njemu se ili ostvaruje profit poljoprivredom ili se zidaju objekti na kojima se takođe ostvaruje profit. Smatramo da nenaplaćivanje poreza je gubitak države, a poreski obveznici u ovom slučaju ne bi bili ugroženi građani, nego oni koji imaju novca i stvaraju ekstraprofit samo na osnovu toga što ne plaćaju ovaj porez.
Takođe, druga važna promena je da se jasno kaže u zakonu da se porez na građevinsko zemljište naplaćuje u razlici preko deset ari. Sadašnje tumačenje je da ako imate ministarstvo, ako imate parcelu do deset ari – ne plaćate porez, a ako imate 11 ari, plaćate na površinu od 11 ari. Naš predlog je da se naplaćaju samo na razliku preko 11 ari. Smatramo da tu nepreciznost u zakonu Ministarstvo tumači na štetu poreskih obveznika i građana i da to treba promeniti.
Najvažnija možda stvar je način obračuna poreza na imovinu građana. To je da se umesto sadašnjeg poreskog kredita koji ide u odnosu na to da li poreski obveznik živi na toj adresi pravi umanjenje do 40%. Mi smatramo da treba da se napravi zakon koji predlažemo, da se 25 kvadratnih metara za obveznika, kao i svakog člana domaćinstva ne oporezuje, znači, da se oni stanovi, praktično za jedno četvoročlano domaćinstvo, do sto kvadratnih metara, da se takvi stanovi i takva imovina ne oporezuje. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 149 od ukupno prisutnih 164 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima u eksproprijaciji i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, šesti put predlažem da ova Skupština ponovo uzme u razmatranje Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijaciji izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, kako ga u narodu popularno zovu, zakon o izgradnji Beograda priobalja reke Save.
Dva su razloga zbog kojih sam predložio Narodnoj skupštini da danas ponovo razmatramo ovaj zakon. Jedan što je po mišljenju pravne struke, a i onoga što se priča u narodu, ovaj zakon je duboko protivustavan, zadire u neprikosnovenost privatne svojine. Zato što ovaj zakon negira Zakon o eksproprijaciji i dozvoljava eksproprijaciju privatne imovine od strane države i grada Beograda kako bi se ustupila drugom privatniku radi sticanja lične koristi i zarade. Mislim na tog privatnika koji je dobio da gradi zgrade u priobalju reke Save.
Mislim, da je to protivzakonito, protivustavno i ova Skupština bi trebala ponovo da uzme u razmatranje ovaj zakona kako bi tu nepravdu ispravila. Jel, čemu onda Zakon o eksproprijaciji ako svako ko dođe na vlast može da donese „leks specijalis“ i ono što Ustav garantuje kao neprikosnoveno a to je privatna svojina, proglasi opštim interesom i da nekome bez licitacije, poštovane kolege, bez javnog nadmetanja, da tu zemlju drugom na korišćenje da gradi i da stiče profit. To je duboko protivzakonito i to je protiv Ustava Republike Srbije.
Drugi razlog zbog koga ovo predlažem je način finansiranja celog tog projekta. Prvo eksproprijacija, a drugo opremanje tog savskog platoa koji nema ni saobraćajnice, ni vodu, ni kanalizaciju, niti električnu energiju adekvatnu. Sve to će se finansirati iz budžeta Republike Srbije i po nekim grubim procenama u pitanju su više stotina miliona evra u vreme kada Srbija žudi za radnim mestima, za investicijama, kada dižemo kredite kako bi pokrenuli nešto u Srbiji, mi dajemo više stotina miliona evra da u Beogradu napravimo vodu, struju i kanalizaciju u delu jedne beogradske opštine. To nije dobro.
Taj novac treba investirati u pokretanje radnih mesta, a ako treba da se gradi nešto u Beogradu, kao što je recimo Niš raspisao samodoprinos, gospodo Beograđani izvolte raspišite samodoprinos i pravite, sretno vam bilo. Ali u ovo vreme, nije u redu da se to finansira iz republičkog budžeta kada republika uzima kredite da ispegla deficit u budžetu.

Vreme, zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 147 od ukupno prisutnih 163 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani građani južno od Save i Dunava, pre više od godinu dana republički parlament je doneo dva zakona, Zakon o informisanju i medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.
Tim zakonom je prestala mogućnost finansiranja lokalnih samouprava, lokalnih javnih medijskih servisa. Tim zakonom su u Srbiji ozakonjena samo dva javna medijska servisa RTS sa svoja dva programa i tri radio kanala i RTV sa svoja dva televizijska programa i tri radio kanala, a ljudi, pola Srbije ispod Save i Dunava nemaju više mogućnost da imaju svoj lokalni javni medijski servis i kako je tada ministar kulture objašnjavao, dovoljan je RTS koji će pokriti potrebe polovine građana Srbije svakodnevnog obaveštavanja.
Ono što je suština, što je realnost, je da imamo „Hroniku regiona“ u kojoj je Niš zastupljen sa 15 sekundi, a vi nađite otprilike koliko su vaša mesta odakle dolazite zastupljena u „Hronici regiona“. Imate „Jutarnji program“ gde imate samo temperaturu kolika će biti u toku dana i to pod uslovom da živite u Nišu, ako ne živite u Nišu ni to nećete znati, a uredno ćete po zakonu koji je usvojen pre više od godinu dana plaćati tv pretplatu koja je pretvorena i zove se taksa, ne pretplata, od 500 dinara, ili kako je rekao predsednik Republike tj. predsednik Vlade pre nekih nepunih mesec dana da će to biti 150 dinara. Normalno, ostalo će biti finansirano iz republičkog budžeta, to su opet naše pare.
Ono što nije dobro je to što su ljudi izgubili mogućnost javnog informisanja pa imate primer da u Nišu skupština gradskog parlamenta nije održana, tj. opozicija je izašla jer nije bilo tv prenosa, a to je pravo svakog građanina Niša da čuje šta se dešava i kako se troši budžet grada Niša koji svi građani pune.
Imate problem što manjine ispod Save i Dunava nemaju ista prava i mogućnosti kao manjine u Vojvodini da se oglašavaju preko javnog medijskog servisa, imaju, ali moraju dodatno da plate, jer imaju mogućnost formiranja javnog medijskog servisa na svom maternjem jeziku. Oni to pravo imaju dok građani Srbije koji je većinski živalj i južno od Save i Dunava to pravo po ovom zakonu nemaju.
Naš predlog je, predlog ZZS – SDS – ZS da ponovo razmatramo ovaj zakon i da dozvolimo regionalni javni servis južno od Save i Dunava koji će se finansirati po istom modelu kao što se finansira RT Vojvodine.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 148 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.
To nije isti zakon?
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

To su dva zakona. Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo sva moja priča i želja da se udovolji potrebama građanima Srbije samo tri poslanika skupštinske većine su prihvatile ove predloge i ja im se zahvaljujem. Nadam se da će ih biti više.
Podsećam, građane Srbije u ovom parlamentu imate otprilike pola poslanika ispod Save i Dunava. Od te polovine samo su trojica njih glasala za to da vi imate pravo na regionalni javni servis od novca koji ćete plaćati uredno i koji uredno dajete sada kroz porez.
Znači, vi imate poštovani građani, imate obavezu da plaćate taksu, a ostatak novca da se od vaših para iz budžeta finansira RTS i RTV ali nemate pravo korišćenja, nemate mogućnost korišćenja javnog medijskog servisa kao ljudi koji žive u Beogradu i kao ljudi koji žive u Vojvodini. To ne pričam da bi ti ljudi izgubili to pravo, samo tražim isto pravo za građane Srbije ispod Save id Dunava. Tražim formiranje regionalnih javnih servisa kako bi ljudi mogli na adekvatan način da budu informisani, kako bi dobili informaciju od onoga što je njima životno pitanje u njihovoj lokalnoj sredini. Da li će se negde remontovati vodovod, da li će neka ulica biti bez vodovoda. Da li gradski saobraćaj u vašem mestu funkcioniše. Da li ima dovoljno medikamenata u vašoj zdravstvenoj ustanovi. Da li su velike gužve. Da li hitana pomoć ima ispravna vozila ili nema ispravna vozila. Da li se vrši remont ulične rasvete i napona koji ide do svakog doma, do trafoa.
To je tema o kojoj treba da budu informisani građani Srbije, gubitkom javnih medijskih servisa na lokalnom nivou građani Srbije su izgubili to pravo ispod Save i Dunava.
Imaju pravo da projektno finansiraju privatne medije da bi dobili tu informaciju, ali samo da vam nešto kažem, ispod Save i Dunava velika je nezaposlenost. Gradski budžeti se pune sa 60 do 65%. Nema novaca za takvo finansiranje, a i zašto bi neko duplo plaćao nešto što mu pripada po zakonu. Zašto bi neko plaćao dodatni privatni javni medijski servis, kada to može da bude omogućeno od onih para koje uplaćuje kao taksu za TV prenos za javni medijski servis.
Zbog toga mislim da ova Skupština napokon treba da prihvati moj predlog, da zastupamo interese građana, jer smo se svi zakleli u to kada smo ušli u ovaj parlament i da prihvatimo izmenu zakona i omogućimo građanima da imaju na celoj teritoriji iste obaveze, a i ista prava. Ja vam se zahvaljujem.

Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – 16, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 148 poslanika, od ukupno 164 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Stavljam na glasanje. Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

  Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, četrnaesti put predlažem ovoj Skupštini izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i čuvenog člana 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji govori o tome ko ima pravo na stomatološke usluge, preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. O čemu se radi?
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju član 41. kaže da, citiraću – „to imaju popravku zuba, imaju pravo na teret Republičkog fonda mlađi od 18 godina, srednjoškolci i studenti do 26 godine, stariji od 65 godina za neke usluge stomatologije i trudnice i određene grupe pacijenata sa određenim dijagnozama“.
Da ne bi sad to nabrajao, svi ostali građani Srbije, a to je 4,5 miliona radno sposobnih osiguranika, tj. korisnika Fonda Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nemaju to pravo.
Ono što je paradoks je da tih 4,5 miliona radno sposobnih uplaćuju doprinose i pune budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i nemaju pravo na stomatološke usluge, a svi oni koji su korisnici na osnovu nekog prava, na osnovu nekog prava, na osnovu nekog člana zakona, Fonda koji pune ovih 4,5 miliona, imaju pravo na to.
Oni to treba da imaju, jer to su mlađi do 18 godina, studenti, trudnice i oboleli od nekih specifičnih bolesti.
Ono što ja predlažem koleginice i kolege je da, i ljudi koji uplaćuju doprinose imaju pravo na popravku zuba preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Šta je tu potrebno? Dovoljan kadar stomatološki postoji u ustanovama obavezne zdravstvene zaštite. Potrebno je samo kupiti materijal. U ovoj godini, u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje preko 350 miliona dinara je bilo slobodno. Vi se niste složili da angažujemo ta sredstva i da kupimo materijal, kako narod kaže za plombiranje zuba.
Evo sad se pravi novi budžet. Hajdemo da promenimo član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju i da omogućimo ljudima da imaju stomatološke usluge preko sredstava koje oni daju. To su njihove pare. Zašto ne date ljudima da mogu deo svojih para koje uplaćuju u Republički fond da iskoriste za popravku svojih zuba?
Srbija je po broju izvađenih zuba, mislim prva u Evropi. Imate preko 65% ljudi, starijih od 60 godina koji nemaju zube u glavi. Dajte ljudima da popravljaju zube. Živimo u vrlo teškom vremenu, u finansijskoj smo krizi, ljudi nemaju mogućnosti i para da plaćaju stomatološke usluge, ma koliko one jeftine bile. Ovo je način da im pomognemo.